Zahvaljujem se, predsednice.

Poštovana predsednice, gospođo Brnabić, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ekspoze koji nam je gospođa Brnabić juče predstavila je jedan sveobuhvatan i dobro koncipiran program Vlade, koji predstavlja nastavak politike reformi, napretka i razvoja, koji je započela Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Smatram značajnim to što je na prvoj strani, kao jedan od strateških ciljeva nove Vlade istaknuto pristupanje Srbije EU, čime će se faktički nastaviti aktivna politika evropskih integracija, zahvaljujući kojoj smo do sada otvorili 10 poglavlja.

U ekspozeu je ozbiljna pažnja posvećena privredi i javnim finansijama, koji su svakako kičma razvoja jedne zemlje i mislim da su postavljeni ciljevi u ovom ekspozeu da deficit opšte države bude ispod 1% i da nivo javnog duga bude ispod 60% realno i to, pre svega, zahvaljujući dobroj fiskalnoj politici prethodne Vlade, zbog koje je budžet Srbije danas u plusu za 20 milijardi dinara.

Takođe, ono što smatram dobrim je što ekspozeom predviđena politika realnog rasta BDP-a na osnovu investicija i izvoza, što je nastavak takođe politike koju je vodila Vlada Aleksandra Vučića, zahvaljujući kojoj Srbija danas ima realan rast BDP-a. Pre 2012. godine to nije bio slučaj.

Pomenuću još dve nove stvari koje je gospođa Brnabić istakla da će biti u fokusu nove Vlade, a to je digitalizacija, za koju smatram da je izuzetno važna i da će doprineti efikasnosti rada javnih službi i cele privrede, a samim tim i rastu BDP.

Fokus u ekspozeu na IT sektor, koji čini preko 10% BDP, je takođe odlična stvar za ovu zemlju, jer zahvaljujući tome što je IT sektor bio u fokusu Vlade Aleksandra vučića, investicije u ovaj sektor su u odnosu na 2015. godinu porasle za 50% na preko 330 miliona evra.

Obrazovanje takođe kao fokus, to je uvek ulaganje za budućnost i razvoj naše zemlje i smatram to, takođe, jako dobrim. Gospođa Brnabić neće imati lak zadatak da pomeri lestvicu uspeha koju je postavila Vlada Aleksandra Vučića.

Šta je to uradila Vlada Aleksandra Vučića? Pre svega, uspela je da ostvari privredni rast u prošloj godini od 2,8%. Ove godine se očekuje oko 3%. Uspela je da zaustavi rast javnog duga koji je malo pre spominjan i on je sada na 61,7% BDP-a i manji je za 780 miliona evra u odnosu na prošlu godinu. Recimo, da od 2008. godine do 2012. godine taj isti javni dug je porastao za devet milijardi evra.

Zahvaljujući politici Vlade Aleksandra Vučića, Srbija je danas šesta zemlja u Evropi po broju novozaposlenih, a nezaposlenost smanjena sa 25,9% na 13%.

Vlada Aleksandra Vučića je uspela da stvori 130 hiljada novih radnih mesta, da napravi 138 km autoputa i 360 km lokalnih puteva, dok je neko za 10 godina do 2012. godine uspeo da napravi 10 puta manje.

Vlada Aleksandra Vučića je renovirala i započela radove na više od 360 škola, bolnica, domova zdravlja i ambulanti u 130 gradova, 55 fabrika je otvoreno za vreme Vlade Aleksandra Vučića.

Srbija je danas, zahvaljujući Vladi Aleksandra Vučića, moderna i uređena zemlja, koja je poštovana i od Istoka i od Zapada i prepoznata kao stub stabilnosti u regionu.

Aleksandar Vučić je trasirao put, a na Ani Brnabić i ministrima je da nastave tim putem, što sam siguran da će učiniti, jer su upravo, zahvaljujući njihovom timskom radu i vođstvu Aleksandra Vučića, ove rezultate i postigli.

Tim ministara, koji je gospođa Ana Brnabić predložila, sačinjen je od ljudi sa ozbiljnim biografijama i iskustvom ljudi koji su bili deo tima Aleksandra Vučića, koji su imali rezultate i sasvim je prirodno da ih podržite.

Podržaću i Anu Brnabić zbog pokazane marljivosti, posvećenosti, energije, stručnosti. Podržaću je zato što je juče hrabro i pristojno, sa argumentima pobedila sve one koji su zarobljeni u prošlosti, one koji su kritikovali njene rezultate, a nikada ništa za svoju zemlju nisu uradili, one koji su nadležne institucije okvalifikovale kao nesposoban minus jedan, one koji lažno promovišu neke vrednosti i sve one koji su zlonamerni komentarima pokušali da je diskredituju, podržaću gospođu Brnabić i sve ministre, zato što ih podržava naš predsednik Aleksandar Vučić, čovek koji je svo biće i svoju energiju posvetio tome da Srbija bude bolje mesto za život svih nas i ako on misli da je ovo pravi tim koji treba da vodi Srbiju, to mislim i ja i to treba da mislimo svi. Hvala lepo.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da amandman nije prihvatljiv, jer smatram da je zakon dobar, obzirom da smatram da će se produženjem mandata predsednika sudova povećati kvalitet i efikasnost rada sudova.

Danas smo mogli da čujemo od predstavnika bivšeg režima neke kvalifikacije za ovaj zakon, pa recimo, da je to brutalno mešanje u pravosuđe, da su predsednici sudova ljudi kojima se mandat produžuje zato što im većina nešto duguje, pa ako neko bude poslušan biće mu produžen mandat, itd. Šta je to? To je, u stvari, njihova autoprojekcija. A sada ću vam reći zašto je to autoprojekcija.

Recimo, to pokazuje izveštaj Evropske komisije iz 2010. godine, koji je ocenio njihovu reformu pravosuđa koju su oni sprovodili, pa kaže: „Postupak reizbora sudija i tužilaca izvršen je na netransparentan način, čime je ugroženo načelo nezavisnosti sudija.“ Tela koja su odgovorna za ovaj proces – Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, radila su u privremenom sastavu, što znači da ta profesija nije bila predstavljena na odgovarajući način i da je rizik od političkog pritiska bio visok.

Pored toga, ni u Savetu ni u Veću nisu imenovani svi članovi, nisu se primenjivali objektivni kriterijumi za reizbor, utvrđeni u tesnoj saradnji sa Venecijanskom komisijom Saveta Evrope. Sudijama i tužiocima nije data prilika da budu saslušani tokom postupka i nisu im data adekvatna obrazloženja za rešenja. Oni koji su bili kandidati po prvi put, 876 sudija i zamenika tužilaca, imenovani su bez održavanja razgovora sa njima i primene kriterijuma koji se zasnivaju na zaslugama. Ukupan broj sudija i tužilaca nije na pouzdan način izračunat i nekoliko puta je korigovan pošto je reizbor već bio izvršen.

Sudije koje nisu reizabrane mogle su da ulože žalbu samo Ustavnom sudu, a ovaj sud nema dovoljno kapaciteta da u potpunosti razmatra rešenja, i pazite sad ovo – od više od 1.500 žalbi, rešen je samo jedan predmet. U tom predmetu je Ustavni sud iz procesnih razloga poništio prvobitno rešenje. E, tako je izgledalo pravosuđe pre 2012. godine, gospodo, i oni su našli da nas kritikuju. Sramota.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo ću kratko. Smatram da amandman ne treba prihvatiti. Ne bih se složio sa tim da ne znamo da iskoristimo potencijale koje imaju slobodne zone u Srbiji. Tako nešto smo upravo uradili u Novom Sadu i proširili slobodnu zonu u Novom Sadu i upravo zato u Novom Sadu danas imamo dve nove investicije američkih kompanija „Lir“ i „Delfa“ i koje već zapošljavaju tri hiljade ljudi, a zaposliće pet hiljada ljudi. Meni je veliko zadovoljstvo bilo što sam bio deo tima gradonačelnika Miloša Vučevića i moram da kažem da je predsednik Vlade Aleksandar Vučić jako puno pomogao u ovoj investiciji. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje uputiću Ministarstvu finansija, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Naime, na sednici Narodne skupštine, prošle nedelje, kad smo raspravljali o budžetu, poslanik Radoslav Milojičić Kena, inače bivši predsednik opštine Smederevska Palanka, je u svom izlaganju pokušao da omalovaži investicije i rad gradonačelnika Novog Sada, gospodina Miloša Vučevića. Pokušao je omalovaži čoveka zahvaljujući kome u Novom Sadu imamo danas dve investicije američke kompanije „Lear“ i „Delfi“ i koja će zaposliti 5.000 ljudi, a trenutno zapošljavaju 3.000 ljudi, čoveka zahvaljujući kome Novi Sad ima najsavremeniju radnu zonu za buduće investicije i čoveka zahvaljujući kome je grad Novi Sad evropska prestonica kulture i evropska prestonica mladih.
Postavljam pitanje - odakle mu hrabrosti da spominje bilo kog predsednika opštine? Kada je on bio na čelu opštine Smederevska Palanka ta opština je bila najzaduženija opština u Srbiji sa dugom od preko tri milijarde dinara, što je 3,5 budžeta ove opštine. To vam je kao da se ova opština zaduživala u zadnjih 10 godina svaki dan milion dinara.
Kako je opština Smederevska Palanka u vreme ovog veliko stručnjaka za vođenje lokalne samouprave postala najzaduženija opština u Srbiji, upravo govori izveštaj DRI za 2012. godinu.
Tako, na primer, on je kao inovativan predsednik opštine iskoristio gradski fudbalski klub „Jasenica 911“ koji nema organe kluba, a ima registrovane igrače, i osnovao ustanovu, odnosno sportsku organizaciju Fudbalski klub „Jasenica 1911“ kao indirektnog korisnika budžeta i preko te ustanove vršio isplatu premija i stipendija, pri čemu se dešavalo da su sa računa dnevno podizani iznosi od 300.000 dinara, čekovima bez pokrića.
Takođe, prema rečima revizora, preko ove ustanove, samo u 2012. godini bez osnova je isplaćeno 17 miliona i 494 hiljade dinara, a ovom istom klubu 2015. godine isplaćeno 20 miliona dinara. Kao iskusan sportista i predsednik opštine, nastavio je sa ovom praksom i u 2012. godini i, po rečima revizora, bez pravnog osnova je isplaćeno ukupno 30 miliona dinara, a od toga bez kriterijuma dodeljeno Centru za razvoj sporta i amaterizma 29 miliona dinara. Prema nalazu revizora, on je bio darežljiv i prema udruženjima građana, kojima je bez zaključenog ugovora i bez javnog konkursa isplaćeno pet miliona i 559 hiljada dinara. Takođe, izveštaj DRI kaže da je u vreme ovog vrhunskog predsednika opštine u 2012. godini, bez verodostojne dokumentacije o nastaloj poslovnoj promeni iz budžeta opštine Smederevska Palanka, isplaćeno 110 miliona dinara.
Dakle, u vreme ovog vrhunskog predsednika opštine iz budžeta Smederevske Palanke, bez pravnog odnosa, bez verodostojne dokumentacije i samim tim nezakonito, potrošeno 163 miliona i 602 hiljade dinara. Inače, ovaj vrhunski predsednik opštine je i veliki protivnik stranačkog zapošljavanja, koji je SNS više puta neosnovano prozivao zbog navodno stranačkog zapošljavanja, a za njegovog mandata je samo u 2012. godini zaposleno 65 osoba više od broja propisanog Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih i zahvaljujući tome je nezakonito isplaćeno 25 miliona dinara na ime zarada.Takođe, do kraja svog mandata ovaj vrhunski predsednik opštine je ovu malu opštinu ostavio sa 820 zaposlenih. Pazite, 820 zaposlenih na 50.000 stanovnika.
Da bih vam pokazao kakav je to predsednik opštine zaista bio gospodini Milojičić i kako se odnosio prema parama građana Smederevske Palanke i parama građana Srbije, postavljam sledeće pitanje – koliki je bio ukupan dug grada Smederevska Palanka, uključujući dugove svih ustanova, javnih preduzeća, direktnih, indirektnih korisnika budžeta na dan 31. decembar 2011. godine, a koliki je bio dug na dan 31. decembar 2015. godine? Koliko je ukupno sredstava od 2012, 2013, 2014. i 2015. godine sa računa opštine isplaćeno ustanovi „Jasenica 1911“? Koliko je ukupno sredstava u 2012, 2013, 2014. i 2015. godini sa računa opštine isplaćeno Centru za razvoj sporta i amaterizma? Koliko je ukupno sredstava 2012, 2013, 2014. i 2015. godine isplaćeno sa računa udruženjima građana i koliko je lica više zaposleno na neodređeno i određeno vreme u opštini, opštinskoj upravi i svim direktnim i indirektnim korisnicima budžeta opštine Smederevska Palanka u odnosu na maksimalan broj zaposlenih u ovoj opštini koji je definisa Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u administraciji i to u 2012, 2013, 2014. i 2015. godini? Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, današnje pitanje postaviću Ministarstvu privrede, ministru Goranu Kneževiću i Ministarstvu finansija, ministru Dušanu Vujoviću.
Pitanje se odnosi na postupanje kralja stečajnih postupaka, gospodina Sašu Radulovića, čoveka koji stalno priča i hvali preduzetništvo, a kritikuje sve ono što je državno i javno, ali kada je u pitanju njegov privatni interes, onda ga nalazi samo u radu sa državom.
Svi živimo gore, jer sistem omogućava manjini da žive dobro na leđima većine. Ovo je rečenica iz programa Udruženja građana DJB.

Koliko je samo licemerna ova konstatacija u slučaju kralja stečaja, jer svi znamo da je gospodin Radulović bio stečajni upravnik i poverenik centra za stečaj u mnogo preduzeća i njegov zadatak je bio da u ovim preduzećima uspešno sprovede stečajni postupak do kraja i za to uzme naknadu koja mu po zakonu pripada.
Međutim, gospodin Radulović je za osam godina vodio 17 stečajnih postupaka, od čega je samo pet uspešno završeno, ali to ga nije sprečilo da od građana Srbije za preliminarne naknade i naknade za redovne troškove uzme 20 miliona dinara, a da mu još građani ostanu dužni 14 miliona dinara.
Dakle, gospodin Radulović, koji je zaposlen u državnom organu Republike Srbije, konstantno kritikuje javna preduzeća, Vladu, a od te iste države i njenih građana bez pardona uzme 20 plus 14 miliona dinara. Da, definitivno svi živimo gore, jer sistem omogućava manjini poput Saše Radulovića da živi dobro na leđima većine, odnosno na leđima građana Srbije.
Kako bi građani znali ko je zaista gospodin Radulović i kako živi na njihovim leđima, molim da mi se odgovori koliko je ukupno stečajnih postupaka vodio i vodi gospodin Saša Radulović i u kojim preduzećima? Koliko je tih postupaka završeno i kolika je ukupna naknada koju je ostvario i koja mu pripada kao stečajnom upravniku i povereniku za stečaj u svim postupcima koje vodi?
Drugo pitanje postaviću MUP-u, ministru Nebojši Stefanoviću. Na sednici Narodne skupštine Republike Srbije prošlog četvrtka, moja draga koleginica iz opozicije, iz Novog Sada, je kritikovala jednu od najvažnijih investicija u Novom Sadu, pa sigurno i jednu od najvažnijih investicija u Srbiji. To je investicija američke kompanije „Lir“ koja će u Novom Sadu zaposliti 2.000 ljudi.
Ona je rekla da će građani plaćati štetu zato što grad nije izgradio fabriku na vreme i kako mogu da vide kostur fabrike, koja nije završena, pre nego što se izađe na auto-put. Međutim, nažalost, moja draga koleginica je svesno ili nesvesno obmanula građane Srbije, jer taj kostur koji se vidi, to je budući distributivni centar preduzeća „Univereksport“, a 300 metara napred, sada ću vam pokazati kako izgleda fabrika koja će zaposliti 2.000 naših sugrađana. Evo, to je taj kostur, najsavremenija fabrika, 28.000 kvadrata gotovo. (Pokazuje slike.)
U rekordnom roku izgrađena, najbrže izdata građevinska dozvola u Srbiji. Ovo je poruka za sve investitore, da znate. Ovako to izgleda unutra, tu će raditi 2.000 ljudi i ovako to izgleda, gospodo. To je taj kostur, evo, da vide i poslanici. Pogledajte. Tu će raditi 2.000 ljudi, plus 3.000 ljudi koji će raditi u kompaniji „Delfi“, dakle, 5.000 novih radnih mesta u Novom Sadu. Tako to radi Vlada Aleksandra Vučića.
A šta radi bivši režim? Pogledajte, gospodo, ovo je kostur, vidite, to je dvorac Heterlend u Bočaru kraj Novog Bečeja, gde su gospoda iz bivšeg režima proneverila milion i po evra. Tu su trebala da budu smeštena deca sa posebnim potrebama. Međutim, nažalost, u ovom prostoru ne može da bude smešten niko, i to je i dan danas tako. Za to je, naravno, pokrenut krivični postupak, pa ću postaviti pitanje ministru unutrašnjih poslova – u kojoj fazi je trenutno krivični postupak za zloupotrebe prilikom rekonstrukcije dvorca Heterlend? Hvala.

Zahvaljujem se, predsednice.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću postaviti dva pitanja.
Prvo pitanje ću uputiti Ministarstvu unutrašnjih poslova ministru Nebojši Stefanoviću i Ministarstvu pravde, ministru gospođi Neli Kuburović. Moje prvo pitanje se odnosi na najveću organizovanu pljačku u istoriji Srbije, i to pljačku državnog resursa koja se desila u vreme prethodnog režima, odnosno 2012. godine, a naravno tiče se Razvojne banke Vojvodine. Režim koji je vladao pre 2012. godine ne samo da je u slučaju Razvojne banke Vojvodine dozvolio bestidnu pljačku građana Srbije, već je i Razvojnu banku Vojvodine koristio kao svoju kasicu prasicu.
Tako je DS za finansiranje izborne kampanje od Razvojne banke Vojvodine 2012. godine uzela kredit od 360 miliona dinara na rok od šest meseci, sa kamatnom stopom od 18,6% godišnje. Međutim, gle čuda, Upravni odbor Razvojne banke odobrio je DS da rok za vraćanje kredita bude produžen sa šest na 42 meseca, uz mesečnu kamatu od 1,4%, što je zaista skandalozno i pokazuje da je tada banka bila apsolutno pod kontrolom vladajućeg režima. Naravno, samo u dva postupka u kojima su službenici banke pod kontrolom vladajućeg režima davali kredite bez pokrića privrednim društvima, građani Srbije su oštećeni za preko pet milijardi dinara. Za taj novac mogli smo izgraditi 170 novih vrtića, recimo, za našu decu, 50 novih prečistača otpadnih voda, čime bi 50 novih naselja dobilo uslove za izgradnju kanalizacione mreže i još mnogo toga, naravno, da nismo opljačkani.
Dakle, moje pitanje je – koliko je ukupno pokrenuto krivičnih postupaka u vezi sa zloupotrebom u Razvojnoj banci Vojvodine? Koja je kvalifikacija krivičnih dela u tim postupcima? U kojoj su procesnoj fazi ti postupci? Za koliki novac ukupno se sumnja da su oštećeni građani Srbije zbog malverzacije u Razvojnoj banci Vojvodine?
Moje drugo pitanje ću uputiti Ministarstvu državne uprave, lokalne samouprave ministru gospođi Ana Brnabić. Dakle, koliko je ukupno lica, odnosno stranačkih aktivista zaposleno od decembra 2013. godine do danas u organima AP Vojvodine, Vladi Vojvodine i Skupštini Vojvodine? Ovim želim da pokažem zaista koliko je prethodni režim u Vojvodini zapošljavao, odnosno koliko je Vlada Bojana Pajtića u stvari zaposlila aktivista. Hvala.

Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je potpuno neprihvatljiv, jer se njime briše član 1, što i jeste suština ovog zakona. Ja ću opet ponoviti zašto smo mi morali da donesemo jedan ovakav zakon. Zato što su predstavnici prethodnog režima u 2011. godini doneli zakon kojim su povećali sa 40 na 80% izdvajanja od poreza na zarade za lokalne samouprave i time potpuno narušili tadašnju budžetsku ravnotežu. Napravljen je budžetski deficit od 1,1%, 40 milijardi minusa u budžetu i ne samo to. Recimo, budžet 2011. godine je završen u minusu od 13,5 milijardi, takođe i budžet 2012. godine je bio u minusu zbog takvih postupaka. Nikakav efekat nije bio za lokalne samouprave. Novac je trošen na tekuću potrošnju, na plate, na robe i usluge, itd.
Međutim, ono što je mnogo značajnije, danas smo mogli čuti od nekih predstavnika prethodnog režima šta smo mogli da izgradimo za taj novac, pa su spominjali čak i uzimanje od naroda. Ja ću vam pročitati šta smo sve mogli da izgradimo za sve ono što su predstavnici, neki od predstavnika prethodnog režima proneverili pre 2012. godine. Recimo, za Razvojnu banku 5,2 milijarde, za Bulevar Evrope 463 miliona, pa za Heterlend 184 miliona, pa za Somborski bulevar 177 miliona, po nalazu budžetske inspekcije. Ukupno 5,7 milijardi dinara je pronevereno ili 1,5 milijarda dinara od 4,2 milijarde koje će ići u republički budžet. Za to se mogao izgraditi još jedan Bulevar Evrope od 2,2 milijarde ili oko 120 vrtića investicione vrednosti oko 30 miliona dinara ili samo oko 190 vrtića. Eto ko je nama danas našao da govori o moralu. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama imamo izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koje se sastoje u izmeni dva člana ovog zakona i koje su kratkoj formi, međutim vrlo značajne u suštini, jer se menja procenat izdvajanja dela prihoda od poreza na zarade za lokalne samouprave.
Predlaže se da opštine ubuduće dobijaju 74% umesto 80% prihoda od poreza na zarade, gradovi 77% umesto 80% i Grad Beograd 66% umesto dosadašnjih 70%. Ovim će se obezbediti dodatnih 4,8 milijardi dinara za republički budžet, a što je svakako neophodno za očuvanje makroekonomske stabilnosti budžeta Republike Srbije.
Zašto mi danas uopšte moramo da smanjimo ovaj deo prihoda lokalne samouprave? Nažalost, zato što je prethodna vlast 2011. godine, bez ikakve analize, donela jednu krajnju političku odluku, kojom je tada izmenjen ovaj zakon i kojom je procenat prihoda od poreza na zarade povećan sa tadašnjih 40%, koliko je bilo 2007. godine, na 80%, uz obrazloženje da će ovako povećanje stimulisati lokalne samouprave da otvaraju nova radna mesta.
Međutim, desilo se upravo suprotno, investicija je bilo malo i danas nam je svima jasno da su neki predstavnici lokalnih samouprava pre 2012. godine vrlo loše vodili te lokalne samouprave i da smo zatekli enormne dugove i razne afere. Pa tako, recimo, u Novom Sadu, iz koga ja dolazim, poznata je afera gde je prethodna vlast samo na investiciji izgradnje Bulevara Evrope nezakonito potrošila preko četiri miliona evra, i to tako što je privatnoj firmi prebačeno 600 miliona dinara avansa, a od toga opravdano samo 138 miliona, nakon čega je sa računa te firme nestalo 462 miliona dinara, zbog čega su i neki funkcioneri tada te stranke vladajuće bili i uhapšeni. Toliko o tome ko uzima novac građanima.
Potpuno suprotan primer ovome, odgovornog ponašanja prema parama građana, je vlast u Novom Sadu na čelu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem, koja je samo na jednom tenderu za most na Bulevaru Evrope uštedela preko 200 miliona dinara, jer je obustavljena nabavka koju je htela da sprovede ta prethodna vlast, gde je cena bila uvećana za upravo tih preko 200 miliona dinara.
Takođe, gradska vlast na čelu sa Milošem Vučevićem je završila Bulevar Evrope uz uštede kanalizacije i prečistače u prigradskim mestima vredne stotine miliona dinara, a da grad Novi Sad od 2012. godine nije zadužila niti jedan dinar, što je svakako stvar za primer i pokazuje kako to radi jedan ozbiljan gradonačelnik.
Nažalost, novac koji su lokalne samouprave dobile povećanjem iz 2011. godine većinom je potrošen za tekuću potrošnju. Čak 42% ovog novca je potrošeno na zarade, 50% na robe i usluge, a izdvajanja za kapitalne rashode su smanjena za 29%, što pokazuje koliko je ovo zaista bila jedna loša odluka.
Ono što se takođe desilo, jeste da je priliv u republički budžet bio smanjen, da je usled toga nastao budžetski deficit od 1,1% BDP, odnosno čak 40 milijardi dinara, što nas je nažalost dovelo u situaciju da je, recimo, 2011. godine minus u budžetu bio čak 13,5 milijardi dinara. Ministar gospođa Brnabić je juče predložila način na koji lokalne samouprave mogu da nadomeste deo novca i to pre svega kroz jaču borbu protiv sive ekonomije, što je svakako naša obaveza, kroz ažuriranje baze podataka o imovini, jer lokalne samouprave koje su ovo uradile pokazale su da su imale i do 25% veće prihode od poreza na imovinu. Naravno, kada budemo izvršili povećanje, kada bude stupilo na snagu povećanje minimalne zarade i poreska osnovica će biti veća, pa će i od toga prihodi lokalnih samouprava biti veći.
Takođe, mislim da postoji još jedan način, a to je kroz vladinu kancelariju za investicije gde lokalne samouprave mogu dobiti sredstva za investicione projekte, naravno uz dostavljenu odgovarajuću dokumentaciju, i na taj način nadomestiti deo tih sredstava koje će izgubiti. Svakako pozivam Vladu da gleda da to budu zaista one lokalne samouprave koje će najviše i izgubiti ovim zakonom.
Cilj donošenja ovakvog zakona je svakako da ispravi neravnomernosti koje su nastale zakonima iz 2007. i 2011. godine i moramo ga posmatrati kao deo mera fiskalne konsolidacije i oporavka budžeta koji je bio potpuno devastiran lošom politikom pre 2012. godine. Takođe, smatram da lokalne samouprave moraju zajedno sa Vladom Republike Srbije snositi teret reformi, koje su već pokazale rezultate, jer za razliku od perioda pre 2012. godine budžet Republike Srbije je danas u plusu od preko 30 milijardi dinara, što pokazuje da Vlada Aleksandra Vučića odlično vodi javne finansije i ima jasnu viziju budućnosti Srbije. Zato treba da podržimo ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, današnje poslaničko pitanje postaviću Ministarstvu finansija, ministru, gospodinu Dušanu Vujoviću i Ministarstvu unutrašnjih poslova, ministru, gospodinu Nebojši Stefanoviću.
U cilju sprovođenja mera štednje, Vlada Republike Srbije, na zahtev premijera Aleksandra Vučića u 2015. godini, izvršila je prodaju službenih vozila, pri čemu je u tri licitaciona kruga prodato 363 služena vozila, od čega je država zaradila čak 115 miliona dinara. Mislim da to upravo pokazuje kako Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom, Aleksandrom Vučićem, dosledno i odgovorno sprovodi politiku štednje u javnom sektoru, u korist svih građana Srbije.
Međutim, sa druge strane, Bojan Pajtić, još malo premijer Vojvodine, sprovodi jednu sasvim suprotnu politiku – politiku bahatog trošenja para građana Vojvodine. Naime, prema informacijama koje imam, Vlada Bojana Pajtića ima ukupno 143 službena vozila na raspolaganju. Međutim, i pored ovolikog broja službenih vozila, Vlada AP Vojvodine je u maju 2015. godine kupila pet novih vozila, i to dva vozila Škoda – Superb, koja koštaju po komadu 2.841.000 dinara i vozilo Škoda – Superb 3,6, V6 4h4 od 260 konjskih snaga, koje po komadu košta 4.333.000 dinara, što je najskuplje vozilo te marke u ponudi, čija je prosečna potrošnja goriva čak 14,7 litara na 100 km, a što je sigurno kupljeno za samog premijera Vojvodine, gospodina Pajtića, kako bi sigurno i luksuzno stigao na svoje letovanje na Brionima. Kupljena su i dva vozila Škoda – Citigo, po ceni od 997.000 dinara po komadu, što znači da je ukupno potrošeno za službena vozila 12 miliona dinara.
Postavlja se pitanje – čemu ovakvo bahaćenje Vlade Bojana Pajtića i trošenje para građana Vojvodine? Mislim da je odgovor jasan, kada pogledamo da u proseku Vlada AP Vojvodine troši iz budžeta preko 100 miliona dinara na službena putovanja. I ove godine je planirano preko 100 miliona dinara upravo na ta službena putovanja.
Dakle, s jedne strane imamo jasnu politiku štednje koju sprovodi Aleksandar Vučić, a sa druge strane imamo politiku bahatog trošenja sredstava građana Vojvodine koju sprovodi Bojan Pajtić. Tako da mislim da je pred građanima Srbije i Vojvodine jasan izbor – da li žele politiku afera, bahatosti i nezakonitosti, koju sprovodi Demokratska stranka, na čelu sa Bojanom Pajtićem, i koja će Srbiju vratiti u ono mračno doba u kome je nekad bila ili žele politiku štednje, odgovornosti i marljivosti, koju sprovodi Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, i koja će od Srbije stvoriti naprednu, pristojnu i uređenu zemlju, u kojoj će građani bolje živeti?
Moje poslaničko pitanje Ministarstvu finansija je koliko je ukupno službenih vozila prodato po odluci Vlade Republike Srbije i koliko je ukupno novca država zaradila po ovom osnovu, a Ministarstvu unutrašnjih poslova – koliko je, prema evidenciji ovog ministarstva, ukupno vozila registrovano na Vladu, Skupštinu i organe AP Vojvodine i da li je tačno da je u prošloj godini kupljeno pet novih službenih vozila? Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova i to ministru Nebojši Stefanoviću.
Naime, moj grad Novi Sad na čelu sa njegovim gradonačelnikom Milošem Vučevićem i Vladom RS, na čelu sa predsednikom Vlade, gospodinom Aleksandrom Vučićem, predstavljaju svetao i dobar primer toga kako se trebaju trošiti pare građana Srbije, na investicije, i to upravo one investicije koje predstavljaju naš ulogu u budućnost.
U 2015. godini grad Novi Sad je dobio 38 hektara zemljišta pored autoputa koji predstavljaju taj ulog za budućnost našeg grada. To zemljište će predstavljati zaista jedan ozbiljan investicioni potencijal i upravo na tom zemljištu ćemo u ovoj godini, do kraja godine dobiti jednog novog američkog investitora, američku kompaniju „Lir“, to je jedna od najznačajnijih američkih kompanija koja se bavi proizvodnjom delova za automobile sa preko 130 hiljada zaposlenih širom sveta, sa godišnjim obrtom od preko 15 milijardi dolara. Zaista jedna ozbiljna kompanija i jedan ozbiljan investitor.
Takođe, u ovoj godini ćemo imati u Novom Sadu i investiciju američke kompanija „Delti“ koja je takođe jedan gigant u proizvodnji delova za automobile, takođe, sa ogromnim brojem zaposlenih i ogromnim godišnjim obrtom i ono što je najvažnije, iz ovih investicija će se zaposliti oko pet hiljada naših sugrađana.
Dakle, novcem građana Vojvodine i građana Novog Sada i građana Vojvodine i građana Srbije će se pripremiti zemljište upravo za ove investitore.
Moje poslaničko pitanje se odnosi na nešto drugo, odnosi se na jedan loš primer, na to kako se nezakonito troše pare građana Vojvodine i građana Srbije od strane pokrajinske vlasti na čelu sa Bojanom Pajtićem.
Naime, pre nekog vremena smo u Skupštini Srbije dobili izveštaj državnog revizora koji u svom nalazu – poslovanje AP Vojvodine, je utvrdio niz nezakonitosti i nepravilnosti, pa tako je recimo utvrdio da je Skupština Vojvodine nezakonito potrošila sredstva od čak 5,5 miliona dinara. Govorim o 2014. godini.
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam je bez dodele na javnom konkursu udruženjima građana odobrio 850 hiljada dinara.
Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine je po sprovedenom javnom konkursu za sufinansiranje projekata energetski održivih farmi sa dva poljoprivredna gazdinstva je ugovorio i isplatio milion i po dinara više u odnosu na stvarnu sumu koju su gazdinstva dobila odlukom o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava.
Pokrajinski sekretarijat za privredu je mimo konkursa podelio više od 23 miliona dinara pojedincima, odobrio subvenciju u iznosu od 12 miliona dinara mimo uslova navedenih u projektu zapošljavanja – niz šansa. I ne samo to, za refundiranje troškova učešća privrednika na sajmovima u Evropi i Srbiji isplatio je 10 miliona dinara mimo pravila.
Takođe, utvrđeno je da je i Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj bez prethodno sprovedenog konkursa udruženjima građana preneo sredstva u iznosu od 10 miliona dinara.
Ono što je možda najstrašnije, a to je da je utvrđeno da je Vlada Bojana Pajtića potrošila ukupno milijardi i 800 miliona dinara nezakonito. To sve stoji u izveštaju revizora.
Mislim da ove činjenice zaista pokazuju razmere bahatosti pokrajinske vlasti na čelu sa Bojanom Pajtićem. Pozivam građane Vojvodine i građane Srbije da na predstojećim izborima zaustave propadanje Vojvodine i da stranku Bojana Pajtića pošalju u istoriju i to u onaj deo istorije koji želimo da zaboravimo i koji želimo da nam se nikad više ne ponovi.
Dakle, moje pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova je da li su na osnovu nalaza državnog revizora podnete krivične prijave za utvrđene nezakonitosti u poslovanju Vlade Bojana Pajtića? Hvala.

Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo ministarka, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bi pitanje Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstvu finansije jer mi do danas nismo dobili odgovor na pitanje koje muči sve građane Srbije, a posebno građane Vojvodine, a to je – koliko je ljudi zaposleno za vreme vlade Bojana Pajtića?
Naravno, odgovor na ovo pitanje do sada nismo dobili, jer odgovor na njega skriva vlada Bojana Pajtića kako se ne bi videle razmere njihove bahatosti u trošenju sredstava građana Srbije i građana Vojvodine. Međutim, sada ću vam pokazati podatke iz budžeta AP Vojvodine koji upravo pokazuju da je bahatog zapošljavanja zaista i bilo.
Naime, pred sobom držim odluku o izmenama i dopunama Odluke budžeta AP Vojvodine za 2006. godinu iz kojih se vidi u delu koji se odnosi na plate i dodatke zaposlenih iznos od milijardu i 658 miliona dinara. Posle četiri godine, dakle, 2010. godine, isti taj iznos je dve milijarde i 270 miliona dinara. Dakle, to su plate, dodaci i naknade zaposlenih, isto ono što sam malopre pročitao, to je iznos koji za 612 miliona dinara je veći u odnosu na 2006. godinu. Međutim, tu se ovo ne zaustavlja i već u 2012. godini taj iznos je otišao na dve milijarde i 479 miliona dinara, što je čak 821 milion dinara više u odnosu na 2006. godinu. To je jedno bahato, slobodno mogu da kažem ponašanje i trošenje para građana Srbije i građana Vojvodine.
Ono što je interesantno jeste da je u 2014. godini ovaj iznos smanjen i u 2014. godini ovaj iznos je dve milijarde i 359 miliona, dok je u 2015. godini ovaj iznos dve milijarde i 83 miliona. Sada bi neko mogao eto da pomisli da je vlada Bojana Pajtića shvatila da to nije u redu da se tako troše pare građana Srbije i građana Vojvodine i da su eto shvatili da moraju da prestanu sa tim bahatim zapošljavanjem, međutim to nije razlog zašto su prestali sa zapošljavanjem.
Pravi razlog je zato što je Vlada Republike Srbije 7. decembra 2013. godine donela Uredbu kojom se zabranjuje zapošljavanje i na taj način zaustavila ovo bahato zapošljavanje.
Međutim, moram da vam skrenem pažnju da je nažalost Vlada Bojana Pajtića ipak našla jedan inovativan način kako da prevari građane i zaobiđe ovu uredbu i to tako što sprovodi fiktivne javne nabavke za na primer usluge fotografisanja i snimanja.
Naravno, ja volim da imam papire, evo tu su papiri, tu su dva ugovora o javnoj nabavci. Jedan za fotografisanje i snimanje zaključen sa fizičkim licem kojem se ovom fizičkom licu isplaćuje mesečna naknada od 25.000 dinara i drugi ugovor koji se odnosi na usluge obavljanja materijalno-finansijskih i studijsko-analitičkih poslova, kao da nemaju dovoljno zaposlenih za takve poslove, gde se takođe jednom fizičkom licu isplaćuje iznos od 20.000 dinara mesečno.
Dakle, ako ovo nije dokaz da i dalje nastavljaju sa bahatim ponašanjem i kršenjem zakona, zaista ne znam šta je.
Naravno moram da postavim pitanje baš u vezi vrednoće i rada vezano za radne odnose – da li je premijer Vlade Vojvodine danas na svom radnom mestu i zašto nije na svom radnom mestu?
Moje pitanje je – koliko je ukupno lica zaposleno na određeno i neodređeno vreme u organima i povezanim licima AP Vojvodine, a čije se zarade finansiraju iz budžeta AP Vojvodine? Hvala.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, predstavnici Ministarstva privrede, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o ulaganjima koji je sigurno jedan od najznačajnijih zakona iz reformskog seta zakona koji je predložila Vlada Republike Srbije, pre svega iz razloga što reguliše materije ulaganja koji je preduslov i osnov za unapređenje investicionog okruženja i poslovnog ambijenta u Republici Srbiji.
Zašto je bilo neophodno donošenje jednog ovakvog zakona? Pa, pre svega iz razloga kako bi se podržali napori Vlade Republike Srbije da domaćim i stranim investitorima omoguće bolje uslove za ulaganja, jer otkada je formirana Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem investitori kako strani, tako i domaći u Srbiji imaju značajno bolji tretman, što pokazuje i nivo direktnih stranih investicija u Srbiji koji u prvoj polovini ove godine iznosio čak 600 miliona evra, dok smo u 2014. godinu završili sa 1,2 milijarde evra direktnih stranih investicija.
Međutim, da bi Srbija ostvarila još bolji privredni rast, neophodno je da se ove investicije povećaju i upravo će to ovaj zakon ulaganjima i pomoći.
Ono što pokazuje da je Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem vredno radi na poboljšanju uslova za investitore su investicije koje su realizovane od formiranja ove Vlade, kao što su fabrika „Henkela“ u Kruševcu u kojoj je uloženo 21 milion evra, a u kojoj je otvoreno 220 novih radnih mesta. „Džonson elektrik kompanija“ u Nišu koja posluje u više od 30 zemalja i ima preko 30 hiljada zaposlenih širom sveta koja je otvorila pogon u Nišu uz ulaganje od 20 miliona evra, otvoreno je 250 novih radnih mesta.
„Kuper standard“ auto-industrija u Sremskoj Mitrovici koja je deo „Kuper standard grupe“ koje posluje u 19 zemalja ima čak 25 hiljada radnika gde je uloženo 25 miliona dolara i zaposleno 200 radnika, a planira se zapošljavanje još 600 radnika do kraja 2016. godine.
Proizvodna hala finske firme PKC u Smederevu u kojoj je u startu zaposleno 370 ljudi, a planira se zapošljavanje čak 1.500 ljudi.
Otvoreni su proizvodni pogoni firme „Svarovski“ u Subotici, gde je u 2014. godini zaposleno 200 ljudi, a u ovoj godini naš premijer je otvorio novi pogon za još 383 radnika.
Otvorena je fabrika „Kalcedonia“ sa pogonima u Somboru, Subotici, Malom Bajmoku, dok je ove godine premijer Aleksandar Vučić otvorio i pogon u Rumi u kome ima trenutno preko 300 zaposlenih i gde do sada u otvorenim pogonima ove fabrike radi preko 2000 ljudi, a planira se zapošljavanje još 2000 radnika.
Takođe, tu je u poplavama pogođenom Krupnju i džins i turska fabrika tekstila gde je zaposleno 120 radnika.
Evo na osnovu ovih ciljeva koji predloženim zakonom o ulaganjima ispunjava je direktan podsticaj ulaganjima u Republiku Srbiju, čime će doći do jačanja ekonomskog i privrednog razvoja, što će svakako doprineti rastu zaposlenosti i većem rastu privrede koji nam je zaista neophodan.
Cilj predloženog zakona je da omogući koordinaciju svih nivoa vlasti kod investicionih ulaganja, čime će investitoru pružiti efikasnija usluga u vezi sa samom investicijom, gde će se ubrzati mnoge zakonske procedure, barem investitori više neće gubiti vremena nepotrebnu birokratiju i snalaziti sami u velikom broju propisa, a što ih je svakako do sada u nekim slučajevima odvraćalo od investiranja u našu zemlju.
Cilj koji ovaj zakon ispunjava je i jednakost domaćih i stranih investitora, jer predloženi zakon garantuje jednaku slobodu ulaganja kako za domaće tako i za strane investitore i garantuje jednaka prava i domaćim i stranim investitorima u ostvarivanju prava koja proističu iz ovog zakona, a što će svakako pozitivno uticati na povećanje investicija kako domaćih tako i stranih.
Predloženi zakon predviđa i obrazovanje saveta za ekonomski razvoj i razvojne agencije Srbije čiji će zadatak biti upravo da se pomogne potencijalnim investitorima da lakše investiraju, da im se koordinacijom svih državnih organa pomogne da izbegnu šumu birokratije koja ih često odvraća od investiranja u Srbiju i da se uopšte omogući sprovođenje ciljeva predloženim Zakonom o ulaganju.
Ono što značajno doprinosi samom kvalitetu Zakona o ulaganju je činjenica je baziran na najboljim standardima međunarodnog investicionog prava, posebno u oblastima slobode ulaganja i prava ulagača.
Upravo u duhu ovog zakona i stvaranja bolje klime za investitore, Vlada Republike Srbije je nedavno donela zaključak kojim je gradu Novom Sadu u cilju formiranja radne industrijske zone prenela prava svojine na oko 37 hektara građevinskog zemljišta koje se nalazi odmah pored auto-puta i koje predstavlja izuzetno značajan investicioni potencijal za grad Novi Sad.
Ovom prilikom bih hteo da se u ime gradonačelnika grada Novog Sada, gospodina Miloša Vučevića, u moje lično ime, pa i u ime građana Novog Sada zahvalim premijeru Aleksandru Vučiću i saradnicima iz njegovog kabineta, kao i ministru privrede, gospodin u Sertiću i njegovim saradnicima, na tome što su nam omogućili prenos ovakvog zemljišta koje, kao što sam rekao, predstavlja jedan izuzetno značajan investicioni potencijal, zato što su imali sluha za potrebe grada Novog Sada, a što svakako prethodna vlast nije imala i zato što je grad Novi Sad dobio građevinsko zemljište na izuzetnoj lokaciji za koje slobodno mogu da kažem da predstavlja jedan ulog za bolju budućnost.
Takođe, hteo bih i da im se zahvalim na tome što nam pomažu oko pregovora koje vodimo sa vrlo značajnim investitorom koji su sada u završnoj fazi i koji će upravo investirati u deo pomenutog zemljišta koji nam je prebačen, a što nam je omogućila svakako Vlada Republike Srbije.
Pri tome, ovaj investitor će zaista zaposliti veliki broj naših sugrađana i sigurno time pokrenuti privredu u Novom Sadu.
Smatram da će predloženi zakon o ulaganjima stvoriti uslove za bolju investicionu klimu u Srbiji, da će se efektima ovog zakona povećati broj investicija, da će se povećati privredna aktivnost i direktno stimulisati osnivanje novih, domaćih i stranih kompanija, što svakako uvek rezultira otvaranjem novih radnih mesta i ubraznom privrednom razvoju naše zemlje.
Upravo iz ovih razloga ću podržati ovaj zakon i predlažem da vi svi učinite isto za dobrobit svih nas. Hvala.

Zahvaljujem se, predsednice.        
Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Dakle, predmet uređivanja ovog zakona je istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, železničkom saobraćaju, kao i pomorskih nesreća, kao i nadležnost i ovlašćenja organa za sprovođenje istrage i postupak istraživanja u slučaju ovih nesreća.
Zašto mi donosimo jedan ovakav zakon? Pre svega iz razloga prevencije, iz razloga sprečavanja nezgoda i nesreća koje se dešavaju, a koje se u ovom zakonu obezbeđuje kroz unapređenje nivoa bezbednosti, i to pre svega kroz osnivanje centra za istraživanje nesreća u saobraćaju, koji će se baviti pre svega istraživanjem udesa i nezgoda, kako u vazdušnom, tako i u železničkom, a i u vodnom saobraćaju.
Značajno je reći da će ovaj centar biti nezavisan potpuno u svom delovanju od svih organa i organizacija za saobraćaj, pa i drugih državnih organa. Cilj centra je sprovođenje istraga u slučaju nesreće, koja je nezavisna od istrage pravosudnih organa. Takođe, jedan od ciljeva donošenja ovog zakona je i usklađivanje sa standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva i Međunarodne pomorske organizacije, kao i pravnim tekovinama EU.
Ovaj zakon je značajan i kod delovanja nakon što se desi nesreća, u smislu nezavisne i nepristrasne istrage koju će sprovoditi ovaj centar koji sam spomenuo, a pre svega kako bi se identifikovali uzroci nesreća i faktori koji su doveli do nastanka nesreće, i pre svega kako bismo naučili kako da sprečimo nastanak nesreće.
Ono što svakako treba spomenuti je da je za prevenciju nastanka nezgode u vazdušnom saobraćaju jedna od najvažnijih stvari kvalitetan i bezbedan prevoz putnika u avio saobraćaju, što svakako može da uradi avio prevoznik koji uspešno posluje. Ja ću vam sada izneti neke podatke o tome kako sada posluje naš avio prevoznik, odnosno kako je nekada poslovao, a kako sada posluje.
Dakle, 2008. godine, dok je avio prevoznik bio Jugoslovenski aerotransport, odnosno JAT, gubitak je bio 25 miliona evra, 2009. godine 23,5 miliona evra, 2010. godine oko 20 miliona evra. Prosek gubitaka je bio između 23 i 33 miliona evra. Od kada je nastala „Er Srbija“, kao partnerstvo Etihada i građana Srbije koji su većinski vlasnici ove kompanije, prva puna godina poslovanja završena je sa neto profitom u iznosu od 2,7 miliona evra. Ukupan prihod je povećan za 87% na 262 miliona evra, broj putnika je uvećan za 68% na 2,3 miliona, a kapacitet za prevoz putnika je iznosio je 3,3 milijarde, što je uvećanje od 74% u odnosu na 2013. godinu.
Popunjenost kapaciteta za prevoz putnika povećana je za tri procentna poena na 67%. Obim kargo prevoza uvećan je za 67% na 2.700 tona. Uvedena je flota od 10 Erbas aviona i obnovljeno je pet postojećih aviona ATR, što svakako pokazuje da se brine o bezbednosti putnika. Novi čarter brend „Aviolet“ prevezao je preko 90 hiljada turista iz Srbije u letnjoj sezoni 2014. godine. Broj putničkih i teretnih destinacija uvećan je za 16, tako da ih je sada ukupno 40 u 30 zemalja. Dodatnih 35 destinacija u saradnji sa „šer kod“ partnerima, od kojih je 11 destinacija sa partnerom udelom u vlasništvu „Etihad Ervjez“. Ovo su svakako značajni pokazatelji koji pokazuju da ovaj avio prevoznik, „Er Srbija“, zahvaljujući tome što posluje kao dobar domaćin, samim tim se i povećava bezbednost putnika koji koriste usluge ove avio kompanije.
Takođe, vrlo je značajno reći da je za bezbednost putnika značajno i to kako posluje Aerodrom, kako radi Aerodrom. I tu imamo razno-razne primere, pa bih pre svega naveo primer kako je poslovao Aerodrom u vreme prethodnog režima. Recimo, imali smo situaciju da su bile zloupotrebe kod renoviranja terminala dva i posebno opremanja VIP salona na aerodromu, zbog čega je i uhapšena tadašnja ministarka za saobraćaj i telekomunikacije. Imali smo i situaciju da je opremanje VIP salona koštalo čak 4.400 evra po kvadratu, odnosno oko pet puta više nego opremanje VIP salona na londonskom aerodromu Hitrou.
Takođe, ono što pokazuje da Aerodrom nije dobro poslovao u vreme prethodnog režima je i broj prevezenih putnika. Tako smo 2008. godine imali dva miliona i 650 hiljada putnika, 2009. godine dva miliona i 384 hiljade putnika, 2010. godine dva miliona i 698 hiljada putnika, 2011. godine tri miliona i 124 hiljade putnika, a već 2013. godine tri miliona i 543 hiljade putnika, a 2014. godine četiri miliona i 638 hiljada putnika. Takođe, 2013. godine Aerodrom je uplatio u budžet Republike Srbije oko 60 hiljada evra, a 2014. godine taj iznos je bio preko pet miliona evra, što svakako pokazuje da Aerodrom dobro posluje i što svakako opet utiče na bezbednost putnika koji on opslužuje.
Dakle, svakako smatram da je ovaj zakon dobar i podržaću ga u Danu za glasanje.
Govorio bih takođe o Zakonu o Sporazumu o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD. Osnov za ovaj zakon je sporazum koji je potpisan 29. maja 2015. godine, koji je u ime Vlade Republike Srbije upravo potpisala naša ministarka Zorana Mihajlović i u ime Vlade SAD gospodin Majkl Kirbi, ambasador SAD u Republici Srbiji.
Ovaj sporazum svakako pokazuje da je Srbija, na čelu sa Vladom Aleksandra Vučića, postala moderna, uređena i pre svega jedna bezbedna država, pokazuje da ova Vlada vodi odličnu spoljnu politiku, što pokazuju brojni sastanci premijera sa visokim američkim zvaničnicima, zahvaljujući čemu je sigurno i ovaj sporazum potpisan.
Zašto sam rekao da je Srbija bezbedna država? Zašto je važno što sam rekao da je Srbija bezbedna država? Pa, pre svega zato što ovaj sporazum pokazuje da je nivo bezbednosti na beogradskom aerodromu izuzetno visok, obzirom da su standardi bezbednosti SAD u vazdušnom saobraćaju izuzetno visoki i to svakako pozdravljam.
Ovaj sporazum će svakako doprineti još boljem unapređenju odnosa između dve države i on otvara šire mogućnosti i predstavlja zaista jedan čvrst temelj buduće dugoročne saradnje. Upravo iz ovih razloga ću podržati i ovaj zakon i predlažem da i vi učinite isto. Hvala lepo.

Zahvaljujem se predsednice.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da postavim pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i gospodinu ministru Aleksandru Vulinu.
Naime Skupština grada Novog Sada je u junu ove godine usvojila plan generalne regulacije naseljenog mesta Veternik u kome je između ostalog definisala lokacije za izgradnju 276 stanova za izbegla lica sa područja Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Ovaj plan je urađen na osnovu Memoranduma o saradnji između grada Novog Sada i Komesarijata za izbegla i raseljena lica kojim se predviđa rešavanje njihovih stambenih problema.
Međutim, usvajanju ovog plana prethodila je bestidan politički motivisana kampanja od strane onih koji ne žele da se reše problemi izbeglih lica, pri čemu su iznošene sramotne reči i neistine da će se na tom mestu graditi stanovi za azilante i druge laži da bi se podbunio narod protiv izgradnje ovih stanova.
Upravo kako bismo građanima novosadskog naselja Veternik dali prave informacije, prošle nedelje je održana jedna tribina u mesnoj zajednici Veternik, na kojoj su prisustvovali gospodin Miodrag Linta, naš kolega narodni poslanik i predsednik Udruženja izbeglih lica, predstavnici Komesarijata, gospodin Milan Novaković, narodni poslanik, takođe naš kolega i moja malenkost i tada smo puna tri sata razgovarali sa građanima i odgovorili na sva pitanja.
Na toj tribini se pokazalo da su građani Veternika bili predmet nečije manipulacije i laži i da su to ljudi koji su tolerantni i imaju razumevanja za potrebe izbeglih lica i prihvataju da se ovi stanovi izgrade na tom mestu.
Takođe, pored toga što je širila ovakve laži među građanima Veternika, DS je na čelu sa Bojanom Pajtićem čak imala hrabrosti da u medijima prozove i gradonačelnika Miloša Vučevića i optuži ga da on nije prstom mrdnuo da iskoristi novac za rešavanje pitanja, stambenih pitanja izbeglih lica. Međutim, istina je sasvim drugačija. Grad Novi Sad na čelu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem je obezbedio uslove da se stanovi izgrade, za razliku od prethodnog režima koji, ne samo što je pomagao u širenju laži, nego zaista nije prstom mrdnuo da reši probleme ovih lica.
Zašto ovo kažem? Zato što imam informaciju da od 2009. godine u budžetu Republike Srbije postoje sredstva za rešavanje stambenih potreba izbeglih lica koja su po osnovu konkursa Komesarijata raspoloživa za gradove i to u proseku oko 50 miliona dinara godišnje, a strašno je to što tadašnja gradska vlast od 2009. do marta 2012. godine nije povukla niti jedan dinar tih sredstava, pa čak su im trebale dve godine da usvoje Akcioni plan što je bio uslov za povlačenje ovih sredstava.
Da bih pokazao da prethodna gradska vlast na čelu sa DS nije brinula za izbegla lica i zaista nije prstom mrdnula da im pomogne, postavljam sledeće pitanje, kolika su sredstva po osnovu konkursa za dodelu sredstava na ime pomoći za ekonomsko osnaživanje porodica izbeglih i interno raseljenih lica na njihovoj teritoriji od strane Komesarijata za izbegla lica, bila na raspolaganju lokalnim samoupravama 2009, 2010, 2011. i 2012. godine, i da li je tačno da je grad Novi Sad Akcioni plan usvojio tek 2010. godine, iako je 2008. to mogao da uradi?
Da li je grad Novi Sad u periodu od 2008. do 2012. godine kada je većinu činila DS, učestvovala na konkursima Komesarijata za izbegla i raseljena lica i pri tom osnovu, povukla sredstva iz tog programa za rešavanje pitanja izbeglih lica. Hvala.