Zahvaljujem se predsedavajući.
Uvažena ministarko, kolege narodni poslanici, imajući u vidu da je ovlašćeni predstavnik SPS i naše poslaničke grupe SPS dala podršku u ime poslaničke grupe za predloženi set zakona, ja ću se u svojoj diskusiji fokusirati, uvažena ministarko, samo na jedan od ovih zakona, a to je Zakon o ozakonjenju objekata i ukazaću na nešto što smatram da do sada u ovoj diskusiji koja je danas trajala nije ukazano, a radi se o određenim pravno-tehničkim rešenjima koja po stanovištu SPS mogu biti bolja u odnosu na ova koja su sadržana u zakonu, odnosno Predlogu zakona, pri čemu će se dotaći naravno i nekoliko suštinskih stvari.
Prva suštinska stvar koja naravno, intrigira pažnju kada je u pitanju ovaj zakon jeste pitanje da li se ovim zakonom dezavuiše eventualno Zakon o konverziji, odnosno da li ovaj zakon u pojedinim odredbama kolidira sa odredbama Zakona o konverziji, naročito tamo gde su u pitanju imovinsko-pravni odnosi, naročito tamo gde se radi o konverziji zemljišta uz naknadu i naročito u onim delovima odredaba Zakona o konverziji koje se u svakom slučaju oslanjaju na određene odredbe ovog zakona, odnosno predloga zakona.
Ono što je danas češće puta navedeno jeste upravo pitanje regulisanja imovinsko-pravnih odnosa kao jako osetljivo pitanje kada su tema ozakonjenje objekata koji su nelegalno izgrađeni. Počeću od samih početnih odredaba ovog zakona pa ću ukazati na neka rešenja koja možda i budete prihvatili, ako nikako drugačije onda kroz amandmane.
U članu 3. u stavu 1. nije sporno rešenje da se predmet ozakonjenja pojavljuje kao objekat koji je završen u građevinskom smislu. To nije sporno. Ali, je sporno da u drugom stavu je normirano nešto što ipak u građevinskom smislu ne bi trebalo tako da bude normirano i kaže se da je predmet ozakonjenja zgrada pri čemu predmet ozakonjenja može biti zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni građevinski radovi.
Ja bih vas zamolio da prihvatite pravno-tehničko rešenje da mogu biti ozakonjeni samo izvedeni građevinski radovi jer mi imamo pojam zgrade, zgrade u izgradnji i radova koji se izvode i koji su izvedeni.
Zgrada, u građevinskom smislu reči kao pojam je dovršen objekat, finalizovan. Zgrada u izgradnji podrazumeva upravo objekat koji je u određenoj fazi gradnje, a ovde se navode radovi koji sami po sebi imaju karakter radova koji su izvedeni i koji jedino kao takvi mogu da budu ozakonjeni, odnosno legalizovani.
Ono što u članu 4. stoji, a danas je nekoliko puta nagovešteno kao jedna vrsta dileme, jeste privremena građevinska dozvola i vi, gospođo ministarko, predlažete da se zakon ne primenjuje na objekte za koje je u skladu sa ranije važećim propisima izdata privremena građevinska dozvola.
Moram da podsetim, prevashodno sa stanovišta struke, privremene građevinske dozvole se već dugo vremena ne izdaju. Kada je izdata, ta građevinska dozvola ima svoje oročeno trajanje, odnosno ona važi do privođenja nameni objekta prema izdatom planskom aktu.
E sada, imajući u vidu da se u ovom zakonu normira važeći planski akt, postavlja se jedno pitanje koje u praktičnom smislu može da izazove dilemu – Šta uraditi kada je planskim aktom, recimo, primera radi, predviđeno proširenje ulice, kako u toj situaciji izdati upotrebnu dozvolu?
Naš predlog ispred SPS, odnosno naše poslaničke grupe jeste da može norma da glasi da privremena dozvola nije u suprotnosti sa važećim planskim aktom. Ukoliko bi se takva formulacija našla u ovom članu, sigurno je da bi se izbegla dilema same suštine i pravnog dejstva privremene građevinske dozvole.
Ono što takođe izaziva određene dileme, jeste još jedan stav člana 4. koji kaže da nadležni organ za izdavanje upotrebne dozvole je dužan da izda rešenje o upotrebnoj dozvoli po zahtevu vlasnika takvog objekta.
Ovde se radi o jednoj imperativnoj normi. Takva imperativna norma ne bi smela da stoji ovako jer bi bilo u praktičnom smislu reči primenjivo tako što bi se samo podneo zahtev i automatski bi onda nadležni organ po tom zahtevu postupio, odnosno izdao odgovarajuću odluku.
Mi mislimo da takav način eksoficija odlučivanja bezuslovan, ne može da postoji, jer jednostavno bi moralo da u toj normi bude sadržano da se od strane nadležnog organa izdaje upotrebna dozvola po zahtevu samo ako su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi.
To u ovoj normi nije sadržano, a trebalo bi je precizirati i mislim da bi u tom pravcu trebalo sagledati i neke amandmane koje je podnela poslanička grupa SPS, kako bi se svakako kvalitet ovog zakona poboljšao.
Ono što mi u poslaničkoj grupi SPS veoma jasno razumemo, jeste činjenica da je vaš predlog zakona jedno iznuđeno rešenje kojim se bez obzira da li ulazili u pravednost ili nepravednost, pravičnost ili nepravičnost, vrši legalizacija bukvalno svih objekata koji su, naravno, pod uslovima koji su propisani zakonom, da ne budem ja sad krivo protumačen, ali postoje i neke kategorije, uvažena ministarko, za koje nisam siguran da bi trebali da budu, kako je to ovde danas rečeno „aboliran“.
U ovom stavu koji je naredni, u članu 4. kaže se da se ovaj zakon ne primenjuje na objekte za koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, a koja se koristi bez izdatog rešenja u upotrebnoj dozvoli. Onda norma dalje glasi da rešenje o upotrebnoj dozvoli se pribavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata i formira komisija, itd.
Sada ovde postoji jedna vrsta dileme, a ta dilema se odnosi na jednu, po meni, prostu stvar koja se praktično može često pojavljivati.
Ako je izdata građevinska dozvola, to ne znači da je objekat izgrađen po pravilima redovnog postupka. Zašto to kažem? Postoji mogućnost da je izdata građevinska dozvola, ali je investitor radio u sopstvenoj režiji, angažovao komšiju, angažovao bilo koga, nije angažovao nadzorni organ, nije pribavio ateste, nije pribavio odobrenja o kvalitetu građevinskog materijala koji se ugrađuje u objekat. Kako ćemo onda uopšte na taj način da vrednujemo da li je neko ko mora da prođe stručnu ocenu od strane komisije ispoštovao zakonske odredbe ili nije?
Po nama, u SPS, u svakom slučaju ovakva dilema, odnosno pojava u praksi može da se desi. I ono što u svakom slučaju zaslužuje najveću pažnju, barem u ovim početnim delovima Predloga zakona, jeste prevaljivanje tereta na lokalne samouprave, gde ste vi predvideli da je jedinica lokalne samouprave dužna da izvrši povraćaj uplaćenih sredstava u postupku legalizacije i to ako je u postupku legalizacije podnosilac zahteva uredio odnose sa jedinicom lokalne uprave i u skladu sa odredbama ovog zakona, ali nadležni organ nije naknadno izdavao građevinsku dozvolu do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ja vas molim, uvažena ministarko, da ovo sagledate daleko brižljivije, ne samo zato što mi insistiramo na tome, nego zbog toga što se bojim da će jedinice lokalne samouprave, kako opštine, tako i gradovi, biti prekomerno opterećeni što se tiče njihovih budžeta.
Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga što se može vrlo lako desiti da uopšte nije kriv nadležni organ jedinice lokane samouprave. Možda se investitor ponašao totalno pasivno, jednostavno je zaboravio da preduzme određene aktivnosti koje se vezuju i za podnošenje zahteva i za neke druge radnje koje su zakonom propisane. Ta njegova pasivnost ne ide na teret nadležnog organa. Nadležni organ jednostavno proceduralno nije mogao da izda odgovarajuće dozvole i sada dolazimo u situaciju da se jedinica lokalne samouprave, zbog toga što nadležni organ nije izdao odgovarajuću dozvolu, dolazimo u situaciju da bude opterećen budžet. Mislim da će to biti problem za jedinice lokalnih samouprava i da to može da jednostavno bude nešto što je nepotreban teret.
Što se tiče jednog stava koji je naveden, a to je stav koji se vezuje za pravosnažno odbijene zahteve, ja vas molim da zaista tu imamo jednu ovakvu posebnu vrstu kritičnijeg posmatranja praktične situacije, gde se dešava da pravosnažno bude odbijen zahtev podnosioca zahteva za legalizaciju, znači, njemu je i žalba odbijena kao neosnovana, postoji mogućnost da je pokrenuo upravni spor, pa je Upravni sud odbio upravnu tužbu kao neosnovanu i na taj način dolazimo do konačnog postupka.
Postavlja se pitanje - da li takvi graditelji mogu da budu, kako je to danas rečeno, abolirani? Mislim da ne i mislim da bi to bilo čisto privilegovanje onih koji to ni u kom slučaju ne zaslužuju.
S obzirom da mi vreme ističe, ja ću skratiti diskusiju, samo moram da ukažem na još dve stvari koje smatram da su važne prilikom iznošenja stava u pogledu ovog zakona, a to je da treba pogledati da li je u koliziji član 6. sa članom 13. ovog zakona, imajući u vidu, da se u članu 6. ističe da je obaveza vođenja postupka, kada su u pitanju takozvani propisi iz onog kako ga mi pežorativno zovemo „Veljinog zakona“, u odnosu na član 13. koji jednu takvu normu drugačije reguliše.
Na kraju, s obzirom da je ovo krajnje dobronamerna sugestija, mislim da bi trebalo sagledati sve ovo što smo mi danas istakli kao neku vrstu ne samo kritičnog posmatranja, u smislu da poboljšamo kvalitet zakona, nego i u smislu da pojednostavimo samu proceduru da i u praktičnom smislu ovaj zakon bude što efikasniji. Nesumnjivo je da ste vi na tom putu dosta uradili. Nesumnjivo je da se još toga može uraditi. Mi ćemo kroz diskusiju u pojedinostima, pošto nisam stigao za ovako kratko vreme sve da istaknem, još neke naše sugestije izneti i naravno, na kraju zajedno sa vama i uz vaše razumevanje, verovatno neka od ovih sugestija će biti prihvaćeno i mislim da ćemo kvalitet zakona u tom smislu podići na viši nivo. U svakom slučaju, podrška ovom zakonu stoji i mi ćemo glasati za isti. Zahvaljujem.