Povod je ovaj amandman i tu bi se moralo dodati još ponešto. Naravno, ovo je radi povezivanja stvari. Kada je reč o prelaznim i završnim odredbama, govorim o članu 20, tu stoji šta Ministarstvo poljoprivrede preuzima: uprave za veterinu, zaštitu bilja, šume i poljoprivredno zemljište, koje prestaju da rade itd. Nigde se ne navodi šta se preuzima od poslova zaštite životne sredine.
Kada je reč o članu 20, tu se vidi da Ministarstvo poljoprivrede preuzima sledeće: sistem zaštite i održivog korišćenja prirodnih resursa (vazduha, voda, zemljišta, mineralnih sirovina, šuma, riba, divljih biljnih i životinjskih vrsta), izradu strateških dokumenata, planova i programa istraživanja u oblasti održivog korišćenja energije i obnovljivih izvora energije i inspekcijski nadzor u oblasti održivog korišćenja prirodnih bogatstava i zaštite životne sredine. To je direktno prepisano iz delokruga sadašnjeg Ministarstva zaštite životne sredine. Ne vidi se kasnije da li se za Ministarstvo poljoprivrede iz Ministarstva životne sredine preuzimaju zaposleni, postavljena lica, prava i obaveze, predmet i oprema, sredstva za rad, arhiva koja je potrebna za vršenje nadležnosti u ovoj oblasti.
Ovo bi, zapravo, bio prvi put da se Ministarstvo poljoprivrede bavi i ovim poslovima koji se tiču obnovljivih izvora energije, bez obzira na to što je moguće da se zamisli da se bio-masa delimično stvara aktivnostima u poljoprivredi. Znači, na ovaj način definisani poslovi, koji se prenose iz zaštite životne sredine u poljoprivredu, ne mogu se objasniti nikakvom logikom. Verujte, koliko god smo tražili i gledali u pozitivnim propisima, naravno kada je reč o pozitivnom stranom zakonodavstvu koje bi bilo neka vrsta referentnog osnova za utvrđivanje realnosti ovakvog predloga, ovoga nema nigde.
Dakle, zaista smo se trudili da to nađemo. Dakle, ovako definisani poslovi ne postoje ni u jednom jedinom ministarstvu poljoprivrede u Evropi.
Smatramo da se oduzimanje ovoga Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prebacivanje u drugo ministarstvo ne može na bilo koji drugi način definisati nego kao jedna vrsta političke trgovine, kada je reč o kadrovima koji bi preuzeli pojedina ministarstva i šta je prema vašem koalicionom dogovoru za nekoga dopustivo a za nekoga nedopustivo da preuzme i da radi. Opet je to jedno te isto, opet se vraćamo na iste prigovore koje smo imali kada je reč o drugim ministarstvima i opet se ne vidi ni jedan jedini rezon u svemu ovome što je urađeno.
Ja vas najlepše molim, pokušajte da razmislite o ovome o čemu govorimo i pokušajte da usvojite neke od ovih amandmana koje predlažu poslanici opozicije kako bi se koliko-toliko unormalio ovaj zakon. Ako neko ovde izađe i objasni u čemu se ovde sastoji rezon kada je reč o odredbi člana 20. i zbog čega se na ovaj način osiromašuje Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a sa druge strane, ako se sećate, opet obogaćuje prostim prepisivanjem pasusa iz člana 11. kada je reč o infrastrukturi, ako to neko može da mi ovde objasni, ja bih mu zaista čestitao na tome. Mislim da je to apsolutno nemoguće.
Prirodno je, i ja sam to rekao javno pred novinarima, rekao sam za ovom govornicom, da vladajuća koalicija pokuša da napravi ministarstva i njihovo ustrojstvo i prema svom aršinu, prema nekom svom dogovoru i da se na jednostavniji i lakši način realizuje sam sporazum koji oni prave. Niko to ne spori, nije to problem. Problem je u tome što kada vi pokušate da realizujete vaš sporazum ono što pišete u zakonu zvuči nelogično, stvara probleme i stvaraće probleme u realizaciji poslova tih ministarstava. Naći ćete se pred ozbiljnim problemima. Ti problemi će se realizovati u praksi, realizovaće se kroz podnošenje predloga zakona koji će doći pred ovu skupštinu.
Sledstveno tome, naići ćete na milijardu problema kada je reč o odgovoru ove skupštine na predloge zakona koje budemo videli, a da ne pričamo šta će sve biti u praksi, šta će se sve dešavati u onim poslovima iz delokruga tih ministarstava i kada je reč o kontroli, kada je reč o inspekcijskom nadzoru, kada je reč o ljudskim resursima potrebnim za obavljanje poslova, kada je reč o uštedi u radu organa državne uprave. Jer, da biste uštedeli u radu organa državne uprave neophodno je da se sama državna uprava, aparat, na jedan racionalan način postavi. Iz Predloga ovog zakona se vidi da to uopšte neće biti lako.
Sasvim suprotno, kao što smo i prošlih dana govorili, iz Predloga ovog zakona se naslućuje da će tu biti brojnih zapošljavanja, da ćete tu dovesti neke nove kadrovske resurse da bi to moglo uopšte da funkcioniše.
Jer, uopšte se ne vidi zamisao, uopšte se ne vidi gde je vodilja, uopšte se ne vidi na koji način vi mislite sve ovo što ste istumbali da povežete u jednu smislenu celinu i kako ćete da iskoristite postojeća kadrovska rešenja i postojeće ljudske resurse u organima državne uprave da biste ove poslove završili.
Dakle, po meni, ovo deluje aljkavo urađeno i verovatno ste i sami toga svesni. Ako ne budete ovo popravljali... Mada, kod popravljanja postoji jedan veliki problem: ako budete popravljali zakon u međuvremenu, time ćete priznati da ste napravili grešku u ovom trenutku, a grešku u ovom trenutku pravite zato što ste pravili politički sporazum navrat-nanos, pa ste onda navrat-nanos i pisali ovaj zakon, bez previše udubljivanja u problematiku. Tako ćete sebi vezati ruke. Meni nije tu preterano žao zbog vas, nego mi je žao zbog krajnjih budžetskih korisnika u ovoj državi, zbog građana koji će na kraju da snose posledice vaših grešaka, onoga što vi radite.
Sve je to zbog toga da biste navrat-nanos napravili jednu vladu čiji ciljevi nama uopšte nisu jasni i čija politika uopšte nije jasna, o čemu smo već govorili danima, čija politika će verovatno biti još nejasnija kada čujemo ekspoze budućeg predsednika Vlade, odnosno mandatara za predsednika Vlade.
Opet ponavljam, tu priču ćemo otvoriti kada čujemo ekspoze, ako nam budete dali makar malo vremena da ga pročitamo, ukoliko bude podeljen u pisanom obliku. Onda ćemo otvoriti ovu diskusiju na valjan način, kada je reč o samoj politici Vlade.
Čitanjem Predloga zakona o ministarstvima i pojedinih njegovih delova da se zaključiti ono sasvim drugo – da je to jedna teško povezana celina, zapravo da te celine i nema, da se sastoji od cepkanih delova, da se sastoji od trulih kompromisa kada je reč o potencijalnim kadrovskim rešenjima.
To se sve naslućuje iz ovoga, a vi, dame i gospodo, izvolite pa u danu kada mandatar bude dao svoj ekspoze demantujte ovo o čemu smo mi govorili. Ja se samo bojim da odgovore na ova pitanja nećemo dobiti toga dana, bojim se da će to sve biti preskočeno, ali verujte nam da će sve to što gospodin mandatar nove vlade ne bude rekao tog dana biti svakako rečeno sa naše strane, da će na to biti ukazano na vrlo jasan i precizan način i da će to biti, naravno, naša dalja osnova kritike te vlade za koju smo u startu ubeđeni da neće biti sposobna da iznese ni ono što obeća, a da ne govorim o onome što neće ni obećati. Sigurno ne može obećati da će da zaštiti na valjan način državne interese Srbije, jer to zapravo nikada nije ni bio, niti će biti njen cilj.