Gospodine Seniću, ovim što ste sada rekli otvorili ste jedno pitanje koje bismo mi svakako otvorili ili bih otvorio ja da mogu da stignem da dođem na red da govorim, ali očigledno neću moći. Šta je ko znao 2005. ili 2006. godine, da li postoji – kako možete da kažete da je 2005. godine bilo moguće znati da će Kosovo biti nezavisno, ako je tada bilo moguće to predvideti, takvu okolnost, kako vi kažete, onda najverovatnije danas i vi mislite da je Kosovo nezavisno. Najverovatnije tako misli i vladajuća većina kojoj vi pripadate, kada vladajuća većina ili potpredsednik Vlade nama ovde kaže da će se boriti do kraja za teritorijalni integritet države, a da potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ni na koji način ne ugrožava teritorijalni integritet države onda se postavlja pitanje, ako je to tačno, da li vi onda mislite da prevarite EU.
Šta ste vi maločas rekli? Vi ste rekli da će se Srbija lakše boriti za teritorijalni integritet ako pre Kosova postane članica EU. Da li vi shvatate šta ste rekli? Vi ste implicirali mogućnost članstva u EU Kosova kao nezavisne države, što treba da se sprovede preko Saveta ministara EU po političkoj proceduri koja važi za nas, a da onda mi kao kad postanemo članica EU to kobajagi sprečimo.
Da li ste vi normalni? Šta vi hoćete time da kažete?
Hoćete da kažete da hoćete da prevarite EU, da ih zeznete, da pustite da kao nas prime u EU, da se mi pravimo ludi na izazove koji se zovu osporavanje teritorijalnog integriteta i ovo zamešateljstvo sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju koji ništa ne služi nego kao politički pritisak da se realizuju planovi preko Euleksa koji podržava Ahtisarijev plan itd?
Znači, to vama ne predstavlja ništa, a onda ćete da ih zaskočite u jednom trenutku i da kažete – e, to što ste vi mislili da smo mi mislili kad smo potpisivali SSP više ne važi, mi smo stvarno mislili da branimo svoj teritorijalni integritet, mi smo se šalili i sad ćete da vidite svog boga?
To tako ne ide, jer ugovor koji budete danas ratifikovali, tj. u danu za glasanje, sadrži neke obaveze. O tim obavezama smo već govorili.
Gospodin Samardžić je te obaveze naveo i one će vas sačekati na prvom sledećem ćošku, kada budu od vas tražili da poštujete dobrosusedske odnose sa državama, kada bude EU uključila Kosovo u proces evropskih integracija, a to ih sprečiti ne možete jer niste članica, onda će da vas teraju da imate dobrosusedske odnose sa Kosovom. Onda praktično nećete moći da ispunite tu ugovornu obavezu, ukoliko stvarno misli Božidar Đelić ovo što je ovde rekao i eto nama problema.
Eto nama – ne članstvo u EU. Eto nama problema u postupku pridruživanja, bez obzira kako se zove stadijum tog postupka, da li su u pitanju kandidature ili nešto drugo. Pa, ako već znate, a verujem da znate, da imamo ozbiljne političke probleme u odnosima sa EU, o čemu smo govorili, zar nije bilo pametnije da taj problem raščistimo. Zar nije bilo pametnije da umesto da smo išli na vanredne izbore, a morali smo očigledno, da taj problem u državi raščistimo, pa da zastupimo frontalno prema EU, zatražimo razjašnjenje ovih okolnosti, jer bez toga ne možemo ići dalje? Zašto?
Dakle, postoje dve paralelne forme pristupanja EU. One su jedno jedinstvo. Jedno je politički sadržaj tog pristupanja, drugi ekonomski. Politički sadržaj se iscrpljuje u potpisivanju sporazuma sa EU, Briselom kao Ekonomskom zajednicom, i pojedinačno sa svim zemljama članicama EU, bez interpretativne deklaracije ili sa interpretativnom deklaracijom.
Kada se Sporazum ovde ratifikuje onda će ga ratifikovati i britanski parlament, pa onda mogu i oni dati interpretativnu deklaraciju i reći šta nas interesuje interpretativna deklaracija Srbije, mi ratifikujemo Sporazum kao takav. On će stupiti na snagu i imaće jednu jedinu ulogu da opravda delovanje odluke Saveta ministara o funkcionisanju Euleksa na Kosovu i Metohiji, koji treba da sprovede ustav nezavisnog Kosova. Kakve veze ima šta o tome misli Slovačka? Na to vas vrlo ozbiljno upozoravam.
Zato je bilo neophodno da ovo pitanje raspravimo prvo između sebe, da frontalno zajednički u bloku nastupimo prema EU i da ovu nerazjašnjenu okolnost razjasnimo, gde počinje i gde se završava nešto što se zove EU kao jedan entitet, bez obzira na države članice. To je vrlo komplikovano i sporno pitanje.
Bolje je Trgovinski sporazum, bolje je bezvizni režim, bolje je da uradimo bilo šta sa EU što možemo što je realno, nego da srljamo u propast zaključujući politički sporazum koji će nas dovesti u veoma velike neprilike ubrzo. Ako nam danas ne verujete, za par nedelja ili nekoliko meseci ovo o čemu ja govorim će se obistiniti, pa ćete onda da vidite kako to izgleda.
Duboko verujem da među vama ima dobronamernih, koji misle da ovo što danas čine da je to ispravno za Srbiju. Ali verujte mi da je najmanje što mogu da vam kažem u ovom trenutku jeste da grešite, da pravite krupnu grešku.

Citiram član 27. Poslovnika Narodne skupštine. "Predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine, vrši druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom".
U članu 98. Poslovnika Narodne skupštine stoji: "Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Narodne skupštine, dok se kvorum ne obezbedi". To stoji u stavu 1. U stavu 2. stoji: "Predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije i pribavilo mišljenje". Pri tome, tumačiti ovaj stav 2. na način da se ta pauza može odrediti beskrajno i bez ikakvog cilja, prosto, nije moguće.
U stavu 3. piše: "Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima ako to Narodna skupština zaključi."
U stavu 4. piše: "Predsednik Narodne skupštine obavestiće narodne poslanike o nastavku sednice".
Gospođo predsednice, vi ste, svakako, povredili član 27. i član 98. ovog poslovnika, jer ovo je nastavak te iste sednice, koju ste prekinuli pre oko šest nedelja bez ikakvog razloga. Ne postoji uporište u Poslovniku Narodne skupštine za ono što ste vi učinili i to ste učinili da biste tada stvorili sliku kako opozicija u Parlamentu, bože moj, blokira rad Narodne skupštine, ne dozvoljava da se radi po tačkama dnevnog reda.
Sećate se i znamo svi vrlo dobro da ste sednicu prekinuli u momentu kada nijedna ruka poslanika SRS-a nije bila podignuta da traži reč po Poslovniku. Bilo je nekoliko ruku poslanika DSS-a, zbog toga što smo insistirali da čujemo odgovor, tada ili nekog drugog dana, na pitanje zbog čega se u zemlje EU vraćaju ambasadori naše države, zbog čega je takva odluka doneta.
Naravno da nam nije palo na pamet da opstruiramo rad Narodne skupštine i naravno da nam nije palo na pamet da o tome pričamo ceo dan. Neka pitanja se, prosto, moraju postaviti, jer ih vi, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, izazivate svojim ponašanjem. Nikada ovakvih tenzija u protekle tri ili četiri godine nije bilo. Nikada ovako zgusnutih grešaka i napetosti koju vi izazivate nije bilo.
Maločas smo čuli šefa Poslaničke grupe SRS-a koji je govorio o jednom nemilom događaju, o ljudima koji su stradali na demonstracijama koje je ta politička stranka organizovala. Mi nismo za proteklih nekoliko godina imali takvih slučajeva, iako je bilo mitinga u Srbiji. Zašto to sada mora da bude? Zbog čega se sve to dešava? Mi moramo da imamo odgovor na to pitanje.
Vlada koja sada postoji, Vlada koja je sada napravljena ima jedan strašan deficit. Ta vlada iza sebe nema izbornu volju građana, barem ne većinu onih građana koji su glasali na prethodnim izborima, jer je napravljena papazjanija i to svi vi vrlo dobro znate i to je način kako je ova vlada startovala. Tako će ova vlada nastaviti da radi, sa sve manjom i manjom podrškom, toga ste vi vrlo dobro svesni. Jednostavno, postoje pitanja koja se u ovoj narodnoj skupštini moraju raspraviti, zato što su bitna.
Grupa od 108 narodnih poslanika je podnela zahtev da se Skupština oglasi tako što bi poništila ustav republike Kosovo i tako što bi se jasno izjasnila o Euleksu. To je ključno pitanje ovog trenutka. Gospođa Lindl, portparolka Euleksa, 22. avgusta je rekla jasno i glasno svim građanima Srbije čemu ta organizacija služi. Ona služi da sprovede ustav Kosova i prateće zakone, koji su doneti jednostranom primenom Ahtisarijevog plana, koji je Srbija odbacila.
Ljudi, to je ključni momenat, to je prelomni trenutak. Vi se oglušavate o to, obavezu iz člana 106. Ustava da zakažete vanrednu sednicu. Shvatam da vladajućoj koaliciji, nijednoj, pa ni nama kao političkoj stranci, kada smo bili u vladajućim koalicijama, nije prijalo, niti je odgovaralo da se usvaja dnevni red po zahtevu opozicije i izglasavaju rezolucije. Nismo to od vas očekivali, ali smo očekivali da vam, kada vidite tekst rezolucije koji smo podneli, to služi kao neka vrsta alarma, da nas pozovete da sednemo i da se dogovorimo i da nakon toga nađemo rešenje kako bi Skupština Srbije reagovala.
Vi ste to prenebregli, a onda ste išli iz greške u grešku, pogrešno ste vodili sednicu, pogrešno ste tumačili odredbe Poslovnika, kršili Ustav, pravili cirkus van Parlamenta.
Setite se samo načina na koji su formirane vlasti u opštinama i gradovima Srbije, posebno u gradu Beogradu. Nije problem u prevari građana koju ste izvršili, to je nesporno, problem je kako ste to uradili, problem je metod, i sve to ide jedno za drugim.
Hapsite optuženog za ratne zločine pred Haškim tribunalom i onda se oko toga napravi cirkus, milion stvari kojima se novine bave, gde mu je laptop, šta se s tim dešava, odakle on iskrsava, kada je uhapšen, kada je priveden i ostale stvari. Nakon toga ide miting i o mitingu je već bilo reči. Vi ovde niste, kao što sam čuo, bili suočeni čak ni sa jednim jedinim eksplicitnim zahtevom za podnošenje ostavke bilo kog ministra, ali ste bili suočeni sa zahtevom da se o ovim stvarima nešto kaže i da se na pitanja koja su postavljena da odgovor. To je, valjda, neki minimum.
Što se tiče DSS-a, time završavam, svestan sam da sam dvostruko prekoračio vreme, mi nemamo nameru da pravimo opstrukciju u radu Parlamenta. Naši poslanici će se javiti, još nekoliko njih, da bi ponovili ili dodali nešto na ovo što sam ja rekao, zbog javnosti, da se zna da opozicija nije mogla biti kriva nijednog trenutka, pogotovo ne DSS, za bilo kakvu tzv. blokadu Parlamenta, jer je ona vama odgovarala. Vi ste hteli konstituisanje Skupštine Grada u avgustu, vi ste hteli mir zbog hapšenja Radovana Karadžića. To je bio jedini razlog, ali to treba javno reći, to je jako važno da se čuje. Mi ćemo to ponoviti samo u tom cilju.
Svakako da poštujemo zahtev naših kolega iz SRS-a koji je ispred vas postavljen, smatramo da je logičan i razuman, pa se prema tome upravljajte. Na vama je, kao vladajućoj koaliciji, odgovornost da ova skupština normalno funkcioniše.

Zbog naših saznanja i interesovanja svih, treba ovde da se jednom kaže – jeste da današnja rasprava nije bila po utvrđenom dnevnom redu, ali je bila po jednom nametnutom dnevnom redu životnih okolnosti, pokazala je jednu stvar sama po sebi, ali valja to malo definisati da bi se stvari raskrinkale.
Dakle, pre nego što je određena ova pauza, protivno Poslovniku, od dve nedelje, a zatim taj čuveni dogovor o odmoru od tri nedelje, ili koliko je to već trajalo, imali smo tu čuvenu raspravu o tome da li opozicija blokira rad Parlamenta zbog toga što se buni jer, u samom početku, predlog 108 narodnih poslanika nije uvršten na dnevni red posebne sednice, ili zato što se pravi cirkus po gradovima i opštinama u Srbiji, pa se time izaziva nepotrebna tenzija, usled čega ne može da počne sednica po tačkama dnevnog reda, jer je u pitanju, zaista, vrlo neobična i nezakonita stvar.
Zatim dolazi do novog redosleda događaja, prekida se sednica, dolazi do hapšenja Radovana Karadžića i do mitinga SRS-a.
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, zamislite da nije bilo, kako vi to kažete, nikakve opstrukcije u onom prethodnom periodu, da je bio miting SRS-a i da je ishod tog mitinga bio isti ovakav, da je jedno lice poginulo, da je više desetina prebijeno, među kojima i narodni poslanici.
Da li mislite da bi prvi dan nastavka sednice Narodne skupštine posle tog mitinga prošao tako što bismo raspravljali o dnevnom redu? Ne bi.
Šta ste vi radili sve ovo vreme, u poslednjih 10 ili 15 dana, a nakon mitinga SRS-a i ovih događaja, do današnjeg dana, tj. jučerašnjeg, kada je napravljen sastanak šefova poslaničkih grupa sa predsednicom Parlamenta? Po medijima ste stalno govorili o tome da treba deblokirati rad Parlamenta. Stalno ste govorili o tome da postoji bojazan od blokade, jer se, navodno, to u prošlosti videlo.
Vi ste pretili blokadom Parlamenta, a ja, kao šef poslaničke grupe jedne od opozicionih stranaka u Parlamentu, uporno sam nastojao da u svim svojim izjavama tvrdim kako nam ne pada na pamet da blokiramo rad Parlamenta. Znači, ja u klin, vi u ploču, ili obrnuto.
Sada je potpuno jasno zašto ste to radili. Znali ste da nemate rešenje ovog problema. Znali ste da, od momenta okončanja tog mitinga, do današnjeg dana, nećete ni sa čim ljudskim izaći ovde pred nas. Znali ste da će morati da dođe do nekakve reakcije tog prvog dana, toliko ste bili pametni. Zato ste to pričali po novinama, zato ste na televiziji stalno govorili o deblokadi Parlamenta, jer je svakom normalnom bilo jasno da će do nekakve vrste blokade morati da dođe.
Ponavljam, da jednog dana nije bilo onoga što vi zovete opstrukcijom do mitinga SRS-a, ovaj današnji dan bi imao ovakav ishod. Da niste pravili cirkus po gradu Beogradu, da niste kršili član 106. Ustava, da niste sa mesta predsedavajućeg, jer je to vaš dogovor, to je vaš manir rada, nikoga lično ne prozivam, pokušavali da na čudan način tumačite odredbe Poslovnika da biste nas zamajavali s nekim radnim vremenom posle 18 časova, tumačeći odredbu člana 84. Statuta, da svih tih problema nije bilo, ovo bi bio problem.
Oni koji gledaju ovaj prenos, ako ga gledaju, jer to povremeno isključujete, moraju da znaju da razluče dve stvari. Potpuno razdvojimo sve što je bilo pre nego što je ova pauza nastala od ovog danas. Ovo je nešto sasvim drugačije. Mi iz DSS-a smo nastojali da povežemo i jednu i drugu diskusiju kada smo se javljali, koristeći priliku da se javimo po Poslovniku, prosto, da bismo vas podsetili kako je to ranije teklo, da se ne bi stalno zamenjivale teze.
Ne može neko ko je odgovoran za vršenje vlasti, ko je preuzeo obavezu da ima većinu u Parlamentu, da optužuje manjinu da ona ne da Skupštini da radi. To je, samo po sebi, nenormalno. Naš politički cilj ne može biti zaustavljanje rada Parlamenta.
Moja poslanička grupa ima strašnu potrebu da sačeka već sledeću tačku dnevnog reda, to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ne da bismo glasali za to, ne pada nam na pamet, nego da bismo objasnili građanima zbog čega nam ne pada na pamet, šta je tu problem, da bismo objasnili građanima da nikom nije, kao što je to Boris Tadić pričao, bez ikakvog motiva, palo na pamet da se pretvori u antievropejca, jer to nije moguće.
Ljudi ne postupaju bez motiva. Motiv mora da postoji. I kada je u jednoj emisiji Olja Bećković pitala Tadića, kad je bio gost kod nje, šta li je to nagnalo DSS da promeni mišljenje kada je reč o pridruživanju EU, on kaže – nemam pojma, jesam psiholog po struci, ali ne mogu da ulazim u motive, za mene su, kao političara, bitne samo dnevne činjenice.
Nije tako, mora da postoji motiv i taj motiv mora da se objasni. Mi smo ga objašnjavali, ali kad god dođemo do objašnjenja tog motiva, vama to ne odgovara, to je posebna priča.
Izlaz iz ovog problema je vrlo prost. Ono što smo čuli danas od zahteva da treba da se uradi, zaista je minimum minimuma. Nikada u mojoj političkoj praksi, od kako sam parlamentarac, i pre toga, kad nisam bio, bio sam član stranke jako dugo, u Srbiji nisam čuo da je neko postavio umereniji zahtev kod ovakvog političkog izazova kakav je kad je reč o ovom mitingu. Nisam do sada čuo umereniji zahtev. Kako je moguće da na to vladajuća koalicija ne može da da razuman odgovor? Ja to ne mogu da shvatim.
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, ne optužujte druge za blokadu Parlamenta kada to, evidentno, nije tačno, deblokirajte sami rad Parlamenta nekom od metoda koje vam stoje na raspolaganju, a ja vam toplo preporučujem da se metod sastoji u poštovanju Ustava, zakona, Poslovnika, da se metod sastoji u sprovođenju uticaja koji parlamentarci, nesumnjivo, moraju da imaju prema sopstvenoj izvršnoj vlasti, i da svi zajedno, i pojedinačno, po parlamentarnim grupama, učinimo da se na ovo pitanje odgovori.
Kako je moguće da neko nekog ubije na ulici, pretuče i teško telesno povredi a da se mesec i po dana posle toga ne zna da li je pokrenut istražni postupak ili podneta krivična prijava, makar protiv n.n. lica, za to?
Ne treba da podnose krivične prijave oni koji su dobili gumeni metak u glavu.
Krivičnu prijavu treba da podnese policija, pa ako istraga dođe do toga da su srpski radikali sami sebe gađali u glavu – odlično, ali ako istraga dođe do toga da je neko od kolega policajaca to učinio, kao što mi se čini da jeste, onda i to ima svoju razrešnicu. Uradimo nešto, obavestimo ljude da se to dešava.
Mi smo danas dobili pismo od gospodina Ivice Dačića, koje je komentarisano, u kome ništa od ovoga što ja pričam ne stoji. Ne tražimo da Parlament sudi ljudima, niti da osuđuje, izriče krivicu i proziva nekoga ko je kriv ili nije za neko krivično delo. To radi sud, to traje, znamo mi, ali, prosto, dajte neki odgovor, kažite da neki postupak teče, da on ima neki svoj cilj, da se nešto pokrenulo.
Iz pisma koje smo dobili, to nismo saznali. Ceo dan se o tome priča i ovo je potpuno besmisleno gubljenje vremena. Ako se daje prilika, kao što se očigledno daje od strane najveće poslaničke grupe u ovom parlamentu, opozicije, da se ovo pitanje lako reši, iskoristite tu priliku i to uradite. U svom životu, u svojoj političkoj praksi, do sada ovo nisam video, da postoji do te mere pružena ruka od strane onih koji su povređeni u svemu ovome. Ja vas, gospodo, stvarno ne razumem.

Gospođo predsedavajuća, bili ste dužni da mi date reč po povredi Poslovnika onog trenutka kad sam tražio, a ne kada vi mislite treba da završite vaš posao, pa da nakon toga date reč po povredi Poslovnika.
Reč je o članovima 104, 225. i 226. Poslovnika. Juče smo imali priliku da čujemo mladog ministra Vuka Jeremića, ministra inostranih poslova, koji je nastupio izjavom za državnu televiziju i videlo se, kada je davao tu izjavu, da mu je bilo izuzetno neprijatno jer je morao da ispoštuje nalog svog šefa Borisa Tadića, koji je vrlo prost i jednostavan.
Treba uslišiti sve zahteve onih država koje su priznale nezavisnost Kosova, što implicira svakako priznanje nezavisnosti Kosova od strane države Srbije, kako bi država Srbija mogla da ide dalje, kako ne bi bila u samoizolaciji, kako je to tvrdio Danijel Frid, jer bez obzira što političku konstelaciju na vlasti u Srbiji čine one stranke koje su SAD priželjkivale, oni i dalje prete samoizolacijom Srbije, odnosno prete da mi težimo samoizolaciji. Razmislite kako je to moguće.
Juče je najavljena mera vraćanja ambasadora koji su povučeni na konsultacije u određene zemlje koje su priznale nezavisnost KiM, to su zemlje EU, i to kao akt dobre volje. Gest dobre volje prema 20 zemalja članica EU, koje nisu pokazale dobru volju prema Srbiji, već su odlučile da priznaju nezavisnost KiM.
Da li pratite izjave nemačkog državnog sekretara, čoveka koji nam je pre dva dana jasno rekao da nema učlanjenja Srbije u EU ukoliko Srbija ne prizna nezavisnost Kosova. To sve treba povezati u jednu vreću, staviti u jednu vreću sve te izjave, kao i akte koje preduzima Boris Tadić, maltretirajući svog ministra spoljnih poslova, Vuka Jeremića, da izgovara nešto što nesrećnik verovatno ni sam ne misli.
Najavljeno je da će Generalna skupština UN raspravljati o našoj rezoluciji, nakon čega bi se dosetili da li da podnesemo tužbu Međunarodnom sudu protiv onih država koje su priznale nezavisnost Kosova. To je neverovatna inverzija stvari. Ona jedna jedina mera oko koje smo se saglasili iz Akcionog plana, to je privremeno povlačenje ambasadora, očigledno ovde pada u vodu i propada.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije moraju da znaju da se nalazimo na pola koraka do kapitulacije Srbije, na jedan korak do priznanja nezavisnosti KiM. To je potpuno jasno najavljeno ovim merama, izjavom Vuka Jeremića koju smo čuli juče, a koji se sam ne bi setio da mu nije naloženo od Borisa Tadića, kome je to naloženo od državnih sekretara Nemačke i Danijela Frida iz Vašingtona.
Dame i gospodo, prijatno vam bilo.

Hvala vam. Gospođo predsednice, bojim se da opet kršite Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Ovo kako je obavljena procedura glasanja, ne ulazeći u činjenicu da je bilo dovoljno onih koji su glasali, da je odluka doneta na kraju adekvatnim brojem, način na koji ste započeli glasanje nije u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine.
Dakle, stavili ste prvo Predlog odluke na glasanje da prethodno niste utvrdili kvorum, zatim su počele da se pojavljuju nekakve sličice na ovom našem displeju koji svi gledamo i na kraju nismo znali šta zapravo radite, da li utvrđujete kvorum, da li stavljate Predlog odluke na glasanje i tako dalje. Ako mi ne verujete, pogledajte sami stenogram šta ste izgovorili. To je bio razlog mog javljanja po Poslovniku.
Nemoguće je staviti predlog na glasanje u danu za glasanje ako u tom trenutku niste prethodno utvrdili da ima 126 poslanika. Vi ste se očigledno ispravili kasnije, ali pri tom uopšte niste reagovali na adekvatan način na samom početku. Pogledajte stenogram, pogledajte šta ste izgovorili. Kad god budete tako uradili, očekujte da će oni kojima smetaju povrede Poslovnika reagovati. Samo o tome je reč. Hvala.

 Hvala. Molim vas da mi ne računate ovih deset sekundi prilaska za govornicu.
Mogu da razumem da se dogodilo u Srbiji nešto čudovišno, da se napravila jedna neprirodna koalicija, koja je praktično izdala očekivanja građana posle raspisanih izbora, da se skupio konglomerat svega i svačega što je politički suprotno jedno drugome, ali su se našli očigledno oko jedne ideje vodilje, a to je da se učini čin koji je skoro ravan nacionalnoj izdaji kada je reč o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Jer on znači implicitno priznavanje otimanja dela naše teritorije i prateći tekst tzv. rezolucije o kontinuitetu državne politike u vezi Kosova i Metohije, koju bih rado nazvao aktom o diskontinuitetu te državne politike, jer sa tom politikom nema nikakve veze. To je nešto što vi javno demonstrirate ovde, to je nešto što će građani ceniti, isti oni koji su za sve nas glasali i koji će sutra sigurno imati koju reč da kažu o tome.
Ovo što radite u Republici i pokušavate to isto da radite na drugim nivoima vlasti. To ste se drznuli da radite i u gradu Beogradu. To možemo da razumemo. Shvatamo mi šta vi radite. Jako teško je prihvatiti da to što ste naumili da uradite, izdajući one ljude koji su za sve nas glasali, da to radite kršenjem Ustava i zakona. To je nešto što ne može da se prihvati.
Kažem, da razumemo političku nameru možemo, nije Srbija jedina zemlja. Postoje tih preletanja i tih izbornih prevara, postizbornih prevara i u drugim zemljama. To što ste naumili da uradite, to što ste naumili da u gradu Beogradu imate koaliciju SPS, DS i njenih satelita, sa LDP koji će vas manjinski podržavati, to je politički naum. Vi ga možete izvesti, to nije nikakav problem. Problem je u drugom nivou, to sam maločas objasnio.
Međutim, nemoguće je prihvatiti da to radite na način kojim se krše Ustav i zakon, i Poslovnik Skupštine grada. To je nešto u čemu ne možemo nikada da se složimo, niti će bilo ko se odgovorno bavi politikom u Srbiji reći, dobro, u redu je, svršenom poslu mane nema.
Što je najgore, vi taj posao niste ni završili, nego ste namerili, i pored očigledne činjenice da se konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda ne može nastaviti, da tu sednicu na silu nastavite protivno zakonu i da izaberete predsednika Skupštine grada, bez obzira na sva upozorenja koja se čuju.
Mi danas treba da čekamo odluku suda, za koju osnovano strahujemo da će biti politička odluka. To je ono što je problem u ovoj državi. Dokažite nam da nije tako. Boris Tadić je rekao da će upotrebiti sva sredstva, u jednom od svojih prvih obraćanja posle izbora, da se (Predsednik: vreme.)... završavam, zahvaljujem... ne formira koalicija SRS, DSS i SPS-a, a očigledno je da su sva ta sredstva na delu.
Molim vas, da vodite računa o tome, politički naum je jedno, a protivzakonitost i protivustavnost je nešto sasvim drugo. Mi nećemo, a ovim završavam, koristiti previše prava za javljanje za reč po Poslovniku, jer mislimo da ni to nije možda pravi odgovor na ovu čitavu stvar, ali svakako poštujemo one koji smatraju da jeste i na ovaj način želim da nastojanja, a pre svega SRS, da ovu stvar istera na čistac zajedno sa nama, podržim do kraja. Hvala.

 Citiram član 85. Poslovnika stavove 4, 5. i 6. ''Izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18,00 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik saopštava narodnim poslanicima''.
Stav 5: ''Predsednik može produžiti rad Narodne skupštine i posle 18,00 časova, i to samo do završetka rasprave u načelu, odnosno u pojedinostima, o započetoj tački dnevnog reda''. Stav 6: ''O produženju sednice posle 18,00 časova predsednik je dužan da obavesti Narodnu skupštinu najkasnije do 16,00 časova na dan održavanja sednice za koju predlaže produženje rada''.
Iz ovoga proističe nedvosmisleno sledeće: prvo, produženje posle 18,00 časova je izuzetak za koji moraju postojati opravdani razlozi. Uvek i u svakom slučaju u pitanju je generalno pravilo. Da bi to pravilo moglo da se primeni, ključ za to daje stav 5. i kaže: da bi se primenilo pravilo iz stava 4, da bi se produžila rasprava posle 18,00 časova, može da se produži samo do završetka rasprave u načelu ili u pojedinostima o započetoj tački dnevnog reda. Znači, prethodno je morala da započne tačka dnevnog reda da biste generalno pravilo iz stava 4. primenili.
To što vi niste pravnik, to razumem, ali imate pravnika koji sedi do vas i tumači vama Poslovnik. Prema tome, morate to da znate, kako se odnosi specijalno pravilo prema opštem, koje se primenjuje da leks specijalis derogat leks generali. To je poznato pravilo. U okviru jedne iste norme specijalno pravilo menja opšte pravilo u delu u kojem ga derogira. Prema tome, morate znati da ste vi obavezni, prema stavovima 5. i 6, bez obzira na generalno pravilo iz stava 4. Niste u pravu, gospođo predsednice Narodne skupštine.
Drugo, uopšte nije jasno šta vi, zapravo, želite da postignete time, šta je suština ovoga što radite? Čuo sam po hodnicima šta vam je namera i sada vas molim da mi potvrdite da li je to tačno ili nije. Čuo sam, navodno, da želite produženjem rada posle 18,00 časova da nas uvedete u vampirsku sednicu duboko u noć, možda do zore, ne bi li se oni koji protestuju, izražavajući svoj politički stav na ovaj način, valjda umorili i ne biste li na taj način dokazali: ili da oni nisu sposobni da drže politički tempo onoga što žele da izvedu; ili da dokažete na taj način da opozicija opstruira rad parlamenta.
Verujte mi, gospođo predsednice Narodne skupštine, da ni jedno ni drugo nije tačno. Opozicija ovde ne opstruira rad Narodne skupštine, opstruiraju rad Narodne skupštine oni iz vladajuće većine ili političke stranke vladajuće većine i njihovi politički lideri koji su organizovali ovo čudo, ovu nesreću u Skupštini grada Beograda, ovaj drski pokušaj da se nešto što je nelegalno ustoliči kao legalno, da se napravi da je većina 54 umesto 56 od 110.
Da ljudi sa neverifikovanim mandatima nastave da konstituišu Skupštinu grada Beograda, da se iz nekog nelegalnog stanja napravi, navodno, legalno stanje, da biste na taj način mogli razobručeno i neometano da vladate direktivama iz jednog centra, iz kuće koja stoji preko puta nas, iz kabineta predsednika države. To je vaš cilj, to je vaša ideja, to vi planirate da uradite. To je ono što niko normalan ne može preći preko toga.
Rekao sam na početku, DSS nema ideju da makar i zbog ovako važnog razloga treba blokirati rad Narodne skupštine povredama Poslovnika. Zato se i nismo javljali u većoj meri, ali smatramo da ne treba kritikovati one koji misle da im je to način rada, zato što je ono što traže opravdano.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ako je zaista vaš cilj da od ove skupštine pravite cirkus tako što ćete prelaziti 18,00 časova danas, izmišljati razlog koji ne postoji po Poslovniku, pokušavati da pravite cirkus vampirskom sednicom, verujte mi, ono što smo mi izneli kao razlog za nejavljanje po Poslovniku, pretvoriće se kao razlog za javljanje po Poslovniku, radi podrške onima... (Isključen mikrofon.)

 Povreda člana 27, čl. od 130-140, člana 160. i 161, člana 104. i po članu 226.
U vezi sa svim tim, prvo bih rekao jednu rečenicu, da u potpunosti podržavam sve što je izneo moj prethodnik, kad je reč o događajima u gradu Beogradu.
Međutim, mi imamo još uvek neke probleme u samoj Narodnoj skupštini, u načinu vođenja ove sednice i načinu na koji vršite dužnost predsedavajućeg Skupštine, gospođo predsednice Narodne skupštine.
Znači, sledeća stvar, vi ste juče za javnost, pred televizijskim kamerama, izgovorili sledeće, parafraziram, jer ne mogu da citiram - da je sednica prekinuta, odnosno da je data pauza do danas zbog toga što je Vlada dala predlog da se pomeri tačka 1. dnevnog reda da bi bila poslednja tačka ili neka kasnija, da je to sve posledica dogovora na sastanku šefova poslaničkih grupa.
To, naravno, nije tačno, kao što nije bilo tačno ni ono što ste izgovorili pre par dana, kada ste rekli da je predlog grupe 108 narodnih poslanika za vanrednu sednicu Narodne skupštine i, sad ću da pročitam, Predlog odluke Narodne skupštine Srbije o zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije podnet posle predloga Vlade Republike Srbije za sazivanje vanredne sednice i Rezolucije o kontinuitetu državne politike prema Kosovu i Metohiji. To, naravno, nije tačno.
Juče ste sazvali šefove poslaničkih grupa radi dogovora. Do pauze je svakako moralo doći zbog verifikacije mandata novih poslanika i nastavak sednice zakazan je za 14 časova, nakon čega je ona bila prekinuta. Pokušao sam da se javim po povredi Poslovnika u 14 časova, ali mi to niste omogućili.
Dakle, teško mi možemo danas nastaviti rad dok ove okolnosti ne rasvetlimo. Jednostavno, od vas očekujemo da narodnim poslanicima govorite istinu o onome što se događa na sastancima šefova poslaničkih grupa, očekujemo da o tome na istinit način informišete javnost kada se već laćate mikrofona i odgovarate na pitanja novinara koja vam oni postavljaju.
Što se tiče istine, istina je da se održao sastanak šefova poslaničkih grupa, istina je da smo tamo govorili o ovom prvobitnom problemu, kada je reč o tome da je Vlada sazvala sednicu Narodne skupštine sa takvim dnevnim redom koji je bitan za sudbinu države, a da se o tim bitnim elementima dnevnog reda ili o sadržini Rezolucije koja se tiče Kosova i Metohije niste dogovarali sa opozicionim strankama.
Istina je da je došlo do podnošenja teksta Rezolucije, s kojim neko ko želi da održi zaista kontinuitet državne politike ne može biti zadovoljan. Istina je da su Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija podnele amandman na tekst te Rezolucije koji u celini menja taj tekst i jednostavno ga svodi na tekst Predloga odluke o zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta države i suverenosti države, koji je podnet 16. juna ove godine od grupe od 108 narodnih poslanika, prosto zbog toga da bi se na taj način taj tekst uvrstio u razmatranje rada Narodne skupštine.
Na sve to vi ste sazvali sastanak, pozvavši, verovatno vi ili je to bila inicijativa samog gospodina Mirka Cvetkovića, predsednika Vlade, da dođe na taj sastanak. Ono što smo mi čuli od premijera na tom sastanku bio je ovaj predlog, da se tačka broj 1, to je razmatranje pitanja Rezolucije o kontinuitetu državne politike, pomeri da bude kasnija tačka, kako bi se dobilo u vremenu i kako bi se eventualno postigao dogovor oko sadržaja tog teksta.
To nije ono što vam je DSS tražila na tom sastanku, niti smo na to pristali na tom sastanku, mada ne mislimo da ne učestvujemo u eventualnom razgovoru ako se taj razgovor uopšte pokrene. Međutim, vidimo da je za danas, za 16,15, sazvan Odbor za Kosovo i Metohiju, s dnevnim redom iz koga se jasno vidi da je na dnevnom redu upravo razmatranje ove rezolucije.
Postavljam pitanje šta zapravo želite da postignete? Šta je cilj pomeranja tačke 1, da bi postala poslednja tačka dnevnog reda? Zašto ste to učinili? To nije bio zahtev vašeg sagovornika na sastanku šefova poslaničkih grupa, zahtev je bio nešto sasvim drugo, i šta je uopšte cilj svih vaših javnih nastupa i dezinformisanja javnosti koje ste učinili ovih dana.
Dakle, jednostavno i jasno smo tražili da se ovo pitanje raščisti. Rekli ste da ste saznali za predlog, koji je podnela grupa poslanika 16. juna 2008. godine, 10. jula. To je sasvim moguće. Prihvatam da ste vi možda čuli za to 10. jula, ali to nije opravdavajuće za vas.
Ono što mi od vas očekujemo, da bi mogli da nastavimo normalno sa sednicom i da bi mogli da krenemo na prvu predviđenu tačku dnevnog reda prema novom predlogu koji je Vlada učinila, to je da od vas dobijemo nedvosmislen odgovor na pitanje: da li je trebalo da saznate za predlog koji je zaveden na pisarnici 16. juna, da li je normalno da nam ovde saopštavate da saznajete za taj predlog 10. jula iz mog dopisa, što nije način na koji treba da opštite i s nama i sa Narodnom skupštinom.
Ako to nije normalno da priznate svoju grešku, kao i da priznate da nije istina da smo se juče na sastanku šefova poslaničkih grupa dogovorili da se pomeri tačka 1. dnevnog reda za neku kasniju tačku dnevnog reda, barem da na to nisu pristali predstavnici DSS, tako da to ne može biti dogovor svih šefova poslaničkih grupa i da to nema nikakve veze sa vašim obavezama iz člana 27. Poslovnika Narodne skupštine.
Dok ne dobijemo zadovoljavajući odgovor na ovo pitanje ne verujem da ćemo moći dalje da nastavimo rad.

Nije povreda Poslovnika, replika je na vaše izlaganje, jer sam pomenut. Po članu 100, vrlo prosto, ovo što ste sada rekli mogli ste reći i juče ujutru i pretpostavljam da ne bi bilo potrebe za ovolikim javljanjem po Poslovniku poslanika DSS. Dakle, ostaje utisak da je ovim povređen Poslovnik, iz prostog razloga što neko ko je izabran na mesto predsednika Skupštine mora da zna za akte koji su dostavljeni, bez obzira što prihvatam da je teško sagledati sva ta silna akta koja su u proceduri, i ne može da se opravda razlogom da nije stigao, pogotovo kada je reč o aktima koji su zavedeni u periodu novog saziva Skupštine i o kojima je bilo reči i u javnosti, i u medijima.
S tog aspekta objašnjenje nije zadovoljavajuće, ali je relativno prihvatljivo sa aspekta poštovanja ovog doma, da se dobije makar jedan činjenično logičan sled onoga što se desilo sa vaše strane i u tom smislu, bez obzira što se sa vama ne mogu složiti, niti mogu prihvatiti kao opravdanje što ova sednica Narodne skupštine nije zakazana kao vanredno zasedanje koje je zatražilo 108 narodnih poslanika, to će prosto ostati kao činjenica i greška koja je pričinjena.
U ovom trenutku, nakon ovakvog vašeg odnosa prema nama, koje je trebalo da dođe juče, mnogo ranije, nema razloga da se dalje poslanička grupa DSS javlja i ukazuje na ovu vrstu povrede poslanike, jer je na nju već jednom ukazano. Dakle, na nju je ukazano juče, ukazano je i sada, i nema potrebe dalje insistirati na tome. U najmanju ruku hvala vam na rečima izvinjenja, to je bilo potrebno učiniti ranije i hvala vam na ovoj informaciji koju ste dali, bez obzira što se u interpretaciji tih informacija, u njenom značenju kada je reč o povredi Poslovnika i u njenom značenju kada je reč o političkoj pozadini svega, ne možemo nikako složiti, ali makar neka ovo bude razlog da o ovome dalje ne raspravljamo kroz povrede Poslovnika. Barem toliko o tome.

U članu 140. Poslovnika, stavu 2, piše - Narodna skupština može odlučiti da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.
Dakle, ipak moramo poštovati Poslovnik. Sećam se kada je Demokratska stranka Srbije učestvovala u vladajućoj većini, imali smo brojne slučajeve spajanja predloga zakona. Moram da priznam da u ono vreme nismo možda u svakom ovom slučaju do kraja ispoštovali ovu odredbu člana 140. Poslovnika.
Ne mogu da tvrdim da je vreme koje je iza nas bilo takvo da smo baš gledali da se striktno poštuje ova odredba, ali ljudi koji su učestvovali na pripremnim sastancima sa mnom, kada sam bio šef poslaničke grupe, znali su da sam se uvek zalagao da ta spajanja budu što logičnija, da se u što manjoj meri dovodi u pitanje primena člana 140.
Neki put to nismo mogli da izbegnemo, priznajem, to je nešto što ostaje iza nas, ali bih molio zaista i kao predstavnik opozicije u ovom slučaju, kao što sam onda to molio i svoje kolege iz vladajuće koalicije kada smo o tome razgovarali, da se u ovakvim slučajevima ipak maksimalno poštuje član 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine.
U najmanju ruku ono što bi morali da čujemo ovde to je obrazloženje šta to čini ove predloge međusobno uslovljenim i u čemu su ta rešenja u njima međusobno povezana.
Ako je ono što ratifikacije međunarodnih sporazuma povezuje, ako je to činjenica same ratifikacije međunarodnog sporazuma, to prosto nije dovoljno. To nije dovoljno povezivanje između tih tačaka dnevnog reda, jer u tom slučaju mi imamo ratifikaciju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ratifikaciju prelaznog sporazuma, ratifikaciju gasnog sporazuma itd, pa bi se postavilo pitanje zbog čega onda sve te tačke nisu spojene ako je ratifikacija onaj element koji te tačke spaja? Očito da nije.
Ako je ono što ih razdvaja činjenica da su SSP, trgovinski sporazum i naftni sporazum izuzetno važni sporazumi, te se moraju odvojeno razmatrati u načelnom pretresu, da li to onda implicira da su ove druge tačke dovoljno nevažne da se onda ne moraju posebno raspraviti?
Ako je nešto drugo, a ne sama ratifikacija, ono što ove tačke spaja, onda treba videti šta je to. Ako su to zajmovi ili krediti iz ugovora koji su nastali između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, s jedne strane, ili Investicionog fonda, s druge strane, ili, pak, Globalnog fonda za zaštitu životne sredine, Agencije za implementaciju Globalnog fonda za zaštitu životne sredine, ako je to u pitanju, onda to ne spaja te tačke, to ih razdvaja. To su različite institucije od kojih smo povukli određena kreditna sredstva ili zajmove i valjalo bi, s obzirom na namenu tih sredstava i različitu prirodu tih investicija, odnosno tih sredstava, jednostavno raspraviti pojedine od ovih tačaka odvojeno.
Što ne znači da se neke od njih ne mogu spojiti. Ali, ako ima razloga da se više ovih tačaka spoji na način kako je to predloženo, stvarno bi bilo dobro da čujemo koja su to dva elementa, tj. da li su ona sadržana u svakoj od ovih tačaka, šta ih to međusobno uslovljava i šta je to u rešenjima u ovim predlozima što ih međusobno povezuje? Moramo čuti neko racionalno objašnjenje koje bi dopustilo spajanje ovih tačaka. To je ono što mi ovde tražimo.
Zaista kada vidim ovakav dnevni red, složio bih se s mojim prethodnikom, ne može čovek da se otme utisku da se ne podseti da postoji zaista nešto što je bilo ostavljeno iza nas, što je bila velika investicija i što je, zahvaljujući nečijem ćeifu, zaustavljeno, zbog čega je Srbija uskraćena za realizaciju jednog vrlo značajnog i važnog projekta. To je takođe pitanje, ali ne možda za sada, koliko je za neke rasprave u budućnosti, kada se bude o tom ili o sličnim projektima ovde razgovaralo.

Gospođo predsedavajuća, pre svega ste povredili član 100. Poslovnika, u kojem kaže - narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Kako prethodnog govornika nije bilo, kako ste vi prethodni govornik, s obzirom da ste konstatovali brojno stanje u Narodnoj skupštini i započeli rad Narodne skupštine, te nije tačno ovo što ste maločas rekli da rad započeli nismo, jer da nismo započeli rad ne biste mogli da utvrđujete kvorum koji je potreban za rad, da konstatujete da su određena lica opravdala svoje odsustvo sa Skupštine, ne biste mogli da konstatujete ostavke narodnih poslanika i sve ostalo, prema tome vi ste bili dužni da mi date reč po povredama Poslovnika.
Povreda Poslovnika, da se ne bih sada dva puta javio, na šta bih inače imao pravo, sastoji se u sledećem, dakle, u povredi člana 27, u povredama čl. 134. do 144, u povredi člana 160. i naravno člana 104, kada je reč o obavezi da se poštuje dostojanstvo narodnih poslanika.
Naime, prilikom zakazivanja ove sednice, jer kada sam se javio za povredu Poslovnika, pre svega se ta povreda Poslovnika odnosila na način zakazivanja ove sednice i na vašu omisiju, na vaše propuštanje kada je reč o zakazivanju neke druge sednice koju je trebalo da zakažete.
Naime, grupa od 108 narodnih poslanika u ovoj skupštini, a to su poslanici SRS i DSS-NS podneli su 16. juna 2008. godine zahtev za održavanje vanredne sednice Narodne skupštine, u skladu sa članom 106. Ustava Republike Srbije, i uz taj zahtev podneli predlog onoga što bi trebalo da bude tačka dnevnog reda te vanredne sednice, a to je Predlog odluke Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, s obzirom da su se pojavile dve nove okolnosti nakon proglašenja tzv. lažne države Kosovo, te jednostrane nezavisnosti, a to su pokušaji implementacije EULEKS-a na teritoriji Srbije, kao misije koja treba da podrži Ahtisarijev plan u odnosu na Aneks 10 tog istog plana, koji praktično predstavlja podršku nezavisnosti Kosova i Metohije, i drugi momenat je proglašenje nelegalnog ustava Kosova. To su bili razlozi zbog čega je ova grupa poslanika podnela ovaj zahtev.
Umesto toga, vi ste zakazali ovu vanrednu sednicu, na kojoj se između ostalih tačaka dnevnog reda na predlog Vlade našla Rezolucija o kontinuitetu državne politike itd, već kako se ona zove, i rekli ste juče, a to je naravno sastavni deo vašeg posla i možemo ga danas komentarisati, javno na konferenciji za novinare, da je predlog Vlade Republike Srbije podnet pre predloga ove grupe narodnih poslanika, što nije tačno. Time ste obmanuli javnost.
Predlog za vanrednu sednicu, sa uslovom iz člana 106. Ustava, podnet je 16. juna. Vi ste u pismu, ono je od 15. jula 2008, napisali ovako: ''Povodom vašeg pisma koje ste mi uputili 10. jula 2008. godine (u kome sam vas podsetio na ove okolnosti, nisam ništa tražio, ali sam vas podsetio na ove okolnosti i zahtevao da postupite prema obavezi koju imate u odnosu na odredbe članova 27, 134. do 144. i 160. Poslovnika Narodne skupštine), s obzirom da sam tek iz njega saznala da je 16. juna 2008. godine, u vreme kad još nisam bila izabrana za predsednika Narodne skupštine, grupa od 108 narodnih poslanika dostavila Narodnoj skupštini u proceduru Predlog odluke Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, obaveštavam vas da sam po tom saznanju izdala nalog da se taj dokumenat umnoži i dostavi svim narodnim poslanicima, što je i učinjeno u toku jučerašnjeg dana, tj. 14. jula.
Što se tiče vašeg zahteva da se navedeni predlog odluke uvrsti kao tačka dnevnog reda na prvu narednu senicu Narodne skupštine, podsećam vas da se Narodna skupština nalazi u periodu vanrednog zasedanja, a dnevni red vanrednog zasedanja Narodne skupštine, saglasno članu 106. stav 3. Ustava, unapred je određen u zahtevu ovlašćenog subjekta (najmanje jedne trećine narodnih poslanika ili Vlade), pa ne postoji pravni osnov da se dopunjava dnevni red vanrednog zasedanja itd.''
Niko vama, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, nije tražio da dopunite dnevni red ove vanredne sednice. Mi smo tražili vanrednu sednicu Narodne skupštine, kao ovlašćeni predlagač sa unapred utvrđenim dnevnim redom, u smislu člana 106. stav 3. Ustava Republike Srbije. Vi ste se o taj naš zahtev oglušili. Jedan predlog koji se tiče slične stvari, ali na sasvim drugačiji način, rešava pitanje o kome smo mi hteli da govorimo, stavili ste na dnevni red i juče javno obmanuli javnost da je taj predlog stigao pre našeg predloga. Ovaj predlog je stigao pre neki dan, u julu, a naš predlog je zaveden 16. juna.
To što tada vi niste bili predsednica Narodne skupštine Republike Srbije ne umanjuje značaj predloga i formalnopravnu činjenicu da je predlog u proceduri i da bilo ko ko se nalazi na mestu predsednika Narodne skupštine mora da uvaži predlog koji se nalazi u proceduri. To nije predlog Vlade Republike Srbije, koji se po drugom osnovu zakonskom mora vratiti iz Narodne skupštine Vladi kako bi ga Vlada ponovo predložila Narodnoj skupštini, što se dešava sa serijom zakona i odluka koje predlaže Vlada Republike Srbije.
Ovde se radi o predlozima narodnih poslanika koji ostaju u proceduri u Narodnoj skupštini i vaša obaveza je bila, kad ste mi već pisali pismo, da odgovorite na to, a vi to niste učinili.
Dakle, zbog nedostatka vremena, uvažavajući da ste mi jedan deo vremena oduzeli zbog citiranja, za sada ovim završavam, ali ovo pitanje danas moramo dobrano raspraviti pre nego što uopšte krenemo na realizaciju ove sednice. Hvala vam.

Gospođo predsednice, na osnovu čl. 94. stav 3. Poslovnika, predlažem da pre otvaranja pretresa odlučimo da vreme rasprave za poslaničke grupe bude duže od vremena utvrđenog po stavu 1. tog člana, tako što bi se udvostručilo i iznosilo deset časova.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, danas smo imali prilike da saslušamo ekspoze mandatara gospodina Mirka Cvetkovića, iz koga smo mogli da saznamo štošta, osim jasne, čvrste i određene politike buduće vlade. To je jedino što se iz tog ekspozea nije moglo videti. I tome ima razloga.
Činjenica da je Mirko Cvetković mandatar za sastave ove nove vlade, zapravo, samo po sebi govori o karakteru te vlade, uz činjenicu da je zamenik predsednika Vlade lično Ivica Dačić, neko ko u startu ima veći autoritet u DS od samog Mirka Cvetkovića, jasno govori da ovom vladom treba da vlada neko drugi, a ne sam premijer, bez obzira na zlatni glas koji mu je ova skupština dala.
Ovom vladom, zapravo, treba da se vlada iz drugog centra, iz kabineta predsednika države, tj. ovom vladom treba lično da upravlja Boris Tadić, ili sam, ili preko svog čoveka od najvećeg poverenja u ovoj vladi, a to je zamenik predsednika vlade Ivica Dačić, kao čovek od većeg političkog iskustva i veće političke profilisanosti nego sam premijer.
Boris Tadić će na taj način da vlada razobručeno i neometano od bilo kakve unutarstranačke konkurencije Vladom Republike Srbije, što se jasno vidi iz popisa ministara, za koje očigledno sam mandatar uopšte nije kriv, jer ovu vladu mandatar nije ni sastavljao, ovu vladu je sastavljao Boris Tadić, uz konsultaciju sa Kamerunom Manterom, Stivenom Vudsvortom, Bekom, Miškovićem i ko zna još kime, osim konsultacija sa samim mandatarom gospodinom Cvetkovićem.
Ova vlada je nastala nakon nekoliko dana javnih pregovora. Ti pregovori za posledicu imaju ne pravljenje jake nacionalne vlade, vlade određenog političkog programa i jasnog cilja, nego ti pregovori za posledicu imaju raspodelu funkcija po resorima u ovoj vladi.
To je podela funkcija, a ne jasna i određena državna politika. To je posledica sastavljanja ove vlade.
Kada se radi o jasnoj nacionalno odgovornoj politici, to će biti ostavljeno za neka druga vremena, za neke druge političke subjekte u ovoj državi. Boris Tadić, sastavljanjem ovakve vlade, neće biti ugrožen ne samo iznutra, nego neće biti ugrožen ni spolja.
Niko od njegovih političkih partnera u ovoj vladi ne može ugroziti pozicije ove vlade, bez obzira na političku ili ličnu nezajažljivost kada je reč o raspodeli funkcija i gramzivost, zato postoje garanti opstanka ove vlade koji se nalaze van ove zgrade Narodne skupštine, koji se nalaze i van zgrade same Vlade. Ti garanti opstanka vlade su i van ove države, a neki od njih su i tajkuni koji sede u ovoj državi i koji, praktično, utiču i na sastav vlade i na njen budući rad.
Zbog svega toga, ova vlada ima veliku šansu da ostvari svoj pun mandat. U tom slučaju, Boris Tadić može biti potpuno miran. U ovoj vladi su poznati ministri, ali nije poznata državna politika ove vlade. Kako je premijer neubedljiva politička ličnost, već sada se može naslutiti da će neko drugi preoteti one ingerencije i premijeru i samoj Vladi Republike Srbije, koje ona po Ustavu ima, a to je da vodi državnu politiku.
U članu 125. Ustava stoji: "Predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu". Da li je moguće poverovati da će gospodin Mirko Cvetković ovo činiti? Ne. To je potpuno isključeno. Čovek koji nema politički autoritet da vodi Vladu Republike Srbije, ne može ni ostvariti svoju funkciju iz stava 2. člana 125. Ustava Republike Srbije.
Šta je državna politika Srbije u ovom slučaju? Na to pitanje nismo našli odgovor o ekspozeu mandatara za sastav ove vlade. Ako je Mirko Cvetković izašta kriv, ko zna za šta sve, možda nije nizašta, ali sigurno nije kriv za obrazovanje ove vlade, koliko uopšte svrhe ima razmatrati ekspoze Mirka Cvetkovića, koliko uopšte ima smisla njega lično pitati za sve nedorečenosti tog ekspozea, za kontradiktornosti koje se mogu naći u ekspozeu, za namerno izostavljene delove tog ekspozea, koji bi trebalo da daju odgovor na ključna pitanja koja se sada pred Srbijom postavljaju, a ne da se mandatar u svom ekspozeu pravi kao da su pojedine opasnosti koje su se nadvile nad ovom državom tek negde u dalekom izgledu, kao da se ne dešavaju današnjeg dana? Kakva sve to svrhe ima?
On je možda dobar ekonomista, možda je stručan čovek na pogrešnom mestu, ali on nije politička figura koja može povezati u jedinstvenu političku celinu Vladu Republike Srbije i njene ministre. Jednostavno, kada je reč o mandataru Mirku Cvetkoviću, to ne može biti slučaj. To će, očigledno, raditi neko drugi umesto njega.
To će, očigledno, raditi Boris Tadić, a ako ne može od svojih predsedničkih obaveza da stigne baš da zađe u svaki detalj, to će činiti njegova produžena ruka u Vladi Republike Srbije i čovek od najvećeg poverenja gospodin Ivica Dačić.
Dakle, politiku će protivustavno voditi Boris Tadić, a ovu vladu će tehnički, kao tehničku vladu voditi gospodin Mirko Cvetković. Ona se, u tom smislu, po svojoj suštini neće razlikovati od one formalne tehničke vlade koja je postojala od momenta raspisivanja izbora do današnjeg dana.
Ipak, zbog javnosti i poštovanja Narodne skupštine, iako zbog celog ovog postupka očigledno sam predsednik države Boris Tadić ovu skupštinu ni najmanje ne poštuje, moramo da postavimo neka pitanja na koja očekujemo odgovor, ma od koga došla, pa makar neko šapnuo i gospodinu Mirku Cvetkoviću kako na ta pitanja treba da nam odgovori.
Prvo ćemo govoriti nešto o onome čega nema u ekspozeu premijera, a s obzirom na trenutak u kome živimo, toga mora da bude. Prvo, da li uopšte postoji termin zaštita teritorijalnog integriteta države, jer se u ovim mantrama od ovih ključnih elemenata programa govori o tzv. neprihvatanju nezavisnosti AP Kosova i Metohija. Šta znači neprihvatanje nezavisnosti? Kako se to tumači?
Gde je tu zaštita teritorijalnog integriteta države? Gde je tu obaveza Vlade Republike Srbije da postupa u skladu sa donetim rezolucijama Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta države? Gde je ta politika? Da li ona inkorporira u sastav vlade, a to je bila dogovorena državna politika ili se nešto bitno menja u tom pogledu? Šta je sa EULEKS-om? Šta je sa misijom EULEKS, evropskom misijom koja ništa drugo nije nego podrška Ahtisarijevom planu koji opet znači nezavisnost Kosova i Metohije. Kakav je odnos prema rekonfiguraciji misije UN ukoliko se na taj način na mala vrata uvodi EULEKS?
Ovaj ekspoze ne pominje tu vrstu izazova. Govori krajnje paušalno o našem određenju prema međunarodnim obavezama i prema Rezoluciji 1244. Mi, dame i gospodo, imamo određen izazov ovog trenutka i najmanje što je morao da uradi mandatar nove vlade jeste da nam u svom ekspozeu da odgovor na to pitanje. To je značajno pitanje. Dalje, kako misli mandatar, kako zamišlja da nova vlada, a pri tom to nije pitanje za njega nego za nekog drugog, očigledno, kako misli da prevaziđe problem koji će nastati poštovanje potpisa i još uvek neratifikovanog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kada je reč o regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima. Kada znamo da 20 država EU koje su priznale nezavisnost naše južne pokrajine očekuju da ostvarimo dobrosusedske odnose prema tom istom sporazumu sa Kosovom.
Kakav je stav Vlade Republike Srbije prema novoformiranim srpskim institucijama na Kosovu i Metohiji posle izbora 11. maja? Ni reči nema o odnosu prema skupštini Srba na Kosovu i Metohiji. Nema reči o uspostavljanju novih institucija. Ništa o tome. To je valjda neka tema koju je valjalo preskočiti. Ona valjda nije interesantna za Borisa Tadića i njegovu lošu transmisiju mandatara Mirka Cvetkovića.
Šta će vlada učiniti konkretno, osim što se u ekspozeu kaže, preduzećemo sve diplomatske i pravne mere radi očuvanja teritorijalnog integriteta države, šta ćemo konkretno uraditi? Mi smo u prošlosti videli da su određene aktivnosti činjeno u tom planu. Šta je sa ambasadorima koji su povučeni? Šta je sa tužbama međunarodnom sudu onih država koje su priznale nezavisno Kosovo i Metohiju? Šta je sa pokušajem inkorporacije koju je sistem UN novoformiranih institucija srpskih na Kosovu i Metohiji? Šta je sa tim? Kakav je stav Vlade Republike Srbije prema mogućem slanju naših vojnika u međunarodne vojne misije?
Šta je sa pitanjem vojne neutralnosti? Znam da smo se oko toga razlikovali, pošto je razlika bila dramatična, iskazana je s jeseni prošle godine i čudi me da ne postoji osvrt na tu temu. Kakav je odnos vlade prema investicijama o kojima se toliko pričalo, kao što je autoput Horgoš-Požega i kako se zatvara ta finansijska konstrukcija, s obzirom na to da je to sve otišlo kuda ide? Kakav je odnos prema Koridoru 10? To su krupne stvari. To nije pomenuto u ekspozeu.
Pomenuta je socijalno odgovorna politika, pomenute su penzije i nije pomenut način na koji će se to pitanje zaista faktički rešiti, a iz onoga što je o penzijama bilo rečeno u samom ekspozeu ne proističe ništa, niti proističe da je bilo šta obećano kada je reč o povećanju penzija. Postoji neko godišnje usklađivanje koje je, na kraju krajeva, predviđeno budžetom za 2007. godinu i u kojoj bi se sve ostvarilo na približnom nivou, kako je ovde predviđen. Kada je reč o usklađivanju 70% od zarade za narednu godinu, ne vidi se uopšte mehanizam. Kako će se ostvariti socijalna komponenta vlade, kada se u programu samo govori o ovome i to na nekonkretan način, a ne govori se ni o čemu drugom na konkretan način kada je reč o drugim socijalnim korisnicima.
Šta je sa državnim aparatom? Šta je sa platama državnih službenika? Da li ćemo od njih praviti siromašan sloj društva, koji treba da bude podložan najširem obliku korupcije?
To su sve pitanja koja mi možemo i treba da postavimo budućoj Vladi Republike Srbije, a na koja nismo dobili konkretan odgovor u samom ekspozeu. O ovim i brojnim pitanjima govoriće poslanici DSS-NS u svojim izlaganjima.
Jednostavno, ova pitanja na koja nemamo odgovor je najbolji dokaz da Srbija nije dobila odgovornu nacionalnu vladu, nego da je ova vlada očigledno sastavljena van kabineta, van Narodne skupštine, van zgrade Vlade Republike Srbije, čak i van političkih stranaka koje je čine, verovatno iz Vašingtona.
Ta vlada je dobila na poklon Srbiju umanjenu za deo svoje teritorije i da je njen osnovni zadatak da u narednom periodu učini šta je potrebno da bi se to jednostavno, taj novi fakticitet, vremenom legalizovao u domaćem pravnom poretku i to na način da se mnogi toga na vreme ne dosete.
Znate kako, dame i gospodo iz skupštinske većine, ne treba imati iluzija. Možete da prevarite sebe u ovom poslu koji radite, a ne možete prevariti građane Srbije. Možete samo da probate, ali ne za dugo. Ova vlada što bude kraće trajala, to je veća sreća za građane Srbije i ovu državu. Hvala.

Član 27, zatim član 104. Prvo, bio je dogovor da se ne reaguje po povredama Poslovnika. Ne možemo zabraniti bilo kome da to čini, mi to nećemo činiti, to sam uradio sada da skrenem pažnju na tu okolnost.
S druge strane, način na koji je nastupio maločas gospodin Čedomir Jovanović nije korektan. Postaviti ovakva pitanja nekome ko ne može uopšte da odgovori na ta pitanja, što je meni bilo potpuno jasno od samog početka do sada, to je pre svega uvredljivo za ostale koji to slušaju.
Dakle, ne možete očekivati da neko odgovori na pitanja na kojima je nemoguće da da odgovor, zato što nije ni politički kompetentan ni politički snažan da može da odgovori, niti on razume ovo što ste ga maločas pitali.

Gospodine Dačiću, vrlo je neobično da danas, kada treba da bude izabrani za ministra u vladi, u političkoj kombinatorici koja je pred svima nama, mašete nekakvim papirom koji treba valjda da dokaže da su nekada postojali pregovori između DSS-NS, SRS i SPS-PUPS-JS. To javnost zna.
Svi znamo da smo pregovarali. Svi znamo zbog čega ta vlada nije obrazovana. Svi znamo da to nema nikakve veze sa brojem ministarstava, nego da ima veze s nečim drugim, s jednom drugom kombinatorikom u koju ste vi ušli, koja ima veze sa odustajanjem od principa zaštite nacionalnih interesa i integriteta države, jer je to ono prvo što ste napustili, a šta ste drugo prihvatili, za čije babe zdravlje, to ni sami ne znate, jer iz ekspozea premijera odnosno mandatara se to uopšte ne vidi.
Mogli ste da mu pomognete da napiše to čudo koje nam je danas pročitao. Imate većeg političkog iskustva, mnogo ste bolji u tome. Mogli ste da čoveku pomognete da to makar liči na nešto, a ne da mi danas ceo dan izlazimo i da kritikujemo prazninu skupa koji stoji na tom papiru. To je ono što je ključna stvar.
Ono što je još ključnije, moguće je da svašta pregovarano, moguće je da je u tim razgovorima došlo do razgovora o 150 ministarstava, moguće je i to, možda i 1500, ali danas mi ne raspravljamo o tome. Danas raspravljamo o ovoj čudnoj tvorevini koju ćete vi tvoriti sa Demokratskom strankom, gde ćete vi biti transmisija želja, skupa želja Borisa Tadića, koji sedi u zgradi preko puta nas, gde ćete vi biti jedina markantna figura te vlade, na čemu vam čestitam, jer smatram da ste jedina ozbiljna ličnost u toj vladi sa političkim iskustvom, ali ćete biti jedina prava transmisija političkog centra moći koji sedi u Predsedništvu Srbije.
To je ono što je danas na dnevnom redu, a to šta je neko razgovarao, šta je stavljao na neki papir, koji vidimo da je rukom pisan, to ne mogu da sporim. To uopšte nije predmet razgovora.
Ako vam neko danas kaže da je konstrukcija koju ste napravili skupa i najveća, to stoji kao činjenica. Da li je razgovarano o nekoj drugoj konstrukciji u ranijim trenucima, koja se nikada nije realizovala, to je drugo pitanje.
Šta je tu ko kome predlagao, to je još posebno pitanje, jer ono što ste vi izgovarali i što je u vaše ime izgovarao Žarko Obradović ovde, u momentima kada smo raspravljali o Zakonu o Vladi, odnosno o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i Zakona o ministarstvima, to prvo nije odgovaralo istini.
Tu su kolege iz SRS, oni koji su prisustvovali pregovorima, mogu da potvrde. Tada je bilo rečeno, navodno, da smo mi tada obećali da ćete vi, gospodine Dačiću, dobiti mesto zamenika premijera. Možda jesmo, ali nikada nismo obećali da ćemo doneti takav nakaradni i neustavan Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi koji je ova većina donela. To nikada nismo obećavali, nikada nismo obećavali da će to biti u toj formi, a ta forma nije malo, ta forma je mnogo. Jer ta forma ruši Ustav Republike Srbije. O tome treba da razmislite, a i o mnogo čemu drugome. Ostavljam vam dovoljno vremena za to.