Zahvaljujem se.
Mislim da je u dosadašnjem toku rasprave više bilo politikanstva i prikupljanja političkih poena od strane opozicije na zakonima o kojima treba govoriti isključivo sa stručne strane, tako da ću ja pokušati da sa stanovišta onoga što možemo ravnopravno da razmenimo kao mišljenje i dođemo do što kvalitetnijih rešenja, da od strane poslaničke grupe SPS uputimo i određene sugestije.
Naime, ja ću govoriti isključivo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Nesumnjivo je, uvaženi ministre, da se ovde radi o jednoj zakonskoj supstituciji, supstituciji od Agencije za privatizaciju ka Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Nedavno, 2012-2013. godine ta Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao jedino zdravo tkivo u kompletnom korpusu stečaja je žestoko napadana, čak devalvirana do granica da se postavljalo pitanje njene funkcionalnosti i dalje održivosti.
Mi očigledno danas imamo jednu od tema da je ne samo neophodno potrebna Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, već se pojavljuje kao neko ko bi mogao da preuzme i određene obaveze od strane druge zakonom ustrojene institucije.
Ne želim ni u kom slučaju da kroz ovu diskusiju na bilo koji način dovedem u sumnju neophodnost potrebe da se stečajni postupak učini što efikasnijim. To je jedan od osnovnih ciljeva. Kada već govorimo o tome, onda je neminovno i neophodno povezati odredbe ovog zakona sa Zakonom o stečaju. Zašto?
Zbog toga što govorimo o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, kao stečajnom upravniku sa samo jednom fokusiranom oblasti, a to je da se Agencija za licenciranje stečajnih upravnika pojavljuje kao stečajni upravnik samo tamo gde je stečajni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom ili je taj stečajni dužnik u toku trajanja stečajnog postupka, kroz vlasničku rekonstrukciju, stekao taj status zbog čega se nad njim ustrojava jedna vrsta zakonske regulative, odnosno gde se kao stečajni upravnik pojavljuje sada Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Do nedavno je to bila i sada je Agencija za privatizaciju, odnosno Centar za stečaj.
Moram da budem potpuno iskren i otvoren pred građanima, kao advokat sam imao dobra iskustva sa poverenicima stečajnog upravnika. Zašto? Zbog toga što je grad iz koga ja dolazim, Privredni sud u Užicu jedan od najrespektabilnijih sudova u Srbiji, tada sigurno najbolji sud u Srbiji, imao i te kako složene stečajne predmete, složene stečajne predmete koje je veoma uspešno rešavao, kao što je slučaj sa Holdingom „Vojin Popović“ iz Novog Pazara, koji je posle dugotrajnog vođenja stečajnog postupka uspešno rešen i zahvaljujući tada saradnji sa Agencijom za privatizaciju, preko poverenika koji su bili jako posvećeni svom poslu, taj je stečajni postupak okončan.
Zbog čega ovo govorim? Zbog toga što je obaveza stečajnog upravnika da pod jedan, vodi računa o imovini stečenog dužnika, da je zaštiti, da je osigura, da je poveća, da po odvojenim tužbama, odnosno tužbama za pobijanje pravnih radnji i pravnih poslova stečajnog dužnika, vrati u stečajnu masu ono što je toj stečajnoj masi, kroz punovažne pravne poslove, otuđeno, a treba da pripadne stečajnom dužniku, kako bi se postigao cilj stečaja, a to je ravnomerno, ravnopravno namirenje poverilaca uz sprečavanje oštećenja poverilaca, a naročito tamo gde se radi o namernom oštećenju poverilaca. Sve ovo sada treba da bude obaveza Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, kao stečajnog upravnika.
Da bi se izbegla jedna predrasuda, jedna greška u kritikama, uvaženi ministre, molim vas da saslušate i sledeću činjenicu koje ste vi i te kako svesni, jer ste predložili takav zakon.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao stečajni upravnik, sada ne vrši samo kontrolu. Zašto? Zbog toga što se Agencija za licenciranje stečajnih upravnika vezuje samo za preduzeća sa društvenim kapitalom. To je isto činila i Agencija za privatizaciju. Nad Agencijom za privatizaciju nije vršen stručni nadzor, na šta ukazuju odredbe člana 23. do 26. Zakona o stečaju. Međutim, ono što će da izazove polemiku i što će stvoriti probleme u praksi, molim vas da to imate u vidu i molim vas da preko Odbora na to intervenišete, gde postoji opasnost od određenog vida pojave samokontrole, odnosno od određenog vida praktičnog problema, kada je u pitanju stečajni upravnik oličen u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika…
Molim vas da obratite pažnju na član 22. Zakona o stečaju, gde kaže – organizacija iz stava 1, a to je Agencija za privatizaciju, dužna je da ovlašćenoj organizaciji, a to je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, dostavlja tromesečne izveštaje o toku stečajnog postupka, pri čemu treba da ima u vidu stanje stečajne mase, drugu dokumentaciju propisanu ovim zakonom i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom u cilju vođenja statističkih podataka.
Uvaženi ministre, ovde će postojati jedan problem, morate ga sagledati. Ako je ranije Agencija za privatizaciju dostavljala izveštaj, bila je dužna da dostavlja izveštaj Agenciji za licenciranje, kome će sada Agencija za licenciranje da dostavlja izveštaj? Bilo bi logično da taj tromesečni izveštaj dostavlja Ministarstvu privrede i mislim da to tako i treba da radi. To je sugestija poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.
Uvaženi ministre, to mora da piše, to mora da bude sistematizovano. Mora biti normirano u zakonu, kako se ne bi pojavilo u lutanju. Prema tome, ovde u praksi postoje određeni nedostaci i određene nedorečenosti koje se moraju definisati kako bi se izbeglo ono što može da se pojavi kao problem.
Ono na šta mi ukazujemo opravdano, jeste što se možda, a nadam se da ćete to da uvažite, sadašnje izmene i dopune Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika pojavljuju kao možda preuranjeno. Zašto? Zato što mi se čini da je trebalo prvo izmeniti odredbe Zakona o stečaju, koje slede u decembru, što mi zdušno podržavamo, bezrezervno, ali bi se određene norme tada već definisale kako bi se sada izbegla apsurdna situacija, jer ovo je apsurdna situacija, nažalost.
Drugi problem koji će se ovde pojaviti jeste praktična primena Zakona u odnosu na sudove, mislim na privredne sudove. Nemojte mi zameriti izneću jedan lični stav, jer vas lično izuzetno cenim i uvažavam, kao čoveka koji se posvetio svom poslu, a lični stav je sledeći – imajući u vidu da preko 80% stečajne materije u sudovima nije ni u Agenciji za privatizaciju, nije ni u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, tamo je znatno manje, u sudovima se rešavaju ključna pitanja stečaja, gde su akteri sa određenim legitimacijama i stečajni upravnik i poverioci i stečajni dužnik, da ne govorim o stečajnim organima. Tamo je materija.
Moj lični stav – da uvek u donošenju predloga zakona mora participirati Ministarstvo pravde preko mišljenja privrednih sudova. Uvek, čak da se pojavljuje kao predlagač zdušno sam za to, a da Ministarstvo privrede bude predlagač zakona o stečajnim upravnicima, kao što će biti predlagač zakona o Agenciji za stečaj.
Gde će biti praktični problemi, uvaženi ministre? Praktični problemi će biti nesumnjivo tamo gde se sada Agencija za licenciranje stečajnih upravnika pojavljuje sa tom legitimacijom kod suda. Da li će tada da dođe do blokiranja rada suda? Neće. Da li će doći do određenog usporavanja rada suda? Hoće.
Moram da vam kažem i zašto hoće i istovremeno da predložim jedno rešenje za koje smatram da ćete ga prihvatiti. Bilo bi odlično kada bi se poverenici stečajnog upravnika zadržali i ne bi menjali. Šta to znači? Kao što je Agencija za privatizaciju kompletan stečajni postupak vodila preko poverenika, tako će isto i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika preko poverenika nastaviti stečaj, ali tada mora da dođe do nečega što je procesno neophodno, da se podvuče crta, da se izvrši primopredaja između Agencije za privatizaciju i Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, da jedni poverenici drugim poverenicima predaju i primopredajom se rasterete svoje obaveze i da se na osnovu izveštaja sudovi relaksiraju, da sudovi mogu neometano da nastave da rade.
U suprotnom, uvaženi ministre, imaćemo problem. Koji problem? Ako Agencija za licenciranje stečajnih upravnika promeni poverenike, onda dolazimo u situaciju izdavanja specijalnih punomoćja, dolazimo u situaciju upoznavanja sa stečajnim predmetom, dolazimo u situaciju kada se menja ono što smo već do sada uradili, ne radikalno, ali se menja u tom smislu što će novi poverenik morati da, pre što preuzme od starog poverenika, i te kako dobro sagleda situaciju vezanu za stečajnu masu, da pokuša da je uveća i da nastavi poslove njegovog prethodnika. Kako, ukoliko nije upoznat sa materijom koja je do tada već figurirala i cirkulisala? To su objektivni i praktični problemi.
Ono što izaziva podozrenje, ja ću još samo dva, tri minuta, kako bi oslobodio vreme i za moju uvaženu koleginicu Suzanu Spasojević, koja će govoriti o Zakonu o ulaganjima, jeste, kada sam rekao podozrenje, želim sa budem precizan, činjenica da poverenici ne gube legitimaciju, oni ostaju poverenici. Bili su i poverenici Agencije za privatizaciju, sada će biti verovatno poverenici Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Međutim, ovde sada ima jedan problem. Vi ste u Predlogu zakona rekli da direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika dobija nova ovlašćenja i nove obaveze. Jedna od njih je i disciplinski postupak i izricanje disciplinske mere u disciplinskom postupku. Tu je opasnost samokontrole. Zašto? Zato što ja kao direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika određujem ko će da bude poverenik, a istovremeno sam ja taj koji nad poverenicima vrši nadzor. S druge strane, pored tog nadzora, paralelno vodim disciplinski postupak. To je nešto što je trebalo i može biti razlog da se na odboru redefiniše, da se amandmanom razgraniče ovlašćenja, kako bi se izbegli bilo kakvi argumenti bilo kom kritičaru ovog zakona, da na ovaj način uvodimo sistem samokontrole, odnosno da Agencija sama sebe kontroliše. Naravno, ovo su sve sugestije u cilju povećanja kvaliteta predloženog zakona, jer je nama i te kako cilj da kao deo Vlade doprinesemo da ovaj zakon u praktičnoj primeni bude što efikasniji i kvalitetniji.
Ja bih se zadržao samo na ovome što sam sada rekao, ne bih proširivao temu, naravno, jer očekujem da ćete, uvažavajući ove sugestije, nisu primedbe, one su sugestije, a i ako ih tretirate kao primedbe, one su dobronamerne, da kroz amandmane probamo, i to amandmane odbora, pošto ih mi nismo predlagali, da probamo da ove odredbe poboljšamo po kvalitetu. Hvala