Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu i Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.
Ovim zakonom, zbog njegovih posebnih karakteristika i uslova sezonskog rada uređuje se jedan pojednostavljen način radnog angažovanja lica i plaćanja poreza i doprinosa za rad u sektoru poljoprivrede, šumarstva, voćarstva, ribarstva itd.
Treba reći da je poslodavac preduzetnik koji na osnovu ovoga zakona obavlja poslove u navedenim sektorima, a ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Za obavljanje toga posla potrebno mu je angažovanje drugih lica, nadničara, odnosno sezonskih radnika, uz plaćanje nadoknade za obavljeni rad. Radno se mogu angažovati i lica koja su mlađa od 18 godina samo ukoliko su zdravstveno sposobni i ukoliko imaju pismenu saglasnost roditelja. Takođe se mogu angažovati i stranci, koji se u trenutku obavljanja sezonskih poslova nalaze na teritoriji Srbije.
Rad koji se obavlja na mobu ne podleže primeni ovoga zakona. Sezonski poslovi su oni koji se obavljaju samo u određeno vreme, u toku kalendarske godine, kao što su setva, sadnja, okopavanje, žetva, orezivanje voćaka, ispaša itd.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 8. Ustava Republike Srbije, kojim se uređuje i sistem u oblasti radnih odnosa. Siva ekonomija i neformalno zapošljavanje su vodeći izazovi sa kojima se Srbija suočava. Neprijavljenim radnicima su uskraćena prava iz penzionog i zdravstvenog osiguranja, a država je zakinuta jer ne može da naplati poreze i doprinose.
Kompanije koje posluju legalno imaju daleko veće troškove nego one koje se bave sivom ekonomijom. Porezi se odnose na porez na dohodak građana a doprinosi na penzijsko i zdravstveno osiguranje. Tako poslodavci koji isplaćuju minimalnu cenu rada sezonskim radnicima u proseku moraju da plate državi 10.197 dinara po zaposlenom, računajući poreze i doprinose.
Preduzetnika, i to jakih preduzetnika, u Vojvodini ima sve više. NJima je neophodna sezonska radna snaga. U Vojvodini već duže vreme ne možete naći radnika nadničara jer niko nije zainteresovan za rad. I oni koji hoće da rade, koji su zainteresovani, jednostavno ucenjuju preduzetnike koji im na crno plaćaju 300 dinara na sat.
Nadam se da će primenom ovog zakona sa plaćenim doprinosima i porezom i satnicom od 143 dinara, što nije ni malo, a ni mnogo, dovesti red u ovoj oblasti radih odnosa.
Poslodavac će sezonskog radnika morati da prijavi do deset sati kada počinje da radi i da ga odjavi isto do deset sati dana kada mu prestaje radno angažovanje kod poslodavca. Sezonski radnici mogu tako da rade do šest meseci u toku kalendarske godine, ali taj rad ne mora biti u kontinuitetu.
Za rad se sklapa usmeni dogovor i on ne može da traje duže od 12 sati dnevno uz pauzu od najmanje 30 minuta. Poslodavac svakog meseca mora da obnovi prijavu za svakog sezonskog radnika. Na ovaj način i poslodavac i sezonski radnik će biti motivisani da budu prijavljeni jer će poslodavac smanjiti troškove angažovanja uvođenjem E portala, jer će mu tako mesečni troškovi biti 6.060 dinara, a ne kao u slučaju ugovora o privremenim i povremenim poslovima koji bi bili 11.650 dinara.
Ujedno bih iskoristio priliku da se zahvalim svim koleginicama i kolegama narodnim poslanicima, prijateljima i sugrađanima, mojim Somborcima, koji su me podržali i osudili preteće i uznemirujuće pismo koje je upućeno meni i mojoj porodici i deci jer se zalažem za očuvanje identiteta Bunjevačke nacionalne manjine. Ovo preteće pismo me neće uopšte pokolebati jer zaista smatram da sve nacionalne manjine imaju ista prava i da ne sme da bude nikakve asimilacije jedne manjine nad drugom.
Još jednom, hvala svima na podršci koja mi u ovim trenucima jako puno znači.