Zahvaljujem se, predsednice.
Poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, uvažene kolege narodni poslanici, pa, evo, već po ko zna koji put pred nama je ono što je naša obaveza, ono što je naša nadležnost, ono što nam je Ustavom stavljeno u nadležnost, a to je da prvo analiziramo a potom izvršimo izbor predloga za nosioce pravosudnih funkcija koji se na tu funkciju biraju prvi put, na vremenski period od tri godine.
Poslanička grupa SPS nedvosmisleno i jasno ističe svoj stav da je ova praksa, radi potpune nezavisnosti pravosuđa, radi potpune autonomije pravosuđa, trebala da se prekine, pa čak i Ustav da se izmeni u tom smislu, kako bi se iz ovog parlamenta izmestilo ono što podrazumeva izbor nosilaca pravosudnih funkcija i da se to poveri u isključivu nadležnost Visokog saveta sudstva. Međutim, dok se to ne desi, dok ne ostvarimo ideal do koga je teško doći, a to je nezavisnost sudstva, mi smo u obavezi da svoj posao, svoju dužnost obavimo na najbolji mogući način, a to znači da izaberemo od najboljih najbolje.
Moram odmah da istaknem da poslanička grupa SPS posebno ceni ono što je Visoki savet sudstva uradio kada je usvajao predloge kandidata za sudije u osnovnim sudovima o kojima danas razmatramo. Međutim, drage kolege, ovo nije nimalo naivna priča i ovo je nešto što treba da zavredi našu pažnju zbog budućeg života građana Republike Srbije, pre svega zbog dostupnosti građanima, prava na pravdu, dostupnosti sudovima i prava na pravično suđenje.
Zato, predstavnici Visokog saveta sudstva, od strane poslaničke grupe SPS imate puno uvažavanje i poštovanje za vaš rad i za vaš trud. Istovremeno, skrećemo pažnju da oni koji su predloženi će biti pred velikim izazovima, pred velikim iskušenjima koja ih očekuju nakon izbora za nosioce pravosudnih funkcija. Pre svega, ono što ih čeka, čeka ih jedna velika odgovornost, a ta velika odgovornost se svodi odmah i u samom startu na poštovanje prava stranaka u postupku na suđenju u razumnom roku.
Zašto ovo ističem? Zbog toga što je prevashodno suđenje u razumnom roku, kao pravni institut, konačno izmešteno iz nadležnosti Ustavnog suda i preneto u nadležnost drugostepenih sudova. Nažalost, bolesno stanje u srpskom pravosuđu je upravo zaraženo ovim sindromom, a taj sindrom se zove povreda prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega država Srbija trpi velike štete.
Moram, gospodine Tomiću i dragi kolega, da skrenem pažnju na nešto što vi i sami znate. Srbija je, na ime presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz prethodne dve godine, morala da plati oko četiri i po miliona evra odštete. Samo iz 2014. godine, po budžet Republike Srbije, zbog presuda suda u Strazburu, budžet će biti umanjen za iznos od 2,7 miliona evra. To je autentičan izveštaj Saveta Evrope o izvršenju presuda. U izveštaju se navodi da je Srbija u prošloj godini, dakle, u 2014, na vreme isplatila odštetu za 15 slučajeva. Nije na vreme isplatila odštetu 27 slučajeva, dok u 93 slučaja čak nije ni dostavljen dokaz da je odšteta plaćena.
Ovako veliki broj presuda i velika suma odštetnih zahteva dovodi Srbiju na peto mesto po broju presuda u kojima se isplata odštete još očekuje, posle Rusije, Turske, Ukrajine i Rumunije. Srbija ima problema sa izvršenjem krivičnih sankcija, sa izvršenjem ključnih presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Komitet ministara Saveta Evrope je, između ostalog, odlučio da vrši pojačan nadzor izvršenja presuda, i to u slučajevima koji su obelodanjeni, tako da neću povrediti pravo na ličnost bilo koga, niti zloupotrebiti imena i prezimena bilo koga, ali je nesumnjivo da će upravo Komitet ministara Saveta Evrope vršiti pojačan nadzor u situacijama koje se odnose na predmete i postupke Zorice Jovanović protiv Srbije zbog nestanka beba iz porodilišta, Grudić – protiv Srbije zbog isplate kosovskih penzija, Aličić – protiv Srbije zbog isplate stare devizne štednje, ali i 40 slučajeva nastalih zbog neizvršavanja pravosnažnih odluka i rešenja državnih organa Srbije.
Zašto mi na ovo ukazujemo? Zbog toga što ove mlade sudije koje će biti izabrane za nosioce pravosudnih funkcija upravo na osnovu ovih primera moraju da od samog početka svog rada krajnje odgovorno, krajnje savesno, krajnje stručno i profesionalno pristupe svom poslu. Kako se broj povreda prava na suđenje u razumnom roku, kako bi se taj broj povreda sveo na minimum, kako bi konačno sudski postupci bili oslobođeni jednog velikog balasta i kako naročito postupci u parničnoj materiji ne bi trajali po deceniju, pa čak i po nekoliko decenija.
Drage kolege iz Visokog saveta sudstva za poštovanje je ono što ste predvideli kao kriterijume za izbor nosilaca pravosudnih funkcija, ali ja moram da skrenem pažnju na još nešto što čini mi se ovde dovoljno rečeno. Nije sporno da svi kandidati zadovoljavaju te kriterijume. Takođe nije sporno da veliki broj ovih kandidata ima izuzetno visok prosek ocena. Međutim, mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da se ne sme robovati tim visokim prosekom ocena na fakultetu. Zašto? Zato što se na fakultetu stiče teorijsko znanje, a teorijsko znanje mora da bude valorizovano kroz praktični rad, uspeh u praktičnom radu. Ono što ste vi ocenili i ono što su ocenili predsednici sudova i ono što je ocenio kolegijum za nas predstavlja merilo vrednosti ovih kandidata, a to su ocene – naročito se ističe, posebne odlike itd.
Na kraju krajeva zašto da ne budemo i malo pežorativni, pa imamo milion lekara, uslovno rečeno i figurativno rečeno koji su završili medicinski fakultet sa vrlo niskim prosekom ocene, a danas su vrhunski lekari, vrhunski doktori u svojim specijalnostima. Naravno, da i ovi mladi ljudi koji su ovde navedeni koji su predloženi će biti, ja sam uveren, oni koji će biti vrhunske sudije i na taj način pravosuđe će dobiti po kvalitetu.
Međutim, osim ovih kriterijuma koji se odnose na sam izbor za nosioce pravosudnih funkcija daleko je značajnije kako će se oni ocenjivati tokom rada. Kako će se vrednovati njihov rad u toku obavljanja sudijske funkcije. Da li će u toku obavljanja sudijske funkcije ispoljiti kvalitet, da li će biti ažurni, da li će biti uspešni i da li će biti i dalje dostojni obavljanja pravosudne funkcije. Zato smatram da kriterijumi kroz Pravilnik o ocenjivanju rada sudija tek treba da doprinesu da se rad ovih nosilaca pravosudnih funkcija prati u kontinuitetu. Nisam siguran, drage kolege iz Visokog saveta sudstva da i posle dugo, dugo godina do usvajanja novog Pravilnika o vrednovanju rada sudija još uvek imamo one kriterijume i ona pravila koja će na najbolji način moći da valorizuju i vrednuju rad sudija. I dalje se robuje kvantitetu u odnosu da se pospeši kvalitet. I dalje su sudije opterećene normom, odnosno učinkom i dalje su sudije opterećene činjenicom da moraju za veoma kratko vreme rešiti ogroman broj predmeta, a to je sve na uštrb kvaliteta.
Po nama, u SPS stoji jedna činjenica koju niko neće dovesti u sumnju, da jedino kvalitetne presude, jedino presude koje se donesu sa najvećim kvantumom znanja i sa doslednom primenom zakona će biti presude koje će za građane predstavljati pravnu sigurnost, biće presude koje će građanima omogućiti ostvarenje njihovih prava i njihovih interesa. Ukoliko sudije opteretimo sa velikim brojem predmeta i nametnemo da učinak, odnosno ažurnost bude u svakom slučaju iznad svih ostalih kriterijuma onda se ovaj kriterijum koji sam ja izneo i ovo merilo vrednosti neće ispoštovati.
Imamo još nekoliko problema na koje smo mi u poslaničkoj grupi SPS i ranije ukazivali. Nije korektno i nije dobro da se pojedine sudije koje se nalaze na određenim rukovodećim mestima opterećuju velikim brojem predmeta, kao što su predsednici građanskih odeljenja, kao što su predsednici sudske prakse, kao što su predsednici sudova. Nije korektno zbog toga što se i prema njima primenjuje Pravilnik o ocenjivanju ili vrednovanju njihovog rada. Bilo bi logično da se njihovi predmeti ili broj predmeta primere onome što oni stvarno mogu da urade, a istovremeno da odgovorno, savesno i profesionalno vrše i funkcije predsednika građanskih odeljenja i predsednika sudske prakse.
Osim toga, poštovane kolege iz Visokog saveta sudstva nije dovoljno učinjeno na stimulisanju sudija što vi i te kako dobro znate. Zarada sudija je onolika kolika jeste. Ni u kom slučaju nije adekvatna onome što sudija treba da ima kao zaradu. Ni u kom slučaju adekvatna onome što podrazumeva nešto što je uzvišeno, a uzvišeno jeste sudijska funkcija. Svakako da tu u mnogome doprinose ograničenja budžetska, budžetskih sredstava i naša finansijska situacija, generalno gledajući u državi. Ali, bez obzira na to ni u kom slučaju se ne sme dozvoliti da se ne stimuliše ono što je evidentno, jer se do sada nigde nije pokazalo da su sudije koje su radile referate za savetovanja, evo vašeg suda, Vrhovnog kasacionog suda koji organizuje redovna savetovanja u Vrnjačkoj banji svake godine, nijedan referat nema stimulans u materijalnom ili finansijskom smislu reči.
Postavlja se pitanje zašto? Zbog toga što se radi o sudijama koji predstavljaju elitni deo pravosudnog sistema. Zbog toga što se radi o sudijama od kojih mi učimo, od kojih ja učim, zbog kojih idem na savetovanja. Zbog vas idem na savetovanja. Gde je ono što podrazumeva valorizaciju truda i rada da bi se ta savetovanja organizovala, osmislila i na kraju krajeva u edukativnom smislu reči dala puni rezultat. Toga nema, a mora ga biti. Ubuduće o tome treba posvetiti znatno više pažnje.
Nama u poslaničkoj grupi SPS je jako drago što se fokus, fokus onoga što se vezuje za primenu kriterijuma uglavnom odnosi na sudijske pomoćnike. Zašto? Zbog toga što su upravo sudijski pomoćnici oni na kojima pravosuđe ostaje. Sudije nisu večite, kao što mi nismo večiti, nijedna profesija nije večita, odnosno pojedinac u profesiji nije večit. Uvek je ono pravilo da svet ostaje na mladima i ovde zastupljen.
Nama je jako drago da su ovi mladi ljudi okarakterisani tako kako su okarakterisani, ali na njima stoji još jedna obaveza, a ja sam je već pomenuo u ovom izlaganju, a to je kontinuirana edukacija. To što su pojedine kolege upisale doktorske disertacije, to što su se iskazali sa posebnim odlikama, to što su učestvovali u izradi stručnih radova, seminarima nije dovoljno. Pravo i pravna nauka je nešto što prati život, a život je dinamičan. Mi stalno govorimo o tome da je zakonodavni proces evolutivan proces, jako dinamičan i zbog toga se i edukacija podvodi pod taj dinamizam i edukacija mora da bude vezana za sve ono što životne okolnosti nameću, a one se kontinuirano menjaju.
Na kraju, kada govorimo o izboru nosilaca pravosudnih funkcija za te funkcije treba istaći i nešto što je jako važno za njihov budući rad, a to je da u svom radu pored apsolutne nezavisnosti, nepristrasnosti moraju voditi računa i vi u Visokom savetu sudstva, kako se ne bi ušlo u zamku tzv. lažne solidarnosti.
Kolega Tomiću, vi ste ovde u uvodnom izlaganju istakli da su svi kolegijumi, odnosno sednice svih sudija koje su ovlašćeni da daju ocene o ovim sudijama dali pozitivne ocene, i mi im verujemo.
Mi u poslaničkoj grupi, a uveren sam i svi narodni poslanici ovde tvrdo veruju, čvrsto veruju da je taj stav svih sednica, odnosno, izvinjavam se, svih sudija na sednicama iz prava.
Ali, isto tako te sudije i Apelacionog suda i viših sudova preuzimaju veliki stepen odgovornosti da nije došlo do diskriminacije. Veliki stepen odgovornosti, da nije došlo do privilegovanja pojedinih kandidata za nosioce pravosudnih funkcija da nije došlo do nepotizma na koji se inače često ukazuje i što se često spočitava i da su predloženi zaista pravi.
Taj stepen odgovornosti mora da postoji kod svih. Taj stepen odgovornosti mora da postoji naročito kod predsednika sudova.
Predsednici sudova su oni koji moraju da izbegavaju taj tzv. sistem lažne solidarnosti i da uvek ukazuju ko u njihovom sudu radi dobro, a ko loše. Ni građani, a ni mi narodni poslanici nismo upoznati sa nekim velikim brojem slučajeva.
Da su predsednici sudova pokrenuli postupke, odnosno inicirali postupke za utvrđenje odgovornosti pojedinih sudija koji svoj rad ne vrše na način kako to zakon propisuje, kako je to njihova obaveza i još uvek nedostaje ono što podrazumeva primenu adekvatnih mehanizama, odnosno kazni za one koji su nedostojni, nestručni i neprofesionalni.
Ne možemo reći da ih nema, ima ih zbog toga što se radi o reliktima iz nekog prethodnog vremena, zbog toga što se u tom prethodnom vremenu tzv. eksperimentima na živim ljudima, eksperimentima in vivo igralo sa sudijama pa je čak 700 ljudi bili van sudova, potom tih istih 700 ljudi bez obzira da li vrede ili ne vrede, bez obzira da li odgovaraju ili ne odgovaraju, vraćeni u sudove.
Mi danas imamo taj nasleđeni problem. Zbog toga je odgovornost na predsednicima sudova da one koji svoj posao ne rade onako kako to nalaže zakon i njihova profesija da takve sudije identifikuju i da takve sudije podvedu pod odgovornost ili utvrđivanje odgovornosti za propuste u njihovom radu.
Koliko do takvog sistema ne dođe onda će bolesno stanje pravosuđa da se nastavi. Taj karcinom je već metastazirao. Metastaze još uvek nisu sputane i bojim se da takva bolest u pravosuđu postaje neizlečiva.
Naravno, mi u poslaničkoj grupi SPS čvrsto verujemo da to takve posledice neće doći. Zbog toga i na kraju kada govorim o ovome ističem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge za izbor nosilaca pravosudnih funkcija kako smo ih dobili u materijalu.
U ovom preostalom vremenu kratko ću se osvrnuti i na autentično tumačenje člana 13. Jel nije spojena rasprava? Sigurno? Izvinjavam se.
(Marko Đurišić, s mesta: Nije spojena rasprava.)
U svakom slučaju ostajemo u poslaničkoj grupi SPS pri stavu da se ovi predlozi prihvataju i da ćemo mi za njih glasati. Zahvaljujem se kolegi Marku Đurišiću.