Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom sam želeo da istaknem važnost planiranja investicija u budžetu za 2018. godinu.

U budžetu za 2018. godinu planirano je 15 milijardi dinara za podsticaj privredi i za subvencije investitorima. Upravo zahvaljujući ovim subvencijama, koje žestoko kritikuje opozicija, Aleksandar Vučić je za dve godine u Srbiji otvorio preko 60 fabrika, a ja ću nabrojati neke - fabrika „Lir“ u Novom Sadu koja trenutno zapošljava preko 1.200 ljudi, a zapošljavaće 2.000 ljudi; fabrika „Delfa“ u Novom Sadu, koja trenutno zapošljava 2.000 ljudi, a biće zaposleno 3.000 ljudi; fabrika „Henkel“ u Kruševcu, u koju je uloženo 21 milion evra, 220 ljudi zapošljava; „DŽonson elektrik“, kompanija koja posluje u više od 30 zemalja i ima preko 30.000 zaposlenih širom sveta, otvorila je pogonu u Nišu, uz ulaganje od 20 miliona evra, i 250 novih radnih mesta; „Kuper standard“ auto industrija u Sremskoj Mitrovici, deo „Kuper standard grupe“ koja posluje u preko 19 zemalja, ima čak 25.000 radnika uz 25 miliona dolara ulaganja, pri čemu je Vlada Republike Srbije obezbedila četiri miliona evra za ovu investiciju i zaposleno je 200 radnika, a planira se još 600 zaposlenih do 2016. godine. Kasnije ću vam pričati u daljim amandmanima o investicijama. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ovaj moj amandman se takođe odnosi na planiranje investicija u budžetu i 15 milijardi dinara planiranih za subvencije privredi smatram izuzetno značajnim, jer će i u 2018. godini omogućiti otvaranje novih fabrika, otvaranje novih radnih mesta i podsticaj našem privrednom rastu.

Znate, uvek je dobro da građani znaju kako je to izgledalo u vreme, sad bih rekao žute hunte, ali onda bih bio isti kao i oni, ja ću da kažem žutog preduzeća. Znate li kako su oni planirali subvencije u privredi i kako su se odnosili prema privredi? Recimo, 2009. godine su planirali tri milijarde dinara. Dakle, 12 milijardi dinara manje nego što smo mi planirali. Godine 2010. planirali su 3,5 milijarde, 2011. godine tri milijarde i 100 miliona, a 2012. godine dve milijarde i 790 miliona. Eto, tako je njih zanimala privreda.

Uostalom, to se videlo i na privrednom rastu, na rastu BDP-a. Ako pogledate od 2008. do 2012. godine, njima je ukupan BDP pao za dve milijarde i 100 miliona evra. U vreme SNS, od 2014. do 2016. godine isti taj BDP je narastao za preko milijardu i 300 miliona evra. Tako su se, gospodo moja, odnosili prema privredi. I ne samo to, ako pogledate strane direktne investicije, mislim da je i to dobar pokazatelj, 2010. godine, u vreme žutog preduzeća, milijardu i 133 miliona, da bi već 2012. godine pale na 752 miliona. U vreme SNS, 2015. godine milijardu i 803 miliona, 2016. godine milijardu i 899 miliona, a 2017. godine preko dve milijarde evra direktnih stranih investicija. Hvala.

Zahvaljujem se, poštovana predsednice.

Moj amandman se odnosi na planiranje investicija u budžetu. U budžetu za 2018. godinu je planirano 15 milijardi dinara za podsticaj privredi. Ovi podsticaji privredi su se pokazali kao izuzetno dobar instrument za privlačenje investicija, odnosno investitora. I ne samo to, analiza Svetske banke je pokazala da je ukupan iznos očekivanih javnih prihoda 4,08 puta veći od ukupnih odobrenih iznosa subvencija.

Takođe je očekivano vreme za povrat podsticaja kroz javne prihode – iznosi 14 i 07 meseci, što takođe pokazuje opravdanost ovakvih subvencija. Podsetiću vas da je, upravo zahvaljujući ovakvim subvencijama, Aleksandar Vučić otvorio 60 fabrika. Ja sam malo pre nabrajao fabrike i nastaviću da ih nabrajam, jer mislim da je to izuzetno značajno za građane Srbije: „CG korp“ u Rumi – 406 radnika; „PKC“ u Smederevu – 370, a biće zaposleno 1500; „Svarovski“ u Subotici – 200; „Kalcedonija“ u Subotici – 2000 radnika; „DŽinsi“, turska fabrika tekstila u Krupnju – 120 radnika; „Kromberg Šubert“ u Kruševcu – biće zaposleno 2500 ljudi; „Leoni“ u Nišu otvara treću fabriku, trenutno jedan od najvećih poslodavaca u Srbiji – 5700 ljudi zapošljava, investirali su 22 miliona evra i zaposliće još 2200 ljudi; fabrika „Mej Ta“ u Obrenovcu – 770 ljudi; u Žitorađi – 160 ljudi zaposleno; u Vladičinom Hanu, u „Smeltingu“ i u „Teklasu“ – 413 novih radnih mesta. Hvala.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom sam takođe hteo da istaknem značaj planiranja investicija u budžetu.

Opet bih hteo da istaknem da smatram da je jako dobro što je u ovom budžetu planirano čak 15 milijardi dinara za podsticaje, odnosno za subvencije u privredi. Mislim da je najbolji primer zašto su dobre subvencije u privredi, zašto su opravdane, odnosno zašto su opravdane subvencije investitorima, moj grad Novi Sad, u kome smo upravo zahvaljujući ovim subvencijama dobili dve svetski poznate kompanije, koje su otvorile svoje proizvodne pogone, to su kompanije „Delfa“ i kompanija „Lir“.

Obe kompanije su, ne samo svetski poznate, nego i svetski uspešne. Dakle, one imaju godišnji obrt od preko 10 milijardi evra, zapošljavaju stotine hiljada ljudi širom sveta i to pokazuje zaista značaj ove investicije. Sada već u Novom Sadu ove dve kompanije zapošljavaju 3.000 ljudi, a zapošljavaće 5.000 ljudi u roku od tri godine.

Znate šta, sramotno je, mogli smo da čujemo od nekih poslanika opozicije, koji su napadali ove investicije na prethodnim sednicama Narodne skupštine. Zašto kažem da je sramotno? Zato što su oni svi iz „žutog preduzeća“, a „žuto preduzeće“ kada je vladalo četiri godine Novim Sadom, u tom roku niti jednu investiciju nisu doveli u Novi Sad. Ne samo to, gospodo, nego niti jednu lokaciju, niti parcelu nisu imali infrastrukturno opremljenu na koju bismo mogli da dovedemo investiciju, bilo kakvu investiciju.

Hvala Bogu, 2012. godine to se promenilo, na čelo Novog Sada je došao gradonačelnik Miloš Vučević, SNS, i nakon toga nastupa zlatni period za Novi Sad. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Ovaj amandman se takođe tiče investicija. Malopre jedan kolega je spominjao građevinsku industriju, pa bih ja voleo da to povežem sa investicijama, pošto mislim da je to direktno povezano.

Do 2012. godine građevinska industrija, kao i uopšte kompletna privreda u Srbiji, zahvaljujući žutom preduzeću, je bila potpuno uništena. Građevinska industrija je tada radila sa ispod 30% kapaciteta. Država je građevinskim firmama dugovala između 600 miliona i milijardu evra. Otpušteno je 5.000 radnika iz građevinske industrije. Gradilišta u Novom Sadu su bila pusta, recimo, pre 2012. godine je bilo ispod 20 aktivnih gradilišta u Novom Sadu.

Od 2012. godine, odnosno od kada je SNS na vlasti u Srbiji, do danas građevinska industrija je u velikom porastu i generiše 5,5% BDP-a Srbije, odnosno 1,8 milijardi evra godišnje, zapošljava 116.000 radnika i u Srbiji posluje preko 11.500 građevinskih firmi.

Danas u Novom Sadu, zahvaljujući predanom radu gradonačelnika Miloša Vučevića i njegovog tima, imamo 723 aktivna gradilišta. Podsetiću vas, pre 2012. godine to je bilo samo 20 gradilišta. Danas u Novom Sadu, pa i u celoj Srbiji, mogu da grade svi, za razliku od perioda pre 2012. godine kada su to mogli samo privilegovani tajkuni. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, moj današnji amandman se odnosi na planiranje investicija u budžetu i smatram da je povećanje novca za kapitalne projekte planirane u budžetu za 2018. godinu posebno značajno sa aspekta privrednog rasta, jer javne investicije predstavljaju jedan od najkvalitetnijih vidova državne potrošnje, koja ima najveći uticaj na pozitivni rast BDP od svih fiskalnih mera.

Malopre je jedan od poslanika „žutog preduzeća“, govorio o istini. Znate šta je istina? Istina je to da je „žuto preduzeće“ 2009. godine za te iste kapitalne investicije planiralo 40 milijardi, a mi danas 128 milijardi. Istina je da su 2010. godine planirali 33 milijarde, istina je da su 2011. planirali 31 milijardu, dakle sve manje i manje. I da su 2012. godine planirali 22 milijarde. Znači, verovatno bi nastavili ka nuli, ali hvala Bogu, nisu ostali na vlasti.

Istina je ono što pokazuje takođe makroekonomski pokazatelj, pa recimo, istina je da je stopa nezaposlenosti 2008. godine bila 13,6, 2009. godine 16,1, 2010. godine 19,2 i 2011. godine 23, i 2012. godine stopa nezaposlenosti je bila 23,9% gospodo. Istina je da je u vreme SNS stopa nezaposlenosti 2015. godine 17,7, 2016. godine 15,3 i 2017. godine ispod 13% gospodo. Tako mi radimo, jer tako su oni radili.

Javni dug, pogledajte gospodo, istina je, da je javni dug rastao na sledeći način u vreme „žutog preduzeća“, 2008. godine osam milijardi, 2009. godine devet milijardi 800 miliona, 2010. godine 12 milijardi, 2011. godine 14 milijardi i 700 miliona, 2012. godine 17 milijardi i 700 miliona. Dakle, za osam milijardi i 936 miliona su gospoda uspela da se zaduže za četiri godine, a u vreme SNS od 2016. do 2017. godine, javni dug je manji za 520 miliona evra gospodo.

Takođe, istina je da smo u ovom budžetu planirali kapitalne rashode. Devet milijardi dinara za jedan autoput, devet milijardi dinara za autoput E-75, to je drugi autoput koji smo imali, zatim za autoput E-80 smo planirali tri milijarde i 756 miliona, i dalje, u sledećem amandmanu, ćemo pričati o svemu što smo planirali. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman je takođe vezan za investicije.

Moram skrenuti pažnju za jednu važnu stavku budžeta koja se odnosi na opredeljena sredstva budžeta za završetak izgradnje Žeželjevog mosta u Novom Sadu u iznosu od 790 miliona dinara.

Žeželjev most je izuzetno važan za Novi Sad, pa i za celokupnu Srbiju, jer je deo Koridora 10, jednog od glavnih saobraćajnih koridora u ovom delu Evrope i deo je nove transportne politike Srbije u sklopu procesa pristupanja Srbije EU.

Takođe, ovaj most je deo projekta modernizacije pruge Beograd – Budimpešta, kao i najvažnijeg svetskog globalnog projekta „Jedan pojas - jedan put“, čiji je i Srbija deo i u okviru koga sarađujemo sa našim važnim strateškim partnerom, Narodnom Republikom Kinom.

Nažalost, izgradnja ovog mosta od početka prati zla sudbina, jer je jedna od ugovornih strana bila Vlada AP Vojvodine, na čelu sa „žutim preduzećem“ sve do 2016. godine. Dok SNS nije preuzela vlast u pokrajini, ovaj projekat je bio ugrožen, jer je „žuto preduzeće“ konstantno opstruiralo ovaj projekat i kasnilo sa uplatama prema izvođaču. Prema podacima koje imamo oni su kasnili sa uplatama izvođaču ukupno 558 dana, čime su ugrozili ovaj projekat i zbog čega je izvođač upao u finansijske probleme i izgradnja je kasnila.

Hvala Bogu pa 2015. godine grad Novi Sad je preuzeo veći deo obaveza i gradonačelnik Miloš Vučević i ministar građevinarstva, gospođa Mihajlović, su potpisale aneks ugovora nakon koga su se radovi intezivirali. Lukovi su danas spojeni i uz ovih 790 miliona dinara siguran sam da ćemo sledeće godine taj most i završiti. Hvala lepo.

Zahvaljujem se, predsednice.

Ovim amandmanom sam takođe hteo da istaknem važnost podsticanja i realizacije investicija kroz budžet, ali, pre nego što krenem o samom amandmanu, par reči bih rekao na ovo što je moj kolega iz bivšeg režima iz opozicije rekao u vezi rasta bruto društvenog proizvoda. Ja sam o tome danas govorio, ali, prosto moram, jer je on rekao kako je naš rast u minusu, kako mi imamo negativan rast.

Evo pogledajte kako je to kod gospodina iz „žutog preduzeća“ izgledalo. Godine 2008. ukupan BDP je bio 33 milijarde i 704 miliona, a 2012. godine 31 milijardu i 683 miliona evra. Dakle, za dve milijarde i 100 miliona evra je bio manji BDP u 2012. godini. Za vreme SNS, od 2014. do 2016. godine, 2014. godine je bio 33 milijarde i 318, a 2016. godine 34 milijarde i 616 ili milijardu i 300 miliona više. Toliko o negativnom rastu.

Što se tiče ovog budžeta, drago mi je da je ovim budžetom obezbeđen novac za projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma. Ova brza saobraćajnica je izuzetno značajan projekat za Novi Sad, jer će se izgradnjom ovog puta izmestiti teretni saobraćaj iz Petrovaradina, koji zaista muči građane ovog dela Novog Sada, i značajno ubrzati saobraćaj između Novog Sada i Rume.

Ovaj projekat je važan za celu Srbiju, jer će se izgradnjom ove brze saobraćajnice spojiti Koridor 10 sa Koridorom četiri, odnosno spojiće se autoput Beograd – Budimpešta kod Kaćke petlje i autoput Beograd – Zagreb kod Rume. Takođe, izmestiće se teretni saobraćaj iz Iriga, jer kamioni prolaze kroz centralnu gradsku ulicu i stvaraju velike probleme građanima ovog mesta i ne samo to, nego će se uopšte rasteretiti saobraćaj. Trenutno tu prolazi od 10 do 12 hiljada vozila dnevno.

Značajno je što ovaj projekat podrazumeva izgradnju najvećeg tunela u Srbiji, koji bi trebao da bude dugačak oko 3,5 kilometara, a sama deonica će biti duga oko 45 kilometara i najveća moguća brzina će biti oko 100 kilometara na sat. Pedeset miliona dinara iz budžeta Srbije je novac za izradu projektne dokumentacije koja će predstavljati dobar temelj za izgradnju ove važne saobraćajnice i siguran sam da ćemo u saradnji sa našim kineskim partnerima ovu saobraćajnicu izgraditi. Hvala.

Zahvaljujem se.

Pre nego što krenem na amandman, hteo bih da kažem da pitanje mog kolege iz opozicije zašto finansirano iz budžeta za 2018. godinu, finansiramo izgradnju puta, autoputa Niš prema Draču, a ne Moravski koridor, u stvari suštinski oslikava razliku perioda u kome vlada SNS i perioda u kome je vladalo žuto preduzeće. U vreme žutog preduzeća nisu ni mogli da pričaju o tome šta će da grade, jer nisu ništa gradili pošto nije bilo uopšte novca u budžetu za takve stvari.

Dakle, govorio bih o jednoj važnoj investiciji za Grad Novi Sad koja će biti finansirana u iznosu od 200.000.000 dinara iz budžeta Republike Srbije za 2018. godinu, a radi se o naučno-tehnološkom parku. Ovaj projekat se delom finansira iz kredita Evropske investicione banke, a vrednost ugovora je nešto veća od 12.000.000 evra.

Osnovni cilj je poslovna infrastrukturna podrška malim novoosnovanim inkubator preduzećima, čija su delatnost inovacija u oblasti naučnih istraživanja, kao i investicije visokotehnoloških kompanija u investiranje i razvoj. Inkubator preduzeća moći će da koriste usluge naučno-tehnološkog parka po povoljnijim uslovima, tokom prve tri godine od njihovog osnivanja, što će značajno doprineti njihovoj održivosti i razvoju na tržištu. Gradiće se zgrada od 29.000 metara kvadratnih, od čega će 10.000 metara kvadratnih biti za učionice i laboratorije Fakulteta tehničkih nauka, a ostatak kompanijama koje su proizašle iz Fakulteta tehničkih nauka i koje će zaposliti još oko 3.000 novih inženjera.

Izgradnja ovog objekta je izuzetno značajna, jer će doprineti zapošljavanju novih asistenata, ali i obrazovanju inženjera u IT sektoru, koji su nam svakako potrebni.

Zahvaljujem se.

Podneo sam amandman koji glasi – Planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj meri podrži investicije u Republici Srbiji.

Cilj mog amandmana je podsticaj za planiranje investicija u budžetu i u tom smislu bih hteo da spomenem investicioni projekat od značaja za celu Srbiju, a to je izgradnja brze pruge, odnosno projekta mađarsko-srpske železnice za koju je u budžetu Republike Srbije za 2018. godinu predviđeno osam milijardi dinara. Realizacija ovog projekta je započeta prošle godine kada je u Letoniji na centralnoj ceremoniji Samita šefova Vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, u prisustvu premijera Srbije Aleksandra Vučića i Kine Li Kećanga, potpisan komercijalni ugovor za izgradnju prve deonice brze pruge Beograd – Budimpešta, kao i Memorandum o finansiranju čitavog projekta na teritoriji Srbije sa infrastrukturom Železnice Srbije i konzorcijumom kineskih kompanija.

Potpisivanjem komercijalnog ugovora i Memoranduma o razumevanju sa kineskom EKSIM bankom o kreditiranju projekta mađarsko-srpske železnice na teritoriji Srbije, omogućava se da se krene sa gradnjom brze pruge na kojoj će biti brzine do 200 kilometara na sat i koja će skratiti putovanje između srpske prestonice i mađarske prestonice na manje od tri sata.

Ugovor predviđa izgradnju dvokolosečne pruge preko Beograda do Stare Pazove, dužine 34,5 kilometara i što je najvažnije domaće firme takođe mogu da učestvuju u ovome do 46% u izvođenju radova i nabavci robe. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Budžetom Republike Srbije za 2018. godinu planirano je 15 milijardi dinara za subvencije privredi i tu idu i podsticaji za investitore. U načelnoj raspravi smo mogli da čujemo kritike pojedinih opozicionih poslanika zbog ovih vidova podsticaja investitora, međutim, ovakve kritike su zaista potpuno neopravdane. Jer, prema analizi koju je uradila Svetska banka za interne potrebe Ministarstva privrede, u kojoj je posmatrano 30 projekata za period od oktobra 2015. do januara 2017. godine, subvencionisane kompanije su donele investicije vredne 340 miliona evra, a zaposlile 21.276 radnika.

Neto plate se kreću od 504 evra u „SR Tehniksu“, do 183 evra u „Aster tekstilu“. Država je ovih 30 kompanija podstakla sa ukupno 125,4 miliona evra. To je 5.898 evra u proseku po novootvorenom radnom mestu. Analizom poslovanja došlo se do zaključka da je ukupan iznos očekivanih javnih prihoda 512 miliona evra i 4,08 puta je veći od ukupnih odobrenih sredstava za projekte u posmatranom periodu. Takođe, i očekivano vreme za povrat podsticaja kroz javne prihode iznosi 14,07 meseci, što pokazuje opravdanost ovakvih planiranja sredstava u budžetu. Hvala.

Zahvaljujem se predsednice.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, tekst mog amandmana glasi: „Izvršenje budžeta Republike Srbije za 2017. godinu realizuje se tako da u najvećoj meri podrži investicije u Republici Srbiji“. Cilj mog amandmana je bio upravo da podrži investicije u Republici Srbiji kroz predloženi budžet i, pre svega bi hteo da se osvrnem na ono što smo malo pre čuli od nekih od poslanika opozicije koji su prozivali SNS za partijsko zapošljavanje.

Kroz ovaj primer želim da vam pokažem kako smo mi došli do ovakvog jednog uspešnog budžeta, a kako su oni to nekada radili. Ja pred sobom imam konsolidovani bilans države u kome imamo prikazano šta je sve potrošeno u budžetu od 2008. godine, pa evo recimo, rashodi za zaposlene, dakle za sve zaposlene u javnom sektoru, 2008. godine je potrošeno 344 miliona, da bi već 2009. godine bilo potrošeno 356 miliona, da bi već 2010. godine bilo potrošeno 363 miliona, 2011. godine 402 miliona, i 2012. godine 441 milion. Dakle, za 100 miliona više u odnosu na 2008. godinu.

Kako to izgleda u vreme SNS? Godine 2015. - 419 miliona, dakle veće smanjenje za 20 miliona u odnosu na 2012. godinu. Godine 2016. - 417 miliona, i 317 miliona do septembra 2017. godine, nemam dalje podatke ovde. Toliko o partijskom zapošljavanju.

Dalje, rekorder u partijskom zapošljavanju je bio bivši predsednik Vlade Vojvodine. Pre 2016. godine, gospodin je u budžetu za 2006. godinu potrošio milijardu i 658 miliona dinara na plate zaposlenih, a znate koliko je potrošio 2012. godine? Potrošio je dve milijarde i 479 miliona, ili 821 milion dinara više, gospodo. Toliko o partijskom zapošljavanju.

Sada da vidimo i taj budžete, da uporedimo budžete, mislim da je to dobro da bismo videli kako danas u budžetu imamo 128 milijardi za kapitalne investicije, da vidimo kako su to gospoda iz žutog preduzeća planirala budžet.

Tako, recimo 2008. godine su planirali ukupan fiskalni deficit od 45 milijardi dinara, a znate koliki je fiskalni deficit su ostvarili? Ostvarili su minus 72 milijarde dinara.

Godine 2009. su planirali minus 49 milijardi dinara. Znate koliko su ostvarili? Ostvarili su minus 27 milijardi dinara u budžetu.

Godine 2010. su, gospoda, planirala 82 milijarde dinara deficita, a ostvarili su minus 141 milijardu deficita.

Godine 2011. su planirali minus od 93 milijarde, a ostvarili 163 milijarde minusa.

Godine 2012. su bili rekorderi, planirali su 124 milijarde, a ostvarili 245 milijardi.

Da vidimo kako to izgleda, gospodo, u vreme Srpske napredne stranke.

Godine 2015. smo planirali fiskalni deficit sa 191 milijardom, a ostvarili smo za 50 milijardi dinara manji fiskalni deficit u odnosu na onoliko koliko smo planirali od 141 milijardu dinara.

Godine 2016. planirali smo deficit od 87 milijardi, a ostvarili smo 54 milijarde, odnosno za 33 milijarde dinara manji.

Godine 2017. planirali smo fiskalni deficit od 69 milijardi dinara, ostvarili smo suficit od 90 milijardi dinara, odnosno u plusu smo u budžetu za čak 159 milijardi dinar i zato danas imamo 128 milijardi za kapitalne rashode.

Hvala lepo.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je takođe vezan za investicije, osnaživanje investicija i podršku investicijama u budžetu. U budžetu za 2018. godinu je upravo za podršku investicijama, odnosno za izgradnju puteva, mostova i javnih objekata u interesu građana planirano čak 128 milijardi dinara, što svakako pozdravljam.

Kako smo došli danas do toga da imamo toliko raspoloživog novca za investicije? Pre svega što smo racionalno i dobro planirali prihode i rashode u budžetu, što smo štedeli. Važno je da vam pokažem neke podatke koji jasno pokazuju kako smo uspeli da uštedimo ovaj novac u budžetu i kako smo dobro planirali budžet, a sa druge strane da vidite zašto smo nekada, pre 2012. godine, imali situaciju da u budžetu nije bilo ovoliko novca za investicije.

Ovde imam indikatore makroekonomskih kretanja sa sajta Ministarstva finansija koji nam pokazuju jasno neke parametre.

Dakle, ako gledamo BDP domaći proizvod u milijardama evra 2008. godine on je iznosio 33 milijarde i 704 miliona evra. Već 2012. godine, taj isti parametar, odnosno taj isti iznos je 31 milijarda i 683 miliona evra, odnosno za dve milijarde manji je bio BDP 2012. godine.

Kako to izgleda u vreme SNS? Ovo što sam govorio je bilo u vreme „žutog preduzeća“. Kako to izgleda u vreme SNS? Dakle, 2015. godine ukupan BDP je bio 33 milijarde i 491 milion, da bi već 2016. godine on bio 34 milijarde i 616 miliona. Dakle, skoro za milijardu i 200 miliona više. Kako to izgleda po glavi stanovnika, što je takođe neki ekonomski pokazatelj? Dakle, 4.586 evra po glavi stanovnika je bio 2008. godine, da bi 2012. godine pao na 4.400, to je u vreme „žutog preduzeća“, a 2015. godine u vreme SNS ovaj isti BDP po glavi stanovnika je 4.720 evra, a 2016. godine 4.904 evra sa tendencijom da ide na gore u 2017. godini.

Ako pogledamo, recimo izvoz robe, taj isti izvoz robe, odnosno spoljnotrgovinska razmena u 2008. godini je bila sedam milijardi 428 miliona, da bi 2012. godine otišla samo za milijardu gore na osam milijardi, to je u vreme „žutog preduzeća“, a pogledajte kako to izgleda u vreme SNS - 12 milijardi evra je bio izvoz robe u 2015. godini, da bi već u 2016. godini skočio na 13 milijardi 432 miliona, a u ovoj godini će biti još više.

Tako bih mogao zaista da vam nabrajam i dalje i dalje, ali kroz sledeće amandmane ću vam i dalje i dalje navesti šta sve možemo da vidimo, kako je to izgledalo u vreme DS i zašto nismo u to vreme dovoljno investicija, a kako to izgleda u vreme SNS. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je takođe u vezi investicija i sa njim sam hteo da povećam značaj investicija i planiranje investicija u strukturi budžeta.

Za investicije u budžetu za 2018. godinu je planirano 128 milijardi dinara i to mislim da je zaista jedan značajan iznos koji je čak 30% veći, nego što je planirano u 2017. godini.

Hteo bih da istaknem, malopre je jedan od prethodnih govornika, inače bivši predsednik opštine Smederevska Palanka, spomenuo gradonačelnika Miloša Vučevića i rekao kako on otvara neka parkirališta za bicikle, kao to je nešto negativno, to je nešto što treba da ga bude sramota, da li je tako?

S druge strane, ja moram da vam spomenem, znate šta, ne znam da li je otvarao parkirališta za bicikle, ali znam da je otvorio dve fabrike koje danas zapošljavaju 3.000 ljudi, a zapošljavaće 5.000. Znam da je položio kamen temeljac za muzičko-baletsku školu, koja je skoro pa završena. Znam da je položio kamen temeljac takođe za zgradu hitne pomoći koja je skoro završena. Znam da je položio kamen temeljac za zgradu RTV koja će takođe sigurno biti završena.

S druge strane, znate kako, nije radio ono što je radio upravo taj bivši predsednik opštine Smederevska Palanka. On je budžet shvatao kao svoju kasicu-prasicu. Pa, kako on to? On je iz tog budžeta samo uzimao, uzimao i uzimao, i smislio je inovativne načine za uzimanje.

Mislim da to najbolje pokazuje izveštaj državnog revizora, odnosno Državne revizorske institucije za 2012. godinu za Smederevsku Palanku u kojoj piše da je ovaj predsednik opštine koristio Gradski fudbalski klub „Jasenice 1911“ koji nema organe kluba, pazite, a ima registrovane igrače i osnovao ustanovu sportsku organizaciju Gradski fudbalski klub „Jasenice 1911“, kao indirektnog korisnika budžeta i preko te ustanove, vršio isplatu premija i stipendija, i pri tome dnevno su podizani iznosi od po 300.000 dinara, a pazite sad ovo, čekovima bez pokrića.

Prema rečima revizora preko ove ustanove samo u 2012. godini bez osnova isplatio 14 miliona i 494 hiljade dinara i tri miliona dinara, kao iskusan sportista inače i predsednik opštine, nastavlja sa ovom praksom i dalje, pa je bez pravnog osnova takođe isplatio 30 miliona i 289 hiljada dinara. Od toga je recimo, na ime raspodele sredstava klubovima bez kriterijuma dodelio Centru za razvoj sporta i amaterizma, čak 29 miliona 788 hiljada dinara.

Bio je darežljiv i prema udruženjima građana, pa je tako isto u 2012. godini, bez javnog konkursa i bez zaključenog ugovora o realizovanju odabranih programa…dotaciju udruženjima građana u iznosu od pet miliona 559 hiljada dinara. Takođe izveštaj DRI kaže da ovaj vrhunski predsednik opštine u 2012. godini bez verodostojne dokumentacije o nastaloj promeni iz budžeta opštine Smederevska Palanka, da je potrošio 110 miliona 260 hiljada dinara.

Tako je to radio taj prethodni govornik. Mislim da zaista njega treba da je sramota. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, moje današnje pitanje uputiću Ministarstvu pravde i ministru Neli Kuburović i Ministarstvu unutrašnjih poslova i ministru Nebojši Stefanoviću.

Na jednoj sednici Narodne skupštine moja uvažena koleginica iz DS je ponovo pokušala da obmane građane Srbije spinujući i iznoseći poluinformacije. Naime, ona je rekla da je podneto 340 tužbi protiv grada Novog Sada zbog, kako ona kaže, asfaltiranja dvorišta građana i da to predstavlja bahatost gradonačelnika Miloša Vučevića zbog koje će grad morati da plati veliki novac.

Ali, ono što je prećutala je da je preko 80% tužbi vezanih za ovo asfaltiranje upravo za ono asfaltiranje koje je iz njihovog vremena, dakle, pre 2012. godine i neke su čak iz 70-ih godina. Nije rekla kako se to asfaltiralo u njihovo vreme, jer su gospoda iz DS to radila bez ikakvih saglasnosti vlasnika parcela kojima su asfaltirali. E, to je bahatost.

Zato mi danas žanjemo ono što je presposobni gradonačelnik DS Pavličić posejao. Ali, ne samo to, vrhunac bahatosti je to što i kada su radili npr. kanalizacije, isto su radili bez saglasnosti, pa smo mi, kada smo 2012. godine preuzeli vlast, došli u situaciju da su četiri građevinske dozvole pale, pa su građani morali još mesecima da čekaju da bi im završili kanalizacije zbog takve bahatosti DS.

Hvala Bogu pa je SNS, na čelu sa Milošem Vučevićem, 2012. godine preuzela vlast u Novom Sadu i ne stidimo se što smo građanima uradili desetine kilometara puteva i desetine kilometara kanalizacije i to najviše u prigradskim mestima, u kojima žive ljudi koji su kažnjeni od DS zato što je nisu podržavali. Izgradili smo četiri prečistača otpadnih voda, vrednih čak 643 miliona dinara, kojima smo omogućili funkcionisanje kanalizacione mreže u Stepanoviću, Begeču, Kovilju i Rumenci. Grad Novi Sad je buduća evropska prestonica kulture, evropska prestonica mladih. Danas u Novom Sadu imamo novu industrijsku zonu sa „Lirem“ i „Delfaem“, sa preko 3.000 novih radnih mesta. Završavamo novu zgradu hitne pomoći i muzičko-baletsku školu.

Zato je sramotno kada neko iz žutog preduzeća ovde u Skupštini stavlja u usta gradonačelnika Vučevića, zahvaljujući kome je ovo sve urađeno. Sramotno je kada gradonačelnika Vučevića prozivaju upravo oni koji treba da se stide jer su žmurili dok su visoki funkcioneri DS sprovodili politiku „leva ruka – desni džep“, oni koji su žmurili dok se iz „Razvojne banke“ ukralo preko 40 miliona evra, oni koji su žmurili dok se od dece sa posebnim potrebama za izgradnju dvorca „Heterlend“ ukralo preko milion evra.

Sramotno je kada gradonačelnika Vučevića prozivaju oni koji su žmurili na malverzacije na Bulevaru Evrope, jer tamo su takođe, između ostalog, asfaltirali ljudima preko parcela bez njihovih saglasnosti. Ali, ne samo to, to nije bilo dovoljno, nego je visoki funkcioner DS dao nalog da se prebaci 600 miliona dinara avansno izvođaču, od čega je opravdano samo 137 miliona dinara, a preko 450 miliona dinara je nestalo u nekim džepovima.

Zato mislim da je jako važno da građani saznaju u kojoj je fazi trenutno krivični postupak za zloupotrebe prilikom izgradnje Bulevara Evrope i za koliki novac su oštećeni građani u ovom postupku. Hvala.