Ne razumem zbog čega niste sprečili ministra da govori van amandmana, kao i malopre kolegu…

Ne, ne koristim pravo na repliku, koristim vreme koje imam kao…

Da.

Da, ministar je meni replicirao na način da me pogrešno protumačio.

Ne, ne, pa loše ste razumeli.

Dakle, gospodine Arsiću, pa nemojte to raditi. Mislim, ceo dan radimo korektno. Znači, ja sam ovde optužen da sam podržao ubistvo, što je potpuna neistina i zloupotreba govornika. Ja samo pitam zbog čega govornik ne odgovara isto tako kao organizator tog krivičnog dela, jeste li bili organizator?…

(Isključen mikrofon.) Zašto ste mi isključili?

Ako je ovaj predlog zakona o policiji trebao da donese reformu policije i opšteg društvenog sistema u Srbiji, ovaj član zakona je morao da se promeni. Ovo je u stvari pokazatelj da ste izgubili, odnosno propustili šansu da iskoristite šansu da uradite reformu.

Podsećam, policija trenutno izdaje niz dokumenata od kojih jedan dobar deo ne mora da izdaje policija i mi smo dali amandman upravo da se određena lična dokumenta izdaju u organizacijama lokalne samouprave, dakle, u opštinama.

Obrazloženje koje smo dobili da se taj amandman ne prihvata, kaže ovako – Vlada ne prihvata amandman iz razloga što rešenje predloženo u amandmanu iziskuje izmene sistemskog karaktera, tj. i drugih zakona, kao i dodatna finansijska i druga sredstva za osposobljavanje drugih organa da poslove vrše, itd. itd.

Gospodine ministre, upravo mislim da ste trebali da učinite napor da izvršite te sistemske promene u korist svih građana Srbije koji danas osećaju dozu neprijatnosti kada u policiju idu da vade dokument, kao što je saobraćajna dozvola.

Znate i sami da u policiji ima ljudi koji su sa one strane zakona, privode se, odvode se, šetaju ljudi u uniformi. Ne vole svi građani Srbije to, a ova je praksa, ako ste se već pozivali na Švedsku ili Škotsku, siguran sam da ova praksa ne postoji ni u Švedskoj ni u Škotskoj, niti u Velikoj Britaniji, odakle je savetnik.

Dakle, ovo je pokazatelj da vi u stvari nemate reformski kapacitet za ono što je neophodno i građanima Srbije, ali i policiji. Potpuna je neistina da bi to iziskivalo određena sredstva. Potpuno neistinito. Upravo bi napravilo uštede. Uštede kome? Pa, pre svega, građanima Srbije, kojima bi svima, mnogo jednostavnije i bliže bilo vađenje ličnih dokumenata, nego što je sada.

Smanjilo bi birokratiju u policiji, imali bi mogućnost da povećate brojno stanje uniformisane policije, specijalne ili posebnih jedinica, kriminalističke policije, rasteretili bi se jednog dela posla, koji eto, ako već govorite o švedskom modelu, škotskom modelu, ili ne znam već o kojim modelima, definitivno postoji.

Ograđujem se naravno o dokumentima kao što je pasoš, koji su međunarodno priznati ili lična karta, koja je zbog putovanja u regionu takođe međunarodno priznata i neophodna kao takva, ali smatramo da ste morali, jer bez obzira što vi kažete da ste vi godinu i po dana, biće skoro dve godine, tek ministar unutrašnjih poslova, izvinite, to je pola mandata u kome ste nam pripremili jedan zakon gde ima 104 prihvaćena amandmana, a ne prihvataju se amandmani koji su suštinski važni.

(Marko Atlagić, s mesta: Nije tačno.)

Nisam vas razumeo uvaženi kolega, neko je dobacio, a ne prihvataju se suštinski amandmani koji reformišu naše društvo i omogućavaju građanima Srbije da policija bude servis njihov, a ne da oni budu u funkciji policije.

Žao mi je što to niste uradili. Siguran sam da predstavnici koji su radili ovaj Predlog zakona iz Ministarstva unutrašnjih poslova, potpuno razumeju o čemu pričam, ali što nemate kapacitet i što je nažalost ministarka za lokalnu samoupravu, gospođa Kori Udovički ta koja to treba da sprovede i što vi nećete da nam kažete da ona žena ne ume to da sprovede, pošto priča o tome da treba uvesti i platne razrede u državnoj upravi, a ne može da to uradi već pune četiri godine, neka preslika to iz Ministarstva odbrane, mi smo to uradili još 2008. godine. Hvala.

Zahvaljujem.

Izuzetno mi je drago što ste ovaj amandman prihvatili. Iz kog razloga? Ja sam obrazlagao ovaj amandman još kad smo razgovarali u načelu, da ćemo dati ovakav amandman i rekao sam da ne vidim kakvu obavezu ima lokalna policijska stanica ili policijska uprava u odnosu na lokalnu samoupravu. Onda su vam kolege koje sede pored vas, mislim da je bio v.d. direktora gospodin Rebić, dali član 223, u kome se obavezuje lokalna samouprava da razmatra izveštaj, a nigde u zakonu ne postoji obaveza MUP-a, odnosno nadležnih policijskih uprava ili policijskih stanica da podnosi izveštaj.

Složićete se da je to bio potpuno nonsens. Ali, jako mi je interesantno sa koliko energije ste vi to tako pročitali i insistirali na tome da sam ja u krivu. Drago mi je da ste prihvatili da ste pogrešili da ste ovaj amandman prihvatili. Mislim da je ovo verovatno početak na neki način decentralizacije policije Srbije, koja će se desiti kao što će se desiti i promena izdavanja ličnih dokumenata u korist pre svega građana. Koliko god se mi opirali modernizaciji, modernizacija stiže, pa da li ćemo mi to iskoristiti u vremenu dok smo mi u poziciji da menjamo ili će neko drugi doći da to uradi, budite sigurni da je bolje što pre da to uradimo, građanima će biti bolje. Hvala.

Delimično mogu da se složim sa tim i kad kažete – neki su imali priliku, pa nisu to uradili, malopre pričate o tome kako kod vas radi general Živković koji je bio general u neko moje vreme u Ministarstvu odbrane, gde smo uradili veliku reformu.

Ali, vi kao ministar unutrašnjih poslova treba da imate dovoljno kuraži i hrabrosti da kažete – ministar Ivica Dačić, koji je bio pre mene ministar šest godina, nije to uradio. Ne radite vi reformu zato što je Vlada radi.

Naravno. Znači, mi danas nismo ovde pred Vladom. Vi radite reformu. Koristite šansu da propustite šansu u određenim delovima zakona. Ali, vi je radite. A, pre vas na toj poziciji je bio ministar Ivica Dačić. To što on nije radio, dajte, pokažite malo kuraži, pa kažite – ministar Dačić to nije uradio. Nemojte govoriti – neki, neki, neki, pa naravno, onda ljudi pomisle da to ima veze sa DS, a nema apsolutno nikakve veze. Hvala.

Ovo je sada replika. Pomenut sam dva puta imenom i prezimenom.

Ako mi dozvolite, dve replike, pa ću ih podeliti po minut.

Znači, gospodine Stefanoviću, uvaženi ministre, vi ste nama rekli malo pre da premijer Dačić nije dao podršku ministru unutrašnjih poslova Dačiću.

Vi ste malo zaboravili da je on čovek bio premijer i ministar unutrašnjih poslova i da mu nije trebala podrška ni DS, nikoga, nego je samo trebao da neku reformu sprovede, a za šta očigledno nije bio sposoban iz razloga svima znanim.

Po pitanju istraživanja, i toga ko se kako kotirao itd, ja nažalost, gospodo, nisam bio predsednik ni jedne stranke, ja sam bio ministar u Vladi Republike Srbije. Nisam poručivao nikakva istraživanja. Nisam se tim poslom bavio, kao što se bavio gospodin Ivica Dačić. Tvrdim, da je i sada i onda vojska Srbije bila najpoštovanija državna institucija. Nemam nikakvu dilemu. Ako pogledamo samo koliki je broj ljudi koji su se prijavljivali za upis na Vojnu akademiju ili sa kojim uspehom izanalizirate kako je u odnosu na kriminalističko-policijsku akademiju, videćete da to naprosto ne stoji.

Razumem vašu potrebu da politički manipulišete podacima, ali ću vam reći da je u toj Vladi Ivica Dačić bio, možda najbolji pevač, daleko od toga da je bio najbolji ministar. Hvala.

Ako kaže da nikada nije bilo gore, ja ću vas podsetiti, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, uvažena javnost koja danas posmatra ovu sednicu, drago mi je, evo ovde imamo ljude koji su u uniformi, policajci, setiće se da se nikada nije desilo, ali se nikada nije desilo, da policija štrajkuje ispred Vlade Republike Srbije i nosi transparent „Hoćemo i mi, kao što je u vojsci“. Gospodo oficiri, da li govorim istinu?

Potpuna istina. Znači, manipulacija nekim podacima. Opet kažem, nemam problem, kolega Dačić najbolje je pevao od svih nas. To je činjenica, ali najbolji ministar…

(Narodni poslanik Vanja Vukić dobacuje.)

Nisam vas razumeo?

Za viznu liberalizaciju je čuo kada je Vuk Jeremić zajedno sa Tadićem to završio. Verujte mi. Znači, imamo snimke iz Brisela gde Tadić i Jeremić o tome pregovaraju, a tu istu noć se peva „Miljacka“ pred građanima koji su tamo… (Isključen mikrofon.)