Čisto za slučaj da predlagač amandmana to nije primetio. Postoji u obrazloženju koje smo dobili od Vlade vrlo eksplicitno navedeno da je bilo kakva intervencija u ovom smeru suvišna, jer postoji antiskriminaciona klauzula u samom tekstu zakona i ona se direktno tiče preporuka dobijenih od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, gde se adresira zakon koji uređuje oblast zabrane diskriminacije, kao standard koji se podrazumeva, a ne moramo da trošimo reči na to i bez toga što se vezujemo za standard, što je svakako dobro. Praksa i život u Srbiji govore da ovakvih problema i nemamo. Ako ćemo se držati čisto formalne potrebe da budu utvrđene zakonom, to je urađeno na najbolji mogući način, i to smatram i Poverenik. Hvala.

Reakcija na poslednje obrazloženje predstavnika predlagača. Ova diskusija koju smo čuli nije bila u vezi sa tekstom amandmana. To moram da primetim, jer ono na šta se ukazivalo ovde, kada je počelo obrazlaganje amandmana, jeste eventualni problem sa nivoom definisanosti one antiskriminacione klauzule, a o kojoj sam govorio. Dakle, prvo bih pozvao da se bavimo onim što amandman predviđa i da to radimo korektno.
S obzirom da smo bili u prilici da čujemo još jedno načelno obrazloženje, bilo bi fer, u najmanju ruku, da kad god čujemo sledeći put, ako ćemo razgovarati o problemu dostupnosti udžbenika na jezicima nacionalnih manjina, da onda kažemo koju reč na temu kako se to menja ovim zakonom, da li se neke stvari rešavaju, a čuli smo od mnogih ovde da se upravo to dešava i da se nalaze dobri odgovori i na pitanje dostupnosti, ali i na sve ono ostalo što smo u jednoj vrlo načelnoj diskusiji malo pre čuli, a upravo o ovom Predlogu zakona. Naravno, pridružujem se tome da ovu raspravu vodimo ozbiljno, kako dolikuje u skladu sa tim, da ne vršimo kršenja Poslovnika, jer poznato je da se neka ponašanja, koja smo imali prilike da vidimo malo pre, ovde nisu tolerisala ranije nikome. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući, još jedan krug. Zamolio bih predstavnike predlagača da ukoliko žele da ovo uradimo stvarno do kraja i kako treba pročitaju kompletan predlog amandmana, kompletan a ne samo jedan deo, a onda da pročitaju i odgovor koji smo dobili od Vlade, pa da se vratimo na to šta smo rekli danas jedni drugima ovde.
Dakle, da ovo uradimo kako treba, ništa više. Ukoliko pogledate kompletan predlog amandmana videćete šta je u njemu sporno i na šta se ukazuje po mišljenju Vlade, na šta smo i mi reagovali sa svoje strane ovde. Toliko. Poštenije mislim da ne može.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo ovaj amandman spada u red onih šaljivih amandmana koje smo želeli da izbegnemo onda kada smo pozvali na to da se danas vodi ozbiljna rasprava. Dakle, svima nama koji se ovde srećemo, već više od godinu dana je više nego jasno da je ovde reč o kovanici koju je osmislio sam predlagač ovog amandmana u nekoj drugoj prilici da se od tada njome bavi, ali ako ćemo ovo da uradimo precizno i korektno kako bi moralo da bude, jer se ipak radi o pravnoj materiji, ne možemo da se pozovemo na nešto kao princip, što je nedefinisano i sa pravnog aspekta ništa ne znači.
Ako bi bilo šta, ali kakve god reči da izaberemo, sada je možda slučajno reč o akademskoj čestitosti, sutra ćemo da stavimo nešto drugo pravno nedefinisano, usvojeno kao neki kriterijum koji mora da bude zadovoljen, kao neki princip koji mora da se poštuje, kako ćemo sutra da se bavimo time? Kako ćemo da vodimo računa o tome da li je ono što je uvedeno kao zakonska obaveza ispoštovano ili nije?
Dakle, ovo je čisto jedno logičko i pravno pitanje i vrlo je jasno i predlagaču amandmana kao i svima nama ostalima zašto ovo ne može da bude usvojeno. Da se ne svede samo na puku priliku da se danas ovde dovoljan broj puta javljamo želeći da iskoristimo vreme na televiziji, ja bih zamolio predlagača ovog amandmana, ali ovako najozbiljnije i najkorektnije moguće, da ovo i sve ostalo što se na isti način predlaže danas preskoči. Hvala vam.

Hvala.
Svakako je za sve što se ovde dešava motiv dobar kvalitet i pravni sistem. Ako predlagač amandmana ima neku zamerku na obrazloženje koje smo čuli, a koje govori o problemima neusklađenosti sa drugim zakonima, bilo bi dobro da to da kao ocenu, jer svakako to ima smisla da se prokomentariše. Sa svoje strane još dodajem da ne treba da se usvoji zbog pravopisnih grešaka. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Čisto preciznosti radi, dakle, amandmanski niti na bilo koji drugi način, mi ne menjamo tekst obrazloženja zakonskog predloga, nego tekst zakonskog predloga. Dakle, nevezano s tim šta stoji u obrazloženju, šta ovde piše u tački 4, za koju se preporučuje izmena? Preporučeni broj strana.
Javio sam se pre svega zbog onih reči – paušalno ograničeni broj strana, koje smo čuli malopre u usmenom obrazloženju. Nema ovde nikakvog ograničavanja, pa ni paušalnog. Ovo je preporučeni broj strana. U načelnoj raspravi smo čuli koja je njegova svrha. On treba da bude orijentacija za obim koji će, između ostalog, utvrđivati i cenu. Ali, nije nikako eksplicitno ograničenje, niko neće sprečiti onoga ko udžbenik štampa, ukoliko zaključi da mu se ekonomski isplati da to uradi na kvalitetnijem papiru pa da to i na neki način dobije na gramaži, da to i uradi. Njegovo je da ispoštuje sve one standarde koji se smatraju dobrim zahtevima, sa aspekta kvaliteta. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Pozvao bih da se ne usvoji iz razloga, što koliko vidim i sam predlagač nije previše zainteresovan za amandman, budući da je pričao o drugim stvarima, a ne o samom amandmanu.
Gledam ovde tekst amandmana, pričam o amandmanu na član 15. je li tako? Sada pokušavam da pronađem u njemu one reči – akademska i čestitost, i ne uspeva mi nikako. Dakle, ako nije govorio o amandmanu, ja mogu da zaključim da predlagač za njega i nije baš previše zainteresovan, ali čisto preciznosti radi. Ovo je bilo šaljivo obrazloženje, baš kao što sam malopre rekao, da je nešto bio šaljiv amandman, a ne šaljivi princip ili šta već.
Zamolio bih još jednom da uozbiljimo raspravu ako je moguće, pa da pričamo o stvarima tehnički, korektno i profesionalno. Koliko to upućujem bilo kome sa suprotne strane sale, toliko se odnosi i na nas. Ja sebi, dame i gospodo, nikada ne bih dozvolio da sam izmislim neki termin i da posle od njega pokušavam da napravim dobar prikaz za kameru. Hvala.

Hvala.
Ja bih samo ukazao na činjenicu da je predlagač amandmana odustao od svog amandmana na član 16. na istu temu. Malopre smo ga čuli da je dao prednost predlogu koleginice i tada izgovorio reči – evo, ja odustajem od svog amandmana dajući prednost na drugoj strani. Ako je to već tako, onda više nema konzistentnosti o kojoj pričamo danas između ovakvih predloga, pa mu predlažem da odustane i od svih ostalih amandmana koji sadrže istu odredbu. Hvala.

Da, gospođo predsednice, ranije, a između ostalog i zato što se ne ljutim lako.
Moram da priznam da sada nisam razumeo iz obrazloženja da li je predlagač odustao od onog predloga za član 16. ili nije. Sugeriše mi da nije. Ako nije, onda još samo ostaje da objasni ovu neusklađenost sa jedinstvenim metodološkim pravilima. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Da bi nešto bilo standard, po zakonu, svakako nije dovoljno da bude zavedeno u nekom dokumentu koji je usvojen na jednoj visokoškolskoj ustanovi, čak ni ako je to iz razloga što je tamo radio onaj ko to sada predlaže.
Tako da, još jednom pozivam da se uozbiljimo i da ovo radimo kako treba. Nije uopšte tema ko je smislio neku kovanicu, ni iz kog razloga, ali mogu da se složim da to svakako, kako je rekao predlagač, nije učinio on zbog poplave nekih plagijata, iz jednostavnog razloga, takvu poplavu je takođe zamislio. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo, prvi deo ovoga što imam da kažem pretpostavljam već očekujete. Pozivam da se ne usvoji i mislim da smo više nego dovoljan broj puta razmenili reči na temu šta je ovde sporno kada se neki princip zagovara, a ne postoji nigde u pravu.
Drugi deo možda nisu očekivali svi. Pretpostavljam da ga predlagač nije očekivao, pravopisne greške.

Što nije previše, slažem se.
Ukoliko je glavna briga predlagača amandmana zaštita autorskih prava, imam za njega dobru vest.
Možda mu je promaklo da je upravo u ovom članu, upravo u ovom stavu gde se predlaže izmena, to pitanje regulisano na odgovarajući način, pa možda bi bilo zgodno da sada ili u nekoj narednoj prilici predlagač amandmana pročita glasno kako glasi taj stav, možda doda i jedno izvinjenje na kraju. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Predlažem da se ne bavimo baš predugo ovom diskusijom, a pitanje koje se tiče ovog amandman i ostalih amandmana na temu ovog zakona jeste interesantno. Ako ne zbog drugog razloga, onda utoliko što, čini mi se, koliko imamo predloženih amandmana na ovaj zakon, toliko imamo i nekih različitih viđenja i različitih mogućih rešenja. Bezmalo, svako ima neki sopstveni predlog kako bi ovo pitanje trebalo urediti.
Pored predloga koji se nalazi u predloženom tekstu zakona, imamo tako i predloge da se zadrži prethodno rešenje iz postojećeg zakona, znači ono prethodno se odnosilo na fiksno četiri roka, da se uvede fiksni broj od pet rokova, sa tačno preciziranim periodima održavanja, zatim četiri roka ali da može da se dopuni sa još eventualno dva, u skladu sa samostalnom odlukom visokoškolske ustanove ili pet rokova, ali da sama ustanova određuje kada bi se oni organizovali. Na kraju imamo i ono što smo čuli malo pre.
Različita viđenja, možemo mi da razgovaramo o njima danas. Ja ću se prvo u jednoj rečenici složiti sa svim što su iznele kolege, a tiče se autonomije univerziteta. To ima svoj smisao i verujem da će to, ako bude hteo pošteno da stavi ruku na srce, potvrditi svako. Svakako da ima svoj smisao, a ono što smo čuli malo pre, apsolutno nije služilo ničemu drugom do prilici da se ponovo podigne glas, povisi ton i da se iskoristi ona kovanica – neefikasna Vlada. Da se ne lažemo, to je bilo to, i dubljeg smisla u tome nema.
Ja sam uveren da će i onaj ko je te reči upotrebio od njih da odustane, i to svojom voljom, vrlo rado. Zašto? Sam je doveo pitanje neefikasnosti u vezu sa brojem ispitnih rokova koji se omogućava. Ako je tako, ako je neefikasan onaj ko pruža mogućnost za veći broj ispitnih rokova, mogu da konstatujem da je, čuli ste malo pre šta su sve predložena rešenja, sa ovim svojim rešenjem onda ispao najneefikasniji od svih predlagača amandmana, a ja sam siguran da se on neće složiti sa takvim epitetom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam da ne usvojimo amandman, odnosno da zakon kompletan usvojimo onako kako je predložen, iz razloga koje smo već razmenili međusobno, kada smo ovde razgovarali u načelu.
Koristim ovu priliku da ispunim jedno obećanje dato kolegama na nadležnom skupštinskom odboru kada smo se poslednji put sastali.
Zahvaljujem svima na dobroj raspravi i čestitam svima koji su dali svoj doprinos, a to se odnosi na sve prisutne ovde, i one koji su zakon predlagali, i sve nas koji smo se trudili da ga učinimo boljim na izuzetno dobrom poslu.
Ostaje još samo korak – hajde da glasamo. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Samo bih skrenuo kratko pažnju predlagaču amandmana, ukoliko je ovde namera bila da se potencira znanje, a biće da jeste, s obzirom da tako stoji u pisanom obrazloženju amandmana, već je ovim Predlogom zakona obuhvaćena potreba da se tako nešto obezbedi. To stoji u obrazloženju koje smo dobili od Vlade i ja ću ga kratko dopuniti samo još jednim podatkom kao smernicom. U članu 10. je precizirano sve što se tiče neophodnog sertifikata kao odgovarajućeg garanta znanja. Hvala.