Još samo jedna rečenica. Nema sad veze sa ovim, ali ima sa onim da su neke ocene ovde nekada, a znamo svi kakve, bile izgovorene na račun nekoga ko se zatekao u ovoj sali, a nije …

Da li je time vaspitanje veće? Ne bih rekao.

Hvala gospođo predsednice.

Nema potrebe da ovo traje predugo. Zahvaljujem kolegi što je upravo obrazložio ono što je, pretpostavljam, predlagača amandmana najviše i zanimalo – zašto nedostaje odgovor na jedan deo njihovog predloga. Upravo zato što je taj deo usvojen, kroz jedan drugi amandman. Zašto taj drugi jeste a ovaj nije, odgovor se takođe krije u odgovoru koji smo dobili od Vlade. Zbog toga što postoji primedba na ono što je predloženo u prvom delu amandmana o kome raspravljamo sada. Definicija ili pojam, mislim da ipak ne treba na tome da insistiramo, s obzirom da se vrlo često ovde srećemo sa zakonima u kojima se baš koristi termin – pojam. Nikada to do sada nije bio problem, pa ne vidim ni razlog da to bude sada.

Dakle, da se ne svede ovo samo na izgovor za javljanje u određenom broju pokušaja danas, mislim da je obrazloženje vrlo smisleno, ima svoj razlog, lepo je i sročeno, razumljivo je i nema tu apsolutno ništa sporno. Mada ja lično, možda, ni za ovaj drugi deo amandmana koji je usvojen, ne bih potrošio previše reči, s obzirom da je i tu reč samo o nekoj promeni redosleda. Nisam primetio da postoje razlike u smislu. Možda samo zvuči bolje, elegantnije, ali, tu već pričamo o ukusima.

Predlažem da se dobije amandman iz razloga koje smo i dobili u obrazloženju. Još jednom podvlačim, smatram da je u ovom predlogu da se uvede definicija umesto pojma zapravo insistiranje na nečemu čemu mesta nema.

Želeo bih da istaknem još jednu stvar. To što nisu usvojeni ovi amandmani, nema apsolutno nikakve kontradikcije i nije nikakav paradoks ako smo bili u prilici da čujemo danas zašto, jer suština je u kvalitetu. I to je potpuno saglasno sa onim na čemu mi insistiramo iz ovih klupa. Da bi se nešto usvojilo, mora da zadovolji uslov da bude određenog kvaliteta. Ni kad se predloži ono čuveno – briše se, ni kad se predloži nešto poput ovoga što su predložili predlagači ovog amandmana na ovaj zakon, kvaliteta, nažalost, i nema. Naprotiv, mislim da predlagač amandmana baš uporno insistira na tome da kvaliteta ne bude.

Na šta tačno mislim? Pozvao bih predlagača amandmana da pogleda sopstveno obrazloženje ovog amandmana, da pogleda st. 1. i 2. svog obrazloženja i ako u onom rečniku koji smo videli malo pre uspe da pronađe tri ili četiri reči koje praktično ne postoje, odnosno koje su zaista pravopisna sramota, možda utvrdi da nema potrebe danas da se tim rečnikom maše, bar ne toliko očigledno i napadno.

Ovo je možda po kvalitetu pravopisnom najlošiji predlog amandmana koji smo dobili u ovom sazivu. Hvala.

Hvala gospođo predsednice.

Još jedna rečenica kao dodatak u prilog obrazloženju koje smo čuli, svakako se slažem Odbor za ustavna pitanja je dao negativnu ocenu na takve stvari ne bi trebalo da trošimo vreme dodatno, takođe pravopisni razlozi. Razlozi kvaliteta.

Pozivam predlagača amandmana da pročita tekst svoje predložene tačke 8a) videće da pravopis apsolutno nije kako treba. Hvala.

Hvala gospođo predsednice, jedna rečenica.
Svakako pozdravljam nameru da se uvede preciznost i kvalitet gde god je potrebno, upravo iz tih razloga bih ipak pozvao da ne usvojimo amandman, a razlozi su opet pravopisne prirode. Hvala.

Hvala gospođo predsednice, opet jedna rečenica.
Mislim da je predlog zapravo prosto suvišan pošto je u članu 6. uvedena ekvivalencija između glavnog istražitelja i direktora. Da li ćemo nazvati ovako ili onako sada ne unosi nikakvu novinu, ali svakako u sadržaju teksta ne postoji ni jedan jedini razlog ni kao naznaka zašto bi moglo da se pojavi i jedno i drugo kao nezavisna pozicija, prosto je reč o ekvivalenciji. Hvala.

Hvala.
Takođe zbog građana Srbije, ovaj zakon nema previše veze sa reljefom. Ako se nađemo u poziciji da za šest meseci pričamo o ovome, unapred prihvatam, ja ću vrlo rado reći da sam danas kazao da je uvedena ekvivalcencija između glavnog istražitelja i direktora ove institucije, čisto da ne bude zabune kako ćemo razmišljati onda.
Još jednom, ovo je suvišno. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Po amandmanu i najpre bih podsetio na one argumente koje je iznela koleginica Vlahović pre nego što smo ušli u raspravu o mnogim drugim pitanjima. Opet, hajde da pričamo ozbiljno kako bi i trebalo to da radimo. Reč je o pitanju kvaliteta. Čuli ste i sami, uvaženi predlagači, opet imamo problem neodgovarajućeg kvaliteta. Jezičke nepravilnosti, koleginica je napomenula tačku 5, nažalost nisu jedine. Dodatno, napomenuo bih i da imam rezerve prema upotrebi termina „istražno“, ali pričaćemo o tome sigurno i po nekim drugim predlozima kada je reč o amandmanima koji su pred nama.
Kratak komentar na još neke, nazovi, razloge koje smo čuli tokom rasprave danas, za to da li amandman treba ili ne treba biti prihvaćen. Između ostalog, pitanje glasanja, da li onaj ko nešto predlaže treba za to i da glasa i kakvu to poruku šalje ostalima, šta im govori u prilog da li treba da podrže njegov predlog?
Slažem se sa tim da ocene kao što je ono paganski običaj, šta smo već čuli danas, apsolutno nisu primereni i nema im mesta danas. Ali, ima svakako mnogo veze to da li je neko spreman da podrži sopstveno rešenje i nekim konkretnim delom sa utiskom kakav ostavlja na ostale. Ima, ima, jer zaista ja mogu da potvrdim utisak koji je koleginica navela, da često ponašanje nekih ovde podseća na one reći, mislim da je reč o grupi „Zabranjeno pušenje“ – ponaša se kao pesnik što ne veruje u vlastite stihove. Često neke stvari ovde deluju baš na taj način, ali da budemo vrlo precizni, zašto neko ne glasa za sopstvene amandmane? Stvar je više nego jasna svima nama koji smo ovde često. Zato što tokom glasanja nažalost nema previše prostora da se bude u krupnom kadru, biće da je to nekom glavni motiv za sve što radi ovde.
Druga stvar, da li procenat prihvaćenih amandmana ima ili nema veze sa razlozima da se nešto novo što se predlaže prihvata ili ne? Pa, naravno da nema. Dakle, niko ovde stvar ne odbija zbog toga što dolazi sa određene strane, niti nekom broji, statistički meri rezultat, pa na osnovu toga donosi neku odluku – e, sada ćemo prihvatiti, sada nećemo. Tako da, pozivam da i po ovom pitanju budemo više nego ozbiljni i da zaboravimo na one skoro pa lakrdijaške pokušaje da se neka statistika preračunava i izvode se neki zaključci da bi se nadugačko i naširoko pričalo.
Pre nego što dođemo u situaciju da računajući procenat prihvaćenih amandmana, pa neku kao implikaciju na podršku u glasačkom telu, jednog dana, daleko bilo, neki narodni poslanik ovde počne svoje izlaganje rečima – jutros sam krenuo na sednicu, krenuo sam da se obujem i od dve cipele pronašao sam obe, znači sto posto ljudi me podržava. Da se uozbiljimo, molim vas.
Poslednja stvar, da li neko ko sebe smatra najaktivnijim predlaže nešto amandmanski, ima bilo kakve veze sa tim da li njegov predlog treba da se uvaži? Pa, svakako nema. Ali podeliću sa vama još jedan utisak. Vrlo često kada od nekih ovde čujem – mi smo najaktivniji po ovom, onom aspektu, iz ovog ili onog razloga. Padne mi na pamet jedna anegdota koja se vezivala za nekadašnju JNA. Znate, tu je bio onaj sistem ocenjivanja po opisnom principu. Pa, kako beše, ocene su bile nezadovoljava, zadovoljava, ističe se i posebno se ističe kao najviša ocena. Bila je i jedna neformalna, bespotrebno se ističe. Ne znam što mi je ovo sada palo na pamet. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dakle, pozivam predlagača da postupi kako je upravo kazao, dakle da odustane od amandmana, jer kako stvari stoje i na osnovu ovog obrazloženja i na osnovu onoga što piše, njegov predlog je bio da se u priču uvede pravo na osnovu ugovora o zakupu, što se ne postiže predloženim brisanjem stava 3. jer se ovo pitanje tretira u stavu 2, a stav 3. se bavi nečim drugim. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, svakako podržavam zakone o kojima raspravljamo danas i moram da priznam do pre nekih tridesetak minuta bio sam pod vrlo snažnim utiskom podrške koja se listom čula od kolega koji su se danas obraćali po pitanju ove načelne rasprave.
Opet moram da kažem, s druge strane, u poslednjih tridesetak minuta mi se taj utisak nešto i pokvario. Pogađajte? Zbog toga što, eto, izgleda nismo uspeli zajedno da se odupremo iskušenju da pomenemo i stvari kojima danas ipak nije bilo mesta, a tu mislim svakako na raspravu o helikopterskoj nesreći za koju se slažem, ne treba da se politizuje.
Podsetio bih samo u dve rečenice, ne više, neću uzimati više vašeg vremena, na dopis koji smo dobili od Vlade 4. maja, a koji se odnosi na tada iskazanu ideju da se formira anketni odbor u kom se vrlo precizno kaže i šta je sve preduzeto i na koji način su informacije stavljene na uvid i predlaže se, više nego korektno, da se ta tema nepolitizuje, u tom trenutku, kroz pitanja anketnog odbora, dok se ne završi postupak koji su započeli nadležni organi, a misli se na tužilaštvo.
Mislim da je ta informacija takva, da pošteno može samo da se prihvati i da je takav predlog dovoljno dobar da pošteno može samo da se prihvati. Ovo kažem, pre svega, zbog nekih sednica koje su pred nama.
Preporučio bih da ga poslušamo i slažem se sa kolegama koje su danas rekle da ne treba time da opterećujemo raspravu i slažem se da treba da vodimo računa o etičkom momentu u čitavoj priči, da to ne pokvari utisak sa današnje sednice.
Svakako, podržavam ove sporazume i drago mi je što, maltene svako, a smatraću onaj jedan glas koji je bio negativno orijentisan prema današnjim predlozima, prosto jednim trenutkom popuštanja pažnje, pošto nije bilo uz neku negativnu ocenu, nijednog jedinog razloga zašto ne bi trebalo podržati bilo šta o čemu danas pričamo.
Smatram to dobrim znakom i ja bih sa svoje strane podvukao jedan interesantan aspekt i o njemu smo pričali danas, ali eto želim da ga još jednom naglasim, pored toga što ovi zakoni imaju značajne doprinose u sferi saobraćaja i imaju svoju važnu ulogu u ovoj oblasti, oni imaju vrlo izraženu komponentu koja pripada sferi onoga što smatramo spoljnom politikom.
Prvi zakon koji se odnosi na istraživanje nesreće u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, kao i drugim, obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, direktno u sebi nose dobre predloge, formirane u cilju da se pospeši uvođenje evropskih standarda, da harmonizacija propisa u tom smislu i u obrazloženju nedvosmisleno objašnjavaju da postoji podrška našem zajedničkom procesu pristupanja.
Kada je reč o trećem predlogu, o sporazumu sa SAD, čuli smo danas nekoliko puta, on ima dimenziju koja prevazilazi čisto privredni i čisto ekonomski aspekt i ona je ipak više od toga, ona nedvosmisleno pospešuje naše odnose na međudržavnom nivou, između Srbije i SAD, i obaveza je Republike Srbije da se odgovorno odnosi, prilikom formiranja svojih odnosa, kako sa državama evropskog prostora, tako i sa SAD.
U tom smislu, pozdravljam činjenicu da smo se mi ovde saglasili i koristim dodatnih par sekundi da podršku izrazim i u ime resornog odbora, Odbora za prostorno planiranje, saobraćaja i infrastrukture i telekomunikacija, koji je na današnjoj sednici jednoglasno podržao ove predloge i izražavam očekivanja da ćemo u danu za glasanje zaista, bez razlike svi podržati ovo o čemu smo danas razgovarali, jer iako je bilo do sada više situacija, gde smo imali takve najave, nekako se ispostavilo da podrška ovim procesima i ovoj vrsti odgovornosti od strane nekih u ovoj sali, ispadne čisto podrška na rečima.
Verujem da ulazimo u epohu kada menjamo te navike i tu vrstu prakse i kada zaista svi zajedno delima stojimo iza onoga što i zastupamo. Hvala vam.

Hvala gospođo predsednice.
Na osnovu ovog obrazloženja koje smo čuli od predlagača amandmana, ipak donosim zaključak da nikakvog argumenta u pozadini ovog predloga nema. Zašto nema? Kako smo bili u prilici da čujemo malo pre, podsećam – problematično, ovde bi, kao, trebalo da bude to što nije dovoljno precizna formulacija, na šta ukazuje Agencija za borbu protiv korupcije i pri tom, citiram „u tome pronalazi ogroman rizik od korupcije“.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je neistina. Imam pred sobom dopis Agencije za borbu protiv korupcije za nadležni skupštinski odbor, adresiran na datum 13. 07, dakle, jedan vrlo relevantan i skorašnji podatak. Prvo, nigde formulacije o strašnom riziku od korupcije nema. Stoji: „Smatramo da predlog i dalje sadrži izvesne nedostatke.“ To je najteža kvalifikacija. A kada pogledate taksativno koji su to izvesni nedostaci za koje se sugeriše da bi se na njima možda moglo još dodatno raditi, nigde, apsolutno nigde se ne pominje član 1. niti bilo kakva nepreciznost, ništa od onoga što smo čuli.
Ako je to jedina argumentacija, mogu da zaključim i da ponovim još jednom – da argumentacije zapravo i nema. Svakako to nema nikakve veze sa onih milijardu i 400 miliona, o kojima možemo da pričamo danas, ali, molim vas, ako hoćemo ovo da uradimo kako treba, moraće mnogo ozbiljnije. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Može biti da je prosto reč o zabuni. Član 2. – da li se naknada u ovom Predlogu zakona koji se nalazi pred nama odnosi isključivo na neizgrađeno zemljište? Kako stvari stoje, pominje se i za izgrađeno i u tom smislu treba razumeti odgovor koji smo dobili od Vlade.
Dakle, ako se odnosi i na izgrađeno i na neizgrađeno, na različite načine, zato se i potenciraju ta dva termina, drugačije tretiraju mogućnosti umanjenja. To je rečeno članovima od 7 do 9, pa postoje različiti mogući pristupi, nešto za izgrađeno, nešto za neizgrađeno. Nema potrebe da trošimo vreme na to zašto se pominje i jedno i drugo. Ako se uvodi mogućnost naknade i za jednu i za drugu kategoriju, onda je jasno zašto bi bilo pogrešno ovo limitirati na samo jedan od ta dva termini, koji god da izaberemo.
Dodatak na sve ovo, uporno se potencira neko pitanje koruptivnosti, nekog strašnog izveštaja, strašnog mišljenja, osude Agencije za borbu protiv korupcije. Hajde da je pomenemo još jednom. Svi smo je u ovoj sali mogli pogledati, zato što je došla na skupštinu, konkretno ja sam je dobio preko Odbora. Koliko su to velikih zamerki oni imali, ko će da tačan broj? Brojao sam, nisam ulazio u težinu kvalifikacije za svaku ponaosob, ali da ih ima mnogo, nema ih. Konkretno, ukazuje se na četiri stvari i to, malopre sam rekao kojim rečima, da postoji prostor da se još uvek možda unapredi zakon, i to je to.
Najave katastrofe, možemo mi u nastupima dramatizacije ovde da karikiramo toliko toga, u tom izveštaju nema. Daleko od toga da, kao što je ovde neko rekao, je omalovaženo mišljenje ove Agencije. Sama Agencija u tom dopisu o kome pričamo kaže da je predlagač uvažio neke njene predloge. Kada pogledamo na samom kraju formulaciju kako se Agencija obraća Odboru kada napominje da ima još par stvari o kojima smatra da vredi razmisliti, naiđete na rečenicu – poziva poslanike da razmotre iznete sugestije i predloge. Ima li ovde ljutnje, ima li u ovim rečima najave katastrofe? Naravno da nema.
Umesto da prikazujemo stvar dramatičnijom nego što jeste i što zaslužuje da bude, hajde da se bavimo stvarima konkretno. Hvala.

Bukvalno dve rečenice.
Dame i gospodo narodni poslanici, skoro da bih mogao da kažem na prethodno izlaganje sve lepo, ali imam jedno pitanje. Gde se ovaj amandman na bilo koji način dovodi u vezu sa ovim što je rečeno malopre?
Evo mišljenje Agencije. Gde se ovde kaže na bilo koji način, kakvim god hoćete rečima – problem je ta reč „tog“ u članu 2. i gde ovde kaže – bilo bi bolje da se reši na drugi način, ovako kako je predloženo amandmanom. Ne kaže se nigde. Zašto? Rekao sam već malopre, jer bi bilo potpuno pogrešno da se to tako uradi.
Znači, još jednom – hajdemo o temi. Hvala lepo.

Hvala, gospođo predsednice.
Hajdemo još jednom, koliko god puta da treba. Sjajno, samo kakve veze ima sa amandmanom? Da li je moguće da smo podnosili amandmane samo da bismo opet obezbeđivali ovde neki prostor za nastup uživo? Pozivam predlagača da pogleda tekst amandmana koji je predložio, pa da vidimo ima li bilo kakve veze sa bilo čim u dopisu Agencije, osim što se negde pominje isti član. Nema veze sa materijom. Agencija sa svoje strane, kad god se u nekom zakonu, bilo kom, pa tako i u ovom, pojavi pitanje diskrecionih ovlašćenja, izrazi sumnju. Da li to automatski znači da će da bude problem? Pa, ne znači. Imali smo toliko iskustava sa diskrecionim ovlašćenjima u raznim zakonima. Dakle, to samo po sebi nije apsolutno ništa problematično.
Ono što jeste problematično, nama se ovde predlaži da se jedna reč zameni drugom ili dve reči drugim parom, da bi verovatno zvučalo, a onda se to predstavlja kao odbrane države od neke ale korupcije. Da se mi, ako je ikako moguće, uozbiljimo, pa da o ovome razgovaramo tako da to ima smisla, onako kako se zaista raspravlja o zakonu, a dugačke priče zasnovane na čistoj politici možemo da ostavimo za neke tok-šou emisije, televiziju, stranačke tribine, mitinge. Biće uskoro i neki izbori, pa će biti prilike da se onda ukrste stavovi te vrste, ako smo svakako u stanju da argumentovano raspravljamo o nečemu kao što je zakonski predlog. Hvala lepo.

Hvala, gospodine predsedavajući.
S obzirom da nema dodatnog insistiranja na usvajanje amandmana, verujem da je situacija vrlo jasna i zahvaljujem kolegi Markoviću što je prikazao.
Možemo mi da se složimo da ima smisla uzeti u obzir neko dodatno mišljenje, možda u nekim situacijama to mišljenje bude i presudno važno, ali ne možemo da formiramo predlog tako da bude nedovoljno kvalitetan i da ga onda uguramo u zakon.
Čuli ste već pravopisne nepravilnosti. Takođe, imali ste prilike u obrazloženju Vlade da vidite, nepreciznost. Dvojica veštaka, pa onda ako se mišljenja, ili kako se to već čita, rekao je kolega Marković, ne podudaraju sa cenom utvrđenom za više od 10%. Jedno ili oba i 10% u odnosu na šta? Na samu cenu ili na već ta dva mišljenja? Jasno vam je, nije ovo dobro obrađeno i ne može zbog toga da bude prihvaćeno i to je jedini razlog. Da ostavimo generisanje nekih šuma, bombastičnih poruka sklepanih od velikih reči na stranu, da se bavimo materijom kako treba, kao i kada je reč o prethodnom amandmanu zbog kog sam se javio. Ne treba da se usvoji iz jednostavnog razloga – nije dovoljno dobro. Hvala.