Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje bih uputio ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospođi Zorani Mihajlović.
Dakle, kao što znamo jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Novom Sadu je izgradnja Žeželjevog mosta, čija je osnovna vrednost izgradnje bez dodatnih radova oko 45 miliona evra.
Izgradnja ovog mosta je započeta 2011. godine i rok za njegov završetak je bio 32 meseca, odnosno do novembra 2013. godine.
Međutim, kao što smo mogli da vidimo na samom teretnu, radovi su se vrlo slabo izvodili, a u 2014. godini se skoro uopšte nisu izvodili. To pre svega zato što je AP Vojvodine izvođaču nije uplaćivala novac za izgradnju u ugovorenim rokovima. Pa, tako, na primer, ja imam neke informacije da je AP Vojvodine kasnila sa uplatom privremenih situacija od zaključenja ugovora ukupno preko 500 dana i u proseku za šest situacija, po svakoj situaciji oko 90 dana.
Takođe, imam informaciju da trenutno AP Vojvodina kasni i sa uplatom i nakon aneksa ugovora koji je zaključen u maju ove godine i u kojem su navodno prema rečima vojvođanskog premijera Bojana Pajtića, rešeni svi problemi, međutim, i dalje nema uplate.
S toga, kako bi smo građanima Novog Sada pokazali da Vlada Bojana Pajtića misli samo na sebe, a ne i na interese građana, molim vas da mi odgovorite na pitanje, koliko je ukupan i prosečan broj dana u kojima je Vlada AP Vojvodine kasnila sa uplatama po privremenim situacijama koje je ispostavio izvođač radova na mostu?
Da li je tačno da do danas, do 16.6.2015. godine, još uvek nije izvršena uplata od strane AP Vojvodine, iako je to bila obaveza po aneksu koji je zaključen još pre mesec dana, odnosno 19.5.2015. godine i najvažnije, koliku su štetu građani Srbije pretrpeli zbog ovih kašnjenja?
Sledeće pitanje bih postavio ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću. Pre svega bih mu se zahvalio na tome što je zajedno sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem otvorio novu policijsku stanicu u novosadskim naseljima Novo naselje i Satelit i što je ona u februaru ove godine otpočela sa radom.
Takođe, mislim da se rezultati rada ove policijske stanice već vide. Veći broj policajaca je na terenu i mogu da kažem zaista da oni će svakako preventivno delovati i trenutno preventivno deluje na sve moguće učinioce krivičnog dela, što je svakako bolje od one represivne komponente koju policija ima i to pozdravljam.
Međutim, potrebno je povećati kapacitete ove policijske stanice, zato što je zaista veliki broj građana u ovim naseljima i s toga molim ministra da mi odgovori na pitanje, kada će ova policijska stanica, odnosno ovo odeljenje policije dobiti karakter policijske ispostave i kada će ona početi da radi u punom kapacitetu, a sve kako bi se povećala bezbednost građana u ovom naselju?
Takođe bih postavio pitanje, takođe ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću, u vezi krivičnog postupka koji se vodi protiv nekih lica od kojih je i jedno lice funkcioner DS, a koje se odnosi na zloupotrebe prilikom rekonstrukcije dvorca Heterlend u Novom Bečeju.
Naime, kao što znamo, pokrajinska Vlada na čelu sa premijerom Bojanom Pajtićem je preko Fonda za kapitalna ulaganja jednoj novosadskoj firmi prebacila preko 80 miliona dinara, odnosno oko 700 hiljada evra za izvođenje radova na rekonstrukciji dvorca Heterlend.
Ima tu jedna mala digresija, znate? Neobičan je podatak da je istoj toj firmi preko Zavoda za izgradnju grada, dok je na čelu Zavoda za izgradnju grada bio kadar iz DS, prebačeno preko 350 miliona dinara na ime kojekakvih projekata, pa eto čisto ako možete nešto da povežete. Izgradnja ovog dvorca je bila u cilju smeštaja dece iz škole „Milan Petrović“. Ono što je karakteristično je da sada možete otići na lice mesta i videti da apsolutno ništa nije urađeno na rekonstrukciji tog dvorca, da je prebačeno preko 80 miliona dinara. Dakle, te pare su nestale u nečijim džepovima.
S toga vas molim, gospodine ministre, da bi smo pokazali kako Vlada Bojana Pajtića nezakonito troši pare građana Srbije, da mi odgovorite na pitanje, da li je tačno da se vodi krivični postupak povodom zloupotreba pri rekonstrukciji dvorca Heterlend, koji je iznos za koji se sumnja da su oštećeni građani Srbije i kada možemo očekivati ishod ovog krivičnog postupka, odnosno prve optužnice u ovom slučaju? Hvala.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, Agencije za privatizaciju, dame i gospode narodni poslanici, pred nama se danas nalazi izmene i dopune Zakona o privatizaciji, kojim se propisuje zaštita od prinudne naplate za 17 strateški, bitnih preduzeća za Republiku Srbiju, kao i zaštita preduzeća u postupku privatizacije koje su 2012. godine bile predmet zloupotrebe i danas su ta preduzeća zbog toga opterećena brojnim potraživanjima od strane poverilaca, koji bi u slučaju prinudne naplate u potpunosti mogla zaustaviti privatizaciju ovih preduzeća.
Na žalost, danas je preko 500 preduzeća u postupku privatizacije u teškoj situaciji. Jedan od razloga za to je stari Zakon o privatizaciji, čijom primenom, a i ne primenom je naneta velika šteta kako privredi, tako i građanima Srbije, pri čemu je srpska industrija skoro u potpunosti uništena.
Zahvaljujući zloupotrebama koje je omogućavao stari Zakon o privatizaciji, veliki deo građana je osiromašio, veliki deo ostao je bez posla, a od čak 2300 prodatih preduzeća privatizacija je raskinuta, čak u 680 slučajeva. Upravo iz ovih razloga, ova skupštinska većina je prošle godine usvojila novi Zakon o privatizaciji kojem su ovi nedostaci otklonjeni, međutim Zakonom koji je tada usvojen, propisani su rokovi za odlaganje postupka prinudne naplate na imovini preduzeća, u postupku privatizacije koji se moraju promeniti, jer bi u suprotnom mnoga preduzeća kod kojih privatizacija nije bila završena, bila u opasnosti da bude ugrožena prinudnom naplatom od strane poverilaca.
Upravo iz pomenutih razloga, Vlada je ovim izmenama i dopunama Zakona predložila da se ove odredbe menjaju, tako da se rok za mogućnost pokretanja postupka prinudne naplate za preduzeća od strateškog značaja za Republiku Srbiju produžava za jednu godinu od dana stupanja na snagu Zakona, a sve kako bi se spasla ova preduzeća za koje postoje realni uslovi za prodaju.
Realni uslovi za prodaju ovih preduzeća postoje, jer su ova preduzeća, posle čerupanja kojima su bila izložena pre 2012. godine, a sada zahvaljujući naporima Vlade Republike Srbije, danas pokazuju ekonomski oporavak.
Međutim, s druge strane, ova preduzeća su upravo zbog pomenutog čerupanja danas ugrožena, odnosno opterećena brojnim postupcima prinudne naplate od strane poverilaca, zbog čega je potrebno odložiti ove postupke, kako ova preduzeća ne bi bila ugrožena.
U pitanju je 17 preduzeća koja su strateški važna za Republiku Srbiju, a neka od njih su nekada bili giganti, kao što su „Galenika“, „FAP“, „FAM“, „Jumko“, „Resavica“, „Ikarbus“, „RTB Bor“ itd. Ova preduzeća danas zapošljavaju preko 20 hiljada ljudi, čija bi radna mesta mogla biti dovedena u pitanje u koliko se ovaj zakon ne bi usvojio.
Ovim izmenama Zakona zaštićena su i preduzeća za koje Agencija za privatizaciju raspisala ili će tek raspisati javne pozive, a do dana stupanja na snagu izmena nisu prodata i ona će biti zaštićena od prinudne naplate, sve 31.10.2015. godine, čime će se omogućiti da se i ova preduzeća eventualno uspešno prodaju.
Takođe, ovim izmenama Zakona o privatizaciji zaštićena su i preduzeća koja posluju na teritoriji KiM, koja posluju zaista na jednom teškom tržištu, gde su izložena oduzimanju imovine, gde su izložena protivpravnoj privatizaciji i upravo zato ih moramo zaštititi, i njihovu imovinu i ljude koji tamo rade.
Ovim izmenama Zakona se predlaže i usaglašavanje imovine, obaveza i kapitala upisanog u prodajnu dokumentaciju, sa faktičkim stanjem, tako da će nakon stupanja na snagu ovih izmena svi subjekti privatizacije koji su u postupku prodaje morati ažurirati svoju imovinu, obaveze i kapital sa 31. decembrom poslednje poslovne godine.
Ovim usaglašavanjem će se odstupanja svesti na najmanju moguću meru, a sve u cilju kako bi se olakšala kontrola postojeće imovine i obaveza, a ovakvo usaglašavanje daje određenu sigurnost i samom potencijalnom kupcu, koji će lakše sagledati pravo stanje imovine i obaveze preduzeća.
Značajno je reći da se ovim izmenama Zakona precizira i kaznena politika u pogledu sprečavanja zloupotrebe u postupku privatizacije, pa se tako krivična odgovornost proširuje na određena odgovorna lica, i to ne samo na lica ovlašćena od strane Agencije za privatizaciju, nego i na samog kupca u postupku privatizacije i u slučaju kada se odnosi na davanje neistinitih ili nepotpunih podataka o imovini i obavezama, ili dostavljanja nepotpune ili netačne dokumentacije, za šta ova lica mogu biti osuđena na kaznu zatvora od tri meseca do pet godina, i novčanom kaznom od 100 hiljada do milion dinara.
Smatram da je Vlada Republike Srbije predlaganjem ovih izmena Zakona o privatizaciji učinila jedan dobro promišljen potez, koji je iznuđen teškim stanjem u mnogim preduzećima koja su u postupku privatizacije, stanjem koje je posledica zloupotreba i nebrige za vreme vladavine prethodnog režima, zbog čega sada ovakve izmene predstavljaju neophodan uslov za uspešno okončanje postupka privatizacije preduzeća od strateškog značaja za Republiku i drugih preduzeća koja su u postupku prodaje.
U Danu za glasanje ću podržati ovaj zakon i pozivam sve moje kolege da učine isto, kako bismo podržali napore Vlade Republike Srbije koje čini za ekonomski oporavak Srbije, a i za dobrobit preko 20 hiljada ljudi koji rade u ovim preduzećima. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, amandman je neprihvatljiv. Slušam ovde priču o nekim rokovima, odnosno slušamo priču opozicije o tome da su neki rokovi probijeni, da je prekršen zakon, čak se ovde traži i neka odgovornost za kršenje tog zakona.
Ja se ne slažem uopšte sa tim, pre svega, iz razloga zato što je za pripremu i usaglašavanje jednog ovako složenog zakonskog predloga koji definiše jednu ovako složenu materiju kao što je privatno obezbeđenje potrebno vreme. Potrebno je vreme da se takav zakonski predlog usaglasi sa svima i da dobijemo jedan ovako dobar zakonski predlog kao što smo dobili sada.
Ali, da vidimo ko to nama danas govori o rokovima. Kao što je kolega Martinović rekao, više puta je ta opozicija probijala rokove za donošenje zakona dok je bila na vlasti, ali ne samo to, nego oni nisu imali hrabrosti da uopšte donesu neke zakone, kao što je npr. Zakon o privatizaciji, koji je donela SNS sa svojim koalicionim partnerima, jer im to nije odgovaralo. Najverovatnije im nije odgovaralo zato što bi se time sprečile sve one pljačkaške privatizacije koje su se desile u to vreme i mnoge druge zakone zbog kojih su oštećeni građani Srbije. Zato rejting SNS ide na više, a opozicije na niže i zato će uskoro otići u zaborav. Hvala lepo.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas četiri vrlo važna zakona o potvrđivanju međunarodnih sporazuma, i to: međunarodni Sporazum između Srbije i Kanade o podsticaju i zaštiti ulaganja, Sporazum između Republike Srbije i Jermenije o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o saradnji u oblasti turizma i Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti turizma.
Što se tiče Sporazuma sa Kanadom, ovaj sporazum je zaključen 1. oktobra 2014. godine i on predstavlja pravni okvir i osnov za zaštitu i privlačenje investicija kako u Srbiju, tako i u Kanadu. Osnovni cilj ovog sporazuma je jačanje i poboljšanje privrednih i ekonomskih aktivnosti kod obe države, kao što sam već rekao, zaštita ulaganja.
Ono što je značajno kod ovog sporazuma jeste da on definiše i ima posebne zaštitne mehanizme za ulaganja, i to pre svega mehanizam zaštite putem nacionalnog tretmana, gde svaka zemlja garantuje ulagaču druge zemlje, potpisnice, da će dobiti isti tretman kakav daje i sopstvenim ulagačima. Takođe, ono što je značajno jeste zaštita svih ulagača od diskriminacije. Tu je i zaštita od eksproprijacije, gde se definiše da se eksproprijacija na ulaganjima može izvršiti samo u slučajevima predviđenim zakonima. Definiše se i određena naknada u vidu kamate, od momenta kada je sprovedena eksproprijacija. Ono što je značajno jeste da se definiše i naknada od gubitka za potencijalne ulagače, ali to samo u slučajevima više sile, kao što su rat ili elementarne nepogode.
Takođe, zaštita prava je definisana i putem međunarodnog arbitražnog suda u slučajevima da dođe do sporova, a sve u skladu sa Vašingtonskom konvencijom i drugim konvencijama koje su naše zemlje potpisale.
Smatram potpisivanje ovog sporazuma izuzetno značajnim zato što će zaštiti ulaganja, kako u Srbiji, tako i u Kanadi, a posebno iz razloga što je Kanada jedna od ekonomski najmoćnijih zemalja sveta sa BDP od preko 721 milijardu dolara na godišnjem nivou. Takođe, Kanada je treći najveći izvoznik nafte i prirodnog gasa u svetu. Takođe je jedan od najvećih izvoznika rude gvožđa i rude nikla.
Smatram da će ovaj sporazum iskoristiti svoj puni potencijal preko Kanadsko-srpske asocijacije, poslovne asocijacije koja će sigurno doprineti tome da se ovaj sporazum iskoristi u njegovom punom potencijalu.
Sad bih prešao na Sporazum između Republike Srbije i Jermenije o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji. Ovaj sporazum je potpisan u Jerevanu 12. oktobra 2014. godine i predstavlja takođe pravni okvir i osnov za razvoj i podsticanje ekonomske, naučne i tehničke saradnje između dve zemlje i to u oblastima investicije, turizma, industrije, nauke, tehnologije i poljoprivrede.
Kako bi se postigli osnovni ciljevi ovog sporazuma definiše se da će strane potpisnice omogućiti komunikaciju i saradnju između vladinih institucija, vezu između profesionalnih udruženja, formiranje zajedničkih preduzeća, kao i druge aktivnosti na unapređenju saradnje u ovim oblastima.
Ono što je značajno reći da je sporazumom definisano i telo koje će pratiti realizaciju zadataka iz ovog sporazuma, a to je međuvladina komisija koja će biti sastavljena od predstavnika nadležnih institucija obe strane i njen zadatak će biti svakako da ispituje funkcionisanje ovog sporazuma, da razmatra programe ekonomske, naučne i tehničke saradnje između dve zemlje.
Potpisivanje ovog sporazuma je značajno, jer bi ekonomska saradnja Republike Srbije i Republike Jermenije nažalost na poprilično niskom nivou i karakteriše je robna razmera od nekih svega dva miliona dolara na godišnjem nivou u trgovini i to najviše u izvozu lekova, mašina za pripremanje jezgrastog voća i povrća. Dok je uvoz bio u prethodnoj godini samo 124 hiljade dolara i odnosio se pre svega na mašine za bušenje.
Ovaj sporazum će omogućiti razvoj i podsticanje ekonomske, naučne i tehničke saradnje i posebnu tu mogu da kažem da Srbija može da pomogne Jermeniji svojim iskustvima u poljoprivredi, na primer, pre svega u izvozu naše semenske robe za koju znamo da je zaista kvalitetna, dok bi recimo, iz Jermenije mogli da uvozimo sušeno voće koje oni proizvode i koje je zaista izuzetnog kvaliteta, kao i neke rude na primer, molibden čiji su oni jedan od najvećih proizvođača.
Sad bih prešao na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o saradnji u oblasti turizma. Ovaj sporazum je bio sačinjen 4. jula 2013. godine u Beogradu i takođe predstavlja pravni okvir i pravni osnov za saradnju oblasti turizma, kroz uspostavljanje saradnje između organizacija koje učestvuju u razvoju turizma i investiraju u predmetnu oblast.
Saradnja oblasti turizma između dve države će se ostvarivati kroz zajedničke aktivnosti u vidu promocije organizovanih turističkih putovanja, zajedničkih projekata, kao i razmenom stručnjaka i informacija u oblasti turizma.
Za sprovođenje ovih sporazuma i njegovih ciljeva sporazumne strane će takođe osnovati jedno radno telo, a to će biti mešovita komisija koja će se sastojati od predstavnika obe sporazumne strane i to nadležnih institucija za oblast turizma. Siguran sam da će ovaj sporazum znatno pomoći u poboljšanju i razvoju turizma obe zemlje.
Sad bih prešao na Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine, koji je takođe zaključenu u Beogradu dana 6. juna 2013. godine. Osnovni cilj ovog sporazuma je unapređenje saradnje Srbije i Ukrajine u oblasti turizma i jačanje bilateralnih odnosa dve države kroz ovu oblast na principima ravnopravnosti i uzajamne koristi. Ovim sporazumom Srbija i Ukrajina su se obavezale da će podsticati bilateralnu turističku razmenu, kao i da će doprineti uspostavljanju direktnih kontakata nadležnih institucija u oblasti turizma. Takođe, obavezali su se da pojednostave procedure i dokumentaciju u oblasti turizma kako bi turisti na lakši način mogli da dođu do potrebne dokumentacije i na lakši način putuju.
Kako bi se sproveo osnovni cilj ovog sporazuma, a to je jačanje bilateralne saradnje u oblasti turizma, dve države Vlada Republike Srbije i Ukrajine su predvidele formiranje takođe jedne radne grupe za turizam sastavljen je takođe od predstavnika institucija obe strane koje su zadužene za turizam.
Poboljšanje bilateralnih odnosa dve države u oblasti turizma je značajna, ne samo da će dovesti do poboljšanja saradnje u oblasti turizma, već i poboljšanje ukupnih bilateralnih odnosa dve države i njihovo podizanje na jedan viši nivo.
Smatram da će svi ovi sporazumi omogućiti poboljšanje bilateralnih odnosa između država potpisnica, poboljšanje saradnje između država u oblastima na koje se odnose, jačanje veza između naroda i svakako novim investicijama u svim državama potpisnicama.
Pozdravljam ovakvu jednu intenzivnu diplomatsku aktivnost Vlade Republike Srbije koja se ogleda kroz ove sporazume koje potpisujemo i pozivam ih da nastave i dalje tako da rade. Poslanička grupa SNS će podržati ove predloge sporazuma u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem se predsednice.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se samo kratko osvrnuti na Sporazum između Republike Srbije i Kanade o zaštiti ulaganja i na osnovu tog sporazuma pozvao bih investitore iz Kanade da ulože u Republiku Srbiju, jer sada tim Sporazumom imaju i pravni i institucionalni okvir za ulaganje, a i njihova investicija će biti zaštićena.
Ne samo to, nego je i Republika Srbija od kada je Vlada Republike Srbije sa premijerom Aleksandrom Vučićem na njenom čelu, je postala jedna stabilna, moderna i uređena država, sa dobrom investicionom klimom, što pokazuju investicije koje su se desile u vreme mandata ove Vlade.
To su na primer, fabrika „Henkel“ u Kruševcu, u koju je uloženo 21 milion evra i u kojoj je otvoreno 220 novih radnih mesta. Fabrika „Džonson elektrik“ u Nišu, to je kompanija koja posluje u više od 30 zemalja i ima preko 30.000 zaposlenih širom sveta, ona je otvorila pogon u Nišu u kome je zaposleno 250 novih radnika uz ulaganje od 20 miliona evra. Fabrika „Kuper standard“ auto industrija u Sremskoj Mitrovici koja je deo „Kuper standard grupe“ koja posluje u više od 19 zemalja i ima čak 25.000 radnika širom sveta uz ulaganje od 25 miliona dolara, pri čemu je Vlada Republike Srbije obezbedila 4 miliona evra za ovu investiciju i gde je zaposleno 200 radnika, a planira se još 600 zaposlenih do kraja 2016. godine.
Proizvodna hala finske firme „PKC“ u Smederevu uz pomoć Vlade Republike Srbije izgrađena je u iznosu od 682 miliona dinara gde je zaposleno 370 ljudi, a planira se još čak 1500 zaposlenih. Zatim „Svarovski“ u Subotici sa 200 novozaposlenih, „Kalcedonija“u Subotici, džins i turska fabrika tekstila u Krupnju gde je zaposleno 120 radnika i niz drugih investicija koje pokazuju da je Vlada Republike Srbije kredibilan partner za sve investitore. Još jednom pozivam i investitore iz Kanade i sve investitore da ulože u Republiku Srbiju, jer će Vlada Republike Srbije obezbediti da njihova investicija bude sigurna i zaštićena. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, smatram naravno da je amandman neprihvatljiv zato što se njime briše deo jednog izuzetno važnog zakona koji će omogućiti realizaciju jednog od najznačajnijih projekata u Srbiji u zadnjih 20 godina. Projekta koji će zaposliti preko 10 hiljada ljudi i ne samo to, projekta gde će na samoj izgradnji, očekuje se angažovanje između 22 hiljade i 25 hiljada građevinskih radnika mereno odnosom prosečnog broja radnika i prosečnog broja izgrađenih kvadrata u prethodnom periodu.
Projekta koji će svakako pogurati privredu i pomoći privredu Srbije i koji će povećati BDP Srbije jer znamo kada stimulišemo građevinsku industriju da se na taj način stimuliše i BDP, što će svakako doprineti boljem standardu građana.
Međutim, ja bih hteo da skrenem pažnju, ovde smo govorili, čak opozicija spominje i neku krivičnu odgovornost u odnosu na ovaj projekat, spominju se neki projekti u kojima je učestvovao i realizacija nekih projekata u kojima je učestvovao aktuelni vojvođanski premijer. Moram da spomenem kako je to radio aktuelni vojvođanski premijer, šta je to radila ta Vlada od 2009. do 2012. godine.
Jedan takav projekta je recimo projekat koji je radio Zavod za izgradnju grada i tadašnji direktor Zavoda za izgradnju grada koji je kadar sada jedne opozicione stranke, imamo izveštaj Budžetske inspekcije o radovima na izgradnji Subotičkog i Somborskog bulevara, koji kaže da od 2009. do 2012. godine ondašnja Uprava Zavoda za izgradnju grada kršila je Zakon o javnim nabavkama i druge propise i nanela gradu štetu od više stotina miliona dinara.
Tako recimo, inspekcija je utvrdila da je ugovor sa firmom, neću spominjati ime firme, vrednog skoro 146 miliona dinara, potpisan uz kršenje Zakona o javnim nabavkama jer nije poštovan rok za žalbe. Isti propusti su konstatovani i kod druge firme koji je vredeo skoro 242 miliona dinara za osnovne i još 34 miliona dinara za dodatne radove.
Dokumentacija potvrđuje da su rokovi na ovom delu Subotičkog bulevara bili probijeni jer je prvobitno trebalo da bude gotovo 2011. godine, a završeni su tek 15. oktobra 2011. godine.
Takođe, kaže – Inspekcija je konstatovala da tadašnja Uprava ZIG nije naplatila penale za 126 dana u visini od 36 miliona dinara, ali s druge strane naplatila dodatnih 5,6 miliona dinara zbog greške u obračunu.

Odmah se vraćam na amandman.
Dakle ovde imamo elemenata krivične odgovornosti, četiri osobe se trenutno krivično procesuira zbog svega ovoga i zato molim vas da opozicija ne spominje krivičnu odgovornost u ovom projektu koji je za dobrobit građana Srbije za razliku od ovoga što su oni radili. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da amandman nije prihvatljiv, ukidanje agencija za hemikalije neophodno, smatram da to nije problem, obzirom da ministarstvo ima sasvim adekvatne ljude, adekvatne kadrove koji će preuzeti nadležnosti agencija za hemikalije, ali ono što smatram da jeste problem, a to je recimo jedan ekološki problem u naseljenom mestu Rumenka, pored Novog Sada.
Dana 14.7.2010. godine, tadašnji gradonačelnik Igor Pavličić, otvorio je početak radova na izgradnji radova prečistača otpadnih voda u Rumenci koji je izuzetno značajan za ovo mesto i koji je omogućio građanima ovog mesta da žive u 21. veku. Međutim, za te poslove je trebalo biti obezbeđeno oko 220 miliona dinara, od čega je Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine trebao da obezbedi 28 miliona dinara. Znači, od 2010. godine do danas, apsolutno ništa nije prebačeno od strane Fonda za kapitalna ulaganja. Čak, šta više, prošle godine Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodina je potpuno izašla iz tog projekta i projekat je preuzeo Grad Novi Sad odnosno Zavod za izgradnju grada.
Od tada je urađeno 6,8 km sekundarne kanalizacione mreže i taj projekat prečistača se privodi kraju, a sve na čelu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem. Dakle, ne možemo govoriti o tome da je veći ekološki problem ukidanje Agencije za hemikalije od ovih problema koje građani imaju na lokalnim samoupravama.
Ovo je jedan ozbiljan problem. Građani Rumenke su odavno trebali da imaju prečistač, a nemaju zahvaljujući tome što je neko potrošio 500 hiljada evra ili 60 miliona dinara na bilborde. Hvala.

Hvala vam.
Poštovana predsednice Skupštine, gospođo ministar, predstavnici ministarstva i Narodne banke Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, čisto da nastavim kontinuitet, ali po amandmanu. Smatram da je amandman neprihvatljiv, kao i svi ostali amandmani kojima se briše faktički ceo Predlog zakona o osiguranju depozita.
Vratiću se na sam pojam ovog zakona, odnosno na sam predmet regulisanja ovog zakona, zato što mislim da je vrlo bitno da građani znaju šta je predmet regulisanja. To je osiguranje depozita, kao i zaštita depozita pravnih i fizičkih lica i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije.
Ovaj Predlog zakona je apsolutno u interesu građana Srbije i ništa ne može biti iznad interesa građana Srbije, pa čak ni očuvanje duha parlamentarizma, niti dostojanstva Narodne skupštine. Jer, mi smo predstavnici građana Republike Srbije i njihov interes mora biti iznad svega.
Zašto su bile potrebne upravo ove izmene? Evo, jedan od razloga je zato što smo imali situaciju 2012. godine da su kompletna sredstva za osiguranje depozita faktički potrošena na nesolventnu „Agrobanku“. Dakle, lošim zajmovima rukovodstva „Agrobanke“ građani Srbije su oštećeni za 300 miliona evra. Iz tih razloga moramo doneti jedan ovakav zakon, koji će nas ubuduće zaštititi od ovakvih stvari i kojim će se ostvariti interes građana Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalaze zakoni o izmenama i dopunama Zakona o odbrani i zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, koji su vitalni za pravilno funkcionisanje sistema odbrane Republike Srbije.
Ove izmene i dopune Zakona o odbrani i Vojsci Srbije su doneti na osnovu iskustava iz prakse i detaljnih analiza o primeni postojećih zakona na funkcionisanje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Osnovni cilj predlagača ovih izmena zakona je da se ovim izmenama izvrši usklađivanje sa postojećim zakonima i propisima, kao i da se omogući efikasniji rad Ministarstva odbrane uz maksimalne uštede, te da Vojsku Srbije učini efikasnijom i modernijom oružanom snagom.
Osnovne izmene u Zakonu o odbrani se odnose na proširenje nadležnosti predsednika Republike u oblasti odbrane, pa tako predsednik Republike sada daje saglasnost na nacrte svih osnovnih dokumenata planiranja razvoja, a ne samo na nacrt strategijskog pregleda odbrane Republike Srbije. Proširene su nadležnosti i Vlade Republike Srbije, pa tako sada Vlada Republike Srbije ima ovlašćenja za donošenje akcionih planova za sprovođenje donetih strategija radi efikasnosti u njihovoj primeni.
Značajna je izmena Zakona o odbrani koja se odnosi na znatno preciznije uređivanje materije inspekcijskog nadzora u Vojsci Srbije, čime će se obezbediti efikasnije sprovođenje inspekcijskog nadzora i kontrola postupanja sprovođenja u skladu sa zakonom.
Takođe, možda i najznačajnije rešenje je upravo uvođenje institucije vojnog pravobranilaštva, koje predstavlja posebnu organizacionu jedinicu Ministarstva odbrane, čiji je zadatak da preduzima pravne radnje i pravna sredstva radi ostvarivanja i zaštite imovinskih interesa Republike Srbije u sistemu odbrane.
Osnivanje vojnog pravobranilaštva je izuzetno značajno zato što smatram da posebna služba koja je formirana i funkcioniše unutar Vojske Srbije, kao što je vojno pravobranilaštvo, može mnogo bolje da štiti interese Vojske Srbije nego neko pravno lice van sistema Vojske Srbije.
Što se tiče izmena Zakona o vojsci, pored značajnih izmena kojima se vrši usklađivanje i harmonizacija sa postojećim propisima i pravnim sistemom u cilju efikasnije primene ovih zakona, novim izmenama Zakona o vojsci se ponovo uvodi mogućnost da pripadnici vojske uz prethodnu saglasnost ministra odbrane učestvuju u aktivnostima udruženja civilnog sektora, kojima se ostvaruju ciljevi reforme sistema odbrane i Vojske Srbije.
Ovakvo rešenje kojim se omogućava pripadnicima vojske da učestvuju u aktivnostima civilnog sektora je vrlo značajno, jer je u skladu sa članom 141. Ustava Republike Srbije, koji definiše da je Vojska Srbije pod demokratskom i civilnom kontrolom.
Ova izmena Zakona o vojsci će vratiti nadzornu ulogu javnosti građanskog društva, što predstavlja jedan od stubova demokratske civilne kontrole sektora bezbednosti. Takođe, izmenama Zakona o Vojsci Srbije se preciziraju specifična zanimanja Vojske Srbije koja se obavljaju u posebno teškim uslovima, čime će se bolje zaštiti prava ovih pripadnika Vojske Srbije koji rade u teškim i opasnim uslovima, kao što su piloti, ronioci, padobranci.
Izmenama zakona se definiše i mogućnost da pripadnik Vojske Srbije nakon devet godina provedenih u statusu profesionalnog vojnog lica može biti primljen u stalni radni odnos kao civilno lice bez javnog konkursa, čime će se omogućiti ovim licima da i nakon ovog perioda nastave svoj rad i daju doprinos sistemu odbrane Republike Srbije.
Pre nego što završim svoje izlaganje, hteo bih da se osvrnem na neke pozitivne stvari u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, koje su se desile od kada ste vi, gospodine ministre, preuzeli dužnost. Kao što ste rekli Vojska Srbije po prvi put za 15 godina ima 75% popunjenosti rezervi naftnim derivatima i avionskim gorivom, dok je za vreme ministra koji je upravljao Ministarstvom odbrane do 2012. godine goriva bilo samo za dnevne potrebe, dok su ratne rezerve bile na nuli.
Takođe, neko iz opozicije je danas rekao da je stanje u vazduhoplovstvu kritično. Evo, postavljam pitanje – u kakvom je stanju bilo vazduhoplovstvo u vreme pre 2012. godine, ako znamo da je u to vreme prosečan nalet pilota lovačke avijacije bio dva i po sata, a sada nalet ovih pilota iznosi 40 sati? Toliko o tome kakvo je stanje u vazduhoplovstvu bilo nekada i kakvo je sada.
Takođe, racionalnim korišćenjem sredstava od uštede u prošloj godini, Vojska Srbije je uspela da kupi preko 30 hiljada gas maski. Opet osnovano postavljamo pitanje – šta se sa tim novcem dešavalo pre 2012. godine?
Gospodine ministre, hvala vam na veličanstvenoj Vojnoj paradi koja je pokazala da građani Srbije imaju oružane snage na koje mogu da se ponose. Smatram da je zaista lepo bilo videti ponos u očima srpskih vojnika koji su prolazili pored ogromnog broja građana koji su došli da vide tu Vojnu paradu.
Smatram da će ove izmene i dopune Zakona o odbrani i Vojsci Srbije znatno doprineti efikasnijem i boljem funkcionisanju sistema odbrane i Vojske Srbije, čime će ove institucije zadržati zasluženi ugled i poverenje građana Srbije. Upravo iz ovih razloga ću podržati ove izmene zakona. Pozivam vas da i vi isto učinite. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da amandman nije prihvatljiv, jer se njime menjaju elementi budžeta, predloženog budžeta za 2015. godinu, a mi po prvi put imamo budžet koji predviđa povećanje prihoda od čak 27 milijardi dinara, sa 897 na 924 milijarde dinara pri čemu je ovo povećanje zasnovano na realnim osnovama, jer su se u ovoj godini značajno povećali poreski prihodi do npr. PDV i akciza. Takođe, po prvi put se predviđa i ušteda od 27 milijardi dinara i budžetski deficit je niži u odnosu na planiranim rebalansom u oktobru za čak 70 milijardi dinara.

Međutim, treba da vidimo zašto uopšte mi moramo da planiramo deficit za 2015. godinu. Dakle, predamnom imam zakone o budžetu od 2008. godine do 2012. godine. U 2008. godini smo imali planirani budžetski deficit od 14 milijardi i 828 miliona dinara. Međutim, u 2012. godini isti taj budžetski deficit je 115 milijardi 676 miliona dinara. Dakle, za više od 101 milijardu dinara se povećao budžetski deficit za četiri godine. Zato mi danas, zbog loše politike Vlade od 2008. godine do 2012. godine, moramo da predvidimo ovakav budžetski deficit.

Takođe, ono što je interesantno jeste pogledati rashode za plate zaposlenih od 2008. godine kada su bili predviđeni u iznosu od 141 milijardu dinara, a već 2012. godine u iznosu od 173 milijarde dinara, što je čak za 32 milijarde dinara više. Toliko o tome ko je zapošljavao, partijski zapošljavao u javni sektor.

Čuli smo iz opozicije da poreski prihodi i nisu nešto povećani. Međutim, čini mi se da neko nije čitao budžet, jer ako pogledamo opet budžete od 2008. godine do 2012. godine poreski prihodi su se od 2008. godine do 2012. godine povećali za 82 milijarde dinara, dok za samo dve godine, odnosno od 2012. godine do 2014. godine povećali su se za 81 milijardu dinara. Dakle, mi smo za dve godine povećali poreske prihode onoliko koliko su oni povećali za četiri godine.

Budžet za 2015. godinu je realno planiran, transparentan i definisan u skladu sa politikom štednje i reformi koje sprovodi Vlada Republike Srbije i upravo zato, iz tih razloga, smatram da ne treba prihvatiti nijedan amandman opozicije kojim se menja ovako dobar budžet. Hvala.

Poštovani predsedavajući, predstavnici NBS, dame i gospodo narodni poslanici, amandman kojim se briše član 24. Predloga zakona o osiguranju je apsolutno neprihvatljiv. Čuli smo kolege da je to faktički član koji predviđa razdvajanje poslova životnog i neživotnog osiguranja, a to je nešto što je svakako obaveza Republike Srbije u usklađivanju sa direktivom EU. Ta direktiva predviđa ovakvo razdvajanje i to je nešto što je bilo predviđeno još Zakonom o osiguranju iz 2004. godine. Od 2004. godine se produžavao sve do sada rok za definisanje ovakvog jednog člana kojim će se razdvojiti ovi poslovi i to do sada nije urađeno. Sada se prvi put to radi.
Zašto je značajno razdvajanje životnog i neživotnog osiguranja? Zato što su to pre svega dve suštinski različite vrste osiguranja, čije će razdvajanje obezbediti efikasnije i transparentnije upravljanje sredstvima životnog i neživotnog osiguranja, a čime će se obezbediti veća sigurnost ulaganja za sve građane Srbije.
Smatram da nije akademski čestito od podnosioca amandmana što briše svojim amandmanima jedan ovako dobar zakon kao što je Predlog zakona o osiguranju, koji je u interesu svih građana Srbije. Zato smatram da ne treba glasati niti za jedan amandman predlagača amandmana.

Hvala, predsednice.
Dakle, smatram da je amandman na član 33, kojim se briše, naravno, član 33, apsolutno neprihvatljiv. Ovaj član propisuje način odlučivanja Narodne banke Srbije o zahtevu za dobijanje prethodne saglasnosti za sticanje, odnosno uvećanje kvalifikovanog učešća u društvu za osiguranje, a usko je povezan sa članovima 31. i 32. Predloga zakona o osiguranju, koji definišu obavezu pribavljanja saglasnosti Narodne banke Srbije za sticanje, odnosno uvećanje učešća u društvu za osiguranje.
Zašto je ovo neophodno? Pre svega radi zaštite korisnika usluga društava za osiguranje. Zaštite od koga? Od vlasnika društva za koga se na osnovu raspoloživih podataka ne može osnovano očekivati da će obezbediti stabilno i sigurno poslovanje društva za osiguranje. Dakle, ovim štitimo građane. I ne samo to, član 33. propisuje da pre davanja saglasnosti Narodna banka Srbije mora utvrditi pouzdanost lica koje stiče učešće, kao i finansijsku opravdanost tog sticanja.
Iz ovih razloga smatram da ovaj amandman treba odbiti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je ovaj amandman neprihvatljiv. Komisija ne može da  radi bez nadoknade. To je jedan izuzetno važan organ kojeg postavlja skupština lokalne samouprave i upravo kao takav on je nezavisan i to je jedna vrsta kontrolnog organa i to stručni ljudi koji ne mogu da rade bez naknade.
U Novom Sadu ti ljudi rade, jednom nedeljno se sastaju i donose zaista vrlo važne odluke za razvoj grada i mislim da je nemoguće da takvi ljudi rade bez naknade i da je upravo zato ovaj amandman ne treba da bude prihvaćen. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, samo da se zahvalim  gospođi ministarki i njenim saradnicima što su prihvatili ovaj amandman. Amandman je bio vrlo jednostavan. Imao sam nameru da merno-regulacione stanice za gas, koje predstavljaju jedan komad opreme, da se na njih ne primenjuju odredbe o formiranju građevinskih parcela, obzirom da bi to mogao zaista biti problem za investitora onoga momenta kada se takva oprema ukloni. Tada bi mu ostala jedna takva formirana građevinska parcela i on bi opet morao da sprovodi jedan takav postupak. Obzirom da je jedna oprema koja se lako pomera, smatram da se ne trebaju primenjivati ove odredbe. Upravo zato je Vlada i prihvatila amandman. Hvala.