Hvala, predsedavajući.
Uvažena ministarko, predstavnici ministarstva, zamolio bih vas, posle duže rasprave, koja nije imala adekvatna obrazloženja, da konačno dođemo do jednog amandmana koji nesumnjivo zavređuje pažnju.
Radi se o našoj iskrenoj, dobroj nameri da poboljšamo kvalitet zakona, pa je poslanička grupa SPS motivisana tim ciljem našla za shodno da Agenciji za osiguranje depozita, koja je shodno odredbama zakona stečajni organ ili organ stečajnog postupka, da još jedno dodatno ovlašćenje.
O čemu se radi? Radi se o pobijanju pravnih poslova i pravnih radnji stečajnog dužnika, a to su banke. Kada se pobijaju pravne radnje i kad se pobijaju pravni poslovi? Moraju biti punovažni, nesumnjivo, ali se pobijaju ukoliko ugrožavaju ravnopravnost i ravnomernost naplate poverioca. Što znači, ako se neki od poverilaca stavi u povoljniji položaj u odnosu na druge, da je to osnov za pobijanje, nesporno.
Ali smo mi amandmanom reagovali tako što smo smatrali da ne treba samo da bude razlog stavljanja u povoljniji položaj, nego da bude razlog i činjenje štete. Imajući u vidu da smo u praksi doživeli mnogo slučajeva, imali smo toliko iskustava sa bankama koje su upravo štetnim radnjama dovele svoje poverioce u vrlo, vrlo nezgodan položaj i „Razvojna banka Vojvodine“ i „Univerzal banka“, „Agrobanka“, ko zna koja banka još.
Ovde se u obrazloženju amandmana gospođo ministarko, ako dozvoljavate samo da objasnim, navodi da je ovde dovoljna shodna primena odredaba Zakona o stečaju, ali ću vam ja skrenuti pažnju samo na član 119. Zakona o stečaju koji govori upravo o situaciji da se ovi razlozi pobijanja pravnih radnji odnose i za oštećenja i to za radnje i poslove koji su preduzeti pre otvaranja stečaja.
Zato vas molim da ovaj razlog pobijanja unesemo u odredbu zakona prihvatanjem našeg amandmana, jer ćemo na taj način izbeći neujednačenu sudsku praksu, zaštiti poverioce. Svaki građanin od nas očekuje zaštitu i mi tom građaninu zaštitu moramo da pružimo. Optimalno je zaštita usvajanjem ovog amandmana. Hvala vam.

Zahvaljujem se predsedavajući, poštovana ministarko, ovim amandmanom smo pokušali da doprinesemo nečemu što smatram da je jako značajno, a to je zaštita interesa poverilaca, kao i zaštita stečajne mase. Zbog čega?
Zbog toga što našim amandmanom smo predvideli da se zaista troškovi iz stava 1. ovog člana isplaćuju mesečno, ali u skladu sa dinamikom priliva sredstava, što je u svakom slučaju značajna uloga stečajnog upravnika i vodeći računa da se ne ugrozi obavljanje poslova u postupku stečaja.
Koji su to poslovi u postupku stečaja, naravno da su to pre svega poslovi koji se vezuju za ukrupnjavanje stečajne mase, odnosno definisane stečajne mase, njenu zaštitu, upravljanje stečajnom masom i naravno obezbeđenje poverilaca unovčenjem stečajne mase, odnosno imovine banaka na najefikasniji mogući način.
Ja ću vas zamoliti, bez obzira na ovo obrazloženje ovako kako je dato, još jednom da sagledate smisao ovog amandmana, a naročito imajući u vidu zbog čega molim sve narodne poslanike u ovoj Skupštini kada bude obrazlaganje trećeg poslednjeg amandmana poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, da se posebna pažnja obrati upravo na situaciju gde se može naći bilo ko od nas narodnih poslanika, odnosno građana.
Ja ću za sada ovaj razlog ili obrazloženje ostaviti ovako kako je, a uz treći amandman ću dati kompletno obrazloženje koje se vezuje za motivaciju ovakvog predloga amandmana i dopuniti ono što je izneto u pisanoj formi amandmana. Hvala.

Zahvaljujem se.
Poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva, drage moje kolege ja bih vas zamolio da obratite pažnju na naš amandman, amandman poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, iz jednog razloga što se bilo ko od nas, bilo ko od građana Republike Srbije može naći u situaciji koja je obuhvaćena ovim amandmanom. O čemu se radi?
Agencija za osiguranje depozita je stečajni upravnik kod stečaja u bankama. Svako od nas može da dođe u situaciju da deponuje novčana sredstva u bankama. Banke su obavezne da naše depozite osiguraju bez obzira koliko ćemo novčanih sredstava uplatiti, malo ili mnogo, uvek postoji obaveza osiguranja naših depozita. Osigurane sume banke plaćaju Agenciji i to nije sporno.
U slučaju da banka gde smo deponovali naš novac ode u stečaj u toj situaciji Agencija za osiguranje depozita je dužna da nam isplati osiguranu sumu. Podsećanja radi to je 50.000 eura. Ali, tu problem ne vidim.
Problem ćemo videti u jednoj drugoj situaciji koja dolazi posle toga, drage kolege i svi građani Republike Srbije. Radi se o tome što kad banka isplati osiguranu sumu od 50.000 eura, onda ona stupa na mesto poverioca za koga je isplatila 50.000 eura, što mi u pravu zovemo subrogacija i ima nažalost, ponoviću nažalost, prioritet u odnosu na ostale poverioce da naplati svoje potraživanje. Prioritet da naplati potraživanje zajedno sa troškovima stečaja.
Taj prioritet, ta povoljnost se kosi sa odredbama Zakona o stečaju, kosi se sa Ustavom Republike Srbije, zbog toga što će bilo ko od nas Neđo, Goca, Mira, bilo ko od mojih kolega doći u situaciju neravnog položaja. Mi smo tada u neravnopravnom položaju sa Agencijom.
Ne može Agencija da naplati više od nas i ne može pre nas, zato što ako se naplati, naplatiće se 100%. Šta će da ostane onda nama kao poveriocima? Iz čega ćemo mi svoja potraživanja naplatiti? To je sporno sve vreme.
Ono što je takođe značajno da se istakne, značajna je činjenica da u toj situaciji imamo povredu i cilja stečajnog postupka i načela stečajnog postupka. Osnovno načelo stečajnog postupka je ravnomernost i ravnopravnost poverilaca. Agencija za osiguranje depozita je samo stečajni poverilac i ništa više, kao i svi mi zajedno. Zbog čega bi ona imala benefit? Zbog čega bi se njoj davala povlašćena uloga? Apsolutno nedopustivo, bez obzira na komentare ministarstva, apsolutno nedopustivo.
Osim toga nedopustivo je i zbog toga što se na teret stečajne mase stavljaju faktički dva tereta. Zbog čega banka plaća osiguranu sumu? Zbog čega? Da bi se iz imovine banke prvo platila osigurana suma, a onda da još banka plati potraživanja Agencije. Pa, onda dolazimo u jednu apsurdnu situaciju. Pedeset hiljada evra, koje je dobio poverilac, dobiće samo jedan deo ukoliko je deponent sa mnogo većom sumom novca. Oni koji imaju deponovana sredstva u velikim iznosima će se naplatiti vrlo malo. Oni koji imaju deponovana sredstva u malim iznosima će se naplatiti mnogo. To je po meni jedna vrsta totalnog paradoksa.
Drugo, gospođo ministarka, postoji i fond koji se od uplaćenih novčanih sredstava, od osiguranih suma koje banka plaća formira upravo namenski zbog čega se stečajna masa opterećuje, a ne opterećuje se fond. Znači, još jedan apsurd zbog čega se ovaj amandman pojavljuje kao neophodno potreban.
Na teret stečajne mase pre glavne deobe se isplaćuje potraživanje Agencije zajedno sa troškovima koje Agencija ima u postupku isplate osiguranog iznosa depozita. Pazite, pre glavne deobe. To je nešto što za građane Republike Srbije može da bude jako, jako loše u finansijskom smislu reči, kao i za vlasnike malih, srednjih preduzeća preduzetnika.
Dalje, ono što takođe, treba istaći je činjenica da je Agencija za osiguranje depozita od poslovne banke najpre naplaćuje premiju osiguranja da bi po ostvarenju, odnosno, izvinjavam se, da bi nakon otvaranja stečaja i stečajne mase poslovne banke imala prioritet i taj prioritet realizovala na taj način što naplaćuje iznos isplaćenih osiguranih depozita uz sve troškove stečajnog postupka tako da plaćanje premije osiguranja nesumnjivo umanjuje stečajnu masu. Ako ovo nije tačno, ja ne znam šta drugo može da bude bolji razlog za usvajanje ovakvog amandmana.
Dalje, ono što je veoma važno dodati jeste da moramo imati u vidu činjenicu da će kod „Univerzal banke“ kod „Agrobanke“, kod „Regionalne razvojne banke“ biti mnogo poverilaca koji će imati upravo ovakav status diskriminacije. Ja ću zato gospođo ministarka da se pozovem na odredbe Zakona o stečaju i da ukažem koja su to načela koja sudovi moraju da poštuju.
Prvo načelo je načelo zaštite stečajnih poverilaca. Kako se ono ostvaruje? Kroz kolektivno i srazmerno namirenje stečajnih poverilaca u skladu sa ovim zakonom. Kako je to ovde srazmerno namirenje i kakav tretman imaju stečajni poverioci u odnosu na Agenciju? Imaju potpuno inferioran tretman i ukoliko ga mi ovim amandmanom i usvajanjem ovog amandmana ne popravimo i ne stavimo u potpuno ravnopravan sa Agencijom za osiguranje depozita onda smo povredili odredbe Zakona o stečaju. Povredili smo osnovno načelo Zakona o stečaju. Povredili smo cilj stečaja. Cilj stečaja je takođe definisan, i on upravo ukazuje na najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca. Kolektivno namirenje.
Ja ću samo ponoviti još jednom pitanje – zbog čega se Agenciji za osiguranje depozita daje ekskluzivitet i daje prioritet i daje benefit koji ni u kom slučaju ne zaslužuje u odnosu na ostale poverioce i zbog čega se na taj način Agencija za osiguranje depozita stavlja u svakako povoljniji položaj u odnosu na ostale poverioce? Mislim da je to apsolutno nedopustivo i obrazloženje da je to u skladu sa direktivom EU kako je dato nam u poslaničkoj grupi SPS apsolutno ne stoji.
Treba istaći upravo da je direktivom EU koja reguliše ova pitanja i kojoj je predviđeno da Agencija za osiguranje depozita ima pravo na subrogaciju, dakle, dolazi na mesto poverioca banke kao stečajnog dužnika za koga je platila osiguranu sumu, ima potpuno identična prava i obaveze kao i lica na čije mesto je stupilo. Na taj način je upravo direktivom Agencija za osiguranje depozita stavljena u ravnopravan položaj sa ostalim poveriocima, i ako se ta činjenica ima u vidu, onda smo upravo na putu harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, upravo smo na putu onoga što podrazumeva preduslov da nas Evropska zajednica prihvati i da u tom pravcu možemo s punim pravom reći da smo ispoštovali sve ono što podrazumeva standarde zakonodavstva EU kojoj težimo.
Molim vas, žao mi je što ministar Vujović nije ovde, ja vas molim da ove razloge cenite veoma brižljivo, veoma analitično, jer su oni u interesu svih poverilaca, reći ću svih poverilaca. Kao poverilac se može naći bilo ko od nas. Znam i te kako dobro kako reaguju i stečajni upravnici, ovim poslom se bavim više od dve decenije i te kako dobro znam kakvi će se problemi u stečajnim postupcima desiti. Problemi koji se na ovaj način mogu desiti će biti multiplicirani ukoliko se ovaj amandman ne prihvati, jer je očigledno da Ustavni sud pored svih inicijativa koje su prosleđene Ustavnom sudu za ispitivanje ustavnosti i ranije postojeće odredbe ovog zakona nisu urodili plodom. Zahvaljujem se.

Ja sam vas, gospođo ministarko, odlično razumeo, ali nisam siguran da li sam ja dobro shvaćen, jer je ovo bila i u ime poslaničke grupe SPS najbolja moguća namera da se zaštiti nešto što smatram da treba zaštititi.
Postaviću sada tri jednostavna pitanja.
Prvo pitanje, ako idemo tom logikom, zašto onda prvo ne promenimo odredbe Zakona o stečaju? Mi odredbe Zakona o stečaju shodno primenjujemo na Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i osiguravajućih društava. U Zakonu o stečaju nemamo ekskluzivitet, imamo načela koja moramo da poštujemo, da poštujemo načelo ravnopravnosti, načelo zabrane diskriminacije poverilaca, načelo efikasnosti. Znači, ni u kom slučaju ta načela ne mogu da budu van ovog zakona. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje na koje nije dat odgovor je – šta će nam Fond za osiguranje depozita, jer se u taj fond slivaju novčana sredstva koja se naplaćuju iz osigurane sume? Zašto smo osnovali onda Fond, zbog čega?
Treće pitanje koje je najlogičnije glasi – šta ćemo u situaciji ukoliko Agencija za osiguranje depozita naplati kompletnu vrednost stečajne mase, a vi i ja smo stečajni poverioci? Iz čega ćemo mi da se naplatimo? Takve situacije nisu nemoguće, one nisu samo teoretske, one su u praktičnom smislu i te kako moguće i možemo naići na njih u budućim situacijama, možda čak i često, imajući u vidu kakve će biti sudbine banaka koje ne posluju na način na koji vi objašnjavate, što vas potpuno podržavam u tom stavu i tu imate bezrezervnu podršku SPS-a. Ali, šta ćemo u situaciji ukoliko Agencija pojede novčanu masu koja predstavlja stečajnu masu, kako ćemo se mi naplatiti?

Poštovani predsedavajući, pre svega, poslanička grupa SPS nije podnela ovaj amandman radi politizacije. Mi ne želimo da politizujemo. Ukoliko neko smatra da je ovaj amandman dobar, on će ga podržati, ukoliko neko smatra da nije dobar, neće ga podržati. Ukoliko neko smatra da se ovim amandmanom poboljšava kvalitet zakona, on će mu dati podršku. U suprotnom neće ni dobiti podršku.
Ono što je bitno, bitno je da poslanička grupa SPS podržava set ovih zakona i da će onako kako je rečeno u načelnoj raspravi ostati i u Danu za glasanje, mi nemamo taj problem, ali tražimo da se sa razumevanjem prihvati nešto što je i logično i na zakonu utemeljeno. Jednostavno, tražimo nešto što očekuju građani od koalicije SNS-a i SPS-a, što očekuju od Vlade koju bezrezervno podržavamo u svim njenim nastojanjima da se ekonomsko, finansijsko stanje države stabilizuje i krene napred, krene ka Evropi, krene ka EU. Zbog toga je upravo obrazloženje amandmana koje sam ja istakao u ime poslaničke grupe SPS ovakvo i sa ovakvom argumentacijom. Ako neko želi iz političkih razloga da deluje prema nama, onda ne mora da nas podržava. Mi smo izneli svoje razloge, za koje smatramo da su jasni, činjenično utemeljeni, pravno prihvatljivi i, što je najvažnije, u skladu sa Ustavom. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Poštovana guvernerko gospođo Tabaković, poštovani ministre, poštovani predstavnici Narodne banke i ministarstva, imajući u vidu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS drug Dejan Radenković kao ovlašćeni predstavnik kategorički potvrdio da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje i prihvatiti i glasati za ove zakone, ja ću se osvrnuti na samo jedan iz seta ovih zakona, a to je Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava osiguranja i to sa nekoliko krajnje dobronamernih sugestija. Imajući u vidu nekakve situacije koje su se dešavale u dosadašnjoj praksi, imajući u vidu moj profesionalni deo posla u sudovima, a naročito u stečajnim predmetima.
Smatram da će te dobronamerne sugestije, kao i amandmani koje je poslanička grupa SPS doprineti da nakon analize tih amandmana ocene njihove opravdanosti i potrebe da se isti prihvate, naši amandmani postati sastavni deo predloženih zakona.
O čemu se radi? Pre svega, mi socijalisti polazimo od nečega što je suštinsko kada je u pitanju stečaj. Polazimo od zaštite poverilaca i to poverilaca svih banaka. Počev od regionalne razvojne banke, preko Agrobanke, do Univerzal banke i svih drugih banaka koje se nalaze u situaciji stečajeva po propisima o kojima mi danas raspravljamo.
Zbog čega ovo govorim? Zbog toga što se često u sudskoj praksi poverioci stavljaju u neravnopravni položaj, to jest jedni se privileguju, drugi diskriminišu, a mi u stečaju imamo jednu obavezu, a to je obaveza da se poštuje prevashodno osnovni cilj stečaja, jer ovde moramo poći od toga da imamo Zakon o stečaju kao jedan okvir, a zakon o kome mi raspravljamo ipak je „lek specijalis“ u odnosu na taj zakon, jer se primenjuje na banke i društva za osiguranje.
Šta je to cilj stečaja? Pa, to je onako kako to zakon kaže, najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine. Kako se postiže? Postiže se poštovanjem načela stečaja. Prevashodno zaštite stečajnih poverilaca kroz kolektivno i srazmerno namirenje i kroz jedna tretman i ravnopravnost.
Ja moram da skrenem vama pažnju jer znam da potpuno identično razmišljamo, da ova načela do sada nisu bila poštovana. I to posmatram kroz prizmu stečajnog upravnika kada su u pitanju stečajevi nad bankama, a to je Agencija za osiguranje depozita. Agenciji za osiguranje depozita nesumnjivo treba dati adekvatnu ulogu.
Ni u kom slučaju preširoku autonomiju s jedne strane, a s druge strane vrlo jasne i precizne nadležnosti kako se ne bi Agencija pojavila kao neko ko će da generiše probleme tokom trajanja stečaja. A ti su se problemi pojavljivali. I to ne mali, ja sam uveren da vi to znate, gospodine ministre, jer je Agencija determinator problema koji su sada uslovili angažovanje Ustavnog suda.
Na žalost, kako reče, sa pravom, gospođa Tabaković, Ustavni sud još uvek nije reagovao na neke probleme, na koje je morao da reaguje i to jako hitno. Ne samo kada je u pitanju Narodna banka, već kad su u pitanju zakonske procedure koje su sistematizovane u ovom zakonu. Pa posebno, kakva je uloga Agencije za osiguranje depozita.
Ja ću samo da podsetim da, kada se radi o supstituciji, a često se dolazi do supstitucije, i to jedno vrlo sporno pitanje, gospodine ministre, jeste praksa kada Agencija za osiguranje depozita ulazi na mesto deponenta kome je isplaćen osigurani iznos i na taj način ona ulazi faktički u legitimaciju stečajnog poverioca. Ali, to nije problem.
Problem je što se ona primarno naplaćuje i ona se namiruje zajedno sa troškovima stečaja znatno pre svih ostalih poverilaca. Pa kako će onda da celu ovu situaciju posmatraju poverioci Univerzal banke, Agrobanke, Regionalne razvojne banke i svih ostalih poverioca.
Da li su oni stavljeni u neravnopravni položaj u odnosu na Agenciju za osiguranje depozita? Pa jesu. I to je veliki problem ovog zakona, odnosno dosadašnjih zakonskih rešenja. Ja sam uveren da, s obzirom na ovaj problem, mi moramo da nađemo rešenje kako se to ne bi dešavalo.
Zbog čega ovo govorim? Poznato je da poslovne banke u skladu sa zakonom o osiguranju depozita imaju obavezu da kod Agencije za osiguranje depozita osiguravaju depozite fizičkih lica, preduzetnika i malih i srednjih pravnih lica, tako da osigurani iznos po svakom deponentu predstavlja iznos, koliko ja znam, do skoro je bio 50.000 eura. Ne znam da li je to tačno, možda grešim. Mislim da je tačno. Ovaj iznos, Agencija je dužna da isplati u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije banke. A potraživanje deponenta se u tom slučaju, po osnovu osiguranih depozita, prenosi na Agenciju. U praksi, ovakva situacija ne bi bila sporna kada bi Agencija imala potpuno ravnopravan tretman sa ostalim poveriocima. Ali nema. Ona je do sada imala privilegovan status, ili je pre svih ostalih poverilaca naplaćivala svoje potraživanje zajedno sa troškovima stečaja.
Kakav onda status imaju poverioci shodno odredbama Zakona o stečaju? Da li se narušava načelo ravnomernog namirenja poverilaca? Apsolutno da da. A ova Vlada Republike Srbije itekako, vodeći računa o interesima građana, mora da prepozna i znam da prepoznaje, znam da vi o tome vodite računa, upravo ovaj problem koji se pojavljuje kad su u pitanju neravnopravni statusi poverilaca, naročito u odnosu na Agenciju za osiguranje depozita.
Zato Poslanička grupa SPS podržava izmene kada je u pitanju Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, i podržava sve ono što predstavlja izlazak iz problema koji su do sada postojali u sudskoj praksi.
Sledeća krajnje dobronamerna sugestija, jeste da se Agenciji strogo i striktno odredi nadležnost, kada je u pitanju njena obaveza pobijanja pravnih poslova i pravnih radnji stečajnog dužnika.
Zašto ovo govorim gospođo Tabaković i gospodine ministre? Osnovna uloga stečajnog upravnika u stečajnom postupku je da čuva stečajnu masu, da je unapređuje, da je uvećava, da preduzima pravne i druge radnje kako bi obezbedio prodaju stečajne mase na najpovoljniji način, uzimajući u obzir najpovoljniju ponudu kupaca, da postigne najpovoljniju cenu, i na taj način, što efikasnije izmiri poverioce srazmerno njihovim potraživanjima.
Sada ovde imamo situaciju da smo u članu 14. Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava osiguranja, predvideli na pravi način obavezu Agencije da pobija pravne radnje i poslove, ako se pogoduju jedni poverioci ali se oštećuju drugi.
Ali, gospodine ministre, dozvolite da mi u Poslaničkoj grupi SPS, smo sagledali malo šire i došli do saznanja da se ovde pojavljuje jedan problem, zato što ova norma nije potpuna. Ako će se pobijati samo pravni poslovi i pravne radnje, i ako se pogoduju jedni, a stavljaju u inferiorni položaj drugi poverioci, onda to nije dovoljno.
Mi moramo obuhvatiti situacije kada se namerno oštećuju stečajni poverioci, kada se namerno pričinjava šteta, jer u praksi imamo takvih situacija. Zaključuju se štetni ugovori, pa nisu banke abolirane i amnestirane u praksi, u zakonu jesu, ali u praksi nisu, i tako se i ponašaju. Da nekad dođe do namernog oštećenja poverilaca, a mi u Zakonu o stečaju, u članu 122. imamo sistematizovanu normu koja ukazuje upravo na tako nešto da se sankcioniše namerno oštećenje poverilaca.
Mislim da smo i amandmanima na to ukazali, i da ćete vi znati da sagledate upravo ove probleme na koje vam ukazujemo.
Ja moram samo još jednom da skrenem pažnju. Kada je u pitanju Agencija za osiguranje depozita, treba reći da se svaki oblik diskriminacije sprečava upravo na ovaj način, sistematizovanjem normi koje zabranjuju diskriminaciju, jer Agencija za osiguranje depozita ima identično potraživanje kao i ostali stečajni poverioci.
I tu je zapravo reč o delu potraživanja stečajnih poverilaca, koji je samo prešao na drugo lice, s tim da to drugo lice, a to je Agencija za osiguranje depozita, svoje potraživanje naplaćuje prioritetno na teret stečajne mase.
Sad se postavlja pitanje – zašto na teret stečajne mase ako imamo fond? Pa treba da ide na teret fonda, a ne na teret stečajne mase. Zašto umanjujemo stečajnu masu? Zašto onemogućavamo poverioce da iz te stečajne mase namire svoja potraživanja?
Naravno, ovo ni u kom slučaju nije kritika. Ovo je najdobronamernije, ovo je jedan iskren pristup, uz maksimalnu podršku svim naporima koje čini NBS, svim naporima koje čini Ministarstvo, svim naporima koje čini Vlada RS, svemu onome što smo doprineli jednim dobrim Zakonom o stečaju koji je ovde nedavno usvojen i na koji način smo obezbedili investitorima da uđu u Srbiju, da investicije plasiraju uz određeni, ne mali, nego izuzetno veliki stepen pravne sigurnosti u odnosu na ono što je ranije bilo i sada je vreme da i u ovom zakonu intervenišemo na način koji podrazumeva i zaštitu poverilaca, a istovremeno i zaštitu investitora.
Zato gospođo Tabaković i gospodine ministre, Poslanička grupa SPS daje bezrezervnu podršku ovim predloženim zakonima, ovom setu zakona, naravno uverenju da ćete prihvatiti krajnje dobronamerne sugestije koje sam u ime Poslaničke grupe SPS istakao, i kako reče naš uvaženi drugi Dejan Radenković, imajući u vidu da zaista krajnje iskreno želimo da ne samo hodamo proevropskim putem, nego na tom putu da dođemo do konačnog cilja, a to je da uđemo na ona vrata gde nas Evropa očekuje, a to je da postanemo stalni član evropske zajednice. Hvala vam.

Zahvaljujem se, predsednice.
Imajući u vidu da smo na sednici Odbora za pravosuđe, koja je održana neposredno pred današnje zasedanje Skupštine, jednoglasno podržali ovaj amandman Odbora, onda je to potrebno istaći i na današnjoj sednici, da zaista Odbor nije imao nijedan jedini problem i da su svi članovi Odbora za pravosuđe bezrezervno podržali ovakav predlog.
Ja ću istaći naročito podršku poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, u tom pravcu da je upravo ovim amandmanom otklonjeno nešto na šta je ukazivao i Zaštitnik građana, odnosno Ombudsman, a to je poštovanje načela zabrane diskriminacije. U tom pravcu zaista moram da istaknem bezrezervno uverenje, pre svega sa stanovišta Advokatske komore, da ni Advokatska komora, a ni Ministarstvo pravde prilikom zaključenja sporazuma nisu imali intenciju da se normira ovakav tekst zakona, koji bi podveo pod sumnju određene kategorije lica, kategorije lica koja imaju takozvani hendikep, da se stave u jedan diskriminatorski položaj.
Zaista je bila motivacija sasvim drugačija, a ta motivacija je bila sa daleko većim stepenom pravne sigurnosti i daleko većim stepenom pravne zaštite za takva lica, imajući u vidu da bi ugovori koje one sačinjavaju trebalo da imaju formu javnobeležničkog zapisa, u smislu zaštite interesa tih kategorija lica, a ne u smislu njihove diskriminacije. Međutim, ono što je nesumnjivo tačno, tačno je da ova lica ne mogu biti izjednačena sa kategorijom poslovno nesposobnih lica, niti to hendikepirana lica zaslužuju.
U svakom slučaju, podrška ovom amandmanu je nesumnjiva, nedvosmislena i pozdravljamo i Odbor za pravosuđe i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržava i stav prethodnice, moje uvažene koleginice Čomić koja je istakla ono što zaista i stoji. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Mislim da ste po povredi Poslovnika trebali da mi date odmah reč. Nije sporno, hteo sam da ukažem i sada ukazujem na povredu člana 106. koja je manifestovana izlaganjem narodnog poslanika dr Janka Veselinovića.
Imajući u vidu da je ovo jedna potpuno imperativna norma Poslovnika koja kaže da se govori samo o tački dnevnog reda, dakle, samo o tački dnevnog reda, a umesto samo o tački dnevnog reda govorilo se o mnogo čemu drugom, pri čemu se zloupotrebljavala advokatura u smislu političkih pamfleta i političke retorike. To advokaturi ne treba, advokaturu niko neće prisvajati niti koristiti u smislu zloupotrebe političkih pamfleta, pa to ne mora da čini ni opozicija u konkretnom slučaju.
Ono što je najvažnije jeste da je sporazum koji je postignut, verifikacija bez ocene gubitnika i pobednika i advokatura prihvata činjenicu da ni u kom slučaju ne želi slavodobitno raspoloženje posle sporazuma, već isključivo da se sporazum posmatra u funkciji interesa građana.
Zato vas molim, gospodine predsedavajući, da ubuduće, ne samo u odnosu na narodnog poslanika Janka Veselinovića, već bilo kog drugog poslanika, imate u vidu činjenicu da odstupamo od amandmana i raspravljamo o nečemu drugom, a zloupotrebljavamo instituciju koja ima ustavno-pravni karakter. Hvala vam.

Zahvaljujem se predsednice.
Samo bih se nadovezao na stav uvažene koleginice Batić kada govorimo o amandmanu, imajući u vidu da je amandman praktično neprimenjiv i to apsolutno neprimenjiv iz više razloga.
Prvi razlog je što se normiranje nekakve obaveze prema ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa i stavljanjem roka od šest meseci ne može normirati u ovom zakonu. To je pod jedan.
Pod dva, ni u kom slučaju se ne može ovde pojavljivati Advokatska komora Srbije. Zašto? Pa, ni u Zakonu o advokaturi ne postoji apsolutno nigde ustrojena niti propisana nadležnost Advokatske komore Srbije da daje nekakva mišljenja o pozitivnim ili negativnim efektima primene Zakona o javnim beležnicima. To bi bila apsolutno nonsens, odnosno jedna potpuno pravna besmislica.
S druge strane, da li se na taj način daje advokaturi određena jurisdikcija da odlučuje o tome šta je dobro, a šta loše. Pa, šta bi u tom slučaju bilo ukoliko bi advokatura rekla ne dajemo negativno mišljenje, ne slažemo se sa tim i onda dolazimo u jednu situaciju koja je pravnički posmatrano apsurdna. Zbog toga je ovaj amandman praktično apsolutno neprimenjiv i kao takav ga ne treba prihvatiti. Zahvaljujem se.

Opet po amandmanu.
Očigledno je da postoji nerazumevanje kada se ističu činjenice i argumenti kojima se dovodi u sumnju opravdanost amandmana.
Nije ovde sporno podnošenje izveštaja od starne ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa. Sporna je legitimacija Advokatske komore Srbije ili advokature u ovom amandmanu. Nema apsolutno mesta za legitimaciju Advokatske komore u smislu davaoca mišljenja. To može po nekoj prirodi razmišljanja ili zdravoj logici da bude Komora javnih beležnika, ali ne može ni u kom slučaju da bude advokatura.
Advokatura ovde nema šta da traži, da participira na bilo koji način, pa ni sa davanjem mišljenja i u tom pravcu je amandman apsolutno neprihvatljiv i u tom pravcu je reagovala i koleginica Batić kada je rekla – nije smislen amandman. Nije smislen i zbog toga ne može da se prihvati. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Poštovani ministre Selakoviću, predstavnici Ministarstva, kolege narodni poslanici, pre svega želim da istaknem u startu konzistentan i eksplicitan stav poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, a to je da mi podržavamo kompletan set predloženih zakona o kojima danas raspravljamo, jer je upravo ta podrška nešto što podrazumeva valorizaciju svega onoga što se dešavalo. Imamo još jednu valorizaciju. Valorizaciju napora koju je učinilo Ministarstvo pravde Republike Srbije.
Tu su predstavnici Ministarstva na čelu sa ministrom Selakovićem. Tu su predstavnici Radne grupe gospodin Backović i gospođica Kuburović. I pozdravljamo napore Ministarstva pravde u pravcu postizanja takvog sporazuma. Naravno pozdravljamo i napore advokature koja je u tom sporazumu participirala, jer je taj sporazum doveo do nečega što je osnovni cilj, a osnovni cilj je zadovoljenje interesa građana.
Zbog toga mi u poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije smatramo da ova debata ne treba da odiše političkim pamfletima, ne treba da odiše populizmom, već naša rasprava treba da bude objektivna, argumentovana i na struci zasnovana.
Ovde niko nema moralno pravo da seiri na bilo čemu. Zbog toga što je kompromis učinio svoje, zbog toga što je kompromis koji mi posmatramo u jednom jedinom cilju, a to je cilj zadovoljenja interesa građana postignut. U kompromisu ne postoji niko ko može da kaže ja sam dobio ili izgubio. Uvek neko dobije nešto što ne želi u odnosu na ono što je tražio i mogao dobiti.
Ono što je najvažnije, najvažnije je da je Ministarstvo pravde zadržalo onaj kurs koji podrazumeva reformske procese u pravosuđu. Najvažnije je da je advokatura dala svoj puni doprinos, pre svega strukom i ja ću tu struku uvek afirmisati. Mislim da su stručne grupe u svom maksimumu uspele da dovedu do cilja jedan projekat.
Uvažavajući sve ovo što je učinilo Ministarstvo pravde, uvažavajući sve ono što je učinila advokatura, kao jedna od najstarijih profesija na svetu, kao profesija koja traje hiljadama godina, koja je opstajala u svim pravnim porecima, u svim pravnim sistemima, mi smo uspeli da stanemo pred građane i da kažemo - prava građana su zaštićena.
Stoga se u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije određujem tako što ću reći – poštovani građani Srbije, usvajanjem predloženih zakona vaša prava će biti poštovana, vaši punomoćnici će nastaviti profesionalno da zastupaju vaše interese, a sudovi će donositi pravične i na zakonu zasnovane odluke. To je sigurno najvažniji razlog što će ova koalicija podržati predložene zakone u celosti.
Želim da u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije izrazim zadovoljstvo ukoliko su amandmani koje smo podnosili ranije na predloge zakona o kojima danas raspravljamo, naročito Zakona o javnom beležništvu, Zakona o prometu nepokretnosti, kao i Zakona o overi potpisa i prepisa, bilo kako pomogli da se dođe do rešenja koja su sadržana u predloženim zakona.
Ovo iz razloga što se našim amandmanima kao legitimnim pravnim mehanizmima pokušalo doći do sličnih i istovetnih rešenja, koja bezrezervno podržavamo danas i u ovoj raspravi.
Hajde onda da građanima Srbije zbog kojih prevashodno donosimo i usvajamo predložene zakone, još jednom pojasnimo šta su oni dobili ovim zakonima koje ćemo nesumnjivo usvojiti. Pre svega, dobili su ili bolje reći zadržali su pravo da samostalno sačine ugovore u slobodnoj formi, da u istom cilju, po slobodnom izboru i po sopstvenoj inicijativi mogu angažovati advokata da im sačini takav ugovor i to sve upravo onako kako je to bilo do 1. septembra 2014. godine.
Da građane ne bih zbunjivao značenjem pravnih instituta legalizacije i solemnizacije reći ću da upravo takve ugovore koje sačine građani, advokati, javni beležnici samo overavaju i to je obavezno, odnosno imperativno pravilo koje važi za sledeći ugovor, a to su ugovori o prometu nepokretnosti, među kojima su prodaja, razmena, poklon. Ujedno to su ugovori koji su najčešće u pravnom prometu. Zatim, ugovori o doživotnom izdržavanju, ugovori o ustupanju i raspodeli imovine za života ostavioca, a moramo priznati da su to ugovori koji su do sada najčešće sačinjavali i gotovo u celosti sačinjavali advokati. Bračni ugovori, odnosno ugovori o regulisanju imovinskih odnosa, bračnih i vanbračnih partnera.
Ponoviću, ove ugovore javni beležnici samo overavaju kao što su to do sada činili sudovi, a činiće sudovi i ubuduće shodno odredbama zakona sve dok se ne imenuju javni beležnici u sedištima tih sudova. Takve ugovore javni beležnici jednostavno ne mogu sačiniti zbog čega je potvrđivanje takvih ugovora kod javnih beležnika nužno upodobiti finansijskim mogućnostima građana. Građane Srbije pored usvajanja ovih zakona i te kako značajno interesuje koliko će iznositi naknada koju će plaćati za usluge koje im kroz overu i potvrdu isprava traže notari, odnosno javni beležnici.
Podsećanja radi do 1. septembra 2014. godine građani su za ovu vrstu overe, odnosno legalizaciju potpisa plaćali par stotina dinara, a danas plaćaju nekoliko hiljada dinara. Mi u poslaničkoj grupi SPS smo uvereni da će Ministarstvo pravde kao javno beležništvo utvrditi tarifu koja je primerena finansijskim mogućnostima građana i koja će takve mogućnosti građana poštovati u smislu primeravanja tarife javnih beležnika u odnosu na ono što građani mogu da plate.
Ugovori koje mogu sačinjavati isključivo javni beležnici i niko drugi osim javnih beležnika su ugovori o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica, gluvih, nemih i slepih lica, sporazumi o zakonskom izdržavanju, a na poseban zahtev stranke i ugovori o hipoteci kao i založna izjava na osnovu koje će stranka moći tu izjavu da koristi kao izvršnu ispravu, odnosno na osnovu koje se neposredno sprovodi postupak prinudnog izvršenja bez obzira da li je to sudskim ili vansudskim.
Dakle, ekskluzivitet javnih beležnika ili kako ih popularno zovemo notara svodi se isključivo na ove kategorije isprava. Ovim zakonskim rešenjem ne mogu niti trebaju biti nezadovoljni javni beležnici imajući u vidu da su ovim zakonskim rešenjima samo podržan i ispoštovan osnovni cilj predlagača, a to je da se gotovo celokupna vanparnična materija izmesti iz sudova i prenese u nadležnost javnim beležnicima.
To potvrđuje i činjenica da javni beležnici sačinjavaju javnobeležnička zaveštanja, testamente u formi javnobeležničkih zapisa pri čemu je zakonom imperativno regulisano da javni beležnik ne može biti svedok javnobeležničkog zaveštanja niti može biti neko ko će primiti bilo šta poklon ili šta drugo iz javnobeležničkog zaveštanja, odnosno testamenta.
Veliki iskorak su učinili Ministarstvo pravde i advokatura činjenicom da javni beležnici, prema predloženim izmenama Zakona o prometu nepokretnosti, overavaju i ugovore o prometu nepokretnosti u kojima se kao predmet ugovora pojavljuju nepokretnosti u izgradnji, stanovi u izgradnji, objekti u izgradnji, objekti koji nemaju upotrebnu ili građevinsku dozvolu. Ovo je jako značajno istaći - uz obavezu javnog beležnika da upravo ove ugovorne deficite, jer je deficit nepostojanje građevinske dozvole, deficit je nepostojanje upotrebne dozvole, unesu kao upozorenje prilikom potvrđivanja isprave. Naravno da to javni beležnici moraju učiniti i u slučajevima tzv. lukrativnih pobuda kod stranaka, naročito u slučajevima ukoliko javni beležnik prethodnom proverom utvrdi da je jedna ista nepokretnost prometovana više puta, da se radi o istom prodavcu, da se radi o istoj nepokretnosti, a sve u nameri da se prevari kupac. U toj situaciji javni beležnik ima puno pravo i obavezu da odbije rešenjem overu, odnosno potvrđivanje takve isprave.
Ono što je takođe veoma značajno, jeste da je veoma kvalitativan napredak u odnosu na ranija zakonska rešenja učinilo Ministarstvo pravde zajedno sa predstavnicima advokature u smislu uvođenja sudske zaštite stranaka od eventualnog nezakonitog rada javnog beležnika. Podsećanja radi, dosadašnja zakonska rešenja su predviđala da po prigovorima stranke u postupku pred javnim beležnikom odlučuje javnobeležnička komora. Sada se to značajno menja na kvalitativno bolji način, tako što će po prigovorima stranke u slučaju nezakonitog rada javnog beležnika odlučivati sud, a po žalbi na odluku osnovnog suda, jer jedino osnovi sud u prvom stepenu može biti nadležan, odlučivaće viši sud. Na taj način se uspostavlja i određena kontrola rada javnog beležnika, što je svakako dobro rešenje.
S druge strane, javni beležnik nema pravo na pravni lek ukoliko sud usvoji prigovor i izda nalog javnom beležniku da izvrši overu, odnosno potvrdu isprave. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da će sudovi ubuduće voditi evidenciju overenih ili potvrđenih ugovora, imajući u vidu da su javni beležnici u obavezi da takve ugovore prosleđuju sudovima. Sva ostala prava i obaveze javnih beležnika sistematizovana kao nadležnost javnih beležnika ostaju u predloženim zakonskim rešenjima, s tim što su dodatno potvrđena i preciznije definisana, počev od utvrđenja identiteta stranke, utvrđenja poslovne sposobnosti stranke, poštovanja autonomije volje stranaka, obaveze da se pred strankama pročita ugovor koji su stranke ili advokati sačinili i na kraju, ono što je veoma važno, da stranke pred javnim beležnikom izričito i nedvosmisleno iskažu da se radi o ugovoru koji je produkt njihove slobodno izražene volje.
Dakle, u isključivoj nadležnosti javnog beležnika je da ispituje ispunjenje uslova za preduzimanje pravnog posla, odnosno uslova za zaključenje ugovora, sa jedne strane, a sa druge strane da utvrđuje dozvoljenost takvog pravnog posla. To su dve obaveze javnog beležnika koje predstavljaju i kongentnu normu koju javni beležnik ne može da ignoriše.
Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, podržavajući ove predloge zakona, ističe da isti zakoni nisu, niti u bilo kom slučaju smeju biti razlog za dalja sučeljavanja, za dalje podele u bilo kom smislu reči, za dalje izazivanje vaninstitucionalne borbe bilo koga ko je ovim zakonom obuhvaćen. Stoga ovi zakoni, po našem dubokom ubeđenju, nisu doneti kako bi se javni beležnici obespravili. Naprotiv, notarijat i javni beležnici su, kako smo mi socijalisti konzistentno i dosledno isticali sve vreme u zakonodavnom procesu, neophodno potrebni u pravnom poretku naše države. Ono što je u tom pravcu značajno reći, jeste da i advokatura i javni beležnici kao dva segmenta moraju biti upućeni jedni na druge i u toj upućenosti jedni na druge raditi isključivo u interesu građana.
Mi socijalisti u ovim zakonima prepoznajemo pre svega interes građana, a kroz zadovoljenje tog interesa prepoznajemo i značajnu društvenu ulogu advokature kao neodvojivog dela pravnog poretka Srbije, kao i ulogu javnih beležnika koji ovim zakonima i prvim koracima svog delovanja prave sebi put da u punom kapacitetu budu deo tog pravnog poretka. Naša podrška aktivnostima koje preduzima Vlada Republike Srbije u reformskim procesima u pravosuđu, a advokatura je neodvojivi deo pravosuđa i to vitalni deo bez koga pravosudni sistem ne može da postoji i ne može da funkcioniše, jeste zaista osnovni cilj da se bolesno stanje našeg pravosuđa konačno popravi, jer je to osnovni preduslov da se uspešno otvore poglavlja 23. i 24. od kojih zavisi naš ulazak u EU.
Naša podrška je i u pravcu svega onoga što mi danas radimo u zakonodavnom procesu, na koji način doprinosimo harmonizaciji ili usklađivanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Zakonodavni proces je, drage kolege narodni poslanici i poštovani advokati, evaluativan proces. Šta to znači? To znači da će i ovi zakoni koje ćemo danas doneti biti pod prizmom posmatranja stručne javnosti, građana, svih nas zajedno, jer će kroz njihovu praktičnu primenu biti prepoznata potreba ili da se delimično menjaju ili, ukoliko je to potrebno, da se menjaju u celosti.
Mi u poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije nemamo problem da identifikujemo sve ono što se vezuje za te potrebe i opet sve i isključivo u interesu građana. Jednostavno, u tom evaluativnom zakonodavnom procesu smo sigurni da će svoj doprinos dati i javni beležnici i advokatura, kao što je to i do sada činjeno, jer i advokatura i javni beležnici imaju istu društvenu ulogu.
Kao advokat sam pozvao sve one koji pripadaju jednoj časnoj profesiji koja se zove advokatura da prihvate ovaj sporazum, na koji način smo stekli uslove da danas u Skupštini raspravljamo stručno i argumentovano o zakonima koji su na dnevnom redu. Taj poziv su učinili i mnogi drugi časni i pošteni advokati i njima se zahvaljujem.
Ujedno u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije čestitam na svim naporima koje je učinilo i Ministarstvo pravde i ministar pravde i advokatura na postizanju dogovora, na uspostavljanju kompromisa i ono što je sigurno, sigurno je da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije nastaviti da snažno podržava Vladu Republike Srbije u reformskim procesima koji se vezuju za pravosuđe, koje su nažalost uništili oni koji sada dobacuju. To je nažalost zbog toga što su oni faktički doprineli ili uzrokovali sve probleme i izazvali karcinom u pravosuđu koji je metastazirao, a što mi danas moramo ispravljati. Zbog toga podrška stoji i zbog toga će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u Danu za glasanje i podržati i glasati za predložene zakone. Hvala.

Pozivam se na član 104. Poslovnika Skupštine Republike Srbije. Smatram da ste povredili Poslovnik jer niste sprečili vređanje narodnih poslanika, pre svega, a potom vređanje i advokata, naročito advokata koji ovde dostojanstveno prate i slušaju raspravu.
Što se nas u poslaničkoj grupi SPS tiče, mi smo presrećni što nismo sudionici onoga što se dešavalo u Ministarstvu pravde svojevremeno, kada su se generisali svi ovi problemi. Na nesreću građana, nismo bili prisutni tamo gde treba da budemo, da se te stvari poprave.
Ali, s druge strane, nemojte da vređate advokaturu, barem oni koji su te uvrede sada istakli, a te su uvrede grube. Ovde smo na pragu postizanja onoga što podrazumeva valorizaciju sporazuma, a to znači donošenje zakona.
Da li ovo što su ratnički govori, koje je iznela opozicija, podrazumeva produbljivanje jaza između Ministarstva pravde i advokature? Ako je to pokušaj, onda taj pokušaj neće proći, jer je advokatura dosledna u svojim zahtevima i principijelna da se ovi zakoni prihvate. Zbog toga su advokatura i njeni predstavnici i potpisali ovaj sporazum, i to znaju predstavnici Ministarstva pravde. Zbog toga, jednostavno ne možemo dozvoliti ni politički a ni stručno da se sa tim manipuliše.
Ovde je čak rečena jedna gruba kvalifikacija – da je advokatura interesna grupa. Nije, gospodo narodni poslanici, interesna grupa, advokatura je časna profesija koja traje hiljadama godina i trajaće i dalje, dok postoje sistemi i dok postoje pravni poreci. Hvala vam.

Zahvaljujem se, gospodine prededavajući.
Imajući u vidu da sam u načelnoj raspravi izneo nedvosmislen i eksplicitan stav poslaničke grupe SPS u pogledu bezrezervne podrške predloženim zakonima i predloženom setu zakona, želeo bih da se vratim isključivo na polje struke i da sa stanovišta struke razmotrimo nešto što bi moglo da bude korisno za buduće delovanje kada su u pitanju eventualna poboljšanja kvaliteta ovog zakona, a nesumnjivo je da će za to imati potrebe.
Namerno sam rekao da je zakonodavni proces evulutivan proces u kome smo dužni da pratimo da li zakoni u praktičnom smislu odgovaraju životnim potrebama, a pre svega da li zadovoljavaju interese građana. Zbog toga želim da posebno ukažem na nešto što mi se čini da je ostalo nedorečeno, a da bi moglo da bude i te kako korisno u budućem periodu. Radi se o sudskoj zaštiti koja predstavlja jedan od najkvalitativnijih pomaka što se tiče samih izmena zakona u odnosu na raniju zakonsku regulativu, imajući u vidu da sudovi vrše i zaštitu stranke od nezakonitog rada javnog beležnika, a istovremeno na neki način kontrolu rada javnog beležnika.
Postavlja se jedno logično pitanje – ako javni beležnik donosi rešenje kojim odbija potvrdu legalizacije ili izdavanje javnobeležničkog zapisa, u kom roku? Taj rok nije definisan. Struka u opštem smislu reči, pravnička struka, sa kojom sam razgovarao kada smo svi zajedno podržali ove zakone, je dala jednu vrstu predloga da bi taj rok trebao da bude što kraći. Taj rok podrazumeva i dužnost javnog beležnika ili notara da poštovanjem tog roka dostavi stranci rešenje kojim se određuje prema stranačkom zahtevu ili zahtevu stranke. Očigledno je da bi valjalo da u daljem toku rada na ovim zakonima na tu temu razmislite.
Kolega Backoviću, nadam se da bi tu mogli da ostvarimo jednu vrstu saglasnosti, barem u tom procesnom pravnom smislu reči. Što se tiče razlika između nejavne i javne isprave, ona je u principu definisana, premda je struka ukazala da bi i tu možda moglo da bude preciznijih pojašnjenja šta je javna, a šta nejavna isprava.
Ono što je meni sugerisano da se unese, ja ću se sam odrediti, nećete mi zameriti što ću to umesto vas da učinim, da se definiše kada je nadležan osnovni, a kada je nadležan viši sud, jer se u tekstu zakona pominje samo sud, bez označenja nadležnosti sudova opšte nadležnosti.
Naravno da to mora biti osnovni sud u prvom stepenu i naravno da to mora biti viši sud u drugom stepenu, imajući u vidu nespornu činjenicu da se javni beležnik imenuje prema sedištu suda, a ne sedištu sudova. Prema tome, u tom pravcu nije ni potrebna intervencija.
Sveo ovo što sam istakao ima isključivo dobru nameru u dobroj meri da se poboljšaju kvaliteti zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se predsednice.
Poštovani ministre Sertiću, uvažene kolege narodni poslanici, obzirom da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, naša drugarica dr Dijana Vukomanović iznela stav SPS kojim se daje podrška predloženim zakonskim izmenama, ja ću samo dodatno istaći da se radi o doslednom i principijelnom stavu SPS kojim se ujedno manifestuje podrška Vladi Republike Srbije i politici koju Vlada Republike Srbije, pre svega njen premijer, prvi potpredsednik i svi ministri u Vladi zastupaju i sprovode.
Imajući u vidu da u tom političkom delovanju i pružanju podrške učestvujemo i mi narodni poslanici u poslaničkom klubu SPS to je još jedan dodatan razlog da isključivo u interesu građana Republike Srbije prepoznamo da i danas predloženi zakoni o kojima raspravljamo imaju i te kakav razlog za podršku i kako je uvažena Dijana Vukomanović to istakla, oni će zaista u danu za glasanje biti podržani.
U svom izlaganju ću se osvrnuti samo na jedan od delova predloženih zakonskih akata, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Uvaženi ministre, ovde bi trebalo da krenemo od samog fokusa ili motiva predlagača da se predlože ovakve izmene i dopune Zakona o privrednim društvima. Fokus u svakom slučaju iz sopstvene akcije, akcionarskog društva i kada razgovaramo o tom pojmu ili pravnom institutu, jer se radi o pravnom institutu koji je sistematizovan u odredbama Zakona o privrednim društvima moramo ipak da ga uvežemo sa osnovnim interesom države koji se vezuje za preduzeće Telekom Srbije A.D. Beograd.
Ovde su se pojavile dileme sa kojima ću se ja kao pravnik i advokat saglasiti. Dileme koje se vezuju za retroaktivnost zakona i dileme koje se vezuju za selektivnost. Kada govorimo o tim dilemama moramo odmah da se odredimo na sledeći način. Tačno je da smo u ovoj situaciji pribegli izmenama i dopunama zakona kako bi omogućili da preduzeće Telekom Srbija A.D. bude na najbolje mogući način stavljeno u proceduru prodaje sopstvenih akcija. Da nismo pribegli ovakvim izmenama i dopunama postavlja se osnovano pitanje da li bi uopšte moglo da dođe do toga da se zainteresuje bilo ko od potencijalnih investitora koji bi pretendovali na kupovinu sopstvenih akcija.
U situaciji kada imamo dve dijametralne različite stvari, a jedna je inicijativa, nastojanje, težnja i neophodnost da se pronađu potencijalni investitori. Druga je poštovanje zakona. Očigledno je da je ova dilema na neki način, ja ću sada izaći iz onoga što smatram kao pravnik i izaći iz delova struke, očigledno je da smo u političkom smislu pronašli rešenje. To političko rešenje jeste upravo pokušaj da se izmenama i dopunama zakona Telekomu omogući da spasi svoju imovinu, a spasavanje te imovine upravo podrazumeva da se onaj rok koji je definisan kao rok od tri godine u kome se moraju otuđiti akcije i to sve ono što prelazi preko 10% od vrednosti kapitala firme, da se na neki način spase. Zaista je to i cilj i taj cilj se ovim zakonom postiže.
Sa druge strane, kao pravnik ne mogu da ni u kom slučaju gazim po struci i da kažem da sam sklon tome da se ovo definiše kao neselektivno postupanje. Selekcija je određena, Telekom se spašava. U tom smislu ne možemo da kažemo, ne možemo da ignorišemo činjenicu da se ovaj zakon usmerava samo na jedan jedini privredni subjekt a to je Telekom.
Što se tiče retroaktivnosti, uvaženi ministre, imajući u vidu vaše bogato iskustvo i kao privrednika i kao političkog funkcionera, moramo imati jednu činjenicu u vidu i niko je ovde od nas narodnih poslanika neće dovesti u sumnju, a to je da smo opšti interes kao razlog i ustavno obrazloženje da retroaktivnost zakona, u konkretnom slučaju, upodobimo sa situacijom Telekoma, pronašli samo u ovoj situaciji.
Iskreno se nadam da se neće više nikada desiti da se opšti interes stalno prilagođava i upotrebljava kao razlog za retroaktivnost zakona, jer ćemo onda doći u jednu vrstu pravne anarhije, pa će se pojaviti neko novo preduzeće, pa će se pojaviti neki novi privredni subjekt, pa ćemo spašavati nečiju imovinu, koja se opet vezuje za petog, šestog, sedmog, osmog, devetog i opet ćemo pozivati na opšti interes za pojedinačan slučaj. Opšti interes za pojedinačan slučaj ne postoji, tako da se nadam da se apsolutno razumemo, i podržavam ono što podrazumeva neophodnost i nužnost. Mi u poslaničkoj grupi SPS, nemamo ni jedan jedini problem da podržimo nešto što je nužno, a nužno je spasiti najprofitabilnije preduzeće uz Republici Srbiji.
Zašto ovo govorim? Podsećanja radi, pre četiri godine je takođe započet postupak privatizacije Telekoma. Ovo je zbog pravilnog informisanja građana, tada je procenjena vrednost cele kompanije negde otprilike oko 2,2 milijarde evra, odnosno 2 milijarde i 200 miliona evra i tadašnja Vlada je za paket od 51% tražila minimum 1,4 milijarde evra.
Opet, podsećanja radi, kao jedini kupac u tom periodu pojavio se Telekom Austrija, sa ponudom koja nije bila prihvaćena od strane tadašnje Vlade. Nije bila prihvaćena zbog toga što je Telekom ponudio u gotovom 950 miliona, a razliku do 1,4 milijarde ponudio u vidu investicionih ulaganja. Taj tender se završio neuspešno. Taj tender je ostao sa nekakvom vrstom deficita, ili ti fijaska, kada je u pitanju Telekom.
Mi smo danas u situaciji da imamo 78,% akcija u vlasništvu države, da imamo obavezu po zakonu da se odabere ili izvrši izbor tzv. izabranog savetnika, koji će u zakonom propisanoj proceduri dati sugestiju, mišljenje, savet, odluku o tome da zajedno sa Vladom vidimo koji će se to deo od ovih 78,1% akcija staviti u proceduru eventualne kupovine.
U tom smislu ono što je jako važno istaći jeste činjenica da mi sada sa predloženim izmenama i dopunama dolazimo u situaciju da motiv predlagača prihvatimo kao potpuno opravdan, ali, zaista potpuno opravdan, pre svega iz razloga koji imaju isključivo finansijsku dimenziju.
Nemojmo da zaboravimo činjenicu da je član 282. regulisao pojam i suštinu sopstvenih akcija. Šta su to sopstvene akcije? To su one akcije koje društvo stiče od svojih akcionara. Da bi Telekom stekao te akcije, u momentu sticanja je morao da se zaduži. To zaduženje je imalo nekoliko determinatora, nekoliko generatora. Ako bi to zaduženje ostalo, a Telekom ne bi bio prodat, onda bi taj teret zaduženja bio daleko veći, onda bi se to reflektovalo u negativnom smislu i na državu, Republiku Srbiju. Kako bi se plaćale dividende Republici Srbiji, na koji način? U kojoj meri bi bila oštećena Republika Srbija kao većinski vlasnik Telekoma.
Svi ovi finansijski aspekti, svi ovi finansijski pokazatelji ukazuju na neophodnost izmena i dopuna koje ste vi predložili, i u odnosu na član 288. i u odnosu na član 287.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što je zaista 20% zaštita imovine u ovoj situaciji nešto što predstavlja pravnu sigurnost, ali ne samo pravnu sigurnost, nego i ekonomsku sigurnost.
S druge strane, obrazloženje koje ste dali je prihvatljivo i mi u poslaničkoj grupi SPS nemamo problem da afirmišemo takvo obrazloženje kao krajnje pozitivno jer se radi o tome da se institut prava preče kupovine sada definiše samo u odnosu na jedan segment.
Međutim, uvaženi ministre, ja se tu moram i kao pravnik i advokat potpuno saglasiti sa uvaženom koleginicom Batić. Nejasnoća ove norme može da proizvede u praksi ozbiljne probleme, kako u pogledu tumačenja, tako i u pogledu primene.
Pravo preče kupovine jeste samo pravo. Ako je kao pravo sistematizovano, a korpus prava je opet definisan sistemskim zakonom, onda je neprihvatljivo i predstavlja non sens, dane upotrebim neku grublju reč, da se to pravo obezbeđuje od strane akcionarskog društva i da je dužno akcionarsko društvo da ja imam pravo. Nema niko potrebe ni da kaže, ako je zakon i Ustav definisao kategoriju titulara prava, u konkretnom slučaju prava preče kupovine.
Šta to dalje podrazumeva da je neko dužan da kaže da ja to pravo imam? To pravo ja imam i ovako i onako i tu je moja koleginica uvažena gospođica Batić Olgica potpuno u pravu. Ja bih vas zamolio da kroz amandmane zaista izvršimo korekciju ovog člana, barem što se tiče samog teksta, kako bi on u praktičnom smislu bio potpuno primenljiv i ne bi izazivao bilo kakvo podozrenje struke, a sa druge strane, ne bi izazivao probleme u neposrednoj primeni.
Na kraju, želim samo da istaknem još jednu veoma važnu činjenicu, a to je da je sa predloženim izmenama se došlo do nečeg što je prevashodno interes države, a to je da se stvore neophodni zakonski preduslovi, da konačno tenderska procedura ili neka druga procedura koja će biti zakonom definisana za prodaju Telekoma, bude uspešno realizovana.
Još jednom u smislu podrške vama, u smislu podrške Vladi Republike Srbije, u smislu podrške politici koju sprovodi Vlada Republike Srbije i prevashodno u interesu građana, SPS i poslanici poslaničke grupe SPS podržavaju izmene i dopune zakona o kome raspravljamo. Hvala.

Zahvaljujem se predsednice.
Naravno da ću se saglasiti sa činjenicom da amandman nema neki smisao, imajući u vidu da je apsolutno tačno da se lokalne samouprave ne uskraćuju za neke originalne prihode koje su imale, ali se postavlja suštinsko pitanje, kako privući investitore ukoliko se ne omogući upravo ovim izmenama i dopunama zakona, ono što je investitorima najznačajnije, a to je da budu oslobođeni onog balasta, onog tereta koji su lokalne samouprave potpuno autonomno, potpuno diskreciono formirale kroz svoje odluke, kroz svoje kriterijume gde su se investitori bukvalno odbijali.
Ja sam navodio moj grad kao primer jedne takve veoma loše situacije, jer su moj grad i dan danas to čine, investitori zaobilazili. Mi danas činimo napor, ne samo za Užice, ne samo za zlatiborski okrug, ne samo za Ivanjicu, ne samo za Čačak, ne samo za moravički okrug, činimo za celu Srbiju, a naša država, jedinice lokalnih samouprava u Republici Srbiji zaslužuju da investitori uđu sa zdravim investicijama, da se podižu proizvodni pogoni, da se zapošljavaju oni koji su trenutno nezaposleni i da se na taj način privredni ambijent umesto privrednog groblja koje se decenijama stvaralo, transformiše u nešto što podrazumeva solidnu bazu privrednog razvoja sa velikim brojem zaposlenih.
To je suština ovih izmena i dopuna i to je suština i smisao onoga što je predlagač inače učinio, motivisan ovakvim izmenama i dopunama. Hvala.