Da li još neko želi reč? Zoran Krasić narodni poslanik.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 254. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković, Slobodan Pajović, Miodrag Đidić, Milan Marković, Leila Ruždić-Trifunović i Boško Ristić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 274. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Nemanja Šarović.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Nemanji Šaroviću. Da li još neko po ovom amandmanu želi reč? (Ne.)
Na član 275. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 276. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 277. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Igor Bečić.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Narodni poslanik Boško Ristić. Izvolite.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 278. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu?

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Goranu Cvetanoviću.
Da li po ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)
Konstatujem da smo završili sa članom 278.
Sutra u 10,00 časova nastavljamo sa članom 279.
Zahvaljujem vam se još jednom na razumevanju.

Nekoliko stvari. Prvo, ovde je bilo reči o proceduralnim pitanjima, da je Skupština završila posao, tj. da je izborna komisija verifikovala mandate, da je sud presudio i da je sve u redu. Mi naravno nećemo da pravimo istražne radnje i ovaj anketni odbor ne treba da vrši sudske istražne radnje, ali mora da utvrdi istinu šta se događalo u gradu Beogradu.
Mi nemamo ništa protiv da se utvrdi stvarna istina o tome šta se dešavalo u Srbiji. Na primer, šta se dešavalo u Gadžinom Hanu, kada su zahvaljujući izbornoj komisiji, tačnije rečeno sudu koji ste vi birali, sudijama, poništeni izbori, pa se išlo ponovo, ponovo, ponovo, da pobedite i niste uspeli. Nemamo ništa protiv ni što ste u Žitištu pomoću vašeg suda uspeli ponovo da organizujete izbore, pa opet niste uspeli.
Nemamo ništa protiv ni u sijaset drugih opština gde ste to činili, ali dobro je da utvrdi anketni odbor, da se vidi šta rade, a ne da sada vi kažete kako je završena stvar i, eto, mandati prelaze drugima. Zašto o tome čiji su mandati niste raspravljali u prošlom sazivu kada ste SPS-u uzeli pet mandata i Baneta Ivkovića.
Zašto se tada niste setili da kažete – dajte ljudi, imamo ostavke, imamo Administrativni odbor, evo ostavke su potpisane, sve je u redu, dajte oduzmimo im mandate i vratite SPS-u pet mandata.
Ne, nego vam je to tada odgovaralo. Ne može tako. Mi ne želimo da menjamo anketnim odborom sudsku odluku. Želimo samo da se ustanovi istina i, ono što je gospodin Petronijević rekao ovde, da pokažemo da su isti akteri bili 1996. godine kada ste SPS napali za krađu izbora. Isti akteri, videćete, isti ljudi. I tada su ti isti ljudi radili, i tada su sa vama zajedno to činili, i tada ste ih birali u izborne komisije i sada ste ih birali u izborne komisije i na druga slična mesta.
Želimo da anketni odbor ustanovi i to da je u Beogradu bilo najveće kršenje izborne ćutnje, najveće kršenje Zakona o lokalnim izborima. Tadić otvara kancelariju u petak, kao predsednik DS-a. Nemojte reći - on je predsednik Republike, kao predsednik Republike dva dana pre toga je držao miting u Novom Sadu, kao predsednik DS-a otvara narodnu kancelariju. To je najveće kršenje izborne ćutnje.
Sve to mora anketni odbor da konstatuje zbog nas ovde, kako bismo se usaglasili da taj kriminalni Zakon o lokalnoj samoupravi, koji ste vi usvojili, pa vam se sada obija o glavu, promenimo što pre, da usvojimo jedan zakon koji pripada građanima Srbije.
To su činjenice, a ne to što neko želi vama da naruši vlast. Ako se vidi da je bilo mnogo kršenja Zakona o lokalnim izborima, Skupština i Vlada ima pravo da raspusti Gradsku skupštinu, pa da raspišemo za tri meseca ponovo, pa da vidimo gde smo, da dođemo do istine, mislim da je ona svima korisna, a ne zbog promene rezultata.

Naravno, osetio sam se prozvanim zato što smo gospodin Nikolić i gospodin Vučić, mi smo u stvari sarađivali i dogovarali se. Mi znamo kako je ta vlast funkcionisala. Drugi ne znaju kako je funkcionisala 1992. i 1993. godine, i na kojim osnovama i kako ste podržavali manjinsku vladu te 1992. i 1993. godine.
Na tim istim osnovama Socijalistička partija Srbije podržava ovu vladu. Podržavali ste vladu Socijalističke partije Srbije da ne bi drugi preuzeli vlast, koje vi niste voleli. Mi se nismo slagali da SPO sa drugima preuzme vlast i mi danas isto to mislimo. Podržavamo ovu vladu zato što znamo da će u svakoj drugoj varijanti na vlast doći Demokratska stranka.
Dok se ona ne raščisti, očisti, dok se ne rasprave korupcije koje su oni pravili u prethodne tri godine, mi ćemo podržati ovu vladu i podržavati sve njihove zakone i njihove predloge koje Vlada ima.
To je cena koju mi plaćamo, a ta cena se zove da smo dobili 23 gradonačelnika i predsednika opština, sviđalo se vama to ili ne, da smo dobili onoliko glasova koliko smo dobili na parlamentarnim izborima, a vi se pitajte gde je vaših milion glasova od predsedničkih izbora do ovih lokalnih izbora. To je vaša cena i vi imate pravo da o tome razgovarate.
Sarađivali smo onda kada smo se slagali politički. Sada se ne slažemo, ne sarađujemo. Sada nam je ova politika prihvatljivija. Građani će oceniti da li je bolje što podržavamo ovu politiku ili da dopustimo da se Demokratska stranka, sa ovom politikom koju je danas prezentirala, ponovo vrati na vlast. Učinićemo sve da oni ne budu na vlasti i kada nam se nešto ne sviđa kako ova vlast vodi.

Prvo se izvinjavam gospodinu predsedniku, zato što nisam malopre izašao za govornicu, ali mislim da treba da napravimo neki red ovde u parlamentu i ne treba da se tučemo za mikrofonom, doći će svi na red koji to hoće. Ne vidim razlog da se predsednik zbog toga ljuti.
Naravno da sam prinuđen da reklamiram povredu Poslovnika, zato što gospodin Vlahović ima opsesiju Socijalističke partije Srbije. Razumem ga. Kada imate 130 predsednika opština do juče, a sada imate samo 23, a Socijalistička partija Srbije 25, vi imate problem. To shvatam. To je vaš problem, nije problem ove skupštine.
Drugo, vi ste u stvari glavni gubitnici ovih lokalnih izbora i to vi znate, to treba da prihvatite. Imali ste četiri gradonačelnika, a sada ste sa šest hiljada dobili jednog u Beogradu, na silu. Vaše je pravo da se zbog toga hvalite, ali građani znaju rezultat. Nemojte nas da zbog toga spominjete, nismo mi krivi zbog toga, to ste vi krivi.
Treće, kada pominjete Kumanovski sporazum, podsećam vas da ste tri godine u ovom parlamentu i u javnosti zagrlili Rezoluciju 1244 i samo pomoću Rezolucije 1244 branili Kosovo i Metohiju, i u svakoj drugoj rečenici ste govorili - mora da se sprovede Rezolucija 1244, Rezolucija 1244 brani Srbe na Kosovu, Rezolucija 1244 brani Srbiju.
Rezolucija 1244 je u stvari temelj Kumanovskog sporazuma. Kumanovski sporazum je samo deo rezolucije.
Ne bi bilo Kumanovskog sporazuma da nije rezolucije, a da nije bilo rezolucije prihvatio bi se ultimatum koji vi i sada hoćete, zajedno sa vašim predsednikom, da u roku od tri godine bude Kosovo nezavisno.
Mi to nismo dali, ponosni smo zbog toga, a vaš predsednik to neka čini, to je vaše pravo, ali znam da građani Srbije i ova skupština to nikada neće prihvatiti.

Povodom pogrešnog tumačenja, s obzirom da je pre podne ovde bilo odgovora i ja se zahvaljujem što sam dobio tekst rezolucije.
Žao mi je što sam bio u pravu, jer ne volim da ovakva rezolucija bude usvojena za Srbiju i žao mi je što je teža nego rezolucija koja je usvojena kada smo dobijali sankcije.
Nažalost, tačno je ono što sam rekao, da je šikaniranje reč koja je upotrebljena. Vi ćete mi reći - ne, nego uznemiravanje. Prevodilac u tekstu koji smo dobili od Skupštine Srbije kaže da se ta reč može tumačiti kao šikaniranje, zlostavljanje i uznemiravanje. Prema tome, to je slobodno tumačenje prevodioca. On je to napisao. Nije samo to, nego pod e) i pod f) kaže se – ''uzevši u obzir poslednjih godinu i po dana centralna i lokalna vlast nije osigurala poštovanje osnovnih ljudskih prava, uključujući i prava etničkih nacionalnih manjina u Vojvodini''.
Gde ćete teže kvalifikacije? Ne volim što je tako, ali moramo prihvatiti da je tako i raspravljati o tome kako ta pitanja da rešimo i to je ustvari glavni doprinos približavanju Evropi i Evropskoj uniji, a ne to što ćemo deklarativno da se izjašnjavamo da hoćemo u Evropu.

Da li koristite...

Dame i gospodo, naravno da Skupština ima pravo da donosi razne rezolucije, deklaracije i to nije sporno, ali je sporno da li mi kada predložimo neku rezoluciju ili deklaraciju polazimo od činjenice da ta rezolucija može biti sprovedena. Da li to zavisi od nas i da li tu rezoluciju poštuju svi politički faktori u ovoj našoj zemlji? Nažalost, mislim da nam iskustvo u poslednje vreme dokazuje da može ova Skupština da usvoji kakvu god hoćete rezoluciju – ona više služi za politički marketing onima koji predlažu tu rezoluciju nego za samo držanje i pridržavanje onoga što Skupština usvoji.
Poslednji dokaz je jučerašnji. Mi smo ovde u parlamentu usvojili Rezoluciju o Kosovu i Metohiji, a predsednik Republike se toga ne drži. On je saopštio drugi politički stav, ne interesuje ga šta je Skupština ovde usvojila kada je reč o rezoluciji, kada je reč o odnosu prema Kosovu i Metohiji, kada je reč o onome na koji način ćemo se zalagati i plašim se da se na isti način i sada ponašamo, da mi predlažemo rezoluciju da bi iza političkih i marketinških razloga ovde raspravljali o tome ko je za Evropsku uniju, a ko nije, a da u suštini ne zavisi od nas, političkih faktora u zemlji, šta će se i na koji način rešavati u narednom periodu kada je reč o pridruživanju Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji.
Kada kažem da ne zavisi od nas onda ne zavisi od ove rezolucije. Juče smo čuli potpredsednika Vlade da je to 2007. ili 2012. godina i ja se slažem. Ako je tako krenimo na konkretne poteze približavanja Evropskoj uniji, a to znači da znamo da je Hrvatska dobila 2800 zakona i to znači da ćemo sledeće godine, kako smo juče čuli, dobiti taj predlog koliko je to i koji su to zakoni. Krenimo na realizaciju toga, krenimo na konkretno, a ne političkim pričama hoćemo u Evropu. Ta politička priča ništa ne znači, jer niko ne osporava u Srbiji nijedan politički faktor, nijedna politička partija da mi hoćemo prema Evropskoj uniji ali da vidimo šta to konkretno znači, koji su to evropski zakoni.
Slušamo retoriku ovde tri četiri godine o tome da hoćemo u Evropsku uniju i da treba da usklađujemo zakonske projekte sa evropskim zakonodavstvom, a sa druge strane pre godinu i po dana imali smo Zakon o izmeni krivičnog zakona koji ne samo da je suprotan evropskom zakonodavstvu nego je i suprotan i zakonodavstvu Zanzibara ili Zimbabvea, najstravičnijih zemalja u svetu, zato što smo imali zakon po kome neko može da bude šest meseci u zatvoru bez krivične prijave.
Prema tome, suština je da li mi kao Skupština, kao politički partneri u Srbiji stvarno želimo da usmeravamo Srbiju prema Evropskoj uniji i da usklađujemo zakonske projekte ili hoćemo da igramo ovde šarenu lažu i da prikupljamo političke poene tako što ćemo jedne da optužimo da su za Evropsku uniju, a druge da nisu. Sada ima onih koji su protiv ulaska u Evropsku uniju. Ne zavisi od nas to. Zavisi od nas u dinamici koju usvajamo, ali mi očito to nećemo. Mi hoćemo retorikom da budemo prema Evropskoj uniji, a ne želimo suštinski da budemo u njoj. Tako i ova rezolucija u suštini nema značaj da li ćemo se približiti Evropskoj uniji.
Da li smo po usvajanju ove rezolucije bliži jedan dan Evropskoj uniji? Nismo. Da li ćemo biti bliži jedan dan da smo današnji dan potrošili da usvojimo zakon iz ekonomske sfere ili iz neke druge sfere, koji je i zakon evropskog zakonodavstva? Bili bi bliži ali mi nećemo to nego hoćemo da trošimo raspravu u Skupštini za političke rasprave, za politički marketing i za predstavljanje i dokazivanje ko je bliži, a ko je dalji Evropi i evropskom zakonodavstvu. Ta priča o tome kako nas sada Evropa prihvata, pa smo mi lepi, fini, to nije tačno. Nikada nismo imali ovako oštre rezolucije od strane Evrope, ni Saveta Evrope, ni Evropskog parlamenta, čak ni u danima kada su nam uvodili sankcije. Ni 1998. godine, ni 1999. godine kada su nas bombardovali, nikada nisu upotrebili reč zločini i zverstva. Sećate se da je u rezoluciji usvojena rečenica gde se kaže da smo mi činili zverstva u Vojvodini.
Ni kada su nas bombardovali, ni kada je Savet bezbednosti usvajao rezolucije i govorio je prekomernoj upotrebi sile na Kosovu, govorio o humanitarnoj katastrofi, nikada nije rekao da je neko činio u Srbiji zverstva protiv drugih nacionalnih zajednica. To smo dobili 2004. godine. Dobili smo 2003. godine da smo imali kršenje svih ljudskih prava pomoću onog čudnog vremena, kako su ga zvali "Sablja". Prema tome, u tome je suština, da li stvarno hoćemo ili hoćete retorikom da skupljate političke poene i glasove birača.
Juče sam čuo, a i danas ovde čujem da je veliki patriotizam otići u Hag. Bio je veliki patriotizam otići i braniti Srbe na Kosovu, pa su mnogi tada bežali i spavali u svojim toplim krevetima, a nisu trčali Srbima da pomognu. Sada trče da im obećavaju i da im objašnjavaju kako je lepo i fino da izađu na izbore. Što to tako nisu govorili pre par meseci 17. i 18. marta? Tada su govorili potpuno drugačije. Juče su govorili potpuno drugačije. Pre par meseci su u izbornoj kampanji govorili da treba svi politički faktori da se objedine kada donosimo važne državne odluke. Umešnost je šefa države da objedini političke faktore, a ne da se on pokaže kako je fin, lep, pametan.
Eto, on se udvara Zapadu, šlihta se Zapadu, a mi nismo dobri prema Zapadu i eto mi ne brinemo dobro o Srbima i o svetu. Brinemo isto dobro o Srbiji, o Srbima i o svetu, ali brinemo tako što hoćemo da se uskladimo i mi smo spremni da se usklađujemo ovde i da prihvatamo neke članove zakona koji nam možda u datom trenutku ne odgovaraju, ako su za opšte dobro, a ne za političku retoriku koju neko ovde koristi.
Zato što je ovo za političku retoriku, a ne za stvarno približavanje Evropi mi ovde danas dangubimo i raspravljamo o rezoluciji koja u suštini ništa ne znači i zato nas čeka 3000 zakona koje treba da usvojimo do 2007. godine, ako želimo uopšte da razmišljamo o Evropskoj uniji, a ja mislim da mnogi koji govore o reformama ne razgovaraju i ne žele da pričaju o Evropskoj uniji nego žele da prikupljaju sitne političke poene. Što se više trudile da pokupe da prikupe političke poene to manje glasova za njihove političke partije u kutijama. To su pokazali lokalni izbori. Hvala.

Imam i ja samo jednu rečenicu. Molim vas, mislim da nije u redu da članovi Odbora za inostrane poslove tu rezoluciju drže kod sebe. Obavezno je da svi poslanici dobiju rezoluciju koju je Savet Evrope usvojio, koja je bila predmet rasprave na Odboru, pa ćemo onda videti šta je istina.         Čitao sam rezoluciju koju su mi članovi Odbora dali i piše vrlo precizno ta reč, pa molim da i to raspravimo i da dobijemo, kao poslanici, dokument, da znamo šta se o nama priča u Evropi, šta je istina a šta ne, a ne da to koristimo za svoje lične potrebe.

Juče sam rekao gospodinu Živkucinu, koji  ovde mimo Poslovnika nastupa, jer je na početku ove rasprave bilo jasno da je šef poslaničkog kluba i ovlašćeni predstavnik gospodin Stevanović. Juče smo dobili novog šefa, tj. posle prekjučerašnje rasprave i uvodnog izlaganja ispred poslaničkog kluba.
Naravno, očito da onaj ko je izazvao ovu raspravu nije bio zadovoljan i naredio je promenu šefa poslaničkog kluba i ovlašćenog predstavnika, i to dovoljno govori o stranci koja je izazvala ovu raspravu.
Suština ovde nije u tome šta je izazvalo bombardovanje. Suština je ovde da li je neko izvršio agresiju, da li je neko ubijao. Po vašoj logici ispašće, potukli se dvoje u kafani, pa onaj onog ubio i kaže - jeste ga ubio, ali je on kriv. Da li vi hoćete da legalizujete pravo ubijanja, pravo rušenja i pravo uništavanja jedne zemlje i jednog naroda.
U tome je suština ovde. Da li vi hoćete da legalizujete privatnu politiku u državi Srbiji? Država Srbija je sastavni deo državne zajednice Srbija i Crna Gora. Vi ste učestvovali u tome i pisali Ustavnu povelju. Mi smo bili protiv. Tamo jasno piše, u Ustavnoj povelji, da je državna zajednica Srbija i Crna Gora sastavljena od države Srbije i države Crne Gore.
Država Srbija je ova skupština. Očito je da više od tri četvrtine poslanika smatra da ne treba povući tužbu pred Međunarodnim sudom pravde. Da li je to onda privatna politika Vuka Draškovića, lična politika, a ne državna politika.
U svakoj državi u svetu, kada ministar inostranih poslova vodi privatnu politiku pred međunarodnom javnošću, istog trenutka bi bio smenjen. Samo kod nas, zbog međusobnog uslovljavanja, jedan ministar može da vodi privatnu politiku, da cela Skupština, sem vas dvadesetak, i ne dvadesetak, izgleda desetak, smatra da je on u pravu i da on i dalje sedi, i da vi nas zamajavate ovde i bavite se nekom desetogodišnjom politikom, ludačkom.
Time, kad to kažete, vređate dva miliona ljudi koji su za tu politiku glasali i vređate na stotine narodnih poslanika koji su dobijali poverenje građana Srbije, a mi samo vređamo jednog čoveka i samo za njega kažemo da je to ludačka izjava, koju je dao pre mesec dana i ponavljao je u više navrata, i branio je i pored toga što nije dobio podršku Vlade Srbije i Skupštine Srbije.
Nije bitno kako ćemo glasati za ovu rezoluciju, mnogo je važno kako ćemo se ponašati, bitno je da li taj čovek može da obavlja dužnost ako je njegova politika suprotna stavu ovog parlamenta. Da li ne možemo da usaglasimo ovu rezoluciju? Tri dana raspravljamo. Usaglasimo jednu rečenicu. Nećete predlog radikala? Ponudite vi, koji ste protiv povlačenja tužbe, novu rezoluciju sa jednom rečenicom - protiv smo povlačenja tužbe. Mi ćemo glasati i za tu rezoluciju...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Usaglasimo onda konačan stav kakav je naš, a ne - mi smo protiv rezolucije, ali nećemo nikakav papir da usvojimo.
Usvojimo neki dokument i kažimo Vuku Draškoviću da to što je radio poslednjih mesec dana je privatna politika i da ova država i ovi narodni predstavnici, a mi smo narodni predstavnici građana, to više nikada nećemo dozvoliti.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Branislavu Blažiću.
Reč ima narodni poslanik Dobrica Janković, a neka se pripremi narodni poslanik Miroslav Nedeljković.