Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, danas je pred nama Zakon o budžetu za 2020. godinu. Tokom 2019. godine nastavili smo sa poboljšanjem makroekonomskih performansi naše privrede. Nastavili smo i sa politikom privrednog rasta i stabilnosti, jer je to je politika Srbije koju vodimo i za koju se zalaže kompletna Vlada na čelu sa našim predsednikom Republike Srbije.

Sve predviđene i donete makroekonomske mere donete su u cilju jačanja i uspostavljanja modela rasta koji se zasniva na povećanju investicija i izvoza, a to je sve usmereno na poboljšanje kreditnog rejtinga naše zemlje, kao i poboljšanje privrednog položaja, odnosno privredne aktivnosti naše zemlje koji će u 2020. godini biti 4%.

Zna se da je priliv stranih investicija bio preko 3,7 milijardi evra i za toliko je povećan kreditni rejting Srbije. Stopa rasta u 2019. godini iznosi 3,5%, nezaposlenost se približava jednocifrenom broju, a inflacija ostaje niska i stabilna. Privredni rast, kao i proteklih godina, ostaje na uzlaznoj putanji.

U raznim delatnostima imamo povećanje BDP. Recimo, u građevinarstvu - 14,1%, sektor komunikacija - 8,6%, u kopnenom saobraćaju - 8,3%, vazdušnom saobraćaju - 6,0%, turističkom sektoru - 5,6% itd.

Budžetom Republike Srbije u 2020. godini predviđeni su ukupni prihodi u iznosu od 14,5 milijardi dinara, što predstavlja i povećanje od 1,7%. Čini se da će fiskalni prostor u 2020. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, za povećanje plata i penzija, kao i za poresko rasterećenje privrede. Ovim merama želi se povećati životni standard građana, s tim da se ne ugrožava stabilnost javnih finansija uz smanjenje javnog duga

Rast plata u javnom sektoru predviđen je za povećanje od 8% do 15%, s tim što će prosečna plata u Srbiji biti 500 evra, sa tendencijom rasta, a povećanje penzija po tzv. švajcarskoj formuli biće 5,4%.

Svako ministarstvo dobija deo predviđenog budžeta Republike Srbije za 2020. godinu, tako je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dobilo 139,2 milijarde dinara iz svih izvora finansiranja, da bi samo iz budžeta bilo izdvojeno 127,1 milijarda dinara. Nominalno gledajući, to je povećano izdvajanje iz budžeta u odnosu na 2019. godinu 5,8 milijardi.

Veći deo budžeta planiran je i obezbeđen za isplatu prava korisnika u oblasti zaštite porodice i dece, odnosno 1,9 milijardi dinara više nego u 2019. godini.

Kada je u pitanju socijalna zaštita, sredstva u budžetu su veća za oko 2,6 milijardi u odnosu na 2019. godinu, s tim što je od tih sredstava predviđeno 1,8 milijardi za korisnike prava socijalne zaštite, zatim za hraniteljske porodice je predviđeno 420 miliona, o ustanovama socijalne zaštite 330 miliona za povećanje plata zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite i preko 330 miliona je predviđeno za investicije za implantaciju informacionog sistema SO IZIS-a. Sto pedeset miliona je predviđeno za podršku p prekvalifikacije naših građana.

Boračko-invalidska zaštita će dobiti 700 miliona više nego 2019. godine, a za povećanje standarda zaposlenih predviđeno je 8% povećanja plata za zaposlene u ministarstvu i 9% za zaposlene u ustanovama socijalne zaštite.

Ovim sredstvima budžet će obezbediti bolje uslove za korisnike socijalne zaštite kroz investiciona ulaganja, kao i porast standarda zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite.

Što se tiče Ministarstva zdravlja, ukupni budžet je veći za 13,826 milijardi dinara ili 73,38% u odnosu na 2019. godinu. Sam procenat govori sam o sebi, o brizi države, o zdravstvenoj zaštiti i brizi za zdravlje građana Srbije.

Za 2,4 milijarde povećan je iznos predviđen za lečenje retkih bolesti. Daleko više se ulaže u prevenciju koja je jedna od bitnih karika u zdravstvenoj zaštiti naših građana. Znatno više sredstava je predviđeno za razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova, kao i za nabavku lekova i medicinske opreme.

Generalno gledajući, s obzirom da je već treću godinu unazad ostvaren suficit, imaćemo dovoljno fiskalnog prostora za dalje povećanje životnog standarda. Zato je jako bitno povećanje stope rasta u narednom periodu, jer to će značiti realan rast plata i penzija, povećanje standarda i sveukupno boljitak u životu građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice, kolege narodni poslanici, osnovni razlog za donošenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti je potreba da se ova oblast detaljnije pravno uredi i uskladi sa izmenjenim društvima ekonomskim odnosima s obzirom da je prethodni zakon donet još 2005. godine.

Ovim zakonom se uređuje i sistem zdravstvene zaštite, njegova organizacija, društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti i nadzor nad sprovođenjem ovoga zakona.

U definisanju zdravstvene zaštite uvodi se pojam zdravstvene nege, a izbacuje se termin – zdravstvena služba i uvodi se novi, širi pojam sistema zdravstvene zaštite koju čine zdravstvene ustanove, privatna praksa, fakulteti zdravstvene struke i druga pravna lica koja obavljaju poslove zdravstvene delatnosti, zdravstveni radnici, saradnici i organizacije i finansiranje zdravstvene zaštite.

U grupacijama stanovništva obuhvaćena društvenom brigom za zdravlje, uvedene su tri nove kategorije stanovništva, pre svega mlade i nezaposlene osobe koje su na školovanju, a najviše do 26 godine života, lica sa statusom borca, izbegla lica i raseljena lica sa mestom boravka u Srbiji i žrtve terorizma, kao i lica kojima se obezbeđuje, sem obavezne i posebne imunizacije i lica kojima se obezbeđuje skrining prema odgovarajućim nacionalnim programima.

Iz razloga celishodnosti, pojednostavljenja i efikasnosti postupka, propisano je da umesto dosadašnjeg plana razvoja zdravstvene zaštite koju je donosila Narodna skupština, sada se donosi strategija razvoja zdravstvene zaštite, koju donosi Vlada. Kao opšti interes u zdravstvenoj zaštiti uvodi se, a finansira se iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pre svega sprovođenje cilja preventivnih pregleda, odnosno skrininga, upravljanje medicinskim otpadom, obezbeđivanje specijalizacija i subspecijalizacija, osiguranje imovine i kolektivno osiguravanje zaposlenih od posledica povreda, odnosno nesrećnog slučaja, tekuće održavanje objekata i troškovi investicionog ulaganja, investiciono održavanje i nabavka medicinske i nemedicinske opreme.

U okviru načela zdravstvene zaštite, uvodi se novo načelo, poštovanje ljudskih prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti. Kao zakonski termin, uvodi se i pojam pružaoca usluga za zdravstvene zaštite, zdravstvene ustanove u javnoj i privatnoj svojini, visokoškolske ustanove zdravstvene struke i obrazovne naučne ustanove uz mišljenje ministarstva, privatna praksa, zdravstveni radnici koji obavljaju svoju delatnost u skladu sa zakonom, itd.

Ponovo se u zdravstveni sistem uvode zdravstveni centri, opšte bolnice, domovi zdravlja čiji su osnivači republika ili autonomna pokrajina svojoj teritoriji, a planom mreže je predviđeno koji će zdravstveni centri postojati.

Uvodi se i novo zakonsko rešenje kojim zdravstvena ustanova može angažovati radnika druge specijalnosti za rad u svojoj ustanovi zaključivanjem ugovora o dopunskom radu, čime se postiže unapređenje kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite, a zdravstvena zaštita je i bezbednija.

Inače, zdravstvene ustanove se mogu organizovati i na propisima kojima se reguliše javno-privatno partnerstvo. Data je i definicija uvođenja novih zdravstvenih tehnologija u rad zdravstvenih centara ili opštih bolnica. Nova zdravstvena tehnologija uvodi se rešenjem ministra zdravlja. Tako je i somborska bolnica krajem decembra 2014. godine dobila rešenje o uvođenju nove tehnologije u njen rad, angio sale u kojoj se sada rade kateterizacije srca i građani Sombora ne moraju više da čekaju na ovu dijagnostičku metodu i idu na listu instituta za kardiovaskularne u Sremskoj Kamenici.

Treba istaći da se Zakon zdravstvene zaštite usklađuje i sa zakonima iz oblasti biomedicine. Osim toga, organizaciona jedinica skrining mora da uspostavlja i vodi evidenciju u elektronskom obliku, koja se odnosi na sprovođenje nacionalnog programa za rano otkrivanje bolesti.

Što se tiče izbora direktora zdravstvenih ustanova, uvedeno je novo zakonsko rešenje da se direktori imenuju na četiri godine sa pravom reizbora.

Imajući u vidu da je zdravlje svih građana Srbije od posebnog državnog interesa, da se ono obezbeđuje samo razvijenim zdravstvenim sistemom i razvijenom zdravstvenom zaštitom, kao i u dobro uređenim i opremljenim zdravstvenim centrima i domovima zdravlja, nažalost, u vreme prethodnog režima, a posebno je to iskazano u Vojvodini, najznačajnijem pitanju građana, njihovom zdravlju, nije se poklanjalo dovoljno pažnje, bolje rečeno, skoro da je nije ni bilo. U prilog ove tvrdnje, podsećam vas na ogromne dugove apoteka sa kojima se susrela Vlada Republike Srbije odmah na početku svog mandata, zbog čega smo ulazeći u apoteke zaticali prazne police. To bivšu vlast uopšte nije interesovalo.

Dolaskom SNS, od 2012. godine pa do danas, postigli smo značajan pomak na zdravstvenoj lestvici, a slika o domovima zdravlja i zdravstvenim centrima širom Srbije, pa tako i u mom Somboru, mnogo je bolja, lepša i sasvim drugačija. Slika koja je otišla u svest o dodeli 29 savremeno opremljenih sanitetskih vozila koje je Vlada AP Vojvodine obezbedila i dodelila domovima zdravlja u Vojvodini upriličuje i govori da se ova Vlada brine za naše građane i da u svakom momentu teži poboljšanju kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.

Moje poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu zdravlja i vezano je za hitnu nabavku aparata „Lumineks“ za Odeljenje za tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Aparat „Lumineks“ se koristi za hajlatipizaciju i za dokazivanje antitela antihajl anitetla. Navedene analize su neophodne za program transplantacije organa, pre svega bubrega, srca i jetre, zatim za transplantaciju matične ćelije hematopoeze i ispitivanje ugroženosti hajlasa bolestima.

Takođe, na aparatu „Lumineks“ se radi hajlatipizacija davalaca za Registar davalaca koštane srži Srbije. S obzirom na to da je laboratorija Instituta za transfuziologiju krvi Srbije akreditovan od strane Evropske federacije za imunogenetiku, u obavezi su da dostavljaju i rezultate eksternih kontrola ovom metodom.

Registar davalaca koštane srži Srbije je formiran 2005. godine u Institutu za transfuziju krvi Srbije u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, a sa ciljem da se omogući pronalaženje davalaca za bolesnike kojima je neophodna transplantacija matične ćelije hematopoeze, a koji nemaju odgovarajućeg davaoca unutar članova porodice.

Od februara 2012. godine Registar davalaca koštane srži Srbije je deo Svetskog registra, uz saglasnost Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Uprave za biomedicinu.

Uspostavljanje međunarodne saradnje omogućen je i pristup bazi podataka drugih zemalja Svetskog registra i dobijanje mogućnosti pronalaženja davaoca za naše bolesnike. Takođe, omogućena je i dostupnost davalaca iz našeg Registra za lečenje bolesnika van Srbije.

Registar radi u skladu sa standardima Svetskog registra i sarađuje sa centrima za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze, klinikama za hematologiju i transfuziološkim službama iz cele Srbije.

Registar obavlja traženje davalaca na zahtev centara za transplantaciju u Kliničkom centru Srbije, Kliničkom centru Vojvodine, VMA i Institutu za majku i dete. Do sada je urađeno 126 transplantacija od neposrednog davaoca u našoj Zemlji.

Registar davalaca koštane srži Srbije sadrži bazu podataka o hajlatipizacijama osoba koje su se prijavile da budu dobrovoljni davaoci matičnih ćelija hematopoeze.

Hajlatipizacija davalaca se radi u laboratoriji Odeljenja za tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi Srbije. Reagensi za tipizaciju se nabavljaju iz sredstava na osnovu ugovora Instituta sa Ministarstvom zdravlja za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Projekat se sprovodi u kontinuitetu od 2005. godine.

Odeljenje za tipizaciju tkiva ima jedan „Lumineks“ aparat koji se koristi od 2010. godine. S obzirom na povećani obim rada i značaj pravovremenog izdavanja rezultata u programima transplantacije, neophodno je da Odeljenje za tipizaciju tkiva ima još jedan takav aparat, što je bio i zaključak u izveštajima efi inspektora.

Predlažem da se razmotri mogućnost dobijanja aparata „Lumineks“ uz nabavku reagenasa za tipizaciju Registra davalaca, s obzirom na to da se broj davalaca u Registru svake godine povećava, opredeljena sredstva iz budžeta nisu dovoljna i njima se može uraditi tipizacija samo sto ljudi godišnje.

Povećanje broja davalaca u Nacionalnom registru je značajno zbog toga što su davaoci za bolesnike kojima je neophodna transplantacija matičnih ćelija hematopoeze brže dostupni, a ukupni troškovi transplantacije su višestruko manji. Cena reagensa za tipizaciju četiri hiljade davalaca je oko 200 hiljada evra, s tim što bi se aparat „Lumineks fleks maps 3D“ dobio gratis. Taj aparat sam košta 80 hiljada evra.

U nadi da ćemo naići na razumevanje da program transplantacije ne sme da zavisi od jednog aparata i da ne bi trebalo da dozvolimo zastoj u testiranjima koja mogu da odlože transplantacije, ulažem apel osim Uprave za biomedicinu, Ministarstvu zdravlja, Sektora za lekove i medicinska sredstva i Sektora za javno zdravlje i svim ljudima dobre volje da se uključe u realizaciju ovog projekta. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, danas pred ovim skupštinskim domom je Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije. Autonomna Pokrajina Vojvodina ima svoje izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti, a visina izvorni prihod određuje se zakonom po kome AP Vojvodina dobija najmanje 7% budžeta Republike Srbije, s time što tri sedmine budžeta AP Vojvodina koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

Osnovica za utvrđivanje budžeta AP Vojvodine predstavlja visinu ukupnih rashoda i izdataka planiranih budžetom Republike Srbije. Kapitalni rashodi ili kapitalnih troškovi su izdaci koji doprinose povećanju vrednosti sredstava jedne države. Kategorija kapitalnih troškova uključe nabavku osnovnih sredstava jedne države ili troškove koji izazivaju povećanje vrednosti ovih sredstava. Odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2019. godinu utvrđeno je da su ukupni prihodi i primanja u iznosu od 74.428.662.812,32 dinara, što predstavlja 7,02% u odnosu na ukupne poreske prihode Republike Srbije kao osnovice za obračun prema Zakonu o budžetskom sistemu.

Pored tih prihoda i primanja od 7,02% Zakonom o budžetu Republike Srbije su utvrđena i dodatna sredstva budžeta Republike Srbije koja se direktno usmeravaju na teritoriju Vojvodine za projekte od republičkog značaja u ukupnom iznosu od 24.368.925,040 dinara, čime je procenat izdvajanja za AP Vojvodinu iz budžeta Republike Srbije, a iznosi u visini od 9,32%.

Od tih sredstava posebno ću izdvojiti projekte koji se finansiraju u oblasti zdravstva u okviru razdele Ministarstva zdravlja. To su pre svega rekonstrukcije Kliničkog centra Vojvodine u visini od 204 miliona i 500 hiljada dinara, zatim za Institut za onkologiju Vojvodine za adaptaciju dva bunkera za smeštaj linearnih akseleratora od 108 miliona 400 hiljada dinara i Institut za onkologiju Vojvodine dva linearna akcelarotora i CT stimulator sa opremom u visini od 210 miliona.

Kada je 2016. godine formirana nova Pokrajinska vlada, njen prvi zadatak je bio da se zaustave dotadašnji tokovi neracionalnog trošenja novca građana. U tome se uspelo i zahvaljujući povoljnim uslovima finansiranja nasleđen dug od devet milijardi dinara anuliran. Tako da je jednim odgovornim vođenjem finansija i mere fiskalne konsolidacije pokrajinski budžet iz godine u godinu beležio sve veći rast. Tako da je sada 2019. godine, kao što sam rekao, malo više od 74 milijarde.

Politička stabilnost ove Vlade ogleda se u okupljanju oko kapitalnih projekata za AP Vojvodinu. Pre svega, to je nova zgrada RTV Vojvodine, Žeželjev most, nova zgrada Hitne medicinske pomoći, zgrada subotičkog Narodnog pozorišta, Fruškogorski putevi, projekti saobraćajne infrastrukture, Studentski kulturni centar, itd.

Vojvodinu karakteriše ravnomerni i regionalni razvoj, tako da je 21. februara 2017. godine osnovana Razvojna agencija Vojvodine sa ciljem privlačenja domaćih i stranih investitora. Otvoreno je novih 29 novih pogona u AP Vojvodini, sa ulaganjem u njih 301 milion evra, a zaposleno je 2.223 radnika i to u Somboru, Pančevu, Kikindi, Šidu, Novom Bečeju i Plandištu, a već postojeće industrijske zone su dodatno opremljene.

Što se tiče ulaganja u poljoprivredu od 30 projekata, koje finansira Abu Dabi biće realizovano navodnjavanje više od 100 hiljada hektara zemljišta. U poslednje dve godine uloženo je 1,6 milijardi dinara, od čega je Vlada AP Vojvodine dala 920 miliona, a 1,1 milijardu AP Vojvodina ulaže u izgradnju i rekonstrukciju vodovoda i kanalizacija u naseljenim mestima Vojvodine, a više od 180 miliona uloženo je u revitalizaciju kanala Vrbas – Bezdan. Za zaštitu od poplava u Vojvodini uloženo 777 miliona dinara.

Za zdravstvo su uložena značajna sredstva. Do 2016. godine radila je samo jedna angiosala. Trenutno u Vojvodini radi devet. Dakle, 7. jula 2014. godine bio sam kod ministra, gospodina Lončara i izložio potrebu o otvaranju angiosale u Somboru. Rešenjem ministra o uvođenju novih tehnologija u somborske bolnice Somborci dobijaju preku potrebu i angiosalu. Sve bolnice u Vojvodini dobijaju nove CT aparate.

Konačno je „Kamenica dva“ počela sa radom. Dečija bolnica u Novom Sadu dobija prvu magnetnu rezonancu. U rekonstrukciji i opremanju Kliničkog centra Vojvodine uloženo je 35 miliona evra. Širom Vojvodine rekonstruiše su se domovi zdravlja, bolnice. Za nabavku nove medicinske opreme AP Vojvodina izdvojila je 2,6 milijardi dinara, a obezbeđeno je 31 sanitetsko vozilo, kojim je povećana sigurnost bolesnika na terenu prilikom njihovog prevoza do najbliže zdravstvene ustanove.

Podržana je pronatalna politika, a za koju je 2019. godine predviđeno 665 miliona dinara. Socijalnoj zaštiti od 2016. godine do 2018. godine dodeljeno je 513 miliona dinara, što je duplo više od uloženih sredstava za ceo mandat prethodne Vlade.

Značajna sredstva su uložena u rad predškolskih i školskih ustanova, za regionalnu i prekograničnu saradnju, privredu, turizam, bačko podunavlje itd.

Činjenica je da su značajna sredstva planirana i uložena u razvoj infrastrukture, zdravstva, školstva, no građane Sombora i dalje muči što ne mogu već godinama da preko svojih projekata dobiju saglasnost da se izgradnjom autoputa Sombor-Vrbas priključe i izvuku iz slepog creva u kojem se zbog toga već dugi niz godina nalaze i u njemu tavore.

Isto tako, neki kratkoročni plan razvoja i finansiranja AP Vojvodine, isto kao i autoput, treba staviti i razvoj aerodroma Sombor i njegov prelazak sa vojnog u civilni i mogućnost kargo-saobraćaja. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, poštovani gospodini ministri sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona kojem se dodaje stav 2. – ustavni osnov za donošenje zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sadržan je u članu 97. tačka 8) Ustava Republike Srbije, kojim se obezbeđuje i određuje sistem obaveznog socijalnog osiguranja.

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi što boljeg organizovanja efikasnog oblika za obavljanje poslova, uspostavljanja i vođenja centralne baze podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze podataka koje se vode za istu grupu korisnika u oblasti socijalnog osiguranja.

Prema tome, osnovna svrha i razlog jeste regulisanje razmene podataka u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koja je uspostavljena između Centralnog registra i Poreske uprave, a koja je u potpunosti realizovana uspostavljanju ovakve naplate poreza i doprinosa po dobitku.

Kako je Centralni registar pre svega elektronski vođena baza podataka i elektronski servis koji se zasniva na IT tehnologijama i visokim IT standardima i performansama, neophodno je obezbediti zakonski osnov za povezivanje sa drugim registrima i evidencijama u Republici Srbiji.

Razlozi za donošenje ovog zakona ogledaju se u neophodnosti sveobuhvatnog vođenja registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, čime se preuzimaju sve nadležnosti u pogledu vođenja njihovog registra zaposlenih sa obezbeđenjem automatizma u pogledu unosa podataka, sve u cilju poboljšanja kvaliteta podataka, odnosno kontrole na istim, sve u cilju boljeg planiranja budžetskih sredstava. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, kojim se dodaje stav 2.

Prekjuče, 3. decembra obeležen je međunarodni dan osoba sa invaliditetom u svim lokalnim samoupravama tako i u mome rodnom Somboru, po sloganom – „Za život bez barijere“, i sa motom koji za ovu godinu glasi – „Osnaživanje osoba sa invaliditetom i obezbeđivanje uključenosti i jednakosti“.

Shodno tome, položaj invalida mora se stalno unapređivati, posebno kada se govori o njihovom pravnom i društvenom položaju. U Srbiji postoji dobar zakonski okvir, ali i pored toga do diskriminacije invalida dolazi u mnogim oblastima društvenog života. Da do toga dođe sve ređe, potrebno je da se osobe sa invaliditetom osnaže, da nauče kako da prepoznaju svoje potrebe i steknu veštine koje će im pomoći da odaberu svoje personalne asistente i obuče ih i da im pruže podršku na način koji njima najbolje odgovara.

Videli smo na Odboru za rad i socijalna pitanja pre neki dan, kako to izgleda i time se dokazuje da jedino usluga personalnog asistenta može da obezbedi uključenost osoba sa invaliditetom u zajednicu i njihovu jednakost prema drugima.

Kada su pre dve godine otvorena i prva poglavlja, poseban fokus je bio na poglavlju 23, kojim se u najširem smislu bavi pitanjem postojanja osnovnih ljudskih prava, pa i manjinskih prava, kao i prava manjinskih grupa u koje spadaju i osobe sa invaliditetom. Shodno tome i naša zemlja mora pokrenuti postupke kako bi se sprečio bilo kakav oblik diskriminacije invalida.

Kada već govorimo o otvaranju poglavlja, za nas bi bilo vrlo bitno i otvaranje Poglavlja 19, koje se bavi socijalnom politikom i politikom zapošljavanja, gde opet položaj invalida zauzima posebno mesto. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodo ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kao i u prošlom amandmanu nastaviću danas da govorim i o statusu i položaju invalida.

Za donošenje zakona o dopunama Zakona o sprečavanju i diskriminaciji invalida koji je donesen 2016. godine ustavno-pravni osnov je postajao, ali sa valjanim razlozima za njegovo donošenje. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom sadržan je u odredbi Ustava Republike Srbije koji se uređuje, obezbeđuje sistem oblasti socijalne i invalidske zaštite.

Sprečavanje diskriminacije i ostvarivanje prava u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom treba da reći da predstavlja trajnu opredeljenost Republike Srbije koji je iskazana u prioritetnim ciljevima u okviru zakonske regulative koja se odnosi na unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i sprečavanje bilo kakvog oblika diskriminacije nad njime.

Naime, bez obzira na stav Republike Srbije postoje i dalje rizici diskriminacije, marginalizacije kao i socijalne isključenosti, osoba sa invaliditetom koja nažalost imaju tendenciju porasta bez obzira na sve aktivnosti koje naša država vrši kako bi se ovakvi rizici nastanka sveli na najmanju moguću meru.

Ovim zakonom uređeno je i obezbeđeno svim invalidima bez obzira da li je u pitanju telesno ili senzorno oštećenje ili bolest kao što su slepe i slabovidele osobe, osobe obolele o različitim mišićnih, neuromišićnih obolenja, kvadriplegije kao i osobe koje nemaju gornje ekstremitete bilo da su to rođenjem takve ili su izgubile u nekoj povredi da imaju ista prava kao i svi ostali građani.

Naime, problem se javlja kada se od invalida tražilo da se umesto da se sa isporučenim potpisom na dokumenta stave svoj otisak prsta čime su se narušavali ljudska prava i slobode invalida. Zakon o sprečavanju diskriminacije, to je rešeno. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 3. Predloga zakona dodaje se stav 3. u kojem se govori o smanjenju rizika od posledica epidemija zaraznih bolesti. U kontekstu toga rekao bih par reči o autizmu i MMR vakcini, odnosno vakcini protiv morbila, rubeola i zaušaka.

Institut za javno zdravlje „Batut“ ističe da ne postoje zvanični podaci o broju autistične dece u Srbiji, te da ovaj institucija kroz nadzor nad neželjenim reakcijama nakon vakcinacije nije dobila ni jednu prijavu registrovanog autizma nakon primene MMR vakcine. Brojne epidemiološke studije sprovode se u svetu u poslednje dve decenije i one su opovrgle hipotezu da je MMR vakcina povezana sa rizikom od nastanka autizma.

Vakcina MMR je u kalendaru imunizacije u Srbiji uvedena 1994. godine davanjem u dve doze. Prva se daje u periodu od 12 do 15 meseca, a druga u sedmoj godini života. Date doze daju doživotni imunitet protiv malih boginja, rubeola i zaušaka. U Srbiji je u periodu od 2008. do 2018. godine aplikovano 1,5 milion doza. U tom periodu prijavljeno je 176 neželjenih reakcija na MMR u vidu blažih ospa, groznica, oticanja žlezda iz uha, privremenog pada trombocita, a vrlo retko izazivaju gluvoću, komu i trajno oštećenje mozga.

Ukoliko ne vakcinišete dete, recimo, kod malih boginja dolazi čak i do smrtnog ishoda. Zaušci mogu izazvati teška oštećenja mozga, pobačaje i upalu testisa, a rubeola predstavlja veliki rizik kod trudnica.

Treba reći da svaka država ima svoj vakcinalni kalendar zakonom propisanih vakcina. Dva faktora opredeljuju jednu zemlju po pitanju izbora obaveznih vakcina. Jedno je značaj i korist u prevenciji zaraznih bolesti, a drugo je cena istih. Tako kod nas nije obavezna Pregner vakcina protiv soja pneumokoka, bakterije koja napada mozak i pluća, ali izaziva i sepsu.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. s posebnim osvrtom na smanjenje rizika od posledica epidemije zaraznih bolesti.

Zahvaljujući vakcinama i vakcinaciji brojne zarazne bolesti koje su doslovno harale zemljom su iskorenjene. Mi stariji se vrlo dobro sećamo velikih boginja, zatim, difterije koja zahvaljujući vakcini protiv nje nema je već šest decenija, a slično je i sa dečijom paralizom.

Naravno, nikome ne pada na pamet da se ove vakcine ukinu, zbog realnog straha od mogućih novih epidemija. Činjenica je da je mnogo života sačuvano u poslednjih 30 i više godina, baš zahvaljujući vakcinama protiv zaraznih bolesti. No, ove mlađe populacije ne gledaju tako na vakcinaciju.

Postavlja se pitanje zbog čega roditelji odbijaju vakcinaciju dece? Tako smo često svedoci različitih mišljenja o vakcinaciji, iako je ogromna većina lekara i roditelja za, čini se da je protivnika svakim danom sve više.

U svakom slučaju, ovo je uvek aktuelna tema i aktuelno pitanje, a uzrok zbog kog dolazi do ovakve podele među roditeljima i široj javnosti treba tražiti i u suštini i možemo ih podeliti u dve grupe.

Na prvom mestu je loša edukacija, odnosno nepoznavanje osnovnih principa vakcina i vakcinacije, kao i njihovih korisnih efekata uz potenciranje često izmišljenih nus pojava. Tu su i brojne zablude uključujući i neutemeljenu sigurnost da je većina bolesti već iskorenjena, pa zato decu ne treba vakcinisati.

Možemo reći da je plod oskudne edukacije i vrlo opasna zabluda da dete samo treba da stekne otpornost prema bakterijama i virusima, a vakcine su tu nepoželjne. Ali, vrlo je teško ne prisetiti se i zaboraviti smrt nevakcinisane dece koje su dobile najtežu formu laringitisa, odnosno zapaljenja grla izazvane hemofilusom influense. Od kako je ta vakcina obavezna u Srbiji, više nije bilo takvih užasnih ishoda.

Drugu grupu uzroka se može pokriti uvek aktuelnom teorijom zavere koja su sprovele bogate farmaceutske kuće u cilju sticanja profita a na račun naše dece. Slažem se da je zdrav naučni skepticizam uvek dobrodošao, ali je tada ova priča vrlo blizu paranoje.

Sa druge strane, da bi jedna vakcina stigla na tržište mora proći nekoliko gustih filtera ispitivanja, i to višegodišnjih ispitivanja ogromnog broja ispitanika, a kada se vakcina pusti u promet…(Isključen mikrofon)

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 72, kojim je predviđeno da Republika Srbija obezbeđuje, između ostalog, i osnovne pravce privrednog i tehnološkog razvoja, a isto tako da se uspostavlja slobodno i otvoreno tržište, uz čuvanje i poboljšanje uslova življenja i životne sredine u celini, kao i zaštita potrošača, bez uticaja na njihovo zdravlje i bezbednost.

Najvažniji razlog za donošenje ovog Predloga zakona o građevinskim proizvodima je potreba da se opštim propisom uredi stavljanje na tržište građevinskih proizvoda, što do sada i na ovakav način nije bilo uređeno, s tim što se u promet mogu staviti samo građevinski proizvodi koji su pogodni za upotrebu.

Ovaj zakon sadrži tehničke i druge zahteve kojima se obezbeđuje zaštita bezbednosti, kako života i zdravlja ljudi, tako i zaštita životne sredine, zaštita potrošača i drugih korisnika, kao i zaštita investitora.

Drugi bitan razlog za donošenje ovog zakona je ispunjavanje obaveze usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU iz pregovaračkog Poglavlja 1, koje govori o slobodi kretanja roba, kao i kvaliteta proizvoda i usluga.

Građevinarstvo kao kompleksna delatnost podrazumeva usluge i procese, i to od projektovanja do izvođenja, kao i ugradnju gotovih proizvoda, pri čemu objekat koji se gradi mora zadovoljiti sve zahteve za bezbednost krajnjih korisnika.

Delatnost građevinarstva usko je povezana i uslovljena zaštitom životne sredine i kao takav predstavlja bitan faktor održivog razvoja.

Predlog zakona o građevinskim proizvodima utvrđuje uslove za stavljanje na tržište 35 oblasti građevinskih proizvoda, a pozitivni efekti odredaba ovog zakona utiču na sve aktere na tržištu građevinskih proizvoda, i to preko investitora, projektanata, izvođača radova, tela za ocenjivanje usaglašenosti pa do nadzornih organa. Svima će se omogućiti obavezna primena svih harmonizovanih tehničkih specifikacija, do čega će neminovno doći u trenutku pristupa Republike Srbije Evropskoj uniji.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na osnovu člana 161. stav 1. Pravilnika Skupštine Srbije, a na Predlog zakona o građevinskim proizvodima, koji je podnela Vlada, podnosim amandman koji glasi - U članu 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima dodaje se stav 2. koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje finansijske baze lokalnih samouprava.

Glavni razlog za donošenje ovog zakona jeste pre svega, usklađivanje propisa o proizvodnji, distribuciji i stavljanju u promet građevinskih proizvoda uz podizanje njihovog kvaliteta sa propisima EU. Naravno da mi ovo ne činimo samo zbog pukog usklađivanja propisa sa EU, nego zbog nas, naše građevinske operative.

Zakon o građevinskim proizvodima omogućiće proizvođačima da budu konkurentniji na evropskom tržištu i time će da obezbede značajan devizni prihod u svom poslovanju. Prvenstveno, što je možda i najvažnije, je podizanje kvaliteta i stroge kontrole proizvoda objekata koji se grade. Oni će biti sami po sebi bezbedniji, kako za život, tako i za zdravlje naše populacije.

Imajući u vidu da se u Srbiji danas grade nekoliko desetina hiljada objekata i da nema lokalnih samouprava bez gradilišta u oblasti stanogradnje, putne i komunalne infrastrukture, svakako da će ovaj zakon postići sveukupni razvoj Srbije, a posebno će unaprediti finansijsku bazu lokalnih samouprava kroz vid povećane potrošnje, upošljavanja radne snage itd.

Na kraju, kao lekar moram još jednom da se osvrnem na zdravlje koje čini jedan od najvažnijih faktora brzog i kvalitetnog razvoja društva. Ne mogu, a da se ne prisetim brojnih situacija kada je ono bilo narušeno ugradnjom u stambene objekte neadekvatnih i nekontrolisanih građevinskih proizvoda i građevinskih materijala. Prisetimo se samo tzv. novobeogradskih smrdljivih zgrada, a takvih objekata bilo je u celoj Srbiji.

U danu za glasanje poslanici SNS će podržati ovaj zakon.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, u cilju dodatnog definisanja člana 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, kojim se vrše izmene u članu 90b, dodaje se stav 3. koji glasi: „Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na jačanje zaštite životne sredine“.

Jedan od velikih problema sa kojima se suočavamo u današnje vreme jeste briga za ekologiju i životnu sredinu. Mnoge klimatske promene, kao i većina prirodnih nepogoda, rezultat su čovekovog negativnog uticaja na prirodu, a time i životnu sredinu.

Moramo da shvatimo značaj očuvanja ekosistema i životne sredine, menjajući naše svakodnevne navike, a to se postiže samo jačanjem svesti naših građana.

Zaštita životne sredine i svi postupci koji idu uz nju planiraju se iz budžeta, a mi to moramo raditi ne zbog toga što to od nas očekuje EU, već zato što to od nas očekuju naši građani. Mere zaštite životne sredine doprineće bržem razvoju naše poljoprivrede, sa svim njenim povezanim granama, ali će one podići i nivo zaštite životne sredine, što je od suštinskog značaja za zdravlje naših ljudi.

Fond IPARD 2 omogućava značajna sredstva za investicije, kao vid pretpristupne pomoći za ruralni razvoj, koji po ovome zakonu moraju ispunjavati propisane uslove zaštite životne sredine, pa shodno tome donosi i akt i ispunjavanju uslova.

Nekontrolisane investicije predstavljaju problem u celini po društvo i celu državu, zato se moraju strogo kontrolisati. One moraju ispunjavati uslove sa ciljem da se zaštiti naše prirodno bogatstvo. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u sklopu današnje diskusije predlažem amandman na član 1. Predloga zakona kojim se vrši izmena u članu 90b Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine dodaje se novi stav dva koji glasi – Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na zaštitu životne sredine.

U okviru ovog člana zakona i njegove dopune govorio bih o specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje. Ovaj rezervat je jedan od dunavskih bisera kako Vojvodine tako i Srbije. On je ostatak nekadašnjih plavnih predela Podunavlja i ono je složeni mozaik vodenih i kopnenih ekosistema koji čine nekoliko odvojenih celina: Monoštorski rit, Apatinski rit, kao i područje Štrpca, Kozare i Karapandže. Najveći deo rezervata pokriven je kompleksnim šumama, a ovako očuvani izvori, izvorne biotipi retko gde se mogu sresti kako kod nas tako i u Evropi.

Specijalni Rezervat prirode „Gornje Podunavlje“ je zaštićeno prirodno dobro prve kategorije, koje se prostire uz levu obalu Dunava u predelu između 1.367. i 1.433. kilometra njegovog toka. Treba istaći da je on deo velikog Riskog kompleksa koji se proteže i kroz susednu Mađarsku i Hrvatsku.

Osim biološke raznovrsnosti, Gornje Podunavlje krasi i autentično kulturno nasleđe. Kao rezultat prilagođavanja života pored velike reke i njenim ćudima nastali su karakteristični izvorni običaji, nošnje, jezik, ribolovni alati, čamci i specifična jela kao, recimo, čuveni riblji paprikaš koji se najbolje kuva i najbolje se pravi na područnu Bezdana, Bačkog Monoštara, Sombora, Apatina i Bogojeva. I to privlači goste i tako Gornje Podunavlje čini vrlo atraktivnom turističkom destinacijom za sve posetioce.

Dunav je sa svojim tokom i rukavcima, tzv. „dunavcima“ i poplavnim vodama dao, to moramo istaći, osnovni pečat Gornjem Podunavlju, tako da je specijalni rezervat prirode postao značajan centar biodiverziteta, pri čemu se ovo bogatstvo ogleda u prisutnosti 55 vrsta riba, 11 vrsta vodozemaca, devet vrsta gmizavaca, 230 vrsta ptica, 51 vrste sisara, itd.

Zbog svojih izuzetnih prirodnih vrednosti, 1989. godine proglašeno je za međunarodno značajno stanište ptica IBA, a 2005. je proglašeno za značajno područje za biljke IPA. Ono je u sastavu i sastavni deo potencijalnog rezervata biosfere „Drava – Mura“, ima status vlažnog područja Ramsavske konvencije od 2007. godine.

Ribolovne vode specijalnog Rezervata „Gornje Podunavlje“ izuzete su iz ribarskog područja „Dunav 1“, zato je neophodan srednjoročni program razvoja unapređenja i korišćenja faune riba. Neke vrste riba su trajno zaštićene u ovom rezervatu kao, recimo, moruna, linjak, zlatni karaš, čikov, zatim rečni potočni rak, itd. Zbog svega toga čuvarska služba od pet čuvara pokriva 24 časa zaštitu ovog područja, a u periodu mresta u zaštitu ovih vrsta riba uključuju se i volonteri.

Pored toga, specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“ nudi mnoštvo različitih naučno – rekreativno – turističkih sadržaja kao što su obilazak šetne staze Štrbac i Karapandža, vožnja katamaranom Dunavom, poseta tradicionalno Ribaru, poseta etno kući „Mali Bodrog“ uz kulturno umetnički program folklornog društva iz Baškog Monoštera, poseta zanatlijama, to su tradicionalni stari zanati kao čamdžija, rogozar, klompar, kovač. Zato treba raditi na očuvanju ovog specijalnog rezervata, kao i sveukupne naše životne sredine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena gospodo ministri, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, penzioni sistem u Srbiji zasnovan je na principu osiguranja. Poslednje izmene i dopune Zakona o PIO bile su izuzetno restriktivne, ali ta je restriktivnost bila zaista neophodna jer je sačinjavala sastavni deo paketa fiskalne konsolidacije koji je dao pozitivne rezultate. Ti rezultati su i omogućili planiranje daljih izmena i dopuna zakona, pošto su u praksi uočeni njegovi negativni efekti na određene grupacije penzionera, ali i na potrebu efikasnijeg rada penzione administracije.

Zbog toga, nove izmene i dopune Zakona vezane su pre svega za promene načina obračuna visine prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, tzv. beneficirani radni staž, tako da se penali računaju za svakog konkretnog osiguranika posebno. Svi koji imaju maksimalni stepen uvećanja staža, tzv. 12/18, moraju imati bar dve trećine radnog staža provedenog na poslovima koji se mogu podvesti pod ovu kategoriju uvećanog radnog staža, sa maksimalno sniženom starosnom granicom od 50 godina. Do dostizanja finansijske održivosti sistema PIO, penzije će se usklađivati prema propisima koje uređuje budžet i budžetski sistem.

U cilju smanjivanja broja privremenih rešenja, od sada će se moći i pre navršetka kalendarske godine izdati rešenje o penziji, a ujedno se uvodi i rok od tri godine oročavanja trajanja rešenja o privremenim penzijama, u slučaju nepostojanja svih potrebnih dokumenata i podataka za donošenje konačnog rešenja. Nakon tri godine Fond PIO će ih proglasiti kao konačne, a to znači da se više neće dešavati da korisnici penzija godinama, neki čak i do kraja života, primaju čekove po privremenoj odluci.

Uvodi se i nadležnost Poreske uprave koja će vršiti kontrolu naplate doprinosa za socijalno osiguranje, tako da će penzioneri primati penziju u odnosu na visinu i dužinu plaćanja doprinosa. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, unazad desetak godina, a i ranijih godina je bio uvećan i povećan trend odlazaka u invalidsku penziju, zato što su veštaci na komisijama bili blagonakloni osiguranicima koji su podnosili zahteve za odlazak u invalidsku penziju.

Zahteve su podnosili ljudi koji su jedva imali 20 godina radnog staža. U Zapadno-bačkom okrugu u odnosu na podnete zahteve za izlazak na invalidsku komisiju uglavnom su dobijali psihijatrijski bolesnici sa PSP sindromom, najviše ih je bilo tokom 2000. godine, zatim, psihoze, depresije. Što se tiče kardiovaskularnih oboljenja, najčešća dijagnoza bila su oboljenja srca, odnosno infarkt srca, infarkt mozga, sa posledičnom … ili kvadriparezom, povišen krvni pritisak.

Od neuroloških bolesti najčešće se odlazi zbog prolapsa diska, multiple skleroze, mišićne distrofije, lumboišijalgije. Od karcinoma najčešće je to bio karcinom uteusa, pluća, mozga ili grla. To je sve dovelo do povećanog broja penzionera i invalidska komisija je morala da strožije vrši procenu radnog stanja osiguranika, kako razlika između radnika i penzionera ne bi bila još veća. Poslednji podaci su da je to bilo 1:1,15.

Unazad desetak godina ukida se mesto prvostepenih veštaka koji su bili žitelji okruga i od tada dolaze na veštačenje u Sombor veštaci iz Novog Sada. Koji će veštak doći zavisi od medicinske dokumentacije korisnika osiguranja. Može da dođe internista, pulmolog, neurolog, psihijatar ili specijalista fizikalne medicine, pošto ni pokrajinski Fond PIO nema specijaliste svih profila.

Uvodi se revizija rešenja koja se obavljaju u Beogradu. Ako je to bilo nekako i potrebno ranije, siguran sam da ona sada nema pokrića. Zato bi trebalo da se vrati nazad i da bude revizija drugostepene komisije u Novom Sadu.