Hvala, gospođo predsednice.
Dakle, složio bih se sa par napomena koje su iznele kolege predlagači amandmana. Prvo to da ova tehnička, pre svega čisto tehnička stvar, koja se potkrala u tekstu jeste ispravljena amandmanom Odbora, to je činjenica. Drugo, slažem se da nakon te ispravke ovo što se predlaže amandmanom koje su kolege predložile je ostalo bez ikakvog smisla. Tako da, pretpostavljam, više se i ne insistira na usvajanju, niti bi imalo logike da se to radi.
Međutim, pozivam i uvažene kolege predlagače, ali i sve ostale da ne propuste da primete da je način na koji je rešeno ovo tehničko pitanje, kroz odborski amandman i kroz saglasnost Ministarstva, odnosno njihovo usvajanje ovog amandmana, daleko bolje od onoga što je predloženo ovim amandmanom o kome raspravljamo sada. Dakle, kroz odborski amandman pronađeno je, verujem, složićemo se, bolje, kvalitetnije rešenje.
Ovde koristim priliku da se po još jednom pitanju složim sa uvaženim kolegom koji je govorio malopre, ovo zaista jeste urađeno u maniru rada ove Vlade, a to znači ne samo na način da se ispravi sve ono što je bilo loše ili nedovoljno dobro u zakonu koji su donosili neki drugi ranije, nego je evidentno na način koji je daleko kvalitetniji od bilo čega što su ti isti danas u stanju i da predlože. Hvala lepo.

Hvala, gospođo predsednice.
Slušam obrazloženje cenjenih kolega, predlagača amandmana, i ne mogu da se otrgnem utisku koji sam stekao još malopre, prilikom slušanja obrazloženja istih predlagača po pitanju amandmana na član 31. Jedna interesantna situacija je u pitanju, znate, još kada smo raspravljali o onim predlozima da se pitanja moralnih principa promene, usaglase i td, pričali smo već, ta rešenja su bila već deo nekih drugih zakona. Mogu samo da konstatujem, kada neko od njih reklamira, danas nas dovodi u interesantnu situaciju koja može da se podvede pod ono – sada više neću ni kako ja hoću.
Sada nije baš identična situacija, ali jeste slična, reći ću i zbog čega. Dakle, još jednom, obrazloženja predlagača koja smo čuli malopre po pitanju amandmana na član 31, reči konkretno – izvinite i pogrešili smo.
Zašto ih pominjem? Jer se ne sećam, a neka me uvažene kolege isprave ako grešim svakako, da li su predlagači amandmana ovakve stvari koje predlažu sada po pitanju ovog zakona, ali koje predlažu i po pitanju nekih drugih zakona već izvesno vreme u ovoj sali, ugrađivali kao obavezu zakone koje su donosili. Vi znate da ja ne pričam često o nekim prošlim vremenima, ali ovo je vrlo interesantno pitanje. Da li danas hoćemo ono što pre nismo hteli? Da li smo možda nešto naučili i imali možda potrebe da se, ako jesmo, zbog neke greške izvinimo, kao što i druge pozivamo?
Hajde da možda to ne bude najvažnija poruka danas, da podsetim na reči koje smo već razmenjivali u ovoj sali, koje smo razmenili sa predlagačima amandmana i na sednici odbora jutros. Nije ova vrsta obaveze o postignutim efektima sprovođenja zakona osmišljena danas i neće biti uvedena prvi put time što će se prihvatiti ovaj amandman ili ovakvi na bilo koji zakon. Ova vrsta obaveze, dakle, da se pruža određena informacija i da se daju obaveštenja koja Narodna skupština smatra relevantnim, već postoji. I to, između ostalog, stoji i u obrazloženje koje smo dobili od Vlade.
Dakle, ukoliko su predlagači konsultovali Zakon o Vladi, pa zaključili da je ovde nešto nekorektno navedeno, da članovi 36. i 39. tog zakona nisu adekvatno citirani, ja bih to razumeo kao osnov za dalju raspravu. Ali, ukoliko nisu, da ponovim još jednom, ovi mehanizmi već postoje, ovi mehanizmi mogu da se koriste i ništa ne sprečava ni uvažene kolege predlagače, ali ni bilo kog drugog narodnog poslanika da ih koristi, pa između ostalog i kada dođe vreme za redovno informisanje o radu Vlade u nekom periodu da iskoriste svoje pravo kao narodnih poslanika da postave pitanje o bilo kom segmentu rada. Između ostalog, zašto to ne bi bilo pitanje i o postignutim efektima primene bilo kog zakona, uključiv i ovaj? Hvala vam lepo.

Zahvaljujem gospođo predsednice i pridružujem se pozivu da raspravljamo po amandmanu, ako uopšte postoji interesovanje, kako predlagača amandmana, tako od strane kolega koji su se javili da daju podršku ovom amandmanu, ako se bilo ko uopšte u sali seća o čemu je bilo reči, pre nego što smo ušli u raspravu po replikama i reklamiranju Poslovnika.
Demonstrirajući dobru volju uporno se uzdržavam od repliciranja, trudimo se da držimo ovu diskusiju na nekom nivou, ali bojim se da neki uporno ne shvataju da je to nešto što je zaista dobro i pravi kontrast u odnosu na ono što se uporno demonstrira ovde, a što je šta, samo relikt prošlosti loših vremena koja treba da ostavimo iza nas. Ima to veze i sa amandmanom.
Dakle, na temu onoga što smo čuli kao argumentaciju od strane kolega koji su podržali amandman, tu zapravo argumentacije gospođo predsednice nema. Nisam se javljao za reakciju po pitanju pokušaja da se ukaže na neku rezoluciju Evropskog parlamenta, to nema veze sa raspravom. Zahvaljujem na vašoj reakciji po tom pitanju. Ni na pitanja opet neke čestitosti, vi ste komentarisali takođe gospodine ministre i slažem se da je to priča bez ikakve suštine u šta može da se uveri onaj koji uporno predlaže, ako samo malo bolje pogleda tekst koji predlaže. Slažem se da ne trebamo da raspravljamo ni o zakonu koji nije danas na dnevnom redu i nikakve veze sa amandmanom nema. Tako da ostaje samo da se obratim predlagačima amandmana i po pitanju onoga što smo čuli, po pitanju pokušaja da se podupre predlog da se amandman usvoji.
Odgovori na pitanja koja postavljaju poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije mi dobijamo od Vlade i to dobijamo redovno. Možemo da se uverimo da smo dobili pisane odgovore na poslanička pitanja i za ovu sednicu danas. I na današnji dan i pre dva dana kada smo započinjali raspravu u načelu. Dakle, taj mehanizam dame i gospodo funkcioniše. Apsolutno funkcioniše. Mogućnost da se postave pitanja kada se referiše o radu ministarstava, pojedinačnih ministarstava takođe apsolutno funkcioniše.
Kada neko kaže nismo čuli argument zašto ne treba usvojiti amandman na član 51, moram da podsetim, jesmo i ponoviću još jednom ako treba i koliko god puta da treba. Taj mehanizam koji se predlaže je suvišan i mislim da je to više nego dovoljan argument. Uopšte ne mora da bude u vezi sa tim kako je bilo ranije, on je jednostavno suvišan. Da ne bude da se samo kritikujemo, navešću par pozitivnih stvari za sam kraj, nadam se ove rasprave koja je odavno prestala da sadrži bilo kakav smisao.
Prva pozitivna stvar, želim da se zahvalim na svojevrsnom priznanju predlagača da kada su bili u mogućnosti da sami nisu ovakvu vrstu mehanizam kontrole ugrađivali u zakonske predloge. Korektno priznanje. Lepo je što smo to čuli.
Druga stvar, želim da pohvalim poziv da nas to ne sprečava da ispravljamo greške. Dakle, greške bilo sopstvene bilo tuđe ne treba da budu razlog da ne idemo kao društvo u pravcu progresa. Citiram reči predlagača amandmana – poziv da gledamo napred a ne nazad. Napred dame i gospodo narodni poslanici je upravo ono na šta pozivamo mi iz ovih klupa već dugo vreme i nastavićemo to da radimo. Pogled napred koji predstavlja jezgro političkog fokusa i uopšte društvenog interesa koji se nalazi u programu političke snage koja se naziva SNS. U tom smislu pozdravljam ako smo uspeli da podignemo nivo razumevanja između nas.
Pričalo se danas o narodnim umotvorinama, latinska mudrost – ko ne napreduje, taj nazaduje. Drago mi je što su i neki sa druge strane sale izvukli dobre zaključke iz ove mudrosti. Za sam kraj, da bude završeno u potpunom tonu međusobnog uvažavanja i razumevanja, i pored toga što i dalje smatram da je predlog ustanovljen ovim amandmanom suvišan, dakle mehanizmi kontrole i provere informacija postoje.
Evo napraviću jedan korak dobre volje, kažem sa svoje strane – razmisliću dodatno o tome da predlog podržim, ako na sve što smo do sada čuli čujemo još one reči na koje sam pozvao „izvinite“ i „pogrešili smo“. Ako ih predlagač amandmana izgovori, dakle za to što nismo imali takve mehanizme u prošlosti, „izvinite“ i „pogrešili smo“ ja prihvatam da sa svoje strane razmislim i ovaj predlog ipak podržim glasanjem. Dok ih ne čujem ipak ću ostati pri zaključku da ipak ovaj amandman ne treba da bude usvojen, ali sada je sve u rukama predlagača. Hvala.

Još ovaj i verujem, gospođo predsednice, poslednji put. Samo kratko da obavestim uvažene kolege narodne poslanike da sam doneo konačnu odluku po pitanju ovog amandmana.
Dakle, s obzirom da prihvatanje, neprihvatanje, rezultati izbora apsolutno nije tema tu, alternative, dame i gospodo, nema, ne smatram ga bilo kakvim razlogom za dalju diskusiju po ovom amandmanu. Lepo je što suočavaju sopstvene greške, ali žalim što gest dobre volje nije prihvaćen, barem ne ovaj put. Pa, pošto one reči - izvinite i pogrešili smo ipak nismo čuli, obaveštavam cenjene kolege da neću glasati za ovaj amandman. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske napredne stranke izražavam podršku rešenjima koja se nalaze na dnevnom redu danas, kako predloženim rešenjima za zakonsko potvrđivanje Sporazuma o uzajamnom priznavanju javnih isprava o stečenom obrazovanju, tako i o akademskim i naučnim nazivima sa Republikom Makedonijom i sa Ruskom Federacijom, koje svakako smatram dobrim i korisnim u tom smislu.
Još jednom podvlačim podršku naše poslaničke grupe i svakako ne mogu da se složim sa nekim čudnim ocenama koje smo bili u prilici da čujemo danas, da u nekom od ovih sporazuma postoji nešto do te mere sporno da se čak koristio i termin „sramota“. Naprotiv, ništa takvo ovde se ne nalazi. Čak napominjem da je jako dobro i za svaku pohvalu to što nam je posredstvom Ministarstva ovakav predlog stigao iz Moskve i pridružujem se pozivima da ovakve sporazume imamo sa što je moguće većim brojem zemalja sveta.
Izražavam podršku i predloženim izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, zakona koji je predlagač u pratećem obrazloženju okarakterisao kao pre svega tehničko rešenje, zato što je uglavnom orijentisan na terminološko usklađivanje postojećeg zakona. Međutim, ovo je zakon koji smatram i važnijim od ove ocene, pre svega u tom smislu što se odnosi na uspostavljanje novih standarda koji su ustanovljeni direktivama Evropskog parlamenta i verujem da predstavlja svojevrstan zaključak nakon procesa skrininga, a po pitanju pregovaračkog poglavlja sedam, koje se odnosi na zaštitu prava intelektualne svojine. Dakle, u tom kontekstu pozdravljam ustanovljenu praksu da izvlačimo dobre zaključke iz ovakvih procesa i uspostavljamo najbolje moguće standarde kroz deo ovog našeg ustanovljenog evropskog puta.
Takođe, podvlačim važnost predloženog zakona i utoliko što omogućava preciznija tumačenja i efikasniju primenu zakona po usvajanju predloženih izmena i dopuna, daje okvir za bolju unapređenju pravnu zaštiti upravo kroz efikasniju zaštitu industrijskog dizajna partikularno, zatim, kroz dodatno unapređeno rešenje pitanja dostupnosti javnosti, utoliko što se sada po ovom pitanju, a u navedenom kontekstu tretiraju poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast, što je za praksu važno, što se otklanjaju postojeće pravne praznine, što je takođe za praksu važno, i što se lokalizuje analiza ove pojave. Dakle, pitanje dostupnosti javnosti na teritoriji Republike Srbije. Takođe, to je još jedno pitanje koje je važno za praktičnu primenu.
Dalje, pozdravljam to što se pojednostavljuje postupak priznanja prilikom analize industrijskog dizajna, što se olakšava sastavljanje prijava, veoma važno za subjekte koji su zainteresovani, koji pristupaju ovim prijavama i zaštiti prava u navedenom smislu. Dodatno uređeni su i obim i sadržina prava na industrijski dizajn. Sva predložena rešenja ustanovljena su u bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom, konsultovana su predložena rešenja, komentari, sugestije koje su stigle sa te strane, ali i svi zainteresovani akteri u Republici Srbiji, što je, verujem, složićemo se, samo isključivo za svaku pohvalu. Niti jedno od predloženih rešenja ne podrazumeva nove troškove, bilo za građane, bilo za privredu u Republici Srbiji. Naprotiv, kroz uspostavljanje nove stabilnosti, jačanje sigurnosti indirektno podstiče razvoj slobodnog tržišta.
Osvrnuću se na samom kraju i na par komentara koje smo bili u prilici da čujemo danas od uvaženih kolega ovlašćenih predstavnika drugih poslaničkih grupa. Neću se, svakako, obazirati na pokušaje da se raspravlja o zakonu koji se uopšte ne nalazi na dnevnom redu, niti to smatram prikladnim, niti bih mogao da to podržim na bilo koji način, kao ni pokušaj da se komentariše pitanje uzajamnog priznavanja javnih isprava, o kakvima je danas reč, ali u širem kontekstu kakvima, koje se ne odnose na druge države, do, kao što smo i rekli, Republiku Makedoniju i Rusku Federaciju. Više je nego jasno da je ponajmanje u vezi sa ovim pitanjem mogućnost da se raspravlja ovakva vrsta uzajamnog priznavanja, kada je reč o delu Republike Srbije i onim institucijama, pretpostavljam, visokog obrazovanja, da je na tome bio akcenat, koje ne funkcionišu u skladu sa sistemom o kome se stara Ministarstvo Republike Srbije po najmanje.
Dalje, da postoje potrebe da se izvrše određene tehničke korekcije i da su u skladu sa tim predloženi određeni amandmani, sa tim se slažem i verujem da će biti prostora da se utvrdi da zaista neke stvari koje predstavljaju čisto tehnička pitanja treba rešiti.
Pokušaj da se pitanje sudske zaštite, kada je reč o autorstvu, proširi na neke druge teme, konkretno, mislim da je bilo reči i o naučnim radovima, smatram interesantnim pokušajem, ali nažalost potpuno bezuspešnim pokušajem, samo žalim što kolege uglavnom koje su imale određene zamerke trenutno nisu u sali, ali verujem da će konsultovati snimak, pa u skladu sa tim, pozivam da se proanalizira pitanje nadležnosti sudova, kada je reč o autorstvu bilo koje vrste. Mislim da su razlike više nego očigledne i svima jasne, da se ne bavimo jeftinom politikom po ovakvim pitanjima.
Da sadržaje međudržavnih sporazuma ne možemo da menjamo, svakako je svima jasno, pa i onome ko je tako nešto pokušao da bar figurativno stavi kao jednu od tema danas, uostalom, takvu vrstu zaključka je izneo i sam. Ali, čisto za slučaj da neko nije razumeo stvari koje smo bili u prilici da čujemo juče na sednici nadležnog skupštinskog odbora, dosta pitanja o kojima je bilo reči danas bila su postavljena još juče. Na samom odboru na svako pitanje obezbeđen je adekvatan direktan i nedvosmislen odgovor. Pa, konkretno, po pitanju Sporazuma sa Republikom Makedonijom koji je na dnevnom redu i mogućnosti da se posredno izvrši priznavanje nekih isprava koje ne bi bile priznate na drugi način, takva opasnost, dame i gospodo, pod znacima navoda svakako rečena je opasnost, apsolutno ne postoji. Upućujem na član 2. Sporazuma, kojim je crno na belo utvrđeno da se sve vrši u skladu sa unutrašnjim zakonodavstvom potpisnika.
Što se tiče pitanja javnog poretka i morala člana 8. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, i o tome smo razgovarali juče, pa još jednom da podsetim, možda je taj dan juče bio previše dugo za neke uvažene kolege. Mogućnosti da se pronađu primeri, nažalost, ograničava samo naša mašta. Kada je reč o javnom poretku i moralu, bukvalno samo mašta može da postavi granicu kako se sve mogu uvrediti lična osećanja npr. verska osećanja, npr. nacionalna osećanja, ali bilo šta što se smatra standardom, u skladu sa stepenom civilizacije koji smo do sada dostigli. Sve to se adekvatno sankcioniše upravo kroz ovu odredbu, da se štiti i javni poredak, ali i moralna norma.
Na samom kraju, zahvalio bih uvaženim koleginicama i kolegama koji su izrazili podršku ovim zakonskim rešenjima, podršku koju od strane SNS naglašavam još jednom i izrazio blago žaljenje što smo uopšte čuli reči da će od strane jedne poslaničke grupe ova podrška biti uslovljena usvajanjem njihovih amandmana. Verujem da će cenjene kolege pronaći da stoji tvrdnja da nije neophodno da svi amandmani koji su podneli budu prihvaćeni da bi i oni mogli da konstatuju da su zadovoljni ostvarenim rezultatom. Kažem to pre svega zbog jednog od amandmana koji se odnosi na jedan pokušaj koji već dugo u našoj praksi u ovoj sali smatramo potpuno suvišnim, a to je da se dodatno ustanovljava tamo u nekim završnim odredbama dodatna kontrola efekata koji se postižu sprovođenjem zakona, a već smo se u mnogo prilika do sada saglasili, verujem, da postoje i drugi načini, načini koji su već ustanovljeni, da se takva vrsta kontrole, ako ništa drugo bar adekvatna informacija o postignutim efektima i postigne.
Ne treba insistirati na tome da i ovo bude usvojeno, da bismo, verujem, svi zajedno podržali dobra rešenja, rešenja za koja ćemo zaključiti da su na korist društva. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dakle, kao reakcija na reči koje smo čuli od strane govornika po redosledu prijavljenih koji je govorio pre ovih ukazivanja na povrede Poslovnika, koji je potpuno neprimereno pomenuo SNS, njene narodne poslanike i kako je kazao – brojno stanje i njihovo interesovanje za učešće u današnjoj raspravi. Potpuno neprimereno. Pa, ni po babu ni po stričevima, već po pravdi surove matematike. Podsetio bih da je ukupan broj narodnih poslanika SNS koji su ušli u ovu Narodnu skupštinu osam do devet puta veći od ukupnog broja narodnih poslanika poslaničke grupe kojoj pripada cenjeni gospodin, a ukoliko pogleda broj narodnih poslanika svoje poslaničke grupe prisutnih u sali sada i pogleda naš broj ovde, ima nas, brat bratu, 25 puta više nego njih. Čim prvi od njih izađe napolje biće nas 50 puta više. Toliko o odnosu prema ovom mestu ovde.
O učešću u radu najviše govori ono što je on sam rekao posle. Dakle, naša nepažnja, kako može da se izmeri? Time što smo mi dali odgovore na sve ono što je on upravo ponovio, što smo čuli u prvom delu sednice, a mi odgovarali, a što on, naravno, ne zna, pošto nije ni bio tu, niti ga je interesovalo da sazna, niti verujem da uopšte želi da razume. Ne znam šta uopšte želi, da sam sebe sokoli ovakvim nastupima i pokušajem da se bude provokativan? Drugo, komentarom da ministar nije rekao ni reč ni o jednom zakonu. Gde je bio narodni poslanik kada je počinjala ova sednica?
Mislim da je, dame i gospodo narodni poslanici, Duško Radović rekao one reči – poruka za one koji hoće da promene svet, neka promene prvo sijalicu u stanu. Dakle, da počnemo prvo od sebe, pa cenjeni kolega da pogleda prvo svoju poslaničku grupu, ali što je još mnogo, mnogo važnije - sebe lično. Najlošije što se desilo danas je on lično. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Dakle, najkraća rekapitulacija stanja, zahvalio bih se svima koji su učestvovali u današnjoj raspravi i još jednom podvukao da s obzirom da sve zamerke koje smo čuli u međuvremenu se zapravo svode delom na ono na šta smo odgovore pružili još u prvom delu rasprave i u tom smislu ponavljam poziv uvaženim kolegama da ukoliko je i dalje sporno konsultuju sadržaj člana 2. Sporazuma koji imamo sa Republikom Makedonijom i koji ćemo verujem usvojiti.
S druge strane, onima koji su izrazili neke zebnje u smislu javnog poretka i morala više puta danas i nakon odgovora koje smo pružili, da pogledaju tekst zakona koji menjamo izmenama i dopunama zakona, da pronađu član 9. i pogledaju tačku 1), mala pomoć sa moje strane, sve se nalazi na stranici 29. materijala koji imamo. Biće više nego jasno da se ne uvodi ništa novo ovakvom vrstom formulacije. Ona već postoji baš tu gde sam upravo rekao.
Postoji u zakon koji je objavljen u „Službenom glasniku“ pod rednim brojem 104/09, pa da pogađamo koja je to godina bila i da li je sada ovo sporno samo onome ko nije pročitao, mogu da zaključim samo onome ko ne zna šta se nalazi u materijalu o kom raspravljamo danas, ali to nažalost smo videli ne sprečava mnoge da daju sebi za pravo da diskutuju.
Takođe, podsećam kolege da su one zamerke na sastav člana 9, odnosno brisanje poslednjih stavova, direktna posledica preporuka Evropske komisije. Oni koji su ukazali na to kao eventualni problem, izrazili su podršku preporukama Evropske komisije pozivom na doslednost, neka to ne bude razlog da na kraju i ne glasamo zajedno za ovaj Predlog zakona.
Na kraju, pošto vidim da opet nije tu, ako neko slučajno sretne kolegu koji je danas drskošću pokušao da nadoknadi sve ostalo, one reči da neće glasati za ove zakone, ni za jedna od njih, neka su im danas na čast zajedno sa svim ovim stvarima koje sam napomenuo, a koje pokazuju ne samo da ništa nije razumeo, nego da nije ni čitao.
Još jednom, svakome prema zaslugama. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Dakle, pridružujem se zaključku da amandman ne treba da bude prihvaćen. Izražavam čuđenje da pored toga što smo praktično unapred čuli obrazloženje zašto amandman nije odgovarajuće formulisan, mi opet dobijamo detaljno obrazlaganje u kome se ne čuje ništa novo kao kontra argumenti ili, eventualno, novi motiv. Zamolio bih da se malo više koncentrišemo i bolje slušamo danas, mislim da ćemo biti i zadovoljniji ishodom.
Dodatno, na temu upotrebe termina podrobno, upućujem predlagača amandmana, i ovog i onih drugih koji su se pozivali na neku spornu stvar u vezi korišćenja te reči, da pogledaju neke naredne članove. U narednim članovima, kada je reč o rešenju, tačno je precizirano šta to rešenje treba da sadrži i u tom kontekstu i treba tumačiti da li je podrobno ili nije obrazloženo. Hvala lepo.

Po amandmanu, gospođo predsednice, o kom, nažalost, od perioda kada sam se javio prethodni put pa do sada nismo čuli ama baš ništa od kolega koji nastupaju iz poslaničkih klupa. Trebalo bi valjda da nastupaju sa stajališta nekoga ko amandman podržava, u najmanje zato što ga predlaže ili deli redove sa onima koji ga predlažu. Ama baš ništa. Jesmo, doduše, čuli štošta drugo pride, uz neke čudne pokušaje da se ovo pretvori ponovo u načelnu raspravu. Čudne zato što u najmanje nije jasno šta treba da pruže kao zaključak, da li podršku ili uskraćivanje podrške onome što je smisao zakona? Da li ideju da se zaštiti na bilo koji način, da se obezbedi pravo na suđenje u razumnom roku, ili možda da se ospori ideja da se tako nešto uradi? To je verovatno najmanje jasno onome ko je započeo diskusiju na tu temu. 
Ono na šta bih želeo da se nadovežem jeste da štitim pravo svakoga da se ne oseti lagodno ukoliko je povređen. To nije bila namera kada sam se javio prethodni put, mada mi nije, moram da priznam, do kraja bilo jasno ono pominjanje teksta naučenog napamet, da li se smatra da sam ja nekome zamerao da je tekst naučio napamet ili je možda bilo prebačeno meni da sam ja nešto napamet naučio. Ako nije reč ovo drugo, onda se izvinjavam što sam uopšte i posumnjao.
U svakom slučaju, poenta javljanja jeste bila da se bolje čujemo, da malo bolje pojačamo prijemne uređaje, kolokvijalno rečeno, na današnjoj diskusiji, na današnjoj raspravi i da se čujemo. Štedimo vreme ljudi koji su nas ovde poslali, trudimo se da budemo efikasniji ovde u raspravi, ako ministar unapred da odgovor na svako eventualno pitanje koje bi moglo da se pojavi. Trebalo bi da uvažimo i tu činjenicu, najmanje utoliko što nećemo ponoviti argument na koji je odgovoreno unapred i uopšte da ne ulazimo u trošenje tog vremena na temu da li smo nešto spremali napamet, da li smo nešto napisali pa čitali itd, to nam apsolutno ne treba.
Jedino dobro što je bilo u rečima onoga koji je ovde pokušao da opet odgovori načelno, a trenutno ga, nažalost, ne vidim, jeste pominjanje suštine. Pozvao bih još jednom da se bavimo suštinom i da pogledamo koji je trenutno amandman na dnevnom redu, da ako imamo nešto novo u argumentaciji, to sada da iznesemo, ako nemamo, da nastavimo dalje po ostalim tačkama dnevnog reda. Hvala najlepše.

Hvala gospođo predsednice.
Pozivam predlagača amandmana da pročitaju prvu rečenicu obrazloženja koju smo dobili od Vlade i biće sve, verujem, više nego jasno.
I svakako da ponovim poziv da se danas dobro čujemo i da pazimo tokom rasprave. Kada se nešto pohvali, a to bude usputna konstatacija ili zaključak da je jedna reč ista drugoj.
To svakako ne znači da je pohvaljeno ama baš sve što se danas čulo, niti bi moglo, s obzirom da se nisu čule baš najbolje stvari. Ali, srećom ništa suštinski važno što bi bilo razlog za dodatnu raspravu.
Dakle, da se bolje čujemo, da vodimo računa o tome šta je, ko rekao i svakako, da pročitamo obrazloženje kad smo ih već dobili. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, pridružujem se ovom predlogu za zaključak. Svakako kada pogledate šta tačno čini sastav ovog člana 2. U tačkama 6. i 7. se zapravo nalazi isključivo tu ono što čini konkretan slučaj opipljivim, jasnim i specifičnim na svoj način, jer osim tih stavki 6. i 7. šta je sve ostalo? Opšti podaci o imenu, o prebivalištu, o broju predmeta itd. i na kraju potpis.
Dakle, samo pod 6. i pod 7. postoji prostor da se ukaže na konkretan problem. Upravo smo bili u prilici da čujemo da se vidi šta to konkretno nije kako treba ili se smatra da je sporno. I sve ono što smo čuli od onih koji su podržavali ovaj amandman svakako u to spada. Dakle, i problemi sa nezakazivanjem i sa nepotrebnim prolongiranjem, ali sve ono što bi spadalo u eventualna saznanja o postojanju nekog nekorektnog interesa da ne dođe do okončanja u onome što se smatra razumnim vremenom.
Dakle, vrlo je jasno zašto su ove stvari praktično potrebne, zašto su od koristi. Ako se pozovemo na argument neko bi mogao pogrešiti, pa zbog toga da bude odbijen mogli bismo da se pozovemo na istu logiku i da kažemo – mogao bi pogrešno da popuni podatke. Pa, zašto onda ne obrišemo i stavke 1, 2, 3. itd. ako tu postoji mogućnost za grešku i samim tim za loš ishod?
Mislim da ćemo se razumeti da ima više nego dovoljno smisla da ovaj predlog ostane onako kako se nalazi u izvornom tekstu. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, još jednom pozivam predlagača amandmana da pogleda prvu rečenicu obrazloženja koje smo dobili i u kojoj crno na belo stoji da jeste predsednik suda neko ko je dužan da se stara o blagovremenom i pravilnom radu suda. Već jeste, ništa se tu nije revolucionarno promenilo ovim zakonom, prosto je postavljeno onako kako bi, po mom iskrenom uverenju, i bilo logično ko će da se stara po ovim prigovorima.
Tako da, tu nikakve nove stvari nema. Ako želimo da se zaštitimo od situacije da bilo koji pojedinačni sudija kolokvijalno ima posla sa predsednikom po ovom pitanju ili po bilo kom pitanju ove vrste, jednostavno neka postupci budu efikasni i neće biti razloga za prigovore, odnosno neće se dati za pravo bilo kakvom prigovoru, čak iako ga neko stavi iz vrlo ličnih interesa, a da nisu utemeljeni na realnoj situaciji. Vrlo se jednostavno rešava svaka nedoumica te vrste. Osim toga, zakon je dovoljno jasan, pravila su u njemu postavljena, tako da, prostora za samovolju naravno da nema.
Ako su ovo ključne zamerke, a vidim da je veliki broj nekih narednih amandmana upravo oslonjen na ovo što se predlaže sada po pitanju člana 7, pozivam da, ukoliko ne postoji nikakva dodatna argumentacija, a pretpostavljam da ne postoji, jer bismo je do sada već čuli, da ne trošimo vreme u tim raspravama po nekim narednim amandmanima ako se odnose isključivo na ovo ovde. Mislim da je situacija više nego jasna. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Konkretno, po ovom amandmanu, ali i po drugim amandmanima koji su, kažem, sadržajem bliski ovom o kome sada raspravljamo. Imao bih par napomena.
Mi imamo, koliko vidim, više predloga koji su koncipirani na isti način, odnosno kojima se predlaže da svuda gde se pominje „predsednik suda“ bude napomenuto „odnosno sudija određen godišnjim rasporedom poslova“ i svuda uz njih ide obrazloženje koje adresira obrazloženje koje smo dobili od Vlade po pitanju amandmana istih predlagača na član 7, i to iz vrlo očiglednih razloga zato što se sam predlagač u obrazloženjima svojih amandmana poziva na svoj amandman pod rednim brojem 1, a to je upravo amandman na član 7. Mislim da tako treba čitati ono što smo dobili kao mišljenje, odnosno pozivanje na jednu te istu stvar u zaključku.
Druga stvar koju sam hteo da napomenem, usvajanjem ovog amandmana, prihvatanje ovog i ovakvih ne bi bilo pogrešno, iako je bilo dobrih razloga da amandman na član 7. ne bude usvojen, jer se insistiralo na utvrđivanju sprečenosti predsednika suda da se ovom problematikom bavi, što bi predstavljalo potpuno bespotrebno opterećenje. Dakle, ne mislim da je trebalo prihvatiti, ali da smo prihvatili ovaj amandman i ovakve ne bismo pogrešili, jer se u izvornom tekstu predviđa da godišnjim rasporedom budu određene sudije koje će se ovim pitanjima baviti, da ih kroz godišnji plan za to odredi upravo predsednik suda.
Dakle ne bi bilo pogrešno, ali i ukoliko ne bude usvojeno ne postoji problem, nema kolizije. Zašto nema kolizije, jer je stavom 2. u članu 7. uspostavljena ekvivalencija u nužnostima a i pravima između predsednika suda a i onih sudija koje on odredi da se ovim pitanjima bave. Tranzitivno se onda prenosi kroz tekst gde god da se pomene predsednik suda to pravo, odnosno te obaveze i na te sudije koje je on lično odredio da se tim pitanjima bave, a to učinio kroz godišnji raspored.
Dakle, neće biti štete ukoliko se ne usvoji, mada još jednom, ne bi bilo pogrešno da jeste. Stoga, pošto sam to već učinio po pitanju amandmana neke druge grupe, pozvao bih da ne trošimo dodatno vreme i energiju na rasprave po amandmanima koji se tiču ove iste stvari. Svuda je razlog isti, odnosno zaključak bi bio takođe isti. Hvala.

Pozdravljam i podvlačim sa svoje strane, dakle da se slušamo, to nam je više nego potrebno. Kao što sam i počeo diskusiju, diskutovao sam o amandmanu na član 8. ujedno sam pomenuo i sve druge amandmane koji su sadržajem isti kao i ovaj amandman ovde a koji proizilazi iz onoga što je predlagač predložio svojim amandmanom na član 7. To je još jedno bukvalno sve, a poziv od malo pre, ponavljam da ne trošimo vreme na raspravu o drugim amandmanima koji će kao sada, u članu 8. pozivati na istu stvar, jer su zaključci isti, identični onima koje sam malo pre izneo. Hvala.

Pozdravljam komplimentiram, slažem se da bi trebalo da iskoristimo vreme koje imamo na najbolji mogući način. Slažem se da bi trebalo da se čujemo. U tom smislu podsećam na moj poziv da se pročitaju obrazloženja. Nismo dobili one reči od strane uvaženih kolega koje smo bili u prilici da pogledamo u obrazloženju. Zbog toga sam podvukao da bi bilo dobro da ih razumemo ako smo ih eventualno propustili.
Što se tiče trošenja vremena, ja bih dame i gospodo bio više nego srećan, bio bih izvanredno srećan kada bi ovo mesto uticalo na ljude tako da sve što se ovde kaže mora da bude dobro, korisno i mudro. Više nego srećan, verujte. Na žalost tužna je činjenica da tako nije pa se ovde može čuti što-šta i što nije previše korisno, nije previše važno i ne ispunjava nam vreme, ni nas, a ni one ljude koji nas posmatraju.
U tom smislu ponekad intervenišem, ali ako će izbor reči o kom smo pričali pomoći da se razumemo bolje, povlačim poziv da ne trošimo vreme. Umesto njega, pozivam da ne koristimo vreme na pogrešan način. Mislim da je sada mnogo bolje. Hvala.