Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvaženi ministre, predstavnici ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, na samom početku ću istaći da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati i glasati za predložene izmene i dopune Zakona o hipoteci.
U poslaničkoj grupi SPS nećemo ponavljati kao matricu ono što je već izneto u pogledu afirmacije predloženih izmena i dopuna Zakona o hipoteci, niti nam je bio manir bilo kada, pa neće ni sada, da prepričavamo tekst zakona koji se već nalazi u materijalu koji smo dobili.
Stoga ćemo, uvaženi ministre, ukazati samo na ono što smatramo da zaista predstavlja kvalitativno bolja rešenja u odnosu na dosadašnji tekst zakona, a samim tim ćemo ukazati i na neke naše dileme zbog kojih smo reagovali amandmanima, za koje smo uvereni da ćete ih sa pažnjom i analizirati i oceniti i, na kraju krajeva, i usvojiti, jer tu su sadržane i određene kritike na pojedine delove zakona za koje smatramo da mogu biti bolji.
Pre svega, ono što je nesporno, nesporno je da se ovim zakonom doprinosi harmonizaciji zakonodavstva Republike Srbije sa zakonodavstvom EU, naročito u ovoj materiji o kojoj govorimo, nesporno je da se povećava stepen pravne sigurnosti, pa i materijalne sigurnosti učesnika u prometu, nesporno je da se čini daleko veći stepen zaštite kako poverilaca, tako i dužnika, nesporno je da se na taj način može, ali ponavljam – može, doprineti boljem investicionom procesu u Republici Srbiji, a samim tim i oživljavanju privrednih aktivnosti na većem nivou.
Ono što nam se čini u procesno-pravnom smislu reči dobrim, uvaženi ministre, jeste činjenica da se konačno pristupa ujednačavanju sudske prakse i prakse uopšte, imajući u vidu da je sistemsko rešenje koje ste naveli u predloženim izmenama i dopunama, da procenu vrednosti hipotekovane nepokretnosti vrši ovlašćeni sudski procenitelj, odnosno veštak ili drugi ovlašćeni procenitelj, je svakako rešenje koje je trebalo davno da zaživi u zakonskim aktima, a naročito u Zakonu o hipoteci, Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i drugim zakonima kojima se reguliše ova materija.
Na kraju, Ustavni sud Republike Srbije je nedvosmisleno jasno stavio do znanja da procenu ne može vršiti poreska uprava, niti bilo koja druga institucija, osim ovlašćenih procenitelja, a to su prevashodno veštaci i licencirani procenitelji. Takođe je dobro rešenje u predloženim izmenama i dopunama zaštita, i to pojačana zaštita, vlasnika nepokretnosti i držalaca nepokretnosti, naravno ako se ne radi o istom licu, od postupanja hipotekarnih poverilaca kada im je dato pravo na pristup hipotekovanoj nepokretnosti u cilju zaštite svojih prava na hipotekovanoj nepokretnosti.
1Zašto? Zbog toga što je u životu uobičajeno, dakle životno je da se ponašanja kako vlasnika, tako i trećih lica u odnosu na hipotekovanu nepokretnost ne mogu uvek podvesti pod ponašanje dobrog domaćina, već sasvim suprotno od toga. Zbog toga je pravo hipotekarnog poverioca da mu se omogući pristup hipotekarnoj nepokretnosti, u svakom slučaju, pravo koje treba afirmisati, koje treba pohvaliti kao dobro sistemsko rešenje, ali može samo dok ne pređe granice kada možemo govoriti o zloupotrebama od strane hipotekarnog poverioca prema licima koja se nalaze u posedu hipotekarne nepokretnosti.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što u posedu hipotekarne nepokretnosti mogu biti zakupci i mogu biti poslugoprimci. Dakle, to su lica kojima se hipotekovana nepokretnost daje na poslugu u dužem vremenskom periodu. Oni su nesumnjivo savesni držaoci hipotekovane nepokretnosti. U većem broju slučajeva su i zakoniti držaoci. U zakonu je navedeno da se pravo pristupa ne može omogućiti hipotekarnom poveriocu u periodu od 22.00 do 07.00 časova. Postavlja se pitanje kako i na koji način? Da li ulaskom u hipotekovanu nepokretnost?
Dakle, ova pitanja ne želim da budu trivijalna pitanja, ali su u praksi i te kako značajna jer su moguća kao životna pitanja, odnosno životne okolnosti. Da li on ulazi u prostorije da pogleda prostorije? Da li će na taj način doći do eventualnog smetanja državine lica koja se nalaze u posedu hipotekarne nepokretnosti? U svakom slučaju, pravo na državinu, i to neometanu državinu, je sistemsko rešenje Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Možda je u tom pravcu trebalo bolje definisati šta podrazumeva pristup hipotekarnog poverioca hipotekarnoj nepokretnosti i u kojim granicama on ta ovlašćenja može da koristi. Ja sam uveren da ćete vi u tom pravcu eventualno podzakonskim aktima reagovati u slučaju da se u praksi ovakve pojave dese.
Ono što je takođe dobro, dobro je da se polako ovaj zakon usaglašava sa odredbama Zakona o javnom beležništvu i sa odredbama Zakona o overi potpisa, prepisa i rukopisa. Ali, ovde moramo reagovati na jednu odredbu koja je nažalost, verovatno greškom, definisana tako što se nalazi u suprotnosti sa odredbama Zakona o javnom beležništvu, a radi se o tome da ugovor o hipoteci ne može biti zaključen u alternativnoj formi. Ovde je Zakon o javnom beležništvu jasan i implicitan. Zakon o javnom beležništvu kaže da se ugovor o hipoteci, kao i založna izjava o jednostranoj hipoteci, zaključuje isključivo u formi javno-beležničkog zapisa. Dakle, ne i u formi tzv. solemnizovane, odnosno potvrđene javno-beležničke isprave. I tu smo amandmanom reagovali i mislimo da nema razloga, da ne postoji nijedan jedini razloga, a naročito ne pravno utemeljen, da se taj amandman ne prihvati, odnosno da se ne uvaži i na taj način ispravi jedan propust koji se pojavio u ovom zakonu.
Takođe se jedna od dilema kod nas u poslaničkoj grupi SPS pojavila kada su u pitanju ovlašćenja data trećem licu koji zastupa jednog ili više hipotekarnih poverilaca, ili ovlašćenje koje se daje jednom od više hipotekarnih poverilaca da zastupa njihove interese u postupku namirenja potraživanja koje je obezbeđeno založnim pravom, odnosno hipotekom. Ovde se postavlja jedno logično i životno pitanje. Treće lice se pojavljuje kao neka vrsta zastupnika. Kako će to treće lice jednako i ravnopravno da zastupa više hipotekarnih poverilaca, kada su poverioci bukvalno borci u jednoj areni koja se svodi na zaštitu interesa svakog od njih pojedinačno?
Dakle, kako će onda treće lice da zastupa istovremeno i moje interese kao hipotekarnog poverioca i mog druga Mrkonjića, ili bilo koga drugog ko bi se pojavio u statusu hipotekarnog poverioca? Pa ne može, zato što imamo suprotstavljene interese. Na kraju krajeva, moj interes jeste da se na legalan način, a ne protivpravni način, afirmiše moje pravo naplate potraživanja pre bilo kog drugog hipotekarnog poverioca. Kako ćemo onda uspostaviti jednakost, a naročito u situaciji ako imamo ovlašćenje koje je dato jednom od hipotekarnih poverilaca, koji je u svakom slučaju u nekoj vrsti sukoba sa ostalim hipotekarnim poveriocima?
Ono što nam se čini najspornijim u predloženim izmenama i dopunama ovog zakona, jeste promena člana 31. Ja vas molim, uvaženi ministre, da posebnu pažnju poklonite ovom članu, ovom koji je predložen, zbog toga što je uneta jedna odredba koja procesno-pravno ne sme da bude odredba zakona. Ona kaže – žalba će biti uvažena ako dužnik ili vlasnik hipotekovane nepokretnosti uz žalbu dostavi i pisane dokaze, i to: potraživanje ne postoji, hipoteka ne postoji, potraživanje nije dospelo za naplatu ili je dug isplaćen itd. Uvaženi ministre, ne može se zakonom dati nalog kako će drugostepeni organ da odluči po žalbi. Kako bi izgledalo da u Zakonu o parničnom postupku ili u krivičnom postupku kažemo – žalba će biti uvažena ukoliko se uz žalbu uradi to, to, to i to? Šta će nam onda drugostepeni organ ili drugostepeni sud?
Osim toga, ova odredba procesno i pravno ne sme da postoji iz drugog razloga. Zbog toga što, kad se podnosi zahtev hipotekarnog poverioca koji želi da izvrši upis zabeležbe prodaje u njegovu korist, u taj zahtev mora da bude predmet ocene prvostepenog organa, odnosno registra. Kako ocene? Ocene urednosti tog zahteva, s jedne strane, a s druge strane ocene opravdanosti tog zahteva. Ako je zahtev neuredan, onda će se on odbaciti. Na taj način ćemo postići efikasnost sistema, postići ćemo efikasnost postupka. Postići ćemo ono što je vaše ministarstvo postavilo kao cilj ovog zakona, a to je transparentan i brz postupak namirenja potraživanja hipotekarnih poverilaca.
Kako se ocenjuje opravdanost ovog zakona? Opravdanost ovog zakona se ocenjuje upravo tako što se utvrđuje da potraživanje postoji, da hipoteka postoji, da potraživanje nije dospelo za naplatu i da dug nije isplaćen. Ali, ako dug nije isplaćen, to je već teret dokazivanja na samom dužniku. Prema tome, uvaženi ministre, ovo što je navedeno kao nalog da se žalba uvaži je apsolutno nedopustivo zbog toga što su to procesno pravne pretpostavke da bi uopšte zahtev mogao da uđe u pravni saobraćaj, da bi uopšte po zahtevu moglo da se postupa. Jer, kako je uopšte moguće da dođemo do prodaje hipotekovane nepokretnosti i da tražimo zabeležbu prodaje hipotekovane nepokretnosti a da pre toga potraživanje ne postoji? Pa, ono postoji samom činjenicom da je hipoteka upisana.
Dalje se kaže – hipoteka ne postoji. Kako ne postoji ako je ugovor o hipoteci, koji je inače potvrđen javno-beležničkim zapisom, upisan? Kako onda da govorimo uopšte o tome da li žalbu uvažiti ili ne? Potraživanje nije dospelo za naplatu. Pa, ako je dospelo za naplatu, onda nam ne treba obezbeđenje. Zbog čega bi ga obezbeđivali? Zbog toga mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da se zaista ovaj član 31. mora preformulisati i upodobiti sa onim što podrazumeva realna, logična i praktično primenjiva procesno-pravna rešenja.
Takođe, ono što smatramo da u predloženim izmenama i dopunama zakona stoji, a ni u kom slučaju nije u duhu ustavnih rešenja i pravnih propisa Republike Srbije, a naročito nije u saglasnosti sa drugim odredbama zakona, jeste isključivanje mogućnosti vođenja upravnog spora protiv drugostepenog rešenja. Ako ćemo isključiti mogućnost upravnog spora, onda ograničavamo pravo stranke da pravni lek koji je dozvoljen i Ustavom i zakonom iskoristi. Pa, onda bi morali da brišemo i član 180. Zakona o državnom premeru i katastru, uvaženi ministre, koji upravo kaže da stranka koja je nezadovoljna konačnom odlukom organa u upravnom postupku ima pravo na upravni spor.
Dakle, ovde imamo u pitanju upravni postupak, uvažene kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, upravni postupak. Okončanje upravnog postupka ne uskraćuje mogućnost stranci da nastavi postupak u upravnom sporu, niti sme to da uskrati, jer bi na taj način bila povređena i ustavna prava stranke. Zbog toga smo mi u poslaničkoj grupi SPS reagovali amandmanom, smatrajući da ovakav način sistematizovanja u procesno-pravnom smislu reči ne treba da postoji.
Ono što takođe izaziva određene dileme, a već se čulo u diskusiji koja je prethodila ovoj mojoj diskusiji, jesu rokovi. Rok od tri meseca jeste sporan i doći ćemo u situaciju neujednačene sudske prakse. Rok u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju je mesec dana, između jedne i druge prodaje. Ako idemo na efikasnost postupka, onda je zaista tri meseca predugo.
Takođe nam se čini, uvaženi ministre, da je predugo 18 meseci čekanja da bi se izvršilo brisanje zabeležbe ako je u pitanju hipotekovana prodaja. Zašto 18 meseci? Pa, ja sam tamo dao neke pare i te moje pare stoje i sada ja treba da čekam 18 meseci da bi se mogla brisati zabeležba.
Mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da se na taj način ne doprinosi efikasnosti onoga što podrazumeva postupak hipotekarne prodaje, odnosno prodaje hipotekovane nepokretnosti i namirenja poverilaca koji su imali obezbeđeno potraživanje upravo tom hipotekom.
Ono što je sigurno tačno i sa čime ćemo se složiti svi ovde, pa i vi, jeste da su procenti koji se vezuju za tržišnu vrednost nepokretnosti uvek polemične. Mi u SPS smatramo da je izuzetno dobro rešenje što ste krenuli ka afirmaciji vansudske prodaje, odnosno vansudskog namirenja i to je dobro za kreditore. To je dobro, uvaženi ministre, za banke. Bez obzira da li mi gajili animozitet prema bankama zbog raznoraznih okolnosti koje nam se dešavaju ili afirmisali banke, banke su u ogromnom problemu kao kreditori, naročito što je preko 90% obezbeđenih potraživanja, to su potraživanja gde se kao poverioci pojavljuju banke, istovremeno kreditori.
Zaista, ovim zakonom, što je za pohvalu i zbog čega je bezrezervna podrška Ministarstva u tom pravcu, da se bankama kroz vansudsko namirenje pruža mogućnost da dođu do naplate svojih potraživanja. Ali, imamo one probleme koji se u praksi dešavaju na način koji, jednostavno, sve ovo što je afirmativno može da dovede u problem. Postavlja se pitanje - da li je uopšte moguće postići 90%, kao najnižu vrednost od procenjene vrednosti prilikom vansudskog namirenja? Da li je uopšte moguće? Retko, ali teoretski pa i praktično možemo da prihvatimo da i jeste moguće. Naravno, opet u korist banaka bi bilo dobro kada bi se ovako nešto i realizovalo. Međutim, i ovde su procenti na neki način neujednačeni.
U Zakonu o izvršenju i obezbeđenju kod prve javne prodaje je početna cena 60% od procenjene vrednosti nepokretnosti. I šta nam se dešava, uvaženi ministre? Dešavaju nam se zloupotrebe, jer niko ne ide na kupovinu kada je 60% procenjene vrednosti. Ako je moja kuća pod hipotekom i vredi 100 hiljada evra, njena početna cena na prvoj javnoj prodaji je 60 hiljada evra. Niko neće na toj prvoj javnoj prodaji da se pojavi, čeka drugu. Zašto čeka drugu? Zato što je 30% od procenjene vrednosti i ulazimo u zonu zloupotreba koje se vezuju za činjenicu da neko odmah kupi po 30%, a onda preprodaje i na taj način ostvaruje korist. Neće se te zloupotrebe moći eliminisati ni u ovim procentima koji su u predloženim izmenama i dopunama navedeni, ali je to nešto sa čime moramo objektivno da se saživimo i da tražimo neka sistemska rešenja koja će ovo preduprediti, prevenirati i na kraju krajeva doći do onog cilja koji podrazumeva što veći stepen zaštite.
Na kraju, kada smo kod dilema, o čemu neću mnogo da pričam, pošto će o tome daleko kompetentnije govoriti moja uvažena koleginica i drugarica Suzana Spasojević, postavlja se pitanje, uvaženi ministre, zašto ovim zakonom nisu obuhvaćeni objekti koji su upisani pod posebnim uslovima shodno, tzv. pežorativno rečeno, „Veljinom zakonu“, ili zakonu koji je predložilo ministarstvo dok je na čelu tog ministarstva bio ministar Velimir Ilić? Radi se o nepokretnostima koja imaju poseban pravni režim, koja su pod posebnim pravnim režimom i upisane u registar katastra, ali tih nepokretnosti u ovim predloženim izmenama i dopunama Zakona o hipoteci nema. Postavlja se pitanje - zašto, a najavljeno je da ih treba biti?
U svakom slučaju, u ovom pravcu su podneti amandmani. Mi smo uvereni da te amandmane treba pažljivo razmotriti jer se istim postiže, po nama u SPS, daleko veći stepen kvaliteta ovog zakona, a mi ćemo ga nesumnjivo podržati i glasati za ovaj zakon u danu za glasanje, iz onih razloga koje ste vi istakli, koje mi maksimalno podržavamo, da ih ja ne bih ponavljao zbog toga što, kako sam rekao, ponavljanje nam jedne iste priče ne vodi ničemu, a zaista osnovni cilj koji se želi postići, on se i postiže - i transparentnost, i efikasnost, i zaštita dužnika, i zaštita poverilaca. Zato imate podršku SPS i poslaničke grupe SPS. Hvala.