Zahvaljujem se narodnom poslaniku Paji Momčilovu. Inače se potpuno slažem sa vama, gospodine Momčilov, da treba osam sati raditi i da je preko toga neproduktivno.
Ko se dalje javlja za reč po ovom amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Goran Cvetanović.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Stevanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Stevanović.

U ime kog poslaničkog kluba? U ime nesvrstanih.
Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Živodarki Dacin. Inače, ona je u pravu, Vlada je prihvatila za 2% na kulturnim manifestacijama, kulturno-sportskim i zabavnim.       
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Inače, kada je reč o stadionu, 1998. godine napravili smo atletsku stazu, opština i ministarstvo, kada sam ja bio ministar.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Petru Jojiću. Još jednom, Nataša Jovanović, narodni poslanik.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Predlog da se posle člana 15. doda novi član 15a.
Odbor za zdravlje i porodicu, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 15. doda novi član 15a.
To je povodom ovog prethodnog amandmana, s tim što je dva posto na međunarodne ulaznice.
Predstavnik Vlade je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Predlažem da ovde stanemo, imamo još jedan amandman, Paja će verovatno duže malo, da stanemo, jer imamo amandman Paje Momčilova i tu je ministar na kraju, to sam i ja hteo da kažem, tako da nastavimo u 15,10 časova.
Izvinjavam se, nastavićemo u 15,15 časova.
(Posle pauze – 15.20)

 Dame i gospodo, teško je govoriti o ovom amandmanu i o članu 15. dok ne raspravimo gde smo mi u stvari. Gde smo kada je reč o ovom zakonu i šta u stvari u suštini piše u zakonu. Molim da predsedavajući prekine sednicu dok ne raspravimo gde je ispravka amandmana koji je Vlada Republike Srbije prihvatila na član 9. Mi smo o tome juče razgovarali, gotovo potrošili smo ceo dan kao poslanička grupa, i sa ministrom Dinkićem i sa ministrom Bubalom.
Mislim da smo razjasnili onu ključnu stvar koju smo ovde u načelu raspravljali, a to je, kada je reč o privatizaciji javnog preduzeća, ono o čemu je bilo i danas ovde reči, kada je reč o strateškim delatnostima javnih preduzeća, da se ne može privatizovati više od 49% i da Vlada Srbije ne može da proda više od 49%. To je ono što sam govorio i ovde u načelu, kada je reč o hidroelektranama, termoelektranama u Bajinoj Bašti, Đerdapu, Kostolcu itd.
Naravno, Vlada to može po nekim drugim zakonima, samo mora da zna, kada je reč o SPS, tog trenutka kada bi raspisala tender da ta vlada više ne postoji. Moram to da kažem odmah da ne bi bilo...
(Iz sale: To je bilo.)
Ispravku sam video i imam u papiru, ali nisam čuo da je predsedavajući to konstatovao. Želim, kako ne bi ispalo na kraju sednice da je to došlo u klupama, a o tome isto pričam.
Znači, dok predsedavajući ne konstatuje tu ispravku, imam je na klupi kao i vi, ali ne znam da li je ona postala sastavni deo člana 9, kao ispravka amandmanom na član 9a, koji je Vlada juče dostavila. Prema tome, molim predsedavajućeg da ima vremena da se posveti tome. Možda nema vremena ponekad da glasa o rezoluciji, ali mora da ima vremena da ispravi ...

Mislio sam naravno na predsedavajućeg glavnog, mi smo sporedni, ja i ti. To je valjda tebi potpuno jasno, i tebi i meni, mi smo tu da pomognemo.

Volim kada ti poveruješ da si glavni, eto, ne verujem da sam glavni, tako da je meni lakše, dok ne budem glavni.

To ne znači da neću, naravno.
Da se ovde pojasni stvar. Naše zalaganje je bilo (i to smo, i zahvaljujem se i gospodinu Dinkiću i gospodinu Bubalu, a o tome smo juče razgovarali satima) da se stvar precizira. Mi smo zato da se 15% akcija podeli radnicima, zaposlenima u javnim preduzećima, i drugih 15% ostalim građanima u javnom sektoru koji nisu iskoristili po drugom osnovu pravo na akcije.
To je ukupno 30%, u tom amandmanu je onako kako smo govorili, u tom amandmanu to upravo piše i da se u dosadašnjem stavu 1. koji treba da bude stav 2. umesto reči "predmet prodaje iznosi najviše 70%", treba, ovo što je i gospođa Radeta govorila (da ne piše tako nego treba) da stoji – koji obavljaju delatnost od opšteg interesa kapitala za sticanje akcija bez naknade iznosi najviše do 30%. Znači, 15% radnicima, a 15% ostalim građanima koji to pravo nisu iskoristili po drugom osnovu.
Kada je reč o tih 70%, gospođo Radeta, tu SPS nije protiv da se 70% prodaju neki moteli, hoteli, odmarališta i turističke organizacije poput "Jugopetrolturs" i slično. Znači, tu nismo protiv, ali kada je reč o NIS, bio sam precizan malopre, gospođice Jovanović, kada je reč o NIS, ''Đerdapu'', ''Kostolcu'', o rafineriji, SPS isključiva je u tome da se više od 49% tog kapitala ne može prodati, ne može se privatizovati. Ti kažeš ne piše u zakonu, ne piše u ovom, jer taj zakon nije ni namenjen za to.
Piše u drugim zakonima i po tim drugim zakonima o privatizaciji, DOS-ovom zakonu.
Tačno je da bi ova vlada mogla taj zakon DOS-ov da iskoristi i da proda 70% rafinerije ili ''Đerdapa'', ali odmah kažem da će to značiti, kada bi se raspisao tender za tako nešto, tog trenutka znači da ova vlada nema više podršku SPS. To odgovorno kažem ovde za govornicom Skupštine Srbije.
Znači, to su dve različite stvari. Jedna je šta piše u zakonu, o ovome što se odnosi na privatizaciju sporednih sektora, sporednih delatnosti, javnih preduzeća, a drugo je ono što se može iskoristiti iz DOS-ovog zakona o privatizaciji, gde bi po toj logici moglo da se proda kada je reč o strateškim delatnostima više od 51%.
Zato molim da se prvo konstatuje ova ispravka od strane predsedavajućeg, a ako ne može on da je konstatuje, neka prekine sednicu dok se to ne razjasni, da bismo mi mogli da shvatimo i da raspravljamo o ovim drugim amandmanima. Ne možemo da raspravljamo o podeli dobiti, kada ne znam da li raspravljamo o raspodeli dobiti na 70% ili na 30%. Moram, jednostavno, da znam šta je prethodno prihvaćeno i šta je postalo sastavni deo zakona.
Mi smatramo da je ovo dobar rezultat, kada je reč pre svega i o ovih 540.000 ljudi koji su potpisali, ali i ostalim ljudima zaposlenim u prosveti, zdravstvu, policiji itd. koji po drugom osnovu nisu iskoristili pravo na akcije. Hvala.

Samo malo da razjasnimo, Vlada je 15. 9. u 15,45 časova podnela amandman na član 9a. Taj amandman, piše 9a, a čitam kako piše. Dakle, mi smo, kada smo taj amandman videli, podneli svoj amandman 16.11. u 15,45 časova, koji sekretar kaže da je neblagovremen i mi to znamo. Ali, juče je Vlada na svoj amandman 9a podnela ispravku i to je ova ispravka koju čitam, evo je, sada sam vam dao, evo je ispred mene.
Znači, juče, 22. novembar, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, "Službeni glasnik" taj i taj, prečišćen tekst, Vlada podnosi ispravku amandmana dva, vrlo precizno kaže, na član 9a, na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, koji je podnet aktom broj 05, broj 011-2195/05-7 od 15. septembra 2005. godine, koji glasi da u dosadašnjem stavu 1, koji treba da bude stav 2, umesto reči ''predmet prodaje iznosi najviše 70%'' treba da stoje reči ''koje obavljaju delatnost od opšteg interesa, kapitala za sticanje akcija bez naknade iznosi najviše 30%''.
Dosadašnji stav 2. treba da bude stav 1. U stavu 3. posle tačke treba da stoji rečenica koja glasi – akcije koje su preostale posle prodaje iz prenosa zaposlenih bez naknade evidentiraju se u privatizacionom registru. To je ovih drugih 15%.
Molim vas da ovu ispravku uvažite, kako bi bile otklonjene greške koje su nastale tehničkom omaškom, i potpisao je potpredsednik Miroljub Labus.
Izvolite, ovaj amandman i onda razjasnite da li je to sastavni deo zakona.

Gospodine Vučiću, ako imate nešto dođite za govornicu, nemojte da polemišete sa mnom.
(Dobacivanje iz sale.)
Da li ću biti pametan ili ne, nemoj ti da se praviš pametan.

To ti možeš u svojoj stranci i kod drugih, ovde je reč o Skupštini i molim te da se ponašaš u skladu sa time, kao narodni poslanik i da mi ne dobacuješ.

Moli gospodina Vučića, a ne mene. Ja sam se javio za reč, a gospodin Vučić mi dobacuje.