Gospodine Nikoliću, vi znate da sedim ovde od 1990. godine, a vi od 1992. godine, prema tome znamo šta je bilo u ovom parlamentu.

Sve vas vidim, samo moram prvo sebi da dam repliku, jer gospodin Albijanić i gospodin Nikolić su me nekoliko puta prozvali i šta ću.

Gospodine Vlahoviću, u Poslovniku vrlo precizno piše da ima pravo predsedavajući sebi da da reč, da dođe i da održi govor, i da se vrati i da nastavi dalje predsedavanje. To nije sporno.
Nekoliko stvari. U više navrata sam ovde upozorio i predstavnike SRS i SPS, kada pokušavaju neka svoja unutrašnja pitanja, kućna verovatno, jer se druže, da rasprave i da u to ne mešaju SPS. Kada mešaju, da mešaju istinom. Tačno je, pomenuo sam stanove, ali kada govorite o stanovima, gospodo, onda otvorite pitanje koliko je sada podeljeno stanova na aerodromu Beograd. Koliko je samo poslednjih godinu dana po javnim preduzećima podeljeno stanova. Koliko je podeljeno stanova u prethodne četiri godine vlasti. Gospodine predsedniče...

Kada je reč o SPS, da niko ne brine o programu SPS, mi se ne stidimo ni onoga što su radili komunisti, a kamoli socijalisti. Radili su to. Da, ne stidimo se ni onoga što su delili tih milion stanova, što su zaposlili preko tri miliona ljudi, što je bilo besplatno školstvo, što su školovali preko tri i po miliona dece, bez obzira da li su bila radnička ili seljačka, bez obzira na socijalno poreklo, ukoliko su znali i koliko su bili pametni.
Ukoliko je neko nešto radio van tog ubeđenja i činio neka zla kao pojedinac, on će za to da odgovara i za to odgovara. Svih ovih 15 godina ovde kao poslanik, sve što sam radio, radio sam iz ubeđenja. Tačnije rečeno, 14 godina, godinu dana nisam bio, gospodin Nikolić 13. Kada se nismo slagali i kada smo se raspravljali ovde mesecima i tada smo imali različite političke stavove. Tačno znamo kada smo s kim bili na vlasti i kada nas je ko podržavao. Radi istine, radi istorije i da ne bi stalno to otvarali, sami smo bili na vlasti kao SPS do 1992. godine, a od 1992. do 1993. manjinska podrška SRS, a od 1993. naovamo svi su bili sa nama u vlasti, i SPO, i SRS i ...
(Tomislav Nikolić: Nije tačno.) Kako nije tačno, gospodine Nikoliću, zajedno si bio potpredsednik Vlade sa gospodinom Draškovićem, kao što znaš.
I Nova demokratija, i deo Demokratske stranke tačno, gospodin Radulović, koji je do tog dana bio potpredsednik DS, pa gospodin Perišić, pa onda Đukić, ministar za mala preduzeća itd. Znači, svi ste bili sa nama, sem ovih koji su se posle formirali, jer tada nisu mogli da budu sa nama, jer nisu postojali. Svi ste bili sa nama u to vreme.
Podsećam vas, želim da oni koji govore o tom vremenu kao mračnom vremenu da konačno nam otvore taj tunel i da nam pokažu svetlost iz tog tunela, da ponovo imamo tri miliona zaposlenih i da ponovo svi mogu da se školuju i da se leče kao što je to nekada bilo.

Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić, replika.

Da li se još neko javlja o amandmanu na član 37? (Ne.)
Na član 38. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Zahvaljujem se. Reč ima Snežana Stojanović-Plavšić.

Zahvaljujem se. Reč ima po Poslovniku Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Krasiću.

Zahvaljujem, gospodine Krasiću.
Gospođi Plavšić dao sam reč po amandmanu, a kako je ona objašnjavala amandman, to je stvar poslanika.
Izvolite, gospodine Nikoliću, povodom amandmana.

Zahvaljujem se, gospodine Nikolić, replika Snežana Plavšić.

Izvolite, gospodine Nikoliću, replika.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Miloljub Albijanić, po Poslovniku.

Replika, gospodin Nikolić.

Gospodine Albijaniću, video sam vas, samo malo. Gospodine Periću, i vas sam video.
Parlament ne traje od juče i molim da se sve istorijske činjenice, ako već hoće neko da se bavi istorijom, bavi onako kako je zapisano i kako je glasano u ovom republičkom parlamentu.
Gospodine Krasiću, nemojte da dobacujete.
Kada je reč o tom parlamentu i o SPS, mi smo ponosni što smo branili Srbe na Kosovu i što smo potpisali Rezoluciju 1244, za koju se sada svi kunu, jer je ona zaštitila od Rambujea i tri godine glasanja od izdvajanja Kosova od Srbije. To su činjenice. Nemojte jedan dan da grlimo Rezoluciju kako ona čuva suverenitet i teritorijalni integritet, a drugi dan da napadamo Rezoluciju kao kapitulaciju.
Gospodine Albijaniću, molim vas da imate činjenicu u vidu i odluke Skupštine Srbije, a ne pojedinaca.