Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Miloš Aligrudić

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije

Govori

Vrlo kratko, samo dve rečenice.
Dakle, da se vratimo na pravu stranu ove stvari.
Nema ustavnog osnova za rešenje koje je ovde predloženo, da se ove institucije izbace. Vi kažete ne izbacujete sudove sa teritorije KiM. Istina, oni su izbačeni iz jednog dela propisa i smešteni u prelazne odredbe.
Šta vi radite prelaznim odredbama? Vi prelaznim odredbama najavljujete izmeštanje tih institucija u poseban zakon van celine, a članom 183. Ustava nije predviđena takva mogućnost za autonomne pokrajine.
Dakle, pravosuđe je jedinstveno.
Vi najavljujute zakonom izmeštanje iz jedinstvenog pravosuđa jednog njegovog sektora. Zašto kažem da nemate osnov za to? Zato što mora postojati ustavni zakon o suštinskoj autonomiji koji bi vam dao osnov da ovako nešto napišete čak i u prelaznim odredbama.
Znači, ne sporimo se mi sa vama da li će biti sud sutra ujutru u Kosovskoj Mitrovici ili neće, ne pričamo mi o tome, nego pričamo o rešenju koje ste vi dali u predlogu zakona, koje diskvalifikuje jedinstveno pravosuđe Republike Srbije najavljujući u zakonu njegovo izdvajanje. To nemate pravo da uradite, a imate pravo da donesete zakon o suštinskoj autonomiji, nego vi to očigledno nećete ili ne možete, niti znate kako biste ga doneli.
Zato, moje kolege vama i kažu vrlo osnovano da je za vas osnov za donošenje ovog propisa Briselski sporazum, jer očigledno Ustav, ili neki budući neizvesni zakon o suštinskoj autonomiji uopšte nije. Zato vi nemate osnov za ovo. Sada mi možemo ovako da se raspravljamo o ovome letnji dan do podne, što se kaže, i da vi tvrdite jedno, mi drugo, ali ovo je jedina ispravna logika, ovo su temeljne činjenice i sve ostalo je pogrešno prikazivanje stvari.
Ovo je priča o kojoj smo već razgovarali u načelnoj raspravi, ali konkretnih stvari.
Dakle, mi smo ovim amandmanom tražili da se vrati prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici. Vi ste u Predlogu zakona izbacili iz ovog dela zakona sud u Kosovskoj Mitrovici i osnovni, i prekršajni itd.
Šta ste vi uradi? Vi ste u prelaznim i završnim odredbama vašeg zakona koji ste predložili naveli da će ovi sudovi funkcionisati još do donošenja posebno zakona iz člana 12. Objasnili ste nam u načelnoj raspravi da ste time premostili jedan period, od momenta stupanja na snagu ovog zakona do donošenja posebnog zakona koji će regulisati način funkcionisanja sudova na teritoriji KiM. Ako se ne varam to je tako rečeno.
Međutim, ozbiljan problem tog vašeg rešenja u tome što on sadrži ključnu neustavnost. Naime, u članu 182 Ustava Republike Srbije, u drugom stavu stoji – Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP KiM, suštinska autonomija AP KiM će se urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenim za promenu Ustava.
U članu 183. Ustava Srbije stoje koje su nadležnosti autonomnih pokrajina. U nadležnostima autonomnih pokrajina se nigde ne vidi mogućnost uređivanja sudova ili određivanja mreže sudova. To je isključivo u nadležnosti Republike Srbije prema rešenju iz člana 183.
Zašto je predviđeno rešenje o suštinskoj autonomiji u članu 182? Zbog toga da bi možda jednog dana nekada, mogla i da se derogiraju rešenja ostala iz Ustava Srbije. Ali ona nisu derogirana, ne postoji način da vi u zakonu koji danas predlažete, da se pozivate na buduću normu, pretpostavljenu normu koja će možda jednog dana biti usvojena u Narodnoj skupštini, pa da iz toga crpite mogućnost da uređujete drugačije materiju sudova nego što to Ustav predviđa.
Dakle, ako smo se ovde razumeli, a mislim da je ovo kristalno jasno, potpuno je jasno da nemožete izbaciti iz navođenja sudova Prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici, jer ako vam je stvarno namera da čekate neki zakon, u ovom slučaju to mora biti zakon koji se donosi po proceduri za promenu Ustava, da bi se ova materija eventualno drugačije rešila, onda ne vidimo smetnje da svi pobrojani sudovi ostanu u sadašnjem zakonu. Ako vam je to namera. Jer, svejedno jednog dana, ako se bude donosio poseban zakon koji reguliše suštinsku autonomiju, svejedno tada tim zakonom mogu biti derogirane pojedine odredbe sadašnjeg Ustava, jer njegov smisao i jeste u tome da je specijalna norma.
Ako se to ne dogodi i ako je to ne izvesna buduća okolnost, ne znamo ni kada će biti, ni u kom obimu, ni na koji način, ne možete unapred ovo činiti. Nas ste onda grdili kada ste govorili o tome da je u pitanju refleksija na Briselski sporazum i rekli ste – nisam nigde spominjao Briselski sporazum, ne znam zašto pominjete Briselski sporazum. Sada ću vam reči zbog čega pominjemo sporazum iako ga vi niste pominjali.
Vi ga ministre niste pominjali zbog toga što vam to ne odgovara, a u tački 10. prvog Sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine stoji sledeće – sudke vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova. Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti veće koje će biti sastavljeno od većine sudija kosovskih Srba koje će biti nadležno za sve opštine u kojima su Srbi većinsko stanovništvo itd.
Dakle, predviđa se integrisanje sudova u sistem Kosova. Vi ste, ne vi nego vlast SNS je izjavila i do sadašnja koalicija, a inače je Ivica Dačić kao premijer bio najotvoreniji do sada jer je rekao pred svima nama da je Kosovo izgubljeno i šta imamo oko toga da se bavimo, na određeni način.
U diskusijama, o predlozima koje dajete ne dajete dovoljno jasna i prirodno logična obrazloženja za građane Srbije i za nas narodne poslanike zbog čega neka rešenja nalaze mesto ili ne nalaze mesto u ovom zakonu. Vi ste iz popisa sudova izbacili kosovske sudove u prethodnom delu zakona. Napravili ste kaučuk prelaznu normu zato što hoćete da budete prema Briselskom sporazumu koji je za vas očigledno veći od zakona i Ustava ove zemlje. To je ono na šta vam mi ukazujemo sve vreme i gde vi izvrćete činjenice i ono što govorimo za onom govornicom i u svom odgovoru, za koji mislite i imate prava po Poslovniku da ga beskrajno obrazlažete, pokušavate da zavrtite mozak onima koji su ušli u ovu raspravu i da prikažete kako mi pričamo nešto što nema veze.
Ovo očigledno ima veze i očigledno je u pitanju protivustavnost na koju smo vam ukazali. Ako imate imalo političkog i profesionalnog poštenja ovo treba da sklonite.
Lepo je to što je Odbor za pravosuđe napravio amandman kojim su svi zadovoljni za pet slučajeva navedenih tamo, uključujući i slučaj Varvarin za koji sam ja podneo amandman i koji će se raspravljati kasnije.
Svakako mogu da se zahvalim kolegama što su imali razumevanja za to što su uvideli da su svi kriterijumi ispunjeni da Varvarin ima sud, a kamo li sudsku jedinicu, ali je sudska jedinica zahtevana i vraćena. Drago mi je da je to prihvaćeno. Samo ne mogu da shvatim jednu stvar, zbog čega mi koji podnosimo amandman koji ima unutrašnju logiku koji ima svo opravdanje ne bude prihvaćen i zbog čega je potrebna ovolika opsežna akcija svih da bi se nešto što je razumno prihvatilo. Gde je tu osnov parlamentarizma?
Poštovani predsedniče, ukazujem na povredu člana 27, a u vezi sa članom 107. Citiraću, što mi svakako ulazi u vreme za objašnjenje povrede, sam član 107. i to drugi stav – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku korišćenjem uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Pokušao sam da se javim, ali ste dali reč koleginici Zlati Đerić pre mene, pa zato nisam ranije mogao da obrazložim ovu povredu. Prethodni govornik, govornik pre Zlate Đerić, Dragan Šormaz, to se iz stenograma može videti, neposredno se obraćao narodnim poslanicima Demokratske stranke Srbije, umesto da govori ovako kao ja, u trećem licu.
Vi ste povredili član 27. rukovodeći sednicom Narodne skupštine, u vezi sa članom 107, zato što ga tada niste opomenuli, kao što ste dozvolili da se dva argumenta nejednake snage iznose, i to na pogrešan način, kršenjem člana 107 od strane narodnih poslanika.
Kada je reč o političkom stavu i političkoj oceni političkih događaja ili političkih činjenja, tu mogu da se upotrebe različiti izrazi. Ali, kada govorite o nekom fizičkom licu uplićući ga u navodne sukobe, podsticanje sukoba ili kakvih zlodela na delu teritorije države, onda je to svakako uvredljivo, a pogotovo za članove one poslaničke grupe čije je to lice predsednik i koga oni poštuju, koga su regularno izabrali na skupštini stranke za predsednika.
Tako da, mislim da niste smeli dozvoliti da se stvori egalitet u ovom odnosu. Ako je to u skladu sa stavovima stranke kojoj vi pripadate, to blaćenje drugih poslaničkih grupa i političkih stranaka, barem vi kao predsednik Skupštine morate da se uzdignete iznad toga.
Mislim da je šest minuta, ali to ćete morati sa službom da rešite.
Hajde nešto što nismo još stigli dovoljno u prvom delu rasprave da raspravimo, a vezano za pitanje sudova na području AP Kosovo i Metohija. Podsetiću na član 182. Ustava i ovog puta ćemo malo čitati. Stav 2. člana 182. Ustava glasi: „Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju. Suštinska autonomija AP Kosovo i Metohija, o čemu je u preambuli reč, urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenim za promenu Ustava.“
Dakle, tumačim da je ovde reč o posebnom zakonu, a ne o posebnim zakonima. Ali, sve i kada bi mogli zamisliti da se pod izrazom „poseban zakon“ u smislu stava 2. odredbe člana 182. Ustava podrazumeva i više zakona kojima bi se uredila suštinska autonomija, njihova procedura i sadržina striktno su određene Ustavom Srbije.
Prema tome, odredba člana 12. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, koji ste predložili Narodnoj skupštini, koja kaže – osnivanje sudova i javnih tužilaštva nadležnih za teritoriju AP Kosova i Metohije, njihova sedišta i područja na kojima je vršena nadležnost uređuju se posebnim zakonom, ne odgovara slovu Ustava. To vi sami vrlo dobro znate. Jer, nije jasno da li je poseban zakon na koji se ovde pozivate poseban zakon u smislu člana 182. stav 2. Ustava.
E sada, hajdemo ovako. Sve i da jeste, sve da je to tako, gospodin ministar nije odgovorio na neka konkretna pitanja koja su se danas postavila i krenuo je u potpunu političku diskusiju, umesto da odgovori na suštinsku stvar. Dakle, sve i da je u pitanju poseban zakon, ne uređuje se posebnim zakonom ova oblast. Možete da stavite – urediće se. Ona se ne uređuje, jer vas pitam vrlo prosto i jednostavno pitanje – gde vam je poseban zakon? Zbog čega ova Narodna skupština do sada nije donela posebne zakone, ako hoćete množinu, o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije?
Ako je poseban zakon ili ako su zakoni, u skladu sa članom 182. stav 2. Ustava, neophodni za određivanje, za uređenje odnosa na Kosovu i Metohiji, onda ne možete običnim zakonom upućivati na poseban zakon, na koji već Ustav upućuje, i reći da se time pozivate na Ustav, ako me razumete šta vam pričam. Iskreno se nadam da razumete, pošto ste predavač na Pravnom fakultetu u Beogradu. Dakle, to je nelogična konstrukcija.
Šta je trebalo da uradite? Ako ste hteli da uredite materiju, koja je po našem dubokom uverenju jedinstvena, u skladu sa Ustavom i ne može se razdvajati, ako ste već hteli da je uredite posebnim zakonom, onda je valjalo da prethodno načinite kakav ustavni osnov za to, a ustavni osnov za to je upravo posebni zakon. Pa, ključno pitanje za vas je – gde je posebni zakon? Zašto nije donet poseban zakon, na osnovu koga biste vi, donoseći zakon o sedištima sudova, mogli da kažete da se ova oblast uređuje posebnim zakonom? To je jedna nelogičnost u koju ste uhvaćeni i iz koje nema izlaza.
Vaša prednost u odnosu na mene u našoj raspravi je u tome što imate bezgranično vreme. Ono je ograničeno samo vašom političkom voljom i strpljivošću vaših kolega iz vladajuće većine. Šta god ja budem ovde rekao, vi ćete u vašem odgovoru to diskvalifikovati i, ukoliko je potrebno, uputićete bujicu reči na ovu stranu da dokažete suprotno, a to je prosto nemoguće.
Dakle, ovde je reč o kršenju Ustava Republike Srbije, o tome da sudovi za teritoriju AP Kosova i Metohije prestaju da rade. Vi jeste rekli u prelaznim odredbama, to vrlo jasno tamo i stoji, da će funkcionisati sudovi za teritoriju AP Kosova i Metohije do donošenja posebnog zakona, na šta takođe niste imali pravo, jer ovaj zakon nema pravo da upućuje na ustavnu odredbu koja već upućuje na donošenje posebnog zakona. Niste imali na to pravo da uradite, a još manje ste imali prava da drugim sudskim jedinicama, odnosno drugim sudovima na teritoriji Republike Srbije određujete nadležnost za određena područja na teritoriji Kosova i Metohije. To nemate pravo da radite.
Šta vi time činite? Vi time čak ne sprovodite ni taj čuveni sporazum Briselski, jer u Briselskom sporazumu stoji nešto sasvim drugo. Briselski sporazum, ponavljamo još jednom, ne može biti nikakav osnov za donošenje bilo kog zakona u ovom parlamentu. Osnov za donošenje zakona je Ustav Srbije ili taj famozni posebni zakon donet po proceduri za donošenje Ustava koji ima snagu Ustavnog zakona i vi kao profesor to vrlo dobro znate. Samo on može biti izvor našeg ponašanja u parlamentu. To je ono o čemu mi ovde govorimo. Ako se nismo pre podne dobro razumeli, a mislim da nismo. Sada izvolite, ako hoćete da odgovorite možete držati vaše političko predavanje koliko god želite.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ja imam samo dva minuta za repliku a vi 202 za vaš govor.
Hteo bih samo da odgovorim na dva pitanja koja su ovde ostala problematična. Prvo, zašto nije donet zakon do sada o suštinskoj autonomiji. Prvo, zbog toga što nije, gospodine ministre, vi to dobro znate, postojala politička volja od strane svih učesnika političkog procesa.
Što se tiče DSS, pošto pripadam toj političkoj stranci, u ime građana koji su nas birali, razgovaram sa vama, kod nas je postojala volja za donošenjem takvog zakona ali naše učešće u republičkoj vlasti još 2008. godine nakon jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije dovedeno je u pitanje i prosto prestalo da egzistira upravo između ostalog i zbog neslaganja o ovoj temi. Tako da ne želim da amnestiram nas, ali prosto govorim da mi nismo imali prilike za to.
Zašto odmah nakon donošenja Ustava nije donet? Prosto zbog toga što pre proglašenja, jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije bio je jedan period gde je trebalo da se da šansa samim pregovorima za koji znate ko ih je i na koji način i kako brutalno prekinuo. Onda se stvara nova realnost. U novoj realnosti donošenje ovog zakona, posebnog zakona trebalo bi da predstavlja osnovu za dalje pregovore. To nije učinjeno i stvar je otišla, gde je otišla.
Druga stvar vezana za ovu prelaznu odredbu gde kažete da će do donošenja posebnog zakona biti sudova na teritoriji Kosova i Metohije. Hoću samo da kažem da u ovoj odredbi stoji koji sudovi iz uže Srbije, tj. pretežno južnog dela Srbije će obavljati ove poslove. Pa, evo vam – do donošenja posebnog zakona iz člana 12. sudovi i javna tužilaštava iz člana 5. tačka 8, člana 6. tačka 3, člana 7. tačka 2, člana 8 tačka 2, člana 11. tačka 3. ovog zakona nastavljaju da vrše zakonske nadležnosti za teritoriju AP Kosovo i Metohija. Gde je tu sud u Kosovskoj Mitrovici? Gde je tu sud? Nema ga. Nema ga ministre, jedino ako hoćete da izmišljamo stvari.
U redu, to jeste da stoji. Međutim, šta ćemo sa stavom 3. gde kaže, posebni zakon iz člana 12. ovog zakona doneće se do 31. decembra 2013. godine. To praktično znači da vi kažete da jednom normom praktično ukidate ove sudove, produžavate njihovo delovanje do 31.12.2013. godine, a onda najavljujete donošenje posebnog zakona o čijoj sadržini ništa ne znamo.
Hoću da vam kažem da je ova priča u tom delu tanka i da vi ne možete izaći na zelenu granu sa vašim objašnjenjem. Ja vam postavljam jedno vrlo prosto i jednostavno pitanje, ako je ovo tako kako jeste i kako vi objašnjavate, zato vas ja pitam, zašto u ovoj oblasti onda, po vašem tumačenju vrlo ekstenzivne norme 182. stav 2. Ustava, zašto ona po tom ekstenzivnom tumačenju u pitanju množina zakona itd, ako je to tako, kao što vi kažete, zašto onda već danas na ovoj sednici nemamo ta posebna pravila, ili poseban zakon?
Vi znate da se poseban zakon, ili posebna pravila mogu urediti u jednom tekstu, da mora glasanje biti posebno u Skupštini Srbije ako se traži dvotrećinska većina za tako nešto.
Da li se možda traži referendum za tako nešto? Ja mislim da da, ako je u pitanju procedura za donošenje Ustava, a tiče se državnog uređenja i kapaciteta nadležnosti dela teritorije Republike.
Kako mislite da to učinite bez one procedure koju Ustav za to predviđa, na koji upućuje član 182. Ustava? Jer, onda vas u suprotnom pitam, a koji to poseban zakon donosite i zašto taj zakon izdvaja ove sudove iz jedinstvenog sistema mreže sudova u Srbiji i stavlja ih u poseban zakon? Ako uopšte razumete šta vas pitam?
Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajuća, ovih dana smo svedoci kako prolaze građani Srbije koji su očajni zbog svog posla kojeg imaju ili nemaju sa očajnom ili neredovnom platom, gledamo šta rade radnici FAP, kako blokiraju železnički saobraćaj, vidimo protest i blokade u Kragujevcu, Smederevu, most preko Dunava na Smederevu, u Zrenjaninu se štrajkuje glađu. Pre tri-četiri godine to je započeto odsecanjem prsta jednog radnika u unutrašnjosti Srbije.
Dakle, sve ovo vreme Srbija ide dole i ljudi sve gore i gore žive. Ovi protesti sa kojima se Srbija suočava nisu protesti ljudi koji su politički instruirani i to vi u Vladi vrlo dobro znate, nego su protesti očajnih ljudi i mere koje oni preduzimaju na ulici, na mostu, na železničkoj pruzi su mere očajnika.
Ono što je interesantno, kada se čuje šta oni žele, koga oni zovu, zovu prvog potpredsednika Vlade da sa njim razgovaraju zato što je prvi potpredsednik Vlade i njegova politička stranka svojom zaista fascinantnom kampanjom, to moram reći, jer je to nešto što Srbija nije dugo videla kada je reč o kampanji, kada je reč o propagandi, o načinu na koji se pravi predstava o značaju njihovih funkcija i posla koji su preduzeli. Dakle, oni zovu njega kao nekog ko je prvi potpredsednik, prvi samoprozvan kao najveći genije koji može da izvuče Srbiju iz nevolje i nedaće.
Kako on njima odgovara? Čuo sam da je danas ta blokada železnice zaustavljena, čuo sam, videli smo na kajronima na televiziji da je prvi potpredsednik Vlade otišao da se nađe sa radnicima FAP ali ta komunikacija, način na koji se on odvija, način na koji se ta predstava u Srbiji odvija, ne upućuje ništa dobro.
Mi nismo za to, niti iko normalan može biti za to da savetuje radnicima da svoja prava štite tako što će blokirati saobraćajnice, tako što će blokirati železničke puteve, ali mi moramo kao ljudi koji su od strane istih tih građana izabrani da sede u ovom domu, moramo biti spremni da razumemo njihov vapaj. Šta stoji iza toga? Program za oporavak privrede? Da li iza toga stoji kompleks mera koje će se preduzeti, na osnovu kojih će ti ljudi koji su zaista u velikoj nevolji, ugledati neko svetlo iza svega toga?
Veliki broj ljudi vidi da iza predstava, iza onoga što se krije iza tih moćnih šou-programa u raznim arenama, velikim mitinzima, mnogi ljudi veruju da to svetlo vide, a oni u stvari vide samo jako dobro režiranu predstavu, jako slatko obećanje koje ljudi vole. Ljudi vole da im se nešto slatko i lepo obeća, ali oni koji se nalaze u realnoj nevolji, a njih ima progresivno u geometrijskom pogledu sve više i više u Srbiji i neće više ni to voleti. Neće više ni to gledati i slušati.
Zašto su zvali prvog potpredsednika Vlade? Zašto njega pre svega i pre svih ostalih? Zato što je to čovek koji je ostavio utisak na svim tim paradama da je neko ko je tu spreman i sposoban da problem reši. Ali, dragi ljudi, to neće da se reši na taj način, nego se to može rešiti samo i isključivo ako imamo kompleks mera za oporavak privrede i on mora biti jasno stavljen na znanje ljudima. Ni u jednoj komunikaciji toga nema, čak i mere koje su u finansijskom sektoru bile preduzete, te mere nisu potpune mere i za njih ništa osim prinudne štednje ne stoji, a i ta štednja sama po sebi je za privrednu motivaciju izuzetno štetna jer zahvata jedan veliki sektor ljudi van privrede, koja je, nažalost, glavni poslodavac.
To je ono što nije dobro, ali je to činjenica, to je činjenica života u Srbiji i mi na osnovu toga nećemo moći ni da pokrenemo proizvodnju. Šta reći tim ljudima? Šta reći onima što blokiraju mostove? Šta reći onima što blokiraju železnicu? Da dolazi veliki kauboj da ih spase.
Ja bih rado postavio pitanje Vladi - kada misli da izađe sa konkretnim setom privrednih mera, ali ja više ne znam ni kome konkretno tamo to pitanje uputiti? Da li uputiti Ministarstvu privrede, Ministarstvu finansija ili prvom potpredsedniku Vlade, koji očigledno menja sve i postoji kartica za sve. Deca u osnovnoj školi u prvom razredu ili u predškolskom uzrastu počeće pogrešno da misle da je najveća funkcija u državi biti prvi potpredsednik Vlade.
Stvarno se divim i veštini onih koji umeju da naprave dobru predstavu i da dobro sebe prodaju, ali iza toga mora da stoji rad i privredna reforma da bi ovi ljudi imali od čega da žive, koji će biti za godinu, dve u još većoj nesreći nego što su danas.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, pre nego što postavim par pitanja, moraću da barem delimično pročitam ono što je osnov za postavljanje pitanja, da bi se bolje razumelo zašto to čitam.
Dakle, dobili smo mi neki, poslanici pismo od strane građanina sa teritorije KiM, koji između ostalog u svom pismu kaže sledeće: „molimo vas da Srbiji kažete kako nas maltretiraju čelnici na lokalnom nivou, koji su postavljeni kao privremeni organi, kao i direktori škola, terajući nas silom da idemo na mitinge, da podržavamo listu „Srpska“ i da glasamo za njih. Inače, slede nam otkazi na svojim radnim mestima“.
Između ostalog još se kaže „teraju nas da glasamo za „Srpsku“ listu javno i svaki miting moramo posetiti kada dolazi neki zvaničnik iz Beograda, inače se prave spiskovi prisutnih po mitinzima i ko ne dođe, snosiće posledice.
Molimo vas da ovo kažete Srbiji i svim medijima, kako bi nas oslobodili torture i ovom napaćenom narodu, dosta je muka.“
Inače, ovim pritiscima su izloženi radnici u prosveti i zdravstvu.
Ovo se pismo inače odnosi za teritoriju opština Gnjilane i Vitina.
U prilogu pisma, dobili smo i dokaze koji govore o tim pritiscima, koji god uzmem, potpuno je svejedno.
Evo recimo, obaveštenje direktora Bojana Maksimovića, doneto je na osnovu zaključka sa zajedničke sednice direktora osnovnih i srednjih škola i predškolskih ustanova Gnjilane, Kosovske Vitine, Kosovske Kamenice i Novog Brda, a koje glasi ovako, a to ću vam posle i dati da možete da vidite: „sve zaposlene radnike osnovne škole „Miladin Popović“ u Pasjanu, obaveštava da je subota 19. oktobar 2013. godine, radni dan. Svi zaposleni su obavezni da prisustvuju dočeku predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Ivice Dačića, koji će biti održan dana 19. oktobra 2013. godine, u toliko i toliko sati, u Gračanici, sa početkom u 14,00 časova.
Za sve radnike škole, obezbeđen je prevoz autobusom.“
Dalje, zatim imamo obaveštenje direktorima predškolskih ustanova na teritoriji opštine Vitina, učinjeno od strane privremenog organa, a potpisan od strane Srđana Nikolića, člana privremenog organa, pa sve sa plavim pečatom i njegovim potpisom, gde stoji: „obaveštavamo vas da u subotu 12. oktobra 2013. godine, u Klokotu dolaze ministri Vlade Republike Srbije, Aleksandar Vulin i Dragan Glamočić. Skup će se održati u 13,00 časova u školskom dvorištu u Klokotu, a vaš dolazak, dakle, direktora i dolazak svih zaposlenih je obavezan. U obavezi ste da obavestite sve zaposlene.“
Dalje idu pisma kojim oni obaveštavaju zaposlene i slično.
Ljudi moji, možemo imati različita stanovišta o neophodnosti izlaska ili neizlaska na te izbore.
Mi smatramo da izlazak na te izbore, da je to izlazak iz Srbije, jer je to naopako. Ti izbori su raspisani od strane kosovskih vlasti, a ja ne znam šta mi i državni organi Republike Srbije njima u tom trenutku izigravamo i kakve veze ima Briselski sporazum i kako smo se tako mogli uopšte šta sporazumeti i to je posebno pitanje.
Ljudi, nemojte ovo da radite, ovo je vraćanje u 1947. ili 1949. godinu. Ovo ni SPS u najcrnjim danima iz devedesetih godina nije radio ovako otvoreno.
Oni su barem telefonom to radili zvali, uticali, išli po hodnicima i pretili. Niko nije ostavljao ovakvog pisanog traga, ljudi moji. Znate ko ostavlja pisanog traga u krivičnim delima? To je radio neko 1939. do 1945. godine. Oni se nisu stideli da ostave u centralnoj Evropi, jedna država koja zagorčala život ljudima u tih šest godina. Znači, oni su se trudili da ne ostave pisanog traga, a vi to isto radite. Možda i dobro što ste ostavili pisani trag da se zna za istoriju šta činite.
Moje pitanje je vrlo prosto, kakva je zvanična reakcija Vlade Republike koja postavlja privremene organe na ovo što sam ovde pročitao, ja ću vam dati ove dokaze, to je veoma važno?
Drugo, mi očekujemo hitne odgovore na određena pitanja. Imate pitanje u utorak koje je postavljeno od strane Slobodana Samardžića. Šta je sa 12.000 ljudi koji bi navodno imali pravo da glasaju na Kosovu, žive na teritoriji Srbije? Gde glasaju? Na kojim izbornim mestima u Srbiji biračkim mestima? Ko to organizuje i po kom se zakonu Srbiji, da li će glasati glasačkim listićima u kovertama ili će umesto njih da glasa Veljko Odalović kao opunomoćenik države Kosova? Dakle, to je ono što nas pitaju.
Drugo, i na samom kraju kakva je reakcija države povodom Erdoganove izjave da je Kosovo Turska?
  Mislim da ste povredili član 27. Poslovnika Narodne skupštine i to činom zloupotrebe ovlašćenja prilikom vođenja sednice.
Naime, svi smo čuli i reči prethodnog govornika, čuli smo i vaše opomene, koje ste izrekli u tri navrata zaredom i ja mislim da postoje najmanje dva razloga na koje ću se sada pozvati, zbog kojih mislim da se radi o zloupotrebi položaja prilikom vođenja sednice i samim tim povrede Poslovnika.
Prvi je sadržinski razlog koji se tiče samog izlaganja. Ako neko upotrebi teške reči, ako upotrebi određene kvalifikacije, koje imaju i svoje morfološko i semantičko značenje u svojoj suštini i mogu se objasniti drugim rečima, ja naime, sam, te reči ne bih upotrebio, ali treba slušati i sadržinu izlaganja i treba voditi računa o smislu onoga što se kaže.
Ako na ovaj način se ophodimo prema sadržaju onoga što se govori, mi na neki način uvodimo delikt, verbalni delikt u Narodnoj skupštini, a podsećam vas da starije od vašeg tumačenja Poslovnika jeste slovo Ustava i slovo Zakona o Narodnoj skupštini i prava koja poslanik ima u svom izlaganju za koje ne može odgovarati, pa ne i na taj način kako vi tumačite Poslovnik Narodne skupštine.
Ovim nije rušeno dostojanstvo ni članova Vlade, ni Doma Narodne skupštine, ni građana Srbije, već je reč o autonomnom tumačenju narodnog poslanika o tome kako vidi sprovođenje određene politike. Da li bih ja potpisao istu reč ili ne, to je potpuno relevantno. Mislim da ste i u formalnom smislu prekršili Poslovnik i ovim završavam, zato što vi praktično ne možete na sebe preuzeti samovoljno tumačenje u ovakvom slučaju. Dakle, to nije korektno.
S druge strane, reč je o poslaniku koji dolazi sa teritorije KiM, doslovno, bukvalno, i ako među nama nema makar trunke tolerancije za tako nešto onda vaš postupak govori sam za sebe i više od svega drugoga, čak i od njegovih reči.
Član 107.
Dakle, izazvano je vašim tumačenjem nakon moje diskusije i tražim da se izjasnimo o povredi Poslovnika. Dakle, član 107. Mislim da povređujete dostojanstvo ovog doma, predsedavajući, odnosno predsedniče Narodne skupštine.
Vaše obrazloženje jednako je po suštini i snazi obrazloženju koje smo nekada dobili od jedne potpredsednice koja pripada jednoj sadašnjoj opozicionoj stranci, koja nas je opominjala i tražila da ne govorimo da je neki predlog zakona ili da su odredbe koje se u njemu predviđaju protivustavne, već da je to nadležnost isključivo samo Ustavnog suda i da nije naše ovde da razmišljamo i mislimo o tome da li je predlog zakona o Vojvodini npr. protivustavan ili nije.
To samo znači da ako na taj način uskraćujemo pravo narodnim poslanicima da misle, da izgovaraju šta misle, koliko god to teško zvučalo, to je direktno kršenje Ustava Srbije, poslaničkih prava i Zakona o Narodnoj skupštini. Na to vas upozoravam. Tako da i dalje smatram da je sada vaše obrazloženje koje ste dali, adekvatno ovom primeru koji sam malopre izrekao, ne ulazeći u sadržinu i suštinu onoga o čemu je bilo ovde reči. To je posao za replike, to je posao za diskusije, kako ko od nas ima pravo i kada se bude javio. Ovo sa sadržinom nema veze, nego sa formom za koju ste vi odgovorni, uprkos tome što i dalje smatram da su sve malopređašnje mere koje su izrečene duboko nepravedne.
Član 27. Poslovnika, predsedniče Narodne skupštine. Iako je deo opozicije aplaudirao ovde kazni koju ste izrekli vašoj poslanici SNS, utisak je i dalje veoma gorak. Upravo zbog brutalnog kažnjavanja Marka Jakšića koje je bilo pre toga. Ovim ste dokazali da postoji vaša unutrašnja potreba da napravite balans, kao sudija kada sudi Đokoviću…
Dozvolite mi da završim šta sam hteo.
Nije to problem. Ako nisam u pravu recite da nisam i onako neću dugo.
Suština je u tome da kada se vodi sednica Narodne skupštine, bez obzira kada se šta desilo, mora da postoji prirodni balans, a ne da bude izazvan prethodnim događajima. To je suština onog što vi radite. Jer, ako vas boli neka reč, a ne sadržaj, onda kada budemo govorili o sadržaju stavite praznu crtu pa ispred toga stavite šta god hoćete, patriotizam, pobedu, šta god vam se sviđa, pa kaznite i sebe i nas.
Drugi put vodite računa. Ovo maločas je bilo smešno. Ako ne prihvatate da je ovo povreda Poslovnika, u redu. Neću tražiti u danu za glasanje da se glasa o ovome. Prosto sam morao da vam kažem.
32/1 AL/MJ 17.50-18.00
Gotovo 900 hiljada dece je danas krenulo u osnovnu i srednju školu, desetine hiljada studenata to uskoro treba da učini. Svi oni imaju roditelje. To su ključna pitanja. U ekspozeu premijera nema gotovo ni jedne reči o tome kakvo će biti naše obrazovanje.
Vi, gospodine Jovanoviću, kažete, koliko sam uspeo da shvatim, da ćete uspeti da obezbedite elementarne civilizacijske uslove, primerene početku 21. veka, nadam se da sam prilično tačno citirao. Bojim se da to u ovom trenutku nije dovoljno da ni jedno drugo pitanje o kojem se ovde govori, nećemo rešiti bez početka ozbiljne reforme prosvete, a i pravosuđa ne samo u vrednosnom smislu nego i u organizacionom smislu. Problemi naše prosvete nisu problemi ni 2000. ni 1990. godine. Oni su civilizacijski problemi. Rešenja koja su ovde sporadično pominju - takođe ne mogu da budu prepisani modeli iz nekih drugih zemalja koje su išle korak napred, dva koraka nazad u reformi itd, itd.
Vidim da premijer ima potrebu da u ovom trenutku kaže ono što će se možda dopasti javnosti. Pošto je bilo mnogo primedbi da u Vladi ima profesora ili nastavnika privatnih fakulteta, on kaže da je njegov uslov sada bio da ne može da bude ministar prosvete profesor privatnog fakulteta. Ne razumem taj rezon. Imamo sto primedbi na sadašnje privatne fakultete u Srbiji, ali imam mnogo primedbi na uređenje, način rada državnih fakulteta. Dakle, ta distincija sama po sebi ne znači mnogo. Ako ne može ministar prosvete da bude sa privatnog fakulteta ili ne može da ga preporuči neko ko je rektor privatnog fakulteta, šta god mi mislili o prošlosti te osobe, onda je problem da neki drugi ministri u Vladi budu sa privatnih fakulteta. Mislim da su neki ministri u Vladi sa privatnih fakulteta, recimo, bolji od ministara sa državnih fakulteta.
Gospodin Bačević, je za mene, za LDP izrazito loš ministar. On je koliko znam profesor državnog fakulteta, član Saveta univerziteta u Beogradu, pa je opet uspeo da kao praktično jedini ili jedan od retkih rezultata svog rada u trinaest meseci mandata zapravo iznese tu, ne mogu da kažem ni skandalozno, više smešno ideju kanala koja je zapravo degradirala i njegov položaj i ono što je Vlada možda radila u nekim drugim segmentima. Sve ove druge reforme o kojima se govori nemaju nikakvog smisla bez reforme prosvete. Pogledajte danas i videćete da se vrlo teško obavljaju konkursi za upis na doktorske studije na Beogradskom univerzitetu, iako je među 400 na Šangajskoj listi. To je prosto prespor ritam promena u našoj zemlji, da u godinu ili dve iz 500 uđemo u 400. Mi nemamo toliko vremena.
Druga grupa pitanja koja se tiče javnih finansija, ekonomije zaposlenosti. Mislim da grešite gospodine Vučiću kada toliko insistirate na toj činjenici da je nezaposlenost nešto smanjena na oko 24%, da je cilj koji postavljate kao kratkoročni, da kažemo srednjoročni cilj, kako je to podelio kandidat za premijera, odnosno premijer, da ono bude ispod 20%. Vi znate, u ekspozeu to piše da će morati da bude dovršena privatizacija kako se kaže 179 društvenih preduzeća u restrukturiranju, i budimo pošteni u minimalnom broju tih preduzeća će biti sprovedena uspešna privatizacija, veliki deo njih prosto više ne može da radi. Ljudi koji su danas u njima formalno zaposleni postaće i formalno nezaposleni, i to će kroz jedan talas odjednom podići stopu, odnosno broj nezaposlenih u Srbiji. Zbog toga mislim da nije dobro da obećavate tako veliki uspeh u kratkom roku, jer će onda neuspeh zapravo biti veći.
Moram sada da reagujem na ono, nije mi bilo omogućeno gospodine Stefanoviću. Nigde nas neće dovesti ta ideja, recimo gospodina Dačića da u svakoj raspravi ovde sa opozicijom kaže da je od 2000. godine u Srbiji izgubljeno milion radnih mesta, da je milion ljudi ostalo bez posla. To prosto, nije tačno. Nije bilo 2000. godine dva miliona i 800 hiljada zaposlenih u Srbiji. To bi značilo da su u Srbiji radili svi koji u njoj žive i da smo možda još malo uvozili radne snage, pa ipak smo svi živeli u toj zemlji, i bilo je mnogo zaposlenih na papiru, ali je mali deo njih radio uz prosečnu platu koja je bila nekoliko desetina maraka.
Da razjasnimo poslednje pitanje – da li će biti rebalansa pre predloga budžeta za 2013. godinu i da li je ekspozeom najavljena promena poreza na potrošnju, a pre svega PDV i akciza? To piše u ekspozeu. Kaže se da će se poreski nameti postepeno, doduše, premeštati sa teme, odnosno sa rada na pitanje poreza na imovinu, poreza na profit i u meri u kojoj je to nužno, na prošnju. Porez na potrošnju, pre svega PDV, ali i akciza je već u ovom trenutku preko svake granice izdržljivosti u Srbiji. To jeste makar teorijski način ono što predlaže mandatar kako da se rastereti rad, a kako da se dobije kompenzacija na nekoj drugoj strane, ali ne zaboravite, već je Vlada podigla PDV pre izvesnog vremena. To je smanjilo prihode od PDV. Novo povećanje PDV, novo povećanje akciza bi razorilo dodatno srpsku ekonomiju, a trgovinu, odnosno promet akciznom robom u potpunosti gurnulo u sivu zonu, što bi opet dodatno umanjilo prihode i ugrozilo sve funkcije države. Hvala.
  Da vam kažem da cela ova rasprava, ova dva, tri dana, sem u nekoliko svetlih momenata danas zapravo nije osvetlila šta se ovde dešava i pitanja koja su prethodnici iz moje stranke postavljali, ja ću pokušati u nekoliko minuta da ponovim, jer mislim da je to dobro.
Prvo, kakva je ovo rekonstrukcija? Ovo nije politička rekonstrukcija i programska rekonstrukcija, jer vi ni politiku ni program ne menjate. To je prva i osnovna stvar. To je samo personalna rekonstrukcija, a u strukturalnom smislu, vrlo mršava, jer je to pokazano do koje mere do doseže Zakon o ministarstvima.
Dakle, ako ste se odlučili na tu vrstu rekonstrukcije uz višemesečnu halabuku i medijsko pripremanje ovog svetlog, veselog i vrhunskog događaja kome danas prisustvujemo, treba odgovoriti na pitanje čemu to služi.
Ja to ne mogu znati bolje od vas, ali moje mesto ovde i ono zbog čega su me građani ispred DSS birali, daje za pravo da to tumačim.
Dakle, vi ste u ekspozeu, gospodine premijeru rekli da za 13 meseci rada Vlade nije postignuto mnogo i to je rezime vašeg ekspozea. Rekli ste i da jeste nešto učinjeno i postignuto.
U tom nekom segmentu smo se i ranije složili da zaista taj tempo borbe protiv korupcije, nešto što smo mi podržali i organizovanog kriminala, uz upitanost, naravno, da li je to i sveobuhvatno i da li je to do kraja neselektivno i tu su ostale neke mrlje, a u nekim ranijim raspravama smo o tome govorili.
Dakle, za ovo drugo prosto postoje pokazatelji. Kome je bilo od interesa da pokrene rekonstrukciju, celu rekonstrukciju, personalnu u Vladi, da izmeni ministre? Nekome ko je bio suštinski nezadovoljan efektima za 13 meseci. Ja nisam siguran, možda jeste to bili vi gospodine Dačiću, ali ja mislim da je to bila pre svega SNS.
Na kraju krajeva, partner iz SNS, u ovoj vladi su oni partneri koji su u miraz ovoj Vladi doneli nevoljno stanje i čitavu katastrofu o kojoj mi danas pričamo sa različitih sedišta.
Dakle, u oblasti finansija, privrede, BDP, nezaposlenosti i svega ostalog. To nije palo s Marsa, niste vi to nasledili gospodine Dačiću, figurativno govorim, jer zna se da je to politička ocena, vi ste to doneli u miraz SNS. Niko me ne može uveriti da vi lično ili vaša politička partija stoji iza ideje rekonstrukcije, nego najverovatnije stoji SNS, da bi se to promenilo.
Onda se istovremeno raščišćavaju računi između svih vas i u tom raščišćavanju vi izlazite kao formalni pobednik dana. Praktično se uklanja neko ko je po vašem mišljenju smetao i danas ste to otvoreno priznali da ste u Mlađanu Dinkiću videli ozbiljnu smetnju u funkcionisanju sistema, i to je sve.
Dakle, cela halabuka, cela priča o novom početku, resetovanju nivoa, kako bi se to gejmerskim rečnikom reklo, to su sve prazne priče, i šta se time pokriva? Time se pokriva, prvo sve ono što je bio deficit u poslednjih 13 meseci, dajete sebi priliku za nov start i naravno pokušavate da ovom pričom na neki način prekrijete i one obaveze o kojima smo danas govorili, kao što su izbori na Kosovu i odgovori na obaveze iz sporazuma koje ste potpisali.
Uzgred budi rečeno, to najbolje govori o tome kojim putem se vi krećete. Zaista neću da ulazim u to. Da li će pojedini ministri ili kandidati za ministre prilježno raditi posao, da li će možda neko od njih, i primera radi, gospodin Tasovac napraviti neki iskorak u oblasti kulture, čemu se nadam i priželjkujem, jer verujte mi moja nada nije da vi radite loše i da sve ovo slomite, moje nade su sasvim na drugoj strani, i to morate da razumete. Ni jedan napad koji dolazi sa ove strane nije zlonameran, ali mi ukazujemo na to da put kojim vi idete, o tome je gospodin Vučić govorio, a i vi ste to pomenuli, tražili ste podršku za izborni put kojim se krećete.
Ono na šta smo vam mi ukazivali i danas je gospodin Samardžić o tome govorio, put kojim se krećete nije ispravan. Ako su vam početne premise pogrešne, onda se cela priča survava. To je suština priče. Vi hoćete EU zato što ste nam prikazali i dokazali da ona nema alternativu, jer vam kažemo da alternativa postoji i da traganje za alternativom jeste dijalog, da alternativa nije u isključivanju bilo koga, da alternativa nije u bekstvu ili u antagonizmu prema EU, nego u novim oblicima saradnje, da alternativa u izbegavanju kuršlusa koji imate onog sekunda kada uđete u formalni proces pridruživanja, a da bi se kud i kamo relaksiranije nalazila rešenja za trgovinsku saradnju i ostale modelitete, da toga nema. Automatski da toga nema ne biste vi trpeli pritisak, a priznali ste danas da ga trpite.
Aleksandar Vučić, danas je priznao da trpite pritisak. Za određen tip ili način rešavanja pitanja na Kosovu i Metohiji, i iz toga proističe ceo problem i sa Kosovom i Metohijom i načinom sa kojim pokušavate to da uradite. Niko ovde nije blesav da treba sada da pravimo antagonizam sa svima i da zabijemo glavu u pesak pred nekim realnim činjenicama. Ali ne radite dobro.
Suština poruke je da može bolje i suština poruke je da smo svi jedinstveni u tom stavu bili, imali bi drugačiji odnos prema nama. Da smo u ključnom trenutku, misleći racionalno a ne iracionalno - za EU, protiv EU, mrzim EU, obožavam EU, da smo imali drugačiji sistem rada, da smo drugačije funkcionisali, da smo razmišljali racionalno onda bi došli do racionalnih zaključaka kad bi merili šta je korisno, šta je štetno i tako bi radili.
Dakle, suština priče ovde je u tome da vi birate pogrešan put i od ove rekonstrukcije vi nemate ništa. Možda će neko u nekom resoru napraviti neki iskorak. Možda ćete uspeti da održite finansijsku stabilnost. Možda ćete uspeti da napravite neke sitne korake unapred. Možda. To nije nešto što ja ne želim da se desi, baš sasvim suprotno. Ali, ćete vi svakako imati strateški problem, upašćete u njega kroz pregovore sa EU, ako ikada do toga dođe, videćete tek tada u kolikom smo deficitu kao država, a sa tim ljudima smo mogli drugačije i bolje da razgovaramo.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. To je poruka sa naše strane, pa smo zato i rekli da umesto takvog survavanja bolji su izbori da rešite vaše probleme na taj način i svih nas, nego ovo što sada radite.