To je bilo sve. Isključili ste se sami.

Znači, nije trebalo da dozvolim 40 sekundi koliko ste rekli da Nebojša Bakarec govori van teme, a iza vas sedi Borislav Novaković koji je 10 minuta govorio, ne van teme, nego van smisla i logike bilo kakve. I to vam je bilo potpuno prihvatljivo da mu bude dozvoljeno da govori, ali vam smeta kada govori bilo ko sa druge strane.

Vidite, ljudi, to je suštinski problem. Izgleda vi niste navikli da slušate druge i da neko može da govori i da vam odgovori, ni kada je tu, što vidim da je i vama veliki napor da budete fizički prisutni, pa zato ni niste bili ceo dan kada smo raspravljali o Kosovu i Metohiji. Ceo dan niste bili. E, onda vam smeta kada je neko tu, kada u Skupštinu dođe ili kada vam odgovori, a pogotovo kada ume da vam odgovori. To je verovatno bio suštinski problem sa boravkom predsednika Republike u našoj Narodnoj skupštini, i ovaj, i svaki put.

Da li treba da se izjasnimo za taj član 106?

(Vladimir Gajić: Da.)

Hajde baš da vidim kako će Borislav Novaković da glasa i da li ćete uopšte da budete na glasanju i vi i oni.

Reč ima narodni poslanik Zoran Sandić. Po Poslovniku.

Gospodine Sandiću, niste ni pokušali da se obraćate meni, nego ste se okrenuli tamo i obraćate se drugom narodnom poslaniku. I opet ću ja da budem kriv zbog vašeg ponašanja.

Vidim. Znači, uopšte vas ne zanima član 107.
Da li uopšte ima smisla da vas pitam da li treba da se glasa?

Ne treba. Dobro, onda nećemo da glasamo.
Ali, vidite, ljudi, kako se ponašate i šta radite. Javite se za povredu Poslovnika, a onda se okrenete prema drugom narodnom poslaniku i sa njim se obračunavate. Čak i ne pokušavate da simulirate da se obraćate meni. Pričate tu o hvatanju autobusa iz Sorbone itd. Što niste uhvatili autobus iz Sorbone ili ne znam odakle u petak da budete na sednici?
Idemo dalje po prijavama za reč.
(Zoran Lutovac: Poslovnik.)
Sve sam vas saslušao, pokazali ste se, idemo po prijavama za reč.
Vladimir Đukić je prijavljen za reč.
Gospodine Đukiću, izvolite.

Hvala.
Sledeći prijavljeni za reč je Janko Veselinović.

Verujem da je bila metafora u pitanju. Niste hteli da držite ministarku za ruku? Nije to važno.
Gospođa Maja Popović, ministar.

Hvala vam.
(Janko Veselinović: Replika.)
Nema osnova, zaista. Čist odgovor. Reč jedna nije bila u negativnom tonu. Ni reč jedna nije bila u negativnom tonu. Naprotiv, poziv na konstruktivnost.
Sledeći po prijavi za reč, Milimir Vujadinović.

Hvala vam.
(Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)
Nema potrebe da vičete.
(Srđan Milivojević: Razgovaramo.)
Razgovarate, tako, s kraja na kraj sale?
(Srđan Milivojević: Ne čujem vas.)
Čujete sebe? A jel se opet snimate? Jel se snimate ponovo?
(Srđan Milivojević: Nisam vas čuo najbolje.)
A sad više ne čujete, dobro, dobro. Zanimljivo kako vam to čas malo radi, čas ne radi, kao i hrabrost, rekao bih. Vidim, danas puni elana za najgore laži, za najodvratnije uvrede na račun Aleksandra Vučića, ali onda kada je on bio u sali, vas nešto nije bilo.
(Srđan Milivojević: Mene?)
Vas koji se ponašate na taj način – mali radi, malo ne radi. Nekako po pravilu ne radi kada je tu predsednik Republike.
(Nikola Dragićević: Povreda Poslovnika.)
Po Poslovniku. Izvolite.

Ovo je trebalo da bude držanje lekcije, a ne ukazivanje na povredu Poslovnika.
Mislim da ste svoj odnos prema institucijama i instituciji predsednika Republike, ali i instituciji Narodne skupštine vi pokazali onim sramnim, divljačkim, kukavičkim jurišanjem u četvrtak. Pokazali ste svoj odnos prema institucijama. Sve ste pokazali i mislim da je svima jasno sve, tako da ovi naknadni pokušaji držanja lekcije teško da će neki utisak da ostave.
Utisak su napravili oni ljudi koji su, vidim, rešili da vas napuste zbog tog vašeg odnosa prema institucijama.
Da li treba da se glasa?
(Nikola Dragićević: Da.)
Treba. Može, nije problem.
Sledeći prijavljeni Aleksandar Olenik. Imate pet minuta, gospodine Olenik. Molim vas, ako i treba par sekundi nakon toga, samo u jednoj rečenici da kažete i meni i narodnim poslanicima hoćete li biti tu tokom kompletne rasprave u pojedinostima i u danu za glasanje zbog o onih vaših 500 i nešto amandmana? Izvolite.

Niste, gospodine Olenik, ni punih pet minuta iskoristili, ali niste mi odgovorili - hoćete li biti tu u kompletnoj raspravi u pojedinostima i u danu za glasanje?

U kompletnom danu za glasanje i u kompletnoj raspravi u pojedinostima? Sve vreme ćete biti tu?

Hoćete? Bićete tu? Drago mi je što ste to rekli.

Drago mi je što ste to rekli. To sam hteo da čujem od vas. Ja ću da vodim računa kao i svaki put da li je tako.
Znači, ovako, pravo na repliku. Poslovnik jedan, poslovnika dva.

Ne tražite da se izjasnimo.
Pošto vidim da ništa niste razumeli. Ni onda, a ni danas ne razumete. Vidite u čemu je stvar, gospođo Tepić. Naša poslanička grupa kada podnosi amandmane onda je u sali kada se o tim amandmanima raspravlja, a ja sam pitao gospodina Olenika da li će biti i on kada budemo raspravljali njegove amandmane. U tome je razlika u razumevanju. Vi to niste razumeli ni onda i niste sedeli u sali ni onda ni na svoje, ni na tuđe amandmane nego ste kako ste sami rekli zaključili da vam je lakše i lepše verovatno da budete van Skupštine. Sećam se ja toga. To vam je bilo i lakše i lepše, a vidite, drugi ljudi su marljivo sedeli, radili, obrazlagali svoje amandmane, slušali tuđe, bili tu u danu za glasanje, koliko god da traje, nekada pola sata, nekada mnogo sati i 10 sati ako treba. To je razlika u odnosu prema Skupštini, prema institucijama, a ja vidim da je vama i danas kao i tada i lakše i lepše da ne budete tu i to je razlika u odnosu. Tako je. To je razlika u odnosu.
Šta je još bio Poslovnik? Još vi i da možemo dalje.

Da, da. Odlično sam ja razumeo sva prava. Ništa ne brinite. Razumeo sam i vaše pravo da ne budete tu, koje vam je najvažnije pravo. Vi svoje pravo da ne budete tu smatrate za najvažnije pravo.
Tako vam je najvažnije bilo vaše pravo da ne budete tu na sednici o KiM. Kako ste završili izlaganje ovlašćenog predstavnika cela poslanička grupa pravo na vrata i više ni sekund jedan jedini niste proveli ovde. Toliko vam je stalo do KiM. Vama je svetinja vaše pravo da budete tu, a obraćate se ljudima kojima je svetinja KiM i kojima je svetinja Srbija. Odlična razlika da se vidi. Vidim šta vam je svetinja.
(Ivana Parlić: Nemate podršku za izdaju.)
Ajmo sada dalje. Imamo pravo na repliku.