Hvala predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, gospođo ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalaze izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji predložene na temelju dosadašnjih iskustava u primeni važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, a upravo ovo iskustvo nam je pokazalo da važeći Zakon o planiranju i izgradnji nije bio dobro koncipiran jer je u Srbiji bilo potrebno preko 265 dana i preko 30 dokumenata za dobijanje upotrebne dozvole. To je sve bila posledica izuzetno komplikovane birokratske procedure i sporosti u sprovođenju potrebnih procedura.
Osnovni cilj ovih izmena zakona je da značajno ubrzaju proceduru dobijanja građevinskih dozvola, kao i da svojim odredbama omoguće efikasnije sprovođenje svih procesa i radnji potrebnih za kvalitetno planiranje i izgradnju objekata.
Upravo u cilju ubrzanja procedura izdavanja građevinske dozvole ove izmene zakona predviđaju proceduru, odnosno definiše se obaveza lokalne samouprave da osnuje ili definiše organ koji će sprovoditi objedinjenu proceduru za izdavanje lokacijskih procedura za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske dozvole, prijavu radova i izdavanje upotrebne dozvole, kao i za pribavljanje posebnih uslova, isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno izdavanja lokacijskih uslova, građevinske dozvole i upotrebne dozvole iz njihove nadležnosti.
Ono što je značajnije, objedinjena procedura podrazumeva obavezu nadležnost organa da po službenoj dužnosti pribavi sve saglasnosti potrebne za izdavanje odgovarajućeg akta, što znači da sada kada građanin dođe na taj jedinstveni šalter i preda zahtev za izdavanje lokacijskih uslova nadležni organ kod koga predat taj zahtev biće u obavezi da pribavi sve potrebne saglasnosti za te lokacijske uslove.
Ono što takođe ove izmene zakona definiše, a što je dobro, to je pre svega razmena dokumenata elektronskim putem između svih učesnika, odnosno svih organa koji učestvuju u objedinjenoj proceduri, što će takođe značajno ubrzati ovaj proces, i ne samo to, ovaj proces će učiniti na taj način znatno transparentnijim.
Takođe, izmene zakona definišu ono što je važno, a to su rokovi za postupanje u pribavljanju uslova podnosioca javnih ovlašćenja, jer smo do sada imali situaciju da, kada treba da pribavite uslove podnosilaca javnih ovlašćenja, oni nisu imali definisan rok u kom su morali da vam dostave određene saglasnosti. Imali ste situaciju da ste po 15 do 20 dana čekali na određene saglasnosti. Kada imate pet-šest takvih saglasnosti, to može da se otegne na više od dva meseca. Sada ove izmene zakona to drugačije definišu. Definišu obavezu ne samo imaoca javnog ovlašćenja u kom roku treba da dostavi saglasnost, već definišu i obavezu samog organa koji sprovodi objedinjenu proceduru, jer on ima rok od pet dana da dostavi zahtev za davanje saglasnosti imaocu javnog ovlašćenja, a imalac javnog ovlašćenja ima rok od 15 dana da odgovori na taj zahtev.
Ono što je takođe vrlo značajno je da postoji obaveza organa koji sprovodi objedinjenu proceduru da pokrene prekršajnu prijavu ukoliko imalac javnog ovlašćenja ne postupi u zakonskom roku. Ne samo to, nego će i tom prilikom obavestiti investitora koji takođe može da preduzme odgovarajuće mere.
U cilju transparentnosti i lakšeg praćenja celog postupka, izmene zakona definišu obavezu organa koji sprovodi proceduru da vodi elektronsku javno dostupnu bazu podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, od podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova do izdavanja upotrebne dozvole, koja sadrži i skenirana akta pribavljena i izdata u toj proceduri, kao i sve procedure objedinje u jedan centralni registar kod Agencije za privremene registre, čime će se omogućiti lak uvid svim zainteresovanim licima i opet preventivno uticati na sva lica u postupku, odnosno na sve organe u postupku da postupaju u rokovima definisanim zakonom.
Ono što će takođe ubrzati celu proceduru je i odredba izmena zakona koja definiše granice ovlašćenja. Odnosno, tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ vrši isključivo proveru ispunjenosti formalnih uslova. Dakle, ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavljaju u proceduri, što do sada nije bio slučaj. Do sada ste imali slučaj da referenti u upravama ulaze u suštinu same dokumentacije, ta dokumentacija stoji i time se proces još odužuje. U ovom slučaju to neće biti slučaj. Dakle, oni će samo one uslove koji su definisani izmenama zakona, pravno-formalne uslove gledati, dok se neće upuštati u suštinu predmeta. To je nešto što će takođe značajno ubrzati ceo postupak.
Što se tiče planiranja, novine u izmenama zakona su da se definiše da je strateška procena uticaja na životnu sredinu sada sastavni deo svakog planskog dokumenta, što pozdravljam i što je u principu usklađivanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine. Takođe, izmene definišu novi institut ranog javnog uvida, koji podrazumeva da se mora omogućiti rani javni uvid svim zainteresovanim licima, nosiocima javnih ovlašćenja nakon donošenja odluke o izradi plana.
Dakle, sada ćemo imati u postupku izrade plana faktički dva javna uvida, s tim da će ovaj biti odmah nakon donošenja odluke o izradi plana. Ono što je značajno, ovo će omogućiti da se izrade kvalitetniji planovi, odnosno zainteresovana lica će moći da iznesu svoje primedbe i u toj fazi će se moći napraviti, odnosno već koncipirati kvalitetniji plan kasnije.
Ono što je takođe bitno, što je isto definisano izmenama zakona, jeste da ukoliko za parcelu za koju se traži izdavanje lokacijskih uslova, koji prethode građevinskoj dozvoli, postoji određeni planski dokument kojim je predviđena detaljnija razrada kroz plan nižeg reda, a taj plan nije donet u zakonskom roku, umesto plana nižeg reda doneće se podzakonski akt kojim definiše elemente koji bi se definisali inače tim planom nižeg reda. Odnosno, prostije rečeno, ako nema plan nižeg reda, neće se morati čekati čak šest meseci na donošenje takvog plana, već će se to razraditi kroz jedan podzakonski akt koji se može brzo doneti. Ovo će posebno doprineti ubrzanju procedura u lokalnim samoupravama koje nemaju razvijenu plansku dokumentaciju.
Smatram da je ovim izmenama zakona Vlada stvorila preduslove za značajno ubrzanje procesa izdavanja dozvola za izgradnju objekata infrastrukture, kao i za sačinjavanje kvalitetnijih planskih rešenja. Pri tome, ove izmene sadrže suštinska rešenja za probleme koji su značajno do sada usporavali proces izdavanja dozvola.
Ono što je takođe bitno jeste da je u sačinjavanju ovih izmena zakona učestvovala struka, urbanisti, arhitekte, pravnici, kao i preduzeća na koja će se izmene odnositi i niz drugih institucija, što će svakako dovesti do toga da će se procedura mnogo brže sprovoditi. Ne samo, nego ovo znači da smo izmene zakona prilagodili zaista stvarnim potreba učesnika u postupku. To je sigurno nešto što će dovesti do poboljšanja poslovne klime za sve zainteresovane investitore i siguran sam da će se vrlo brzo videti pozitivni efekti primene ovog zakona. Upravo zato ću za ovaj zakon glasati i predlažem da vi učinite isto.
Zamolio bih gospođu ministarku i njene saradnike da sagledaju sedam amandmana koje sam podneo, mislim da su dobri, pa vas molim, ukoliko su dobri, da ih i prihvatite. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je ovaj amandman neprihvatljiv, jer se njime praktično briše ceo Predlog izmena i dopuna Zakona o legalizaciji, a što mislim da je protivno interesima građana Srbije.
Naime, podsetiću vas šta je predviđao do sada Zakon o legalizaciji objekata. Član 23 – ako u roku koji je može biti duži od godinu dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona podnosilac zahteva ne dostavi svu potrebnu dokumentaciju, nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev.
Ovaj zakon je stupio na snagu faktički 1. novembra 2013. godine, tako bi svi zahtevi građana koji su podneli zahteve za legalizaciju, a nisu dostavili svu potrebnu dokumentaciju bili odbačeni nakon 1. novembra 2014. godine. Mislim da je ovo nedopustivo i mislim da je protivno interesima građana Srbije i zato predlažem da ne glasamo za ovaj amandman. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, predsednici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je ovaj amandman neprihvatljiv.
Naime, podnetim amandmanom predlagači predlažu smanjenje pozicije rashoda za korišćenje roba i usluga. Međutim, moram da vam istaknem da je Ministarstvo finansija, odnosno Vlade Republike Srbije za ovu poziciju predvidela sredstva u iznosu od 98 milijardi i 716 miliona dinara, što je u odnosu na prethodne godine zaista jedno značajno smanjenje. Tako, recimo, od 2008. do 2012. godine prethodni režim je za ovu poziciju trošio sledeća sredstva: 2008. godine – 181 milijardu, 2009. godine – 186 milijardi dinara, 2010. godine – 204 milijarde dinara, 2011. godine – 218 milijardi dinara i 2012. godine – 238 milijardi dinara. Dakle, i više nego duplo.
Stoga, smatram da Vlada Republike Srbije na ovaj način štedi i racionalno troši sredstva i smatram da je ovaj amandman neprihvatljiv. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, ali kako bi moje izlaganje bilo razumljivije, pre svega ću se osvrnuti na sam pojam investicionog fonda.
Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva od fizičkih i pravnih lica, pri čemu se prikupljena novčana sredstva investicionog fonda ulažu u različite vrste imovine, a sve u cilju ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika ulaganja.
Ulaganjem sredstava u investicioni fond građanima, odnosno fizičkim i pravnim licima se omogućava aktivno učešće na tržištu kapitala i, ono što je još važnije, rizici ulaganja su mali, jer sredstvima upravljaju iskusni i ovlašćeni stručnjaci.
Prednost ulaganja u investicioni fond je što u svakom trenutku možete povući vaša sredstva i prinos koji možete ostvariti ulaganjem u ovakav fond je obično viši nego prinos koji biste ostvarili ulaganjem u neki konvencionalni oblik štednje.
Zašto je bilo neophodno donošenje izmena Zakona o investicionim fondovima? Pre svega, jedan od razloga je zato što se tržište kapitala od donošenja kapitala od donošenja zakona do njegovih izmena značajno promenilo i to pre svega usled finansijske krize, gde je došlo do pogoršanja položaja i uslova za poslovanje društva za upravljanje investicionim fondovima i smanjenje njihovih prihoda, tako da su ove izmene zakona usmerene ka podsticanju razvoja tržišta kapitala i većeg ulaganja u investicione fondove.
Takođe, od donošenja prvog zakona došlo je do značajnih izmena drugih zakona koji regulišu oblast, odnosno materiju tržišta kapitala i čak i u pitanju 25 zakona, tako da smo ovim izmenama faktički uskladili te izmene sa ovim zakonima.
Koliko je značajan ovaj zakon govori činjenica da je u kreiranju ovih izmena bilo uključeno čak 26 institucija, od čega 10 institucija iz privatnog sektora i tri strana konsultanta i to FIC, kao Savet stranih investitora USAID.
Ovo nam govori da je Vlada Republike Srbije prilikom kreiranja ovih izmena zaista vodila računa o pravim potrebama učesnika na tržištu kapitala i kreiranju izmena zakona koji će pomoći poboljšanju uslova na tržištu i povećanje prihoda investicionih fondova.
Što su najznačajnije izmene zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima? Pre svega, jedna od najznačajnijih izmena je smanjenja iznosa novčanog dela kapitala potrebnog za osnivanje društva za upravljanje investicionim fondom sa 200 hiljada na 125 hiljada evra, a sve u cilju olakšavanja poslovanja i stimulacije osnivanja ovakvih društava. Umanjene su obaveze društava koji upravljaju investicionim fondovima u smislu da je društvo sada u obavezi da Komisiji za hartije od vrednosti dostavlja samo polugodišnje izveštaje, a ne i kvartalne izveštaje, kao što je do sada činilo, što je uzrokovalo dodatne troškove.
Izmene zakona predviđaju izmene u kojima se povećava finansijska sigurnost na tržištu kapitala i ona predviđa da Komisija za hartije od vrednosti sastavlja listu revizora koji mogu obavljati reviziju društava za upravljanje, čime se praktično ovaj segment stavlja pod kontrolu državnih organa i onemogućavaju se zloupotrebe.
Što se tiče finansijske sigurnosti za korisnike, odnosno ulagače u investicione fondove, izmene zakona uvode obavezu društva za upravljanje da uspostavi sistem upravljanja rizika, koji podrazumeva tačnu i nezavisnu procenu vrednosti izvedenih instrumenata, kao i odredbu kod koje se u slučaju ulaganja u izvedene finansijske instrumente, kakav je npr. fond ugovor, kod koga imamo unapred ugovorenu kupoprodaju određene stvari, štiti investitore na taj način što se ulaganjem u tom slučaju može izvesti samo ako fond u momentu ulaganja sredstava ima dovoljnu imovinu kojom se mogu pokriti eventualne obaveze koje bi proistekle iz ovakve transakcije.
Izmenama zakona su preciznije definisani i elementi prospekta investicionog fonda, a sve iz razloga zaštite i podizanja nivoa sigurnosti ulaganja za investitore. Takođe, postojeće izmene zakona su usklađene sa direktivom EU, čime se ispunjava obaveza naše zemlje da sve zakone uskladi sa zakonodavstvom EU.
Šta su građani Srbije dobili novim izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima? Dobili su jedan nov i moderan zakon, koji je usklađen sa postojećim zakonima i podzakonskim aktima koji regulišu oblast tržišta kapitala, zakon koji je usklađen sa direktivama EU i, ono što je možda najvažnije, zakon koji je sačinjen u saglasju sa, kao što sam rekao, 26 institucija, od čega čak 10 iz privatnog sektora i koji će kao takav sigurno doprineti poboljšanju tržišta, odnosno stanja na tržištu kapitala u Srbiji i samim tim pokrenuti srpsku privredu.
Upravo zbog ovih razloga ja ću glasati za ovaj zakon i predlažem da i vi učinite isto. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je ovaj amandman neprihvatljiv. Naime, Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu propisano je u članu 38. raspon kazne za krivično delo omogućavanja zloupotrebe doping sredstva i u ovom slučaju propisana kazna je od šest meseci do pet godina.
Predlagač amandmana predlaže da taj raspon bude povećan na jednu do deset godina. Međutim, ovo bi onda bilo protivno preporuci Saveta Evrope. U preporuci Saveta Evrope imamo preporuku da se sva zakonodavstva usklade u pogledu Zakona o dopingu i imamo ovu situaciju da u ovom slučaju predlagač amandmana predlaže suprotno, što nije prihvatljivo, a sa druge strane imamo situaciju da u članu 247. Krivičnog zakonika imamo propisano istorodno delo, a to je omogućavanje uživanja opojnih droga i u tom slučaju je takođe propisana kazna od šest meseci do pet godina.
Dakle, obzirom da su ovo istorodna krivična dela, smatram da bi bilo neprimereno propisivati širi raspon kazne zatvora u ovom slučaju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je ovaj amandman neprihvatljiv, kao i ostalih 94 amandmana samostalnih narodnih poslanika, zato što su pre svega loše obrazloženi. I ne samo to, svi su isto obrazloženi, a ovamo dobijamo neka potpuno druga obrazloženja, što smatram da je krajnje neozbiljno. Krajnje neozbiljno prema ovom časnom domu i krajnje neozbiljno prema svim građanima Srbije. Jer, građani Srbije od opozicije očekuju da bude konstruktivna opozicija. Opozicija koja će nam predložiti nešto bolje, a ne koja će samo sebi kupovati vreme za kojekakve priče.
Smatram da bi bilo dobro da samostalni poslanici prestanu sa ovakvom praksom, jer bi se moglo desiti da na sledećim izborima izgube i ovaj promil podrške koji su sada dobili i ne samo to, nego da izgube i podršku stranaka uz koje su se prošlepali u ovaj parlament. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, kao što predsednik Vlade gospodin Vučić obećao danas, a pre isteka 100 dana Vlade, su pred nama dva zakona iz seta reformskih zakona i to Zakon o privatizaciji i zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju.
Zašto je bilo neophodno doneti novi zakon o privatizaciji? Zato što je stari Zakon o privatizaciji donet još 2001. godine i išao je na popravni čak pet puta, 2003, 2005, 2007, 2010. i 2012. godine. Međutim, i pored očiglednih nedostataka nije suštinski menjan iako se pokazao kao loš. Zašto kažem loš? Zato što se pokazalo da se primena starog zakona nanela veliku štetu i privredi i građanima Srbije, pri čemu je srpska industrija skoro potpuno uništena. Veliki deo građana je osiromašio, a veliki deo je ostao bez posla. Tako na primer, u industriji je 1990. godine radilo 1,1 milion ljudi, 2000-te godine 750 hiljada ljudi, a danas manje od 275 hiljada ljudi.
Prihod od privatizacije od donošenja zakona do danas, dakle za 13 godina je iznosio samo 3,5 milijarde evra, a za upoređenje to je količina para koju svake godine naši ljudi koji rade u inostranstvu donesu u Srbiju. Dakle, to je vrlo malo para.
Prodajom ovih preduzeća po starom zakonu je ostvarena izuzetno mala dobit, ni malo srazmerna onome što su preduzeća koja su bila predmet privatizacije zaista vredela. Da je zakon bio loš pokazuje nam podatak da je od 2.300 prodatih preduzeća privatizacija raskinuta u čak 680 slučajeva, pri čemu smo dobili veliki broj preduzeća koja su državi vraćena potpuno opljačkana. Zašto? Zato što je stari zakon ovim vlasnicima omogućavao da ispumpavaju kapital iz preduzeća i da ga prenesu na svoje druge firme, da rasprodaju imovinu i ne isplaćuju plate radnicima.
Takvo ponašanje kupaca kapitala po prethodnom zakonu je između ostalih manjkavosti bilo omogućeno i plaćanje na rate, jer su novi vlasnici imali dovoljno vremena da rasprodaju imovinu i pre nego što bi okončali kupovinu.
Dakle, stari zakon je omogućavao i zloupotrebe kupcima kapitala i upravo iz tog razloga danas imamo niz krivičnih postupaka sa spiska 24 sporne privatizacije gde u velikom broju je pokrenuta istraga, pri čemu su optužnice podignute protiv više od 60 osoba, a pri čemu je uhapšeno preko 50 osoba. Među osumnjičenima su i visoki državni funkcioneri koji su bili na vlasti pre 2012. godine.
Hapšenje visokih državnih funkcionera u vezi spornih privatizacija sprovedenih po starom zakonu nam pokazuju da je proces privatizacije u Srbiji po starom zakonu bio praćen velikom ili sistemskom korupcijom, odnosno da je u korupciji i u privatizaciji bila uključena celokupna birokratska hijerarhija, izborni sistem i cela struktura vlasti i to od lokalnog do najvišeg nivoa. Upravo je ovakva koruptivna sprega novih biznismena i političkog faktora obeshrabrivala potencijalne investitore, umanjila prihode od privatizacije i dovela do stvaranja armije nezaposlenih.
Kako bi se delimično neutralisali loši efekti prethodnog zakona i kako bi se proces privatizacije učinio efikasnijim, fleksibilnijim i transparentnijim, pred nama je danas novi Zakon o privatizaciji. Novi Zakon o privatizaciji predviđa fleksibilniji pristup određivanju modela, metoda i mera privatizacije i predviđa četiri modela privatizacije, a to su prodaja kapitala, prodaja imovine, strateško partnerstvo i prenos kapitala bez naknade. Dve metode privatizacije i to javno prikupljanje ponuda i javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem. Tri mere, a to su finansijska konsolidacija, otpis duga i pretvaranje duga u trajni ulog ili konverziju.
Sve ove metode, modeli i mere su prilagođeni stvarnim potrebama firmi koje se nalaze u procesu restrukturiranja ili koje nisu privatizovane ranije, a sve u cilju kako bi se za ova preduzeća našao pravi model privatizacije i kako bi se na taj način izvukla iz sadašnje loše situacije.
Novim zakonom će biti omogućena i prodaja delova firmi, a ne samo celina kao što je do sada. Novina Zakona o privatizaciji je to što će početna cena iznositi najmanje jednu polovinu procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine, a ranije je to bilo samo 20%. Nova početna cena na drugom prikupljanju ponude u javnom nadmetanju biće najmanje jedna trećina, a sada je 10% procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine.
Ono što je možda najbitnije jeste da novi zakon predviđa i kontrolu tokova novca, tako što ugovor o privatizaciji neće biti moguće potpisati sa licem koje ne dobije odobrenje Agencije za kontrolu pranja novca. Tako da se neće više moći desiti situacija da nam neko na aukcijama podizanjem tablice kupi za godinu i po dana čak 20 preduzeća za jednog čoveka koji je, najblaže da kažem, vrlo sumnjive prošlosti.
Budući Zakon o privatizaciji će imati status specijalnog zakona, odnosno „lex specialis“ što znači da će u slučaju kolizije sa drugim zakonima on imati prednost primene što će sigurno doprineti i efikasnosti njegove primene.
Što se tiče novog Zakona o stečaju, neophodnost njegovog donošenja proizilazi iz činjenice da je trenutno više od 30 hiljada preduzeća u Srbiji u blokadi. Da analize pokazuju da su po starom zakonu poverenici uspevali da naplate samo trećinu potraživanja. Takođe, u primeni starog zakona dešavalo se da firma ode u stečaj, ali da rukovodstvo pre toga proda svu imovinu i tada se više niko nije mogao naplatiti. Dešavalo se da određeni stečajni upravnici vode preveliki broj stečajnih postupaka. Tako smo imali situaciju da je pre 2012. godine jedan stečajni upravnik vodio čak 65 stečajnih postupaka i imali smo situaciju da su čak 72 stečajna upravnika vodila preko 15 stečajnih postupaka. Što morate priznati je preveliki broj da samo jedno lice vodi toliki broj stečajnih postupaka.
Novim Zakonom o stečaju izbeći će se negativni efekti starih zakona i promeni će se sama suština stečaja. Suština stečaja nije samo bankrotstvo preduzeća, nego i postupak reorganizacije kako bi preduzeće ukoliko je moguće nastavilo da živi, privređuje i isplaćuje plate zaposlenima.
Šta su osnovne novine i prednosti u Zakonu o stečaju. Dakle, brži i efikasniji proces sprovođenja stečajnog postupka. Stečajni postupci će nakon usvajanja novog zakona o stečaju trajati najduže dve godine. Trenutni prosek trajanja je tri i po godine, ali mnogi traju i mnogo duže. Novim zakonom omogućeno je poveriocima da u procesu stečaja aktivnije učestvuju, određuju stečajne upravnike i snose troškove toga, a sve u cilju sprovođenja efikasnijeg stečajnog postupka.
Kontrola rada stečajnih upravnika će biti stroža a u slučaju utvrđivanja nepravilnosti u njihovom radu, ovlašćeni organ će po spremnom postupku imati pravo na izricanje mera od opomene pa sve do oduzimanja licence. Zakon predviđa i zaštitu poverilaca od otuđenja stvari, pa tako ukoliko stečajni dužnik neovlašćeno otuđi stvar u toku stečajnog postupka, ili u toku prethodnog stečajnog postupka stvar neovlašćeno otuđi na radnjama privremenog stečajnog upravnika, poverilac ima pravo da traži nadoknadu celokupne štete.
Novim zakonom otklanja se mogućnost da bivši vlasnik ili povezano lice koje je firmu dovelo do stečaja, dospe u odbor poverilaca i time neposredno utiče na proces donošenja odluka u stečajnom postupku. Novim zakonom takođe, daje se veća uloga Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, jer će ona po novom zakonu pored kontrole rada stečajnih upravnika, izdavati licence, vodiće imenik stečajnih upravnika, organizovanje polaganje ispita svake godine i druge aktivnosti koje su joj poverene od Vlade.
Dakle, novi zakon o privatizaciji i izmene i dopune Zakona o stečaju, učiniće ove postupke bržim i efikasnijim. Povećaće transparentnost kako postupka privatizacije, tako i postupka stečaja. Omogućiće efikasnije sprečavanje zloupotreba u ovim postupcima, otkloniti probleme u praksi i ono što je možda najbitnije, zaštititi i povećati prava svih učesnika u ovim postupcima. I zato ću upravo i glasati za ove izmene. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, ovaj amandman je neprihvatljiv i ja bih se takođe nadovezao na koleginicu i hteo da kažem šta je to što nas je sprečavalo.
Naravno, sprečavao nas je loš Zakon o radu, međutim sada posle 12 godina, neko ko je imao hrabrosti da donese jedan ovako dobar zakon kao što ga sada imamo, mogu da kažem da ovim izmenama se štite prava radnika time što se olakšava rad Inspekciji rada, kao što je koleginica rekla i sprečavaju se zloupotrebe koje su poslodavci vršili na taj način što su nakon izvršenog inspekcijskog nadzora, zato što ugovor o radu nije bio na radnom mestu ili u sedištu poslodavca dostavljali antidatirane ugovore i time smo zaista imali puno rada na crno. Samo toliko. Hvala.

Dakle, smatram da je amandman ne prihvatljiv, odnosno brisanje ove izmene zakona.
Predlagač u izmeni zakona predviđa da zaključenje ugovora o radu na određeno vreme može biti na 24 meseca, a pod određenim uslovima može biti i na 36 meseci.
Osvrnuo bih se na to šta je prethodna odredba zakona predviđala. Ona je predviđala da se radni odnos na određeno vreme može zaključiti na period od 12 meseci i da se dozvoljava samo u određenim situacijama, bilo da je u pitanju povećanje obima posla, rad na određenom projektu i drugi uslovi.
Smatram da je ovako postavljena odredba bila krajnje ne fleksibilna, kako za zaposlenog, tako i za poslodavca, jer narušava slobodu dogovaranja poslodavca i radnika i upućivala je poslodavca na šire zapošljavanje na neodređeno vreme, kao nepovoljno za novozaposlenog, odnosno za novo zapošljavanje.
Takođe, šta se u praksi dešavalo primenom ove stare odredbe? Dešavalo se da se nakon 12 meseci radni odnos prekida i zasniva po drugom osnovu. Dešavalo se da se određeni broj poslodavaca odlučuje da ne zaposli nove radnike. Radnici su nastavljali da rade bez ugovora o radu. Dakle, dešavalo se da rade na crno, kao i niz drugih nepovoljnih stvari, kojima se direktno smanjuju ili ugrožavaju prava radnika i povećava nezaposlenost.
Izmenom ove odredbe će se izbeći nedostaci, koje sam spomenuo, i pozitivno će se uticati na investitore da zaposle nove ljude. Hvala.

Dakle, amandman je neprihvatljiv. Još jednom ću podsetiti šta predlaže izmena člana 158.

Izmenom člana 158. predlaže se da se pri isplati otpremnina prilikom utvrđivanja viška zaposlenih uzima u obzir samo period proveden u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca, a visina otpremnine se utvrđuje u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga se ostvaruje pravo na otpremninu. S tim da ne može da se isplati za isti period za koji je isplaćena kod istog ili drugog poslodavca.

Osnovni cilj ove izmene jeste sprečavanje pojave da zaposleni koji su ispunili uslove po istom osnovu dobiju više puta otpremninu, kao i zloupotrebe koje je koleginica spomenula. Takođe, ovako definisanom odredbom se direktno podstiču poslodavci da zapošljavaju nova lica i sprečava se diskriminacija starijih ljudi koje poslodavci nisu hteli da zaposle zbog obaveze isplate velikih otpremnina.

Što se tiče stava 5. Dakle, stav 5. predviđa sledeće – opštim aktom ili ugovorom o radu ne može da se utvrdi duži period za isplatu otpremnina od perioda utvrđenog u stavu 2. i 3. ovog člana.

Dakle, ovaj stav se upravo nadovezuje na ovu izmenu i onemogućava da poslodavci, na primer u nekom javnom preduzeću kao što se pre dešavalo, preko organa upravljanja izigraju cilj ove izmene koju sam spomenuo time što bi opštim aktima doneli odluku kojom bi isplatili otpremninu i za vreme provedeno na radu u drugom preduzeću i time, kao što sam rekao, izigrali zakon. Upravo zato smatram da ne treba brisati stav 5. ove izmene. Hvala.

Smatram da je amandman neprihvatljiv, pogotovo brisanje ovih izmena. Sada ću vam obrazložiti zašto.

Ovim izmenama Zakona o radu su znatno preciznije definisani otkazni razlozi i to zbog potrebe prakse, jer se dešavalo da pojedini poslodavci u slučaju određenih povreda radnih obaveza i nepoštovanja radne discipline zaposlenog nisu mogli otkazati ugovor o radu, jer te slučajeve nisu predvideli opštim aktima i ugovorima o radu, a što je bio uslov za otkaz ugovora o radu.

Takođe, precizirano je na koji način poslodavac može da utvrdi da je zaposleni pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava. Novim odredbama su proširene mogućnosti poslodavca za izricanje mera umesto otkaza i tako je predviđena i sankcija novčane kazne u vidu 20% od osnovne zarade, udaljenje zaposlenog sa rada u trajanju od 15 dana i opomena sa najavom otkaza.

Kada sagledam ove odredbe bez dublje analize i sagledavanjem efekata ove odredbe, možemo steći pogrešan utisak da su iste u korist poslodavaca. Međutim, to nije tačno, jer se upravo ovim odredbama precizno definišu povrede radnih obaveza i radne discipline, čime se onemogućava samovolja poslodavaca u širokom tumačenja prethodnog zakona. Takođe, precizno određeni primeri povrede radnih obaveza i radne discipline omogućavaju da se i opšti akti poslodavca znatno lakše sačine u ovoj oblasti, čime i zaposleni imaju mogućnost da se upoznaju sa njima i distanciraju od neželjenih oblika ponašanja i kršenja administrativne. Hvala.

Poštovani predsedavajući, predstavnici nezavisnih regulatornih tela, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću analizirati i izneti svoje viđenje o dva izveštaja koja su pred nama – Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Izveštaj Zaštitnika građana za 2013. godinu.
U svom izveštaju za 2013. godinu Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je izneo da su u protekloj godini načinjeni ozbiljni pomaci u oblasti zaštite ravnopravnosti građana, te da je uspostavljen celovit i koherentan sistem pravne zaštite od diskriminacije koja obuhvata mehanizme građansko-pravne, krivično-pravne i prekršajno-pravne zaštite, pri čemu po opštoj oceni važeći propisi pružaju dobar pravni okvir i adekvatne instrumente za zaštitu diskriminacije, njeno sprečavanje i suzbijanje u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima.
Što se tiče zakona kojim se uspostavljaju osnovi zabrane diskriminacije, elementi i diskriminišući oblici ponašanja u protekloj godini, konstatovano je da nije bilo promena u samim antidiskriminacionim zakonima. Međutim, usvojeni su pojedini zakoni koji su od značaja za zaštitu diskriminacije i unapređivanje ravnopravnosti u pojedinim oblastima, pa je tako u protekloj godini zakonski reformisana oblast obrazovanja usvajanjem niza zakona kojima je uspostavljen pravni okvir za razvoj inkluzivnog obrazovanja i ostvarivanje jednakosti u pristupu obrazovanju.
Tako na primer, Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji je usvojen juna 2013. godine, definiše se da je pored stvaranja uslova za izjednačavanje pristupa obrazovanju, kao jedan od ciljeva obrazovanja propisano i razvijanje i poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, rodne i uzrasne ravnopravnosti i tolerancije, pri čemu je propisana dužnost nastavnika i drugih lica zaposlenih u školi da promovišu jednakost među svim učenicima i aktivno se suprotstavljaju svim vrstama diskriminacije i nasilja.
U domenu zdravstvene zaštite, maja 2013. godine, usvojen je Zakon o pravima pacijenata kojim je na nov način regulisana zaštita prava pacijenata, smeštaj i zadržavanje lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijskim ustanovama. Ovim zakonom je izričito propisan princip nediskriminacije.
Moram da kažem da je u Izveštaju konstatovano da je i Narodna skupština u 2013. godini aktivno učestvovala u kreiranju i sprovođenju akata kojima se poboljšava i unapređuje primena antidiskriminacionih zakona, pa je tako oktobra 2013. godine Narodna skupština ratifikovala dve međunarodne konvencije koje su tako postale sastavni deo unutrašnjeg pravnog sistema Republike Srbije. U pitanju je Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju borbe protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici i Konvencija o zaštiti dece u oblasti međunarodnog usvojenja.
Takođe, Narodna skupština Republike Srbije je juna 2013. godine donela Rezoluciju o zakonodavnoj politici. Ovim dokumentom Republika Srbija izrazila je punu spremnost da ostvari ciljeve zakonodavne politike, kao što su, između ostalog: jačanje vladavine prava, obezbeđivanje potpune pravne sigurnosti i zaštita ljudskih i manjinskih prava i osnovnih sloboda. U Rezoluciji je, pored ostalog, istaknuta potreba za izgradnjom i usvajanjem zakonodavnih rešenja koja su osnov za brži, efikasniji i koordinisan razvoj društva, u skladu sa sistemom društvenih vrednosti i uz poštovanje principa rodne ravnopravnosti i uzimanja u obzir efekata zakona i drugih propisa na žene i muškarce.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u svom izveštaju izneo je da su u protekloj godini preporuke poverenika koje se odnose na konkretne slučajeve diskriminacije uglavnom sprovedene, pri čemu je sprovedena preporuka, odnosno delimično sprovedena preporuka poverenika o donošenju nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije. Naime, u julu 2013. godine, usvojena je Strategija prevencije i zaštite diskriminacije, kojom je utvrđena celovita usklađena antidiskriminaciona politika države u cilju suzbijanja diskriminacije, posebno prema pojedinim osetljivim društvenim grupama i integrisanja principa ravnopravnosti i nediskriminacije u sve oblasti delovanja institucija sistema.
U Izveštaju je navedeno da je ostvaren i vidljiv izvestan napredak u oblasti edukacije nosilaca pravosudnih i drugih funkcija i to zahvaljujući brojnim edukacijama koje su organizovale Pravosudna akademija, Kriminalističko-policijska akademija i Ministarstvo unutrašnjih poslova i koje su omogućile da sudije, javni tužioci i policijski službenici unaprede nivo znanja i razumevanja pojave diskriminacije i antidiskriminacionih propisa.
Kao dokaz da nova Vlada zaista radi i ima rezultate u oblasti zaštite od diskriminacije, hteo bih da vam skrenem pažnju na istraživanje Svetskog ekonomskog foruma koje pokazuje da se Srbija u 2013. godini po rodnoj ravnopravnosti nalazi na 42. mestu od 136 država obuhvaćenih Izveštajem Svetskog ekonomskog foruma. To je pomak za osam mesta u poređenju sa 2012. godinom, kada je Srbija prvi put uvrštena u izveštaj koji pokazuje dostupnost obrazovanja i zdravstvene zaštite ženama, ali i mogućnosti za njihovo učešće u političkog i ekonomskom životu zemlje. Izveštaj nam pokazuje da su aktivnosti koje je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sprovodio u 2013. godini, a koje podrazumevaju aktivnosti na otklanjanju i prevenciji diskriminacije, odnosno na unapređenju ravnopravnosti, rezultirale povećanim znanjem opšte javnosti o samom fenomenu diskriminacije, kao i povećanim poverenjem u instituciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i nadam se da će se ovakva praksa nastaviti i u 2014. godini.
Što se tiče Izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu, ja ću se osvrnuti na opšti deo ovog izveštaja, gde Zaštitnik građana konstatuje da su se institucije Republike Srbije svojim radom u 2013. godini odlučnije deklarisale ka usvajanju i učvršćivanju evropskih vrednosti, od kojih je jedna od najznačajnijih bezuslovno poštovanje zagarantovanih ljudskih prava.
Kada je u pitanju ostvarivanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, konstatuje da postoje značajne teškoće koje su pre svega uzrokovane teškom ekonomskom situacijom u zemlji. Međutim, smatra da je pozitivan pomak napravljen u prošloj godini i to usvajanjem i primenom Zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja kojim su bar te posebno ranjive grupe zaštićene.
Takođe, istakao je da je načinjen pomak i u oblasti sindikalnih prava, obzirom da su u Vojsci Srbije formirani prvi sindikati, pri čemu je sindikalno organizovanje u vojsci zagarantovan Zakonom o Vojsci sa manjim ograničenjima i to upravo na način koji je svojim mišljenjem prilikom izrade predloga važećeg zakona formulisao Zaštitnik građana.
Skrenuo bih vam pažnju na istraživanje američke fondacije „Heritage“, koja se bavi raznim istraživanjima, pa i u oblasti ekonomskih sloboda i, po njihovom istraživanju, Srbija je u konkurenciji od 177 zemalja sveta zauzela 95. mesto po indeksu ekonomskih sloboda za 2013. godinu i u odnosu na 2012. godinu popravila poziciju za tri mesta, što nam govori da je došlo do određenih pomaka u ovoj sferi.
Što se tiče domena pravosuđa, Zaštitnik građana je u tom delu izveštaja izneo da smatra da drugi krug reforme pravosuđa, posle neuspešnog prvog kruga, nije doveo do osetnih poboljšanja u tom državnom sektoru, ključnom za garantovanje pravde građanima, pri čemu je izneo da postoji veliki broj pritužbi građana na rad sudova, te da se građani sve češće obraćaju Ustavnom sudu zbog povrede svojih prava.
Smatram da će se donošenjem seta pravosudnih zakona, i to dela koji je već usvojen i dela pravosudnih zakona koji će se tek usvojiti, obezbediti bolja organizacija rada pravosudnih organa, čime će oni postati efikasniji. Takođe, obezbediće se efikasnija primena krivičnih sankcija i efikasniji rad ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, što će sve rezultirati poboljšanje stanja u pravosuđu u ovoj godini.
Što se tiče borbe protiv korupcije, Zaštitnik građana je u svom izveštaju izneo da u je 2013. godini intenzivirana borba protiv korupcije, ali da još uvek ne postoje pravosnažne sudske presude o ovim predmetima, pri čemu smatra da je za efikasnu borbu protiv korupcije neophodno što pre doneti zakon o zaštiti uzbunjivača, kojim bi se efikasno zaštitila lica koja prijave korupciju.
U pogledu ovoga takođe bih vam hteo skrenuti pažnju na istraživanje relevantne međunarodne institucije „Tranasparancy International“, u kojem je konstatovano da je Srbija, u odnosu na 2012. godinu, napredovala u borbi protiv korupcije, jer se pokazalo da je 2012. godine bila na 80. mestu liste indeksa percepcije korupcije, dok se u 2013. godini popela za čak osam mesta, čime je svrstana na 72. mesto liste, što nam pokazuje zaista da se Vlada Republike Srbije odlučno i efikasno bori protiv ove pojave.
U pogledu slobode medija, Zaštitnik je u svom izveštaju izneo da smatra da u Srbiji postoji zagarantovano sloboda medija. Međutim, skrenuo je pažnju da je građanima Ustavom zagarantovano pravo na obaveštenost i to na način da imaju pravo da istinito, potpuno i blagovremeno budu obavešteni o pitanjima od javnog značaja, a sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju, što u Srbiji često nije slučaj.
Ja vam i u ovom slučaju moram skrenuti pažnju da je Srbija u 2013. godini napredovala što se tiče slobode medija, što možemo videti iz izveštaja Nezavisne novinarske institucije „Reporteri bez granica“, koji pokazuje da je 2008. godine Srbija bila na 64. mestu po slobodi medija, da bi do 2012. godine pala za čak 16 mesta i bila na 80. mestu. Od formiranja nove Vlade do sada, Srbija je u pogledu slobode medija napredovala za čak 26 mesta i u 2013. godini dospela je na 54. mesto, što nam pokazuje da je došlo do značajnog napretka u poštovanju slobode medija u odnosu na period pre 2012. godine.
Što se tiče reforme državne uprave, Zaštitnik je u svom izveštaju naveo da smatra da u 2013. godini nisu postignuti osnovni ciljevi reforme javne uprave, a to su depolitizacija i profesionalizacija, što za posledicu ima kršenje najrazličitijih prava građana. Upravo u cilju rešavanja ovog problema pred nama se nalazi pred zaključka koji će, ukoliko se usvoji, Skupština Republike Srbije obavezati Vladu da predlaganjem i donošenjem odgovarajućih zakona i propisa i drugim neposrednim merama što hitnije pristupi ostvarivanju ciljeva definisanih Strategijom za reformu javne uprave u Republici Srbiji, koja je usvojena u januaru ove godine.
Takođe, u ovom zaključku se naglašava da je unapređenje pravnog okvira i usaglašavanje uprave sa principima koji su utvrđeni strategijom reforme javne uprave, kao i povezivanje procesa reforme javne uprave sa procesom evropskih integracija, jedan od najvažnijih prioriteta Republike Srbije.
Mislim da će doslednom i efikasnom primenom Strategije reforme javne uprave doći do značajnog poboljšanja i efikasnosti u radu državne uprave, što će neposredno uticati na unapređenje poštovanja ljudskih prava u Republici Srbiji, čime će se obezbediti ista zaštita prava građana na teritoriji cele Republike.
U pogledu prava lica lišenih slobode, Zaštitnik građana je u izveštaju izneo da najveći broj pritužbi građana na povrede prava upravo stigao od tih lica, te da su uslovi u zatvorskim ustanovama loši.
Upravo u cilju rešavanja ovog problema, Narodna skupština će zaključkom obavezati Vladu Republike Srbije da preduzme odgovarajuće mere da se poboljša položaj građana u odnosu na organe vlasti, kada se radi o licima lišenim slobode i to, pre svega, daljim razvijanjem i povećanjem efikasnosti postojećih internih mehanizama kontrole, izgradnjom sistema nadgledanja policijskog pritvora, kao i poboljšanjem uslova u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija i prostorijama za zadržavanje građana.
Izveštaj Zaštitnika građana za 2013. godinu se bavio stanjem i analizom i u oblasti zaštite drugih prava, koja nisu manje bitna, ali zbog obimnosti materije ne bi ih ovom prilikom analizirao. Ono što mogu da zaključim analizom i sagledavanjem kompletnog izveštaja je da je Republika Srbija u 2013. godini napredovala u većini segmenata kojima se bavi Zaštitnik građana, ali da je u skoro svim segmentima neophodno značajno jačanje uloge države u stvaranju uslova za efikasnu zaštitu prava građana.
Takođe, smatram da je neophodno da Vlada Republike Srbije predloži izmene važećih zakonskih rešenja o Zaštitniku građana, kojima će se uskladiti ova rešenja sa realnim potrebama Zaštitnika građana u dosadašnjem radu i čime će se doprineti lakšem i efikasnijem ostvarivanju zaštite prava i slobode građana. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva zakona o potvrđivanju zajma sa UAE i to Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu između UAE kao zajmodavca i Republike Srbije kao zajmoprimca, u iznosu od milijardu dolara i Zakon o potvrđivanju zajma između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje Prve faze sistema za navodnjavanje.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju zajma sa UAE, dana 29. i 30. januara 2014. godine delegacija Ministarstva finansija, predvođena ministrom Krstićem, učestvovala je u pregovorima u kojima je uspostavljen polazni osnov, odnosno pravni okvir za realizaciju ovog aranžmana i nakon čega je zaključen Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade UAE, koji je potpisan 17. februara 2013. godine u Abu Dabiju.
Na tim pregovorima su definisani uslovi ugovora o zajmu koji su značajno povoljniji od uslova koji se trenutno nude na finansijskom tržištu. Šta su ti povoljniji uslovi? Dostupnost novca, pre svega, jer ovim ugovorom o zajmu je predviđeno da je novac dostupan već u roku od šest meseci od datuma zaključenja ugovora o zajmu. Zatim, period otplate, jer je period vraćanja predmetnog zajma u celosti u roku od 10 godina od datuma povlačenja sredstava, pri čemu se glavnica faktički ne vraća sve do isteka ovog perioda. Zatim, tu je fiksna kamatna stopa, period i način plaćanje kamate.
Ova povoljnost se ogleda u tome što je fiksna kamatna stopa u iznosu od 2% na godišnjem nivou, dakle, ne može se menjati i na nju ne utiču kretanja na međunarodnom bankarskom tržištu. Takođe, značajna povoljnost je u periodu plaćanja kamate, obzirom da se ista plaća tek posle šest meseci od datuma povlačenja sredstava.
Kada sagledamo pozitivne strane ovog zajma i kada znamo da se na finansijskom tržištu trenutno uzimaju zajmovi sa kamatom od 5%, dakle, duplo većom kamatom, a da smo imali situaciju da su se pre četiri, pet godina uzimali zajmovi sa kamatom od 7,5%, takođe, ako znamo da ćemo ovim zajmom za 10 godina uštedeti oko 300 miliona evra, slobodno možemo reći da je predmetni zajam jeftin i povoljan izvor finansiranja.
Takođe, ono što je možda i najbitnije, to je cilj ovog zajma, a to je smanjenje budžetskog deficita, odnosno narodski rečeno, popunjavanje budžetskih rupa i refinansiranje loših kredita, koji su uzeti pre četiri, pet godina. Preostali deo novca bi se iskoristio za uspostavljanje ekonomske politike koja će nam pomoći da prebrodimo socijalni efekat krize i da damo zamajac stranim i domaćim investitorima kroz ulaganje i stimulisanje proizvodnje.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju zajma između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje Prve faze sistema za navodnjavanje, predmet ovog zakona je zajam u iznosu od 97 miliona dolara namenjenih za realizaciju Prve faze sistema za navodnjavanje u Republici Srbiji.
Zašto nam je potrebno poboljšanje sistema navodnjavanja? Zato što se u Srbiji trenutno navodnjava oko 165.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno samo 10% poljoprivrednih površina pogodnih za primenu ove agrotehničke mere. Takođe, klimatska i meteorološka ispitivanja pokazuju da je u zadnjih 20 godina količina padavina na teritoriji Republike Srbije značajno opala, a da se povećao broj dana sušnog perioda, čime je došlo do smanjenja količine i kvaliteta prinosa, što ima negativan efekat na kompletnu poljoprivredu naše zemlje.
Sredstvima iz ovog zajma ćemo povećati površine poljoprivrednog zemljišta koji se navodnjavaju, čime će se omogućiti povećanje prinosa, obezbediće se kvalitet i stabilnost prinosa i prema istraživanjima, prinosi u ratarstvu će se povećati za 30%, u voćarstvu za 40%, a u povrtarstvu čak do 50%.
Takođe, navodnjavanje poljoprivrednih površina ima efekte i na druge oblasti poljoprivrede, pa tako npr. u stočarstvu poboljšanjem navodnjavanja stočari bi mogli da ostvare jeftiniju proizvodnju hraniva i time zaustave trenutni pad proizvodnje hraniva u Srbiji.
Što se tiče samog predmetnog zajma, on je takođe povoljan, obzirom da je kamatna stopa fiksna od 2,5%, da je grejs period pet godina, da je period otplate čak 20 godina, a da su sredstva na raspolaganju čak do 2017. godine. Ovako povoljniji zajmovi su plod vrednog rada Vlade Republike Srbije, na čelu sa našim premijerom Aleksandrom Vučićem, na uspostavljanju dobrih odnosa sa UAE, što mislim da je izuzetno dobar potez, obzirom da su UAE jedna od najbogatijih zemalja sveta, koji imaju velika sredstva na raspolaganju za ulaganje. Nadam se da će se ova dobra praksa nastaviti za dobrobit svih nas. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izuzetno značajni zakoni iz oblasti krivičnog prava i podzakoni o izvršenju krivičnih sankcija i Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera. Hteo bih da iznesem par reči o ovim zakonima.
Što se tiče Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, to je novi zakon, kojim je faktički u celosti zamenjen i poboljšan Zakona o izvršenju krivičnih sankcija iz 2005. godine. Novim zakonom je detaljnije razrađena primena krivičnih sankcija, uvedeni su novi instituti, izvršeno je usaglašavanje sa evropskim standardima.
Jedan od najznačajnijih novih instituta, koji je predviđen novim zakonom, je sudija za izvršenje krivičnih sankcija. Prema odredbama zakona, funkcija sudije za izvršenje krivičnih sankcija i vršenje sudskog nadzora za izvršenje krivičnih sankcija, čime se obezbeđuje efikasnija kontrola primene krivičnih sankcija i čime se obezbeđuje poštovanje prava lica koja su lišena slobode.
Odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija definisane su i nadležnosti sudija za izvršenje krivičnih sankcija, koje podrazumevaju zaštitu prava lica koja su pritvorena, kao i odlučivanje po zahtevu za sudsku zaštitu osuđenika i lica koja su pod merom obaveznog psihijatrijskog lečenja, kao i obaveznog lečenja narkomana i alkoholičara u okviru zavoda.
Ovim zakonom je predviđeno da sudija za izvršenje krivičnih sankcija ima obavezu da jednom u četiri meseca obiđe zavode na svojoj teritoriji i svojoj mesnoj nadležnosti i pri tome razgovara sa zatvorenicima i informiše ih o načinima ostvarivanja njihovih prava, čime se takođe značajno podiže nivo zaštite lica lišenih slobode.
Da je uvođenje instituta sudije za izvršenje krivičnih sankcija vrlo značajno za put evropskih integracija dokazuje i činjenica koju je ministar Selaković spomenuo prilikom obrazlaganja ovog zakona, a to je da je ovaj institut već neko vreme u primeni u više zemalja EU, te da je Savet Evrope u svojoj ekspertizi pohvalio uvođenje ovog instituta.
Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija uspostavljen je i temelj za izradu posebnog zakona kojim se reguliše primena vanzavodskih sankcija i mera, pa bih rekao par reči i o ovom zakonu.
Porastom kriminaliteta u svetu, pa tako i kod nas, kao i predanim radom i posvećenošću bezbednosnih službi i pravosudnih organa Republike Srbije, posebno u zadnje dve godine, kada je procesuiran veliki broj lica koji su izvršili lakša i teža krivična dela, došlo je do velikog opterećenja zatvorskih ustanova u Srbiji.
Međutim, istovremeno se pokazalo da kazna zatvora ima svoje slabosti, da je to krivična sankcija koja je skupa po društvo i sankcija koja ne ostvaruje očekivane efekte, posebno kod njene primene u slučaju lakših krivičnih dela. Takođe, široka primena uslovne osude kao sankcije, pre svega prema prestupnicima niskog rizika, koji su izvršili lakša krivična dela, često je kritikovana zbog svoje relativne blagosti, nedovoljnog stepena nadzora i nemoći da se premosti široki jaz koji bi bio od kazne zatvora.
Analizom efekata klasičnih sankcija, kao što je kazna zatvora na prevenciju kriminaliteta, primećen je niz negativnih efekata po osuđenika. Lice koje izdržava kaznu zatvora je trajno obeleženo kao kriminalac od strane okoline. Lica koja su na izdržavanju kazne zatvora su odvojena od porodice i nakon izdržavanja kazne, porodica ih često odbacuje. Lica koja izdržavaju kaznu zatvora prekidaju školovanje, gube radno mesto i nakon izlaska iz zatvora teško pronalaze novo zaposlenje. Lica koja su na izdržavanju kazne zatvora mogu pasti pod veoma loš uticaj problematičnih zatvorenika.
Ovi negativni efekti sami po sebi, a posebno svi zajedno, izuzetno negativno utiču na ličnost lica koje je izdržavalo ili izdržava kaznu zatvora i povećavaju šanse da lice koje je pretrpelo ove negativne efekte nakon izlaska iz zatvora ponovo učini isto ili teže krivično delo, tako da je broj povratnika kod kazne zatvora izuzetno visok, pa je neophodno pribeći alternativnim sankcijama, čiju primenu upravo reguliše Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera i koje su se u uporednim zakonodavstvima pokazale kao znatno efikasnije rešenje.
Što se tiče alternativnih sankcija čiju primenu reguliše Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, one imaju niz pozitivnih efekata. Izbegavaju se negativni efekti koje sam pomenuo – odvajanje od porodice, prekid školovanja, gubitak posla, negativni uticaj na zatvorenika. Primenom alternativnih sankcija društvenoj zajednici daje se aktivnija uloga u krivično-pravnom sistemu. Primenom alternativnih sankcija društvena zajednica dobija neposrednu korist u vidu besplatnog rada osuđenih kroz alternativnu sankciju rada u javnom interesu. Primenom alternativnih sankcija efikasno i javno se sprovodi reintegracija, odnosno uključenje osuđenih u društvo. Primenom alternativnih sankcija stvaraju se uslovi za otklanjanje ili ublažavanje pričinjene prilikom izvršenja krivičnog dela žrtvi ili njeno izmirenje sa osudom. Primenom alternativnih sankcija smanjuje se društvena osuda lica koja su izdržavala kaznu zatvora. Primenom alternativnih sankcija smanjuje se zatvorska populacija, što za posledicu ima manje troškove i izdvajanje društvene zajednice.
Zakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera bliže se regulišu postupci i načini izvršenja alternativnih sankcija u tretmanu lica koja su izdržavala kaznu zatvora, nakon njihovog izlaska iz zatvora, kao i pružanju pomoći osuđenicima nakon izvršene kazne zatvora, što će olakšati uključenje osuđenih u društvo i da smanji rizik od ponovo učinjenog krivičnog dela.
Takođe, preciznije uređenje odredbi o nadzoru nad izvršenjem mera određenih uz uslovni otpust će doprineti da uslovno otpuštanje osuđenih u potpunosti ispuni svoju svrhu, odnosno da na pravi način doprinese efikasnoj reintegraciji, odnosno uključenju u društvo osuđenih, što će se pozitivno odraziti i na broj sudskih odluka o uslovnom otpuštanju.
Smatram da će primena Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera sigurno doprineti poboljšanju efikasnosti primene kako krivičnih, tako i alternativnih sankcija, što će direktno uticati na specijalnu i generalnu prevenciju, odnosno efikasnost primene ovih zakona će uticati na same učinioce krivičnih dela da više ne vrše krivična dela, tako i na samo društvo kao vaspitna funkcija u cilju sprečavanja vršenja krivičnih dela.
Smatram da će primenom ovih zakona sigurno doći do smanjenja stope kriminaliteta, da će nas ovi zakoni dovesti još jedan korak bliže EU, čime mi i naša deca možemo očekivati sigurnu budućnost i stoga ću glasati za ove zakone. Predlažem da i vi učinite isto za dobrobit svih nas.