Ovde se radi o razlozima za određivanje pritvora. Razlozi za određivanje pritvora u savremenom pravnom sistemu, u savremenom društvu mogu isključivo biti orijentisani na procesne razloge, mogu biti izazvani procesnim ciljevima, a nikako zbog toga da se kroz razlog za pritvor prejudicira kazna za počinioca krivičnog dela ili da se bez pravosnažne osude ono unapred osudi.
To se čini ovim članom zakona, jer vi vaskrsavate socijalistički model pritvora, koji u modernom demokratskom društvu ne bi smeo da postoji. Praviti razliku između zaprećene kazne zatvora, bez obzira na ostale uslove za određivanje pritvora, zaista je sramno. Kakve veze ima što je nekome zaprećena kazna od 20 godina zatvora za krivično delo koje mu se stavlja na teret, kada to služi kao razlog, po vama isključivo može služiti kao razlog za određivanje pritvora. To je potpuna besmislica. Pritvor se određuje ako neko hoće da pobegne, govorim laički, ako neko hoće da uništi dokaze krivičnog dela, preti da će ponoviti krivično delo, postoji ta opasnost itd. To su razlozi za određivanje pritvora. Zašto nekome određivati pritvor samo zato što mu je, recimo, zaprećena kazna od 10 godina zatvora?
Još nešto, ovde kažete da pritvor može da se odredi i kada prvostepena presuda bude takva da se lice osudi na kaznu zatvora, pazite, presuda nije pravosnažna još uvek, a posledice krivičnog dela su dovele do uznemiravanja javnosti. Kakvo crno uznemiravanje javnosti? Vi se vraćate na 70-e. Srećna Nova 1970. godina, gospodine Ćosiću, pošto ovde gospođe ministar nema. Znate ko kreira tu priču o uznemiravanju javnosti? Mediji. Kako može drugačije javnost da se uznemiri nego tako? Ako postoji potreba da se zaštiti osoba koja je optužena za krivično delo zbog dela koje mu se stavlja na teret, to se radi drugačije, ne stavljate ga valjda u zatvor, u ćuzu, nego se to radi na drugi način.
Dakle, ovo je jedna retrogradna norma, naopaka norma, za koju me je sramota što pripadam državi koja ovakvu normu ima i koju vi predviđate 2011. godine. Trebalo bi da vas bude sramota zbog ovoga.

 Gospodine Ćosiću, ja ne mogu da razumem zbog čega se vi toliko bojite računara? Šta je tu toliki problem? Crtati i pisati olovkom na papiru, to je jedino što vi poznajete u životu. Ako neko ima potrebu da radi na računaru, zašto mu ne omogućiti to pravo? Ako je problem komunikacija, sprečite internet, kao što se sprečava mogućnost da se mobilnim telefonom zove iz pritvorske jedinice. Ali, neko ko ima računar, može na njemu da radi. Ako se bojite da će se u računaru uneti neki podaci koji mogu da kompromituju postupak, verujte mi da isto tako mogu da se podaci unesu u običnu knjigu koja izgleda nova i kupljena je u prodavnici, šifrovanjem i podvlačenjem slova na način na koji se dogovori okrivljeni sa onima koji su napolju i to može da se uradi da 10 stražara ne može da provali ili radnika obezbeđenja šta tu piše.
Mislim da je jedna potpuno suluda stvar da vi jednu modernu stvar, moderne tehnike, ne dozvolite kao način zadovoljavanja određenih potreba.

Hvala, imamo razumevanja za grešku, one se dešavaju.
Dakle, ovaj amandman je vrlo važan. Ja bih zaista voleo ovog trenutka kada se on i formalno sprovede kroz proceduru, da on bude ozbiljno razmotren od strane ministra i ljudi iz Vlade.
Evo o čemu je reč. U stavu 2, kada je reč o kažnjavanju u postupku, data je mogućnost organu postupka da kazni novčanom kaznom do 100 hiljada dinara okrivljenog, branioca, punomoćnika, i da ne čitam sada po redu.
Problem je u sledećem, izraz-organ postupka, podrazumeva i sud i tužioce.
Ja vas najlepše molim da iz prava na kažnjavanje izuzmete tužioca, jer tužilac nema na to pravo. Stavljati tužilac u rang suda ili čak iznositi van suda, na pijadastal suda je nešto što je nešto ne primereno u modernom krivičnom zakonodavstvu.
Nemojte to činiti. Nema on to pravo. Organ postupka ovde nije samo sud, izraz i reč upotrebljena u članu 2. definišu tačno šta je organ u postupku i govore šta je u pitanju, da je u pitanju tužilac.
Prema tome, nemojte da dozvolite da tužilac ima pravo da kažnjava novčanom kaznom do 100 hiljada dinara učesnike u postupku.
Molim vas da to uklonite, jer ako ostane, to je apsolutni skandal.

Krivični propisi su ogledalo demokratije, gospođo ministar. ako se vi u ovo vaše ogledalo ogledate, Boga mi ćete videti nakazu u odrazu. U članu 300, kada je reč o saslušanju svedoka od strane javnog tužioca, kaže se da može da se ispita svedok i bez pozivanja osumnjičenog i njegovog branioca, ali da se onda sudska odluka ne može zasnivati isključivo ili u odlučujućoj meri na iskazu takvog svedoka.
To samo zvuči razumno, ali to definitivno nije razumno. Vi na taj način praktično omogućavate da se i na iskazu takvog svedoka zasniva presuda. Ako ste hteli da uvodite elemente američkog krivičnog zakonodavstva u domaći pravni sistem, onda budite pošteni pa ga uvedite do kraja.
U SAD ne postoji mogućnost da se i jedna presuda ikakva donese, a da se nije omogućilo okrivljenom to jest branjeniku difendentu, da sasluša uzimanje iskaza od svedoka. Znači, to apsolutno nemoguće, može sprovesti tužilac istragu, može tužilacu istrazi i da ispituje svedoke, može ima pravo i tamo ima i ovde, da mu to služi kao orjentir u glavnom postupku, da na osnovu iskaza svedoka utvrdi, da li mu taj svedok valja na suđenju, al ne može se mora potpuno biti isključeno. Naš amandman to potpuno isključuje, nema donošenje sudske presude ukoliko se svedok saslušava bez prisustvo okrivljenog njegovog branioca.
Na član 300. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Da li neko želi reč? (Da.)

Ovo je jedan od dva poslednja amandmana koje smo mi podneli. Ovaj se odnosi trenutno na pitanje "reformacio in pejust" – presuđenja na štetu okrivljenog ako je samo on izjavio žalbu. Definicija iz člana 453, kako ste vi predložili, podrazumeva da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.
Naš predlog je drugačiji, mi kažemo da ta rečenica glasi – ako se izjavljuje žalba samo u korist optuženog, drugostepena presuda, presuda koja se po žalbi donosi, ne sme se izmeniti na njegovu štetu. Zašto? Jer ako se ograničimo samo na pravnu kvalifikaciju dela i na krivičnu sankciju, šta ćemo učiniti u slučaju da se on žalio u pogledu činjeničnog stanja? Donese se drugostepena presuda, ali ona ne može biti u krivičnom smislu, u krivično-pravnom smislu na štetu njegovu, u pogledu krivične sankcije i kvalifikacije dela. Ali, iz činjeničnog stanja proističe da on, recimo, ubistvo nije učinio iz nehata, kao što tvrdi prvostepena presuda, nego umišljajno, doduše, nekim lakšim oblikom.
To nema efekta u odnosu na krivično pravo, ali će imati punog efekta u odnosu na nasledno pravo. Šta onda da radimo? Zabrana "reformacio in pejust" mora biti apsolutno u krivičnom postupku, bez ikakvih reperkusija, čak i u odnosu na građansko pravo. Zato vas molim da prihvatite ovaj amandman. Zahvaljujem.

Ovo je konačno poslednji amandman koji imamo, a odnosi se na rad drugostepenog suda i njegovu presudu u odnosu na usvajanje žalbe preinačenja prvostepene presude.
Dakle, ovim amandmanom se predlaže provera pravilne primene zakona, ali ne samo krivičnog zakonika, kako predlagač ovde predlaže, kako vi predlažete navođenjem člana 439, već i u pogledu kazne uslovne osude sudske opomene, odnosno pozivanja uslovnog otpusta, a ne ispituje se činjenično stanje, već se proverava ocena, okolnosti koje utiču na odluku o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni i opozivanja uslovnog otpusta.
Mi mislimo da ako se ova preformulacija da, koja čak i nema navođenje odredaba zakona na koji se pozivate, da je ona preciznija, bolja i sveobuhvatnija, da zapravo ona drži vodu u odnosu na intenciju predlagača, ako smo se tu razumeli. Molim vas da i ovaj amandman prihvatite. Zaista, od prethodnog amandmana i ovog amandmana nemate nikakve štete ako ih prihvatite, oni su razumni i u skladu sa nomotehničkim pravilima. Mislim da nema nikakvog razloga, čak iako se prekine ova rasprava, ili tokom ove rasprave da to učinite i da predložite Skupštini da ove amandmane usvoji. Hvala.

 Hvala.
U ovom članu 2. tački 25) stoji jedan od izraza koji se upotrebljavaju u zakonu, pa mu se objašnjava značenje, a taj izraz je "druga trajna zajednica života".
Nikada nisam čuo za to. Kakva je to druga trajna zajednica života? Ovde vi objašnjavate da je u pitanju zajednica dva lica koja po trajanju i uzajamnim obavezama imaju odlike porodičnog života. Što ne tri lica, što ne pet lica? Na šta vi to mislite, koja je to druga trajna zajednica života koja ima odlike porodičnog života i sastoji se od dva lica? To je vrlo interesantno.
Šta ako su cimeri u pitanju, ima ih pet, ručaju zajedno, jedu, spavaju i to dugo traje i ne zna se do kada će to trajati, ne mogu da kažu, možda godinu, dve, tri, možda pet, možda 15. To je takođe neka zajednica života. Prema svim karakteristikama imaju odlike porodičnog života. Hoćemo li tim licima isto da obezbedimo mogućnost da budu oslobođeni svedočenja u krivičnom postupku? Hoćemo li to da radimo? Ili ste možda mislili na nešto sasvim drugo?
Ako su u pitanju dva lica koja žive kao da su u porodici, možda su to braća od stričeva koja žive u istom stanu, jedan nema drugi stan, a ovaj je kod njega i onda tako lepo žive, kuvaju zajedno, ručaju i ne znaju do kada će to trajati. Da li je to u pitanju? Morate da mi objasnite o čemu je reč, jer ovaj institut "druga trajna zajednica života" niti ga poznaje Ustav, niti ga poznaju zakoni.
Ako mi objasnite da je u pitanju nešto drugo, da je u pitanju nešto što je surogat bračnog odnosa između lica koja se ne mogu upodobiti sa karakteristikom vanbračne zajednice ili braka, onda je to već nešto sasvim drugo i to je nešto što naš pravni sistem ne dopušta. Vi to ne možete na mala vrata uvoditi kroz Zakonik o krivičnom postupku. To nije u redu i to bi morali da izostavite. Naš amandman ide u tom smeru.

Ona je uvek kratka, jer traje dva minuta.
Trajna zajednica života koju ste vi naveli i rekli da je preuzeta iz Porodičnog zakona, tamo je nešto drugo. Tamo postoji izraz trajna zajednica života, ali ne u semantičkom smislu, druga trajna zajednica života ograničena brojem lica koju čine.
Ne, vi ste ovde rekli dva lica. Pogledajte pažljivo Porodični zakon. Druga trajna zajednica života koja se sastoji od dva lica. Pitao sam vas – zašto ne tri lica? Zašto ne? Imate dva brata i jednu sestru, ali nisu rođeni, od stričeva i dele jedno isto zajedničko domaćinstvo, godinama tako žive i imaju taj jedan jedini stan koji su nasledili od očeva koji su umrli, tako žive i žive tako do kraja života, niti se žene niti se udaju.
Vidite, zar oni nisu u trajnoj zajednici života koja ima oblike porodičnog života? Da. Zašto isključujete jedno od njih? Kada već uvodite pojam, zašto kažete dva lica i zašto ga isključujete? To je suština priče. Vi niste na to pitanje ovde odgovorili.

Dakle, pored toga što ovaj zakon menja ono osnovno pravilo da se niko ne može smatrati krivim dok mu se pravosnažnom sudskom presudom to ne utvrdi, i pored toga što ovaj zakon poznaje jedan drugi sistem dokazivanja, gde materijalna istina u postupku nije bitna nego je bitno šta tužilac tvrdi i traži da se izvede kao dokaz, ovaj zakon je prepun i raznih neverovatnih definicija i konstrukcija koje nemaju nikakvog opravdanja, hoću da vas pitam, gospođo Malović, zbog čega ste odbili naš amandman na član 9?
Hajde da to analiziramo. Vi ste u članu 9. napisali da je zabranjena i kažnjiva svaka primena mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, sile, pretnje, prinude, obmane, medicinski zahvat i drugih sredstava kojima se utiče na slobodu volje ili iznuđuje priznanje ili kakva druga izjava ili radnja od okrivljenog ili drugog učesnika u postupku. Zadržimo se samo na dve reči, a to je "svaka" i "sila". Prvo, "svaka" je pleonazam. Ako negde kažete da je zabranjena upotreba mučenja, torture, iznuđivanja, obmane ili sile, podrazumeva se da je svaka, nije valjda pojedina. Tu možda možemo i da se raspravimo oko tog izraza "svaka".
Ono što vi očigledno niste razumeli ili ljudi koji su pisali odgovor na amandman, suština je u upotrebi sile, gospođo Malović. Ne možete zabraniti svaku upotrebu sile u članu 9, a da onda imate oduzimanje predmeta u članu 147. koji se, kako drukčije sem silom, može odviti. Kako ćete sa merom dovođenja, gde imate sredstvo prinude kod dovođenja, a ono podrazumeva silu? Valjda mislite da će policija koja dovodi okrivljenog da zazvoni na vrata i da kaže sledeću stvar: "da li ste vi gospodin Petar Petrović? Vi ste okrivljeni u postupku i mi imamo nalog da vas privedemo. Međutim, mi prema članu 9. Zakonika o krivičnom postupku ne može primeniti silu, pa vas molimo da pođete sa nama", a on kaže "neću, baš me briga", a oni kažu "vidite, mi ćemo morati da primenimo prinudu, koja nije sila, raznim metodama. Recimo spavaćemo ispred vaših vrata, kukaćemo, zapomagaćemo, urlikaćemo celu noć dok se vi konačno neusaglasite sami sa sobom i ne krenete sa nama u sud."
Dakle, najlepše vas molim, nemojte odbijati amandmane koji su razumni i imaju smisla. U našem amandmanu smo rekli da je sve ovo zabranjeno što i vi tvrdite: primena mučenja, nečovečno i ponižavajuće postupanje, upotreba nezakonite sile, pretnje, prinude, obmane, medicinski zahvati i drugih sredstava kojima se utiče na slobodu volje. Tu je reč o iskazu okrivljenog ili svedoka u postupku. Ili kakva druga radnja kod okrivljenog i njegovo prisustvo, njegova obaveza da bude prisutan na sudu. To je radnja koju mi od njega očekujemo. Kako da zabranite upotrebu sile u slučaju da neko neće da dođe? To je prosto nelogično.
Zato smo mi rekli u definiciji zabrane akata, kao što su mučenje, obmana, primena sile, torture itd, mi smo onda rekli: "nezakonita sila". To nije pleonazam u zakonskom smislu, nego vam pomažemo da član 9. ne bude u kontradiktornosti sa ostalim članovima koji podrazumevaju primenu sile. Molim vas, prihvatite ovaj amandman zbog racionalnosti i elementarne pameti.

Da se vratimo na član 15. Kao što jedan od mojih prethodnika reče, nema tu popravke. Ako bi probali da izmenimo član 15. u tom smislu da teret obaveze dokazivanja bude na sudu, pre svega, da sud izvodi dokaze, onda bi se to sukobilo sa intencijom predlagača da u jednom suštinskom smislu promeni krivično procesno pravo kod nas.
Meni je razumljivo, kao što su i prethodnici govorili, zbog čega vi nećete prihvatiti ovaj amandman, ali na nama je obaveza da kažemo da smo duboko uvereni da grešite, da vam je koncepte pogrešan, da to što ste pisali ne valja. Vi ste se opredelili za jednu vrstu mešovitog sistema između onoga kakav je srednjeevropski ili do skora bio naš, ličio je na taj srednjeevropski, i onoga što je američki sistem. Između američkog i evropskog, tj. domaćeg sistema, vi ste napravili jedan vrlo neuspešan hibrid. Dokazaće se u praksi, u godinama koje dolaze, ako ovaj propis ovakav ostane, da postoji ozbiljna potreba da se on menja.
Razumeo bih da ste se vi opredelili za čist američki model. U američkom modelu imate suđenje od strane građana, a to je porota. Uloga porote u našem zakonu je svedena na minimum. Imate sudiju pojedinca koji je dobio mnogo šira ovlašćenja nego što je to do sada imao. Sam sudija gleda bitku između tužioca i odbrane i kao sudija na fudbalskoj utakmici ima zviždaljku ili za jednu ili za drugu stranu. Verujte mi da, kada su timovi ravnopravni i po istim pravilima igre učestvuju na utakmici, to ima nekog smisla. Ako timovi nisu ravnopravni, ako je tužiocu sve moguće da uradi, jer čitav aparat stoji iza njega, a odbrani nije moguće mnogo toga da učini ili mu je samo pro forme dato, a suštinski nema ništa od toga, pištaljka tog sudije, bez prisustva porote kao u američkom sistemu, apsolutno je na štetu branjenika i na štetu materijalne istine, jer je u pitanju ko će bolje i na jednostavniji način prezentovati sudu dokaze koje je prikupio prema moći koju poseduje. Tužilac poseduje mnogo više moći.
Čemu ovakav hibrid? Da zaključim, razmišljali smo o tome šta može biti razlog zbog čega ste ovo učinili, osim nekih razloga koje su kolege iz SRS navele, ali to ne bih dalje komentarisao, mada mislim da i ti razlozi stoje. Razlog je, praktično, u političkoj dominaciji. Krivični propisi u državi, počev od ustavnih normi vezanih za krivične zakone, do samih krivičnih propisa, su u funkciji ljudskih prava. Ako su u funkciji zaštite ljudskih prava, onda tu nije problem. Ako su u funciji napada na ljudska prava ili oštećenja ljudskih prava, onda je stvar ozbiljna.
Dakle, ova neravnopravnost u postupku, na koju smo vam ukazali, koji smo pokušali da ispravimo amandmanom, što je za vas neprihvatljivo, jer vam ruši koncept, jer suština je u tome da postoji politička pozadina ove igre. Daću vam jedan primer. Jedan poslanik u parlamentu, koji se zove Dragoljub Mićunović, je relativno skoro u novinama dao intervju u kome je rekao, na određeno pitanje novinara, da što se tiče Kneževića iz Zrenjanina, da je to čovek kome je tovareno. Dakle, ovo što izgovaramo za skupštinskom govornicom piše u novinama. Čovek je skoro godinu dana proveo u pritvoru. Ako bi se taj slučaj analizirao sa aspekta krivične prakse, to lice je najmanje šest meseci bez ikakvih razloga provelo u pritvoru.
Po sadašnjem sistemu, koji sadrži koliku – toliku ravnopravnost učesnika u postupku, zamislite šta je sve moguće izvesti po sistemu koji vi predlažete. On je u svojoj biti osmišljen za političku kulturu. Kada se pojave politički neistomišljenici, njima će se "tovariti". To je ono što vi mislite da radite, možda ne vi lično nego ko stoji iza ovoga. Verujte mi, ta stvar će pasti sama po sebi. Ona je na duži rok neodrživa. Vi se niste opredelili za sistem koji je koherentan nego ste se opredelili miksturu, koja ima određenu političku pozadinu i određene namere. To je više nego jasno kada se ovaj predloga zakona čita.

 Koliko god se mogu načelno složiti sa delom vašeg obrazloženja zbog čega odbijate ovaj amandman, a to je što ste rekli da se naša ideja, da se osigura okrivljenom pravo, da mu se da dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane, mi smo rekli u toku celog postupka, a vi ste rekli da se to podrazumeva, to je za diskusiju. Mi smo hteli da tu budemo prosto afirmativni, da se u jednoj načelnoj odredbi okrivljenom i braniocu, jer su to zapravo načelne odredbe, to su uvodne odredbe, koje objašnjavaju pojmove i strukturu, da se tu ugradi i taj termin "ceo postupak", jer je jako važno da to pravo bude obezbeđeno zaista u celom toku postupka. Vi znate koji su sve organi postupka, to nije samo sud, i kako postupak teče. Znači, hteli smo u tom smislu da obezbedimo onoga koji se brani, odnosno okrivljeni.
Međutim, u daljem delu amandmana mi smo rekli posle reči: "razmatra", misli se na spise i pravo na kopiranje. Pravo na kopiranje jeste direktno određeno članom 250. zakona, ali ako je to već tako stilski, ne vidimo razloga zbog čega se pravo na kopiranje spisa, koje se detaljno reguliše, ko odobrava, na koji način itd, zašto se to ne navede i u ovoj načelnoj odredbi člana 68.
Znači, neću da kažem da je ovo neka velika stvar, ali u svakom slučaju mislili smo da je korektnije da se određena prava preciziraju u načelnoj odredbi, pogotovo što, kada je o krivičnom postupku reč, kao što smo rekli i ranije, reč je o sadržini ljudskih prava i jako je važno da te stvari budu podcrtane.

Evo o čemu je ovde reč. kad neko bude uhapšen, on ima pravo da zahteva da se o njegovom hapšenju, bez odlaganja, obavesti član njegove porodice ili, kako vi ovde kažete, neko drugo njemu blisko lice. Kada ste odbili ovaj amandman, ili niste razumeli šta smo mi napisali, mislim da je reč o nerazumevanju, jer ne mogu drugačije da shvatim odbijanje. Mi smo rekli da umesto: "njemu drugo blisko lice" treba da stoji: "drugo lice koje odredi". Ko? Pa, uhapšeni. On određuje ko će se obavestiti. To je jedan vrlo širok krug lica. Šta znači: "njemu blisko lice". U redu je član porodice, što ste definisali to, ali koja je to njemu drugo blisko lice? Pa, bilo koje lice koje on odredi.
Da li znate šta mene čudi? Zašto onda ovde niste, doslednosti radi, u formulaciji stavili onu drugu trajnu zajednicu života? Zašto to nije lice koje je sa njim u nekoj drugoj trajnoj zajednici života? Šta ćemo ako tu postoje samo dva lica, jer drugu trajnu zajednicu života čine samo dva lica, po vama, verovatno istopolna, to je valjda bio smisao, šta ćemo u tom slučaju da radimo, ako jedno od tih lica ode na pijacu i nije tu? Šta ćemo sa trećim licem koje živi u istoj zajednici, kuva ručak, sprema i spava u tom stanu? On ne može da bude obavešten.
Dajte da proširimo krug lica. Šta vas briga koga će uhapšeni da zove? Neka zove koga god hoće, samo nek kaže koga želi da pozove i ima da ga pozovu i da obaveste o njegovom hapšenju. Budite jednostavni, nemojte da komplikujemo stvari i život sebi i drugima.

Ovo je vrlo jednostavno. Neću preterivati sa  obrazloženjem. Ovde smo hteli da se doda reč: "kopira" i da se posle reči: "spisi" dodaju reči: "i zapisnike o izvedenim radnjama". Zašto je ovo sa zapisnicima važno? Moram da vam kažem da je iznenada stigao papir sudu danas, prema mojim kolegama advokatima koji su mi to javili, danas su odjednom sudovi imali papir da daju zapisnike mojim kolegama. Obično tog papira nema, obično se sa tim škrtari i obično ljudi ne mogu da dobiju zapisnike iz postupka.
Najlepše vas molim, dajte da to zakonski jednom regulišemo na jednom istom mestu, u uvodnim odredbama koje se tiču pravila postupka, da postoje prava i na zapisnik, da postoji pravo i na kopiranje. Manite se samo člana 250.

Ako tokom postupka okrivljeni odbija dalju odbranu branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, onda mu se ima postaviti drugi branilac. To je smisao. U razumnom roku branilac koji je postavljen po službenoj dužnosti ima pravo da odbije odbranu.
Gospođo ministar, stavite samo sebe u poziciju advokata koji je na spisku advokata koji brane po službenoj dužnosti lice u krivičnom postupku, budete određeni i kao savestan advokat, savestan član Advokatske komore, pojavite se i zastupate interes svog branjenika koji od prvog sekunda neće ni da vas vidi, ni da vas čuje, ni da razgovara sa vama i javno, gestom, rečima, na bilo koji način odbija da ga vi branite.
Zar nije i vaše pravo, bez obzira što ste bili na redosledu ili na spisku, što vas je sud pozvao, da u tom slučaju kažete – izvini, ne mogu svoju dužnost da obavim kako valja, nisam neko ko je u stanju čoveka ili ženu, svejedno, koji ne želi da sarađuje sa mnom, uspešno branim. Nakon svega toga meni će se u neuspeh pripisati sve ono što se događa na sudu, a pogotovo ako uzmemo u obzir vaš sistem koji ste napisali u ovom zakonu, da su odbrana i tužilaštvo dve potpuno neravnopravne strane.

Ovako, u članu 73. se govori o tome ko može biti  branilac u postupku. Naravno, može biti samo advokat. U stavu 2. se kaže sledeće: "U postupku za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 10 godina ili teža kazna, branilac može biti samo advokat (slušajte me pažljivo) može biti samo advokat sa najmanje pet godina advokatske prakse, odnosno advokat koji je najmanje pet godina nosio funkciju sudije, javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca." Gledajte šta je ovde problem. Vi pretpostavljate da neko ko je stekao sve uslove da se bavi adovakturom nema prema kvalifikaciji znanje da brani određenu kategoriju ljudi pred sudom.
To je apsolutno skandalozno, to je totalna diskriminacija, to ne smete da radite bez obzira što možda nekome može da zvuči opravdano. Navodno neko ima iskustva pa će bolje da brani one koji su okrivljeni za teža krivična dela. To je potpuna glupost jer vi u ovom članu niste uopšte rekli da je u pitanju lice u advokaturi koje se bavi krivičnim pravom. To samo znači sledeće, neko ko nije bio advokat, nego je dve, tri godine bio pripravnik kod advokata krivičara i savršeno ispekao zanat, već u prvoj ili drugoj godini može savršeno da se nosi sa slučajem. Neko ko je 15 godina advokat, radio je parnice, vi njemu 'ladno dopuštate da mrtav 'ladan uzme da brani nekog kome je zaprećena kazna 20 godina zatvora. To definitivno nije u redu.
U stavu 3. mi smo predložili da brišete ovu čuvenu "trajnu zajednicu života". Pobogu, o čemu vi ovde pričate? Vi hoćete da kažete da branilac ne može biti neko ko je sa nekim u trajnoj zajednici života, nekoj drugoj, ne bilo kojoj, drugoj trajnoj zajednici života. To jedno jedino drugo lice, verovatno istog pola, to što kuva, jede, spava sa njim itd.