Zahvaljujem, predsedavajući.
Zahvaljujem se, naravno, i poslanici Čomić na ovoj dobro argumentaciji u vezi sa mnogim stvarima koje se tiču pre svega dijaloga koga se ne treba stideti, to uopšte nije sporno. Mislim da se niko ovde ne stidi dijaloga.
Što se tiče sadržaja amandmana, i po ovom zakonu, i po Zakonu o lokalnim izborima, upravo na tragu onoga što ste i rekli, principijelno pristupajući toj temi i imajući u vidu, kao što ste rekli, da je vaša politička opcija već prikupila potpise pa ne biste imali razloga da se time bavite, ali želite principijelno da tome pristupite, Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo, upravo imajući u vidu javno zdravlje i efekte pandemije i, naravno, onaj politički dogovor na kome su bili prisutni predstavnici vaše političke opcije, se odlučila da proširi krug ovlašćenih overitelja potpisa svih političkih grupacija i lista koje žele da učestvuju na izborima.
To smo i učinili ovim predlogom, tako da smo, što se tiče lokalnih izbora, vratili nadležnosti opštinskim i gradskim upravama, a što se tiče Zakona o izboru narodnih poslanika, uključili praktično gradske i opštinske uprave, pored javnih beležnika, uz onaj izuzetak koji je stajao i u ranijem zakonskom rešenju, a to je da tamo gde nema javnih beležnika, u tim jedinicama lokalne samouprave, u ovom slučaju sada i pored gradskih i opštinskih uprava, overu mogu da rade osnovni sudovi, sudske jedinice ili kancelarije osnovnog suda.
Možda nismo do onog najvišeg nivoa izašli u susret onome čemu ste se vi nadali ili što vidite kao olakšavajuću okolnost za izborne uslove, ali u svakom slučaju mislim da je mnogo lakše u ovom trenutku pre svega sprečavati rizik još uvek postojećeg virusa, za koga smo dokazali kao država i zdravstveni sistem da možemo da se borimo sa njim, da se uhvatimo u koštac, ali je sada obaveza da u svim sferama društva naučimo da živimo sa tim. Tako da je i ovo jedan od načina da te rizike sprečimo i takođe da napravimo što širi okvir mogućnosti za one koji su zainteresovani da izađu na izbore da im pružimo tu mogućnost da što brže overe te potpise podrške za svoje liste. Hvala vam.

Prosto, ovo što je rečeno da ne bi bilo nekih nejasnoća, naravno neću ja usvajati ove izmene i dopune zakona, nego ćete vi o tome glasati kao narodni poslanici, to je pod jedan.
Što se tiče opcije u kojoj će izmene i dopune biti usvojene, to postaje zakonska obaveza i načelnici gradskih i opštinskih uprava će svakako napraviti raspored zaduženja ko će raditi na overi potpisa.
Ukoliko ima takvih slučajeva da negde nema pečata i da su rashodovani, mi smo takođe adresa za izradu novih pečata kao ministarstvo nadležno za, između ostalog i za sistem lokalne samouprave. Tako da, u tom smislu neće biti bilo kakve epohalne problematike, ali su vam pitanja, rekao bih, principijelno na mestu, a zato iz tog razloga sam i želeo da odgovorim na njih.
Ono što je takođe svima nama jasno, to je da niti jedan Ustav kao najviši pravni akt bilo koje države ne predviđa bilo koju pandemiju, pa ni pandemiju korona virusa, a složićete da se to dogodilo pa da smo u tim novonastalim okolnostima praktično se opredelili da olakšamo neke uslove izborne utakmice, što je sasvim logično, prirodno i, rekao bih, korektno. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na vrlo kratko obrazlaganje predloženih izmena i dopuna, ja bih samo da se pridružim osudi onoga što se dogodilo ispred ulaza u Dom Narodne skupštine. Smatram da u jednom demokratskom društvu, kakva Srbija svakako jeste, nije dopušteno da se bilo kome suspenduje pravo na rad, na jedan takav način.
Svi ste danas ovde došli zbog svojih radnih obaveza. Uostalom, svi smo ovde došli zbog obaveze prema onima koji su nas birali, a to jesu nosioci suverenosti ove zemlje, dakle, građanke i građani, i mislim da velika većina građana Srbije osuđuje jedan ovakav manir i atak na narodnog poslanika.
Važno je da znamo da u Srbiji nije plodno tle za fašizam. U Srbiji živi slobodarski duh, patriotizam, antifašizam i mislim da je upravo simbolika ovog današnjeg nasilja jedna pouka koju možemo da izvučemo, a da sutra. imajući u vidu da je upravo sutra dan pobede nad fašizmom, ispratimo to, a i da na nekim izborima ispratimo istoriju one koji promovišu takve anticivilizacijske vrednosti.
Što se tiče Predloga izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, radi se, dakle, u Zakonu o izboru narodnih poslanika o članu 43. i 44, u Zakonu o lokalnim izborima o članu 23.
Kao što znate, i ova dva predloga izmena i dopuna, kao i predlog izmena i dopuna koji će predstaviti moj kolega ministar zdravlja Zlatibor Lončar jesu prevashodno vezani za javno zdravlje, za zdravlje nacije i očuvanja tog zdravlja nakon, naravno, svega onog što je u prethodnom periodu bilo prisutno, a svi znamo da je 15. marta uvedeno vanredno stanje, praktično zbog borbe protiv virusa Kovid-19.
Ono što svakako i javnost zna, iako je vanredno stanje pre neki dan u ovom domu ukinuto, i dalje postoje preporuke i preporučuje se poštovanje određenih pravila ponašanja koja se odnose, pre svega, na potrebu fizičkog distanciranja između ljudi koje svakako imaju za cilj zaštitu naših građana i stanovništva od zarazne bolesti Kovid-19.
U takvim uslovima u kojima se preporučuje poštovanje takvih pravila ponašanja znatno je otežano i prikupljanje i overavanje potpisa birača i u obimu, ali i u rokovima koje propisuje bilo Zakon o izboru narodnih poslanika ili Zakon o lokalnim izborima.
Kada govorimo o obimu, kod Zakona o izboru narodnih poslanika svi znamo da je potrebno 10.000 potpisa. Što se tiče rokova, rokovi su identični i kod jednog i kod drugog nivoa izbora. Dakle, poslednji rok za predaju liste je 15 dana pre održavanja izbora. Imajući u vidu sve izloženo, postoji potreba da se omogući da pored javnih beležnika, potpise birača kojima se podržava određena izborna lista, bilo na lokalnim, pokrajinskim ili parlamentarnim izborima, da se omogući da ih overavaju i opštinske, odnosno gradske uprave.
To je inače i bio slučaj do 1. marta 2017. godine, tako da su i gradske i opštinske uprave spremne da preuzmu ovu obavezu i predloženim zakonskim rešenjima i ovim izmenama omogućuje da opštinske, odnosno gradske uprave mogu overavati potpise birača koje podržavaju izbornu listu u svim gradovima i opštinama. Dakle, kako u onim u kojima su imenovani javni beležnici, tako i tamo gde javnih beležnika nema.
Što se tiče osnovnih sudova, osnovni sudovi, sudske jedinice i prijemne kancelarije osnovnih sudova i dalje mogu da overavaju potpise birača koja podržavaju izbornu listu, ali samo u onim gradovima i opštinama gde nema javnih beležnika.
Dakle, intencija je bila da povećanjem broja ovlašćenih overitelja se praktično predupredio opasnost da dođe do većih okupljanja aktera u svim izbornim aktivnostima, da ne bude prevelik broj lica u prostorijama i ispred prostorija nadležnih organa, što svakako u ovim okolnostima ne bi bilo poželjno, imajući u vidu sve preporuke koje i Centralni zdravstveni štab i Vlada Republike Srbije, praktično, svakodnevno emituje, tako da je svakako potrebno imati u vidu da je zdravlje nacije na prvom mestu, da moramo preduzimati i dalje mere protiv širenja ove pošasti.
Naučili smo kako da savladamo ovaj virus Kovid-19. Pokazao je zdravstveni sistem i svi zdravstveni radnici koliko imaju hrabrosti i odgovornosti i koliko je sama Vlada Republike Srbije i čitavo zdravstvo pokazalo jedan visok nivo adaptibilnosti na novonastale okolnosti i može se slobodno reći da smo savladali tu jednačinu kako da savladamo virus. Sada je važno da svi budemo veoma odgovorni kao građani ove zemlje, da naučimo da živimo sa onim što je od svega toga preostalo, ali da, naravno, se vraćamo polako u normalu i da privredne i sve ostale aktivnosti postoje.
Ono što je, takođe, drugi nivo uzročnika jednog ovakvog Predloga izmena i dopuna Zakona o lokalnim izborima i Zakona o izboru narodnih poslanika svakako jeste i politički dogovor koji je pod predsedavanjem predsednika Republike gospodina Vučića održan sa svim predstavnicima onih lista koje su zainteresovane da učestvuju na izborima koji će se održati 21. juna.
Mislim da je to samo još jedan korak ili iskorak napred u stvaranju i olakšavanju izbornih uslova za sve one koji žele u tim izbornim aktivnostima da učestvuju i posle uvođenja vanrednog stanja, kada su, praktično, sve izborne radnje bile zamrznute.
Ukoliko se u ovom domu ove izmene i dopune usvoje, sa prethodnim zakonskim rešenjem koji ste usvojili u ovom domu pre ukidanja vanrednog stanja, očekujemo da već od ponedeljka i RIK i sve nadležne izborne komisije proglase nastavak izbornih radnji uz ovu olakšavajuću okolnost.
Siguran sam da će neki predstavnici onih političkih organizacija i partija koje su pre uvođenja vanrednog stanja prikupljale potpise na način koji je bio svakako zakonit, ali kod notara govoriti o tome da se sada oni stavljaju u neravnopravan položaj, ali ne smemo smetnuti s uma da smo u međuvremenu imali jednu zaista vanrednu okolnost, uvedeno vanredno stanje i veoma predanu borbu države protiv ovog virusa.
U samom uvodu toliko. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.
Biću spreman da odgovorim na sva pitanja.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Ja se zaista izvinjavam ukoliko sam napustio salu u tom kratkom vremenskom periodu kada ste postavili ta pitanja i hvala na tim pitanjima koja ste i tada verovatno uputili.
Da li je čaj od nane ili nije čaj od nane, ja prosto želim da vas uputim u tu činjenicu da je ovde intencija Vlade Republike Srbije upravo javno zdravlje. Dakle, dva predloga izmena i dopuna dva izborna zakona i zakon koji je zastupao ministar Lončar upravo jesu u funkciji zaštite zdravlja stanovništva. Kada kažete - vaši članovi zdravstvenog štaba, ja ne razumem šta to znači? Vaši ili naši? Valjda su ti epidemiolozi, infektolozi, ljudi koji su politički neutralni, koji su stručni, koji predstavljaju struku i koji su upravo nosili najveće breme odgovornosti u predlaganju mera koje je Vlada usvajala i naravno u definisanju svega onoga što je potrebno da bi se suprotstavili ovom virusu.
Što se tiče jedinstvenog biračkog spiska, ja stojim pri onome što sam govorio, sada mogu već reći svih ovih godina, da je jedinstveni birački spisak svakim danom sve ažurniji. To je vrlo proverljivo. Dakle, nije čaj od nane.
Uspeli smo da povežemo registar matičnih knjiga elektronskim putem sa jedinstvenim biračkim spiskom, pre svega matičnu knjigu umrlih i matičnu knjigu venčanih. Inače se jedinstveni birački spisak od 2012. godine dnevno ažurira, to i vi gospodine Vukadinoviću svakako znate. Korišćenjem elektronskog povezivanja samo smo usavršili to ažuriranje, koje je svakako bilo potrebno i jeste potrebno i ne želimo da ostane bilo kakva mrlja kada se bilo koji izborni proces provodi.
Sve relevantne institucije su upoznate sa tom činjenicom i ne vidim bilo kakav razlog da se sada ponovo po ko zna koji put priča o jedinstvenom biračkom spisku kao o nekom problemu koji će ugroziti regularnost neke izborne utakmice, jer to prosto nije tačno, ne stoji i nije utemeljeno, rekao bih da nije korektno. Vi sto to stavili u korelaciju sa onim što je Ministarstvo finansija predložilo i navodno ukazujete na to da je došlo do neke diskrepance u broju upisanih birača.
Ne mogu da vam kažem tačan broj upisanih birača. Tu informaciju ćete zvanično dobiti u skladu sa zakonom pred samo održavanje izbora, da li je to 6.500.000 ili 6.700.000, videćemo jer se svakodnevno jedinstveni birački spisak ažurira. Nažalost, dolazi do smrtnih ishoda, ali takođe, i na sreću mnoga deca stiču punoletstvo i stiču pravo da glasaju na izborima i da koriste bilo svoje aktivno ili pasivno biračko pravo.
Kao što znate, ono što pretpostavljam da znate, a možda ne želite da kažete, to je da jedan ne tako mali broj naših državljana koji imaju i aktivno prebivalište u Republici Srbiji žive van granica Republike Srbije. Kada kažem ne tako mali, ja ne mogu da pravim aproksimacije, ali to je sigurno blizu milion državljana Srbije. Da li treba njima da suspendujemo biračko pravo ako imaju aktivno prebivalište ovde? Da li je to kršenje jednog od ljudskih prava i političkih prava? Naravno da jeste.
Ne treba praviti famu oko toga. Znam da to može vama politički da koristi. To je lepo za spinovanje, lepo za manipulaciju. Po meni, nije korektno, a ne bih rekao ni da je legitimno, ali u svakom slučaju mislim da treba razvejati sve te sumnje da ima bilo čega što može da ugrozi na neki način regularnost izbora zbog tih činjenica.
Što se tiče broja potpisa, ja ću vas podsetiti da su ovi izbori već upravo nakon otvaranja dijaloga, nakon svega onoga što su predstavnici dela opozicije učinili ovde u parlamentu, pa dve godine nisu bili u parlamentu, pa su na neki način izdejstvovali da se opet taj dijalog vrati uz pomoć i Evropskog parlamenta i EU, prvo na Fakultet političkih nauka, pa onda ovde u parlament, da se vratimo dijalogu i da razgovaramo o svemu tome, podsetiću vas da je jedan od epiloga i tih razgovora bilo pomeranje izbora sa početka marta, dakle, izbori su već sada mogli da budu gotovi i pre uvođenja vanrednog stanja i izbijanja ove pandemije, i šta bi bilo? Dakle, upravo zbog tih razgovora i zbog toga što je Vlada Republike Srbije želela da različitim merama, izmenama i dopuna zakona, praktično, unapredi, ne samo zakonodavstvo, nego i izborne uslove za sve one koji žele da učestvuju na izborima. Zbog toga su ti izbori faktički i pomereni na 26. april.
Usledilo je ono što je usledilo. Imali smo vanredno stanje, pandemiju, borbu sa tom pošasti. Pokazali smo kao država, kao Vlada, kao zdravstveni sistem da možemo sa tim da se izborimo uz sve resurse koje imamo, koji svakako nisu na najvišem mogućem nivou kao u nekim velikim, razvijenim zemljama i sada dolazimo u poziciju da ovim predlogom izmena i dopuna još više olakšamo na zakonit način onima koji žele da učestvuju na izborima, a to nisu uradili u prethodnom periodu, pre uvođenja vanrednog stanja, ali pre svega nam je imperativ da povedemo računa o zdravlju nacije, o javnom zdravlju i mislim da je to svakom dobronamernom narodnom poslaniku, građaninu Srbije valjda intencija i mislim da to uopšte ne bi trebalo ni na koji način da bude sporno, da povećamo broj ovlašćenih overitelja potpisa, da smanjimo rizik od prisustva većeg broja aktera u tim izbornim aktivnostima i to je nešto što je jedino bilo moguće kao predlog da učinimo.
Smanjivanje broja potrebnih potpisa za predaju lista nakon raspisivanja izbora, koji su raspisani, ako se ne varam, a vi me ispravite, 2. i 3. marta, u zavisnosti od nivoa izbornih ciklusa o kojima govorimo, da li su lokalni ili pokrajinski ili parlamentarni, uz činjenicu da je preko 550, skoro 600 hiljada potpisa overeno za različite političke liste i da su svi po zakonu bili u obavezi da za parlamentarne izbore prikupe 10 hiljada potpisa i da ih overe kod notara, a za lokalne izbore da prikupe po 30 potpisa po odborničkom mestu za svaku listu, onda bi to, prvo, bilo nezakonito. Mogli bi da dođemo i do Ustavnog suda da smo se odlučili da učinimo to što vi predlažete, da smanjujemo broj potrebnih potpisa, jer onda je to menjanje izbornih uslova. Ušli ste po jednim pravilima u izbornu utakmicu ili u bilo koju utakmicu i onda menjate pravila dok ta utakmica traje.
Vaš predlog jeste legitiman, to uopšte nije sporno, samo nije uvremenjeno i nije sporno da tako nešto se predloži. O tome može da se razgovara u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti, ali treba se i setiti ko je šta, kada i kako predlagao u ovom prethodnom vremenskom periodu i ne tako davnom. Nisam primetio da su se mnogi žalili na to da im je potreban limit od 10 hiljada potpisa i da je potrebno 30 potpisa za svako odborničko mesto na lokalnim izborima.
Sve u svemu, želeo sam da, prosto, odgovorim i vama, ali i zbog građana i da ne bude neke nedorečenosti. Mislim da sam vam dao utemeljen odgovor. Mogao bih mnogo šire da razgovaram o ovome, ali važno zbog javnosti, prosto, da nemaju bilo kakvu vrstu bojazni u vezi sa jedinstvenim biračkim spiskom i da bilo ko ima bojazan u vezi sa poštovanjem demokratskih načela, demokratskih vrednosti, zakona koji postoje u našem pozitivnom pravu. To je nešto što je valjda obaveza svih odgovornih ljudi, naročito funkcionera, da se tome povinuju i da u skladu sa tim i postupaju.
Uostalom, ove izmene i dopune svakako će u Danu za glasanje biti predmet glasanja, pa ćemo videti da li će biti izglasane.
Podsećam da su, između ostalog, to bile i teme na razgovoru svih lista koje su izrazile spremnost da učestvuju na izborima sa predsednikom Republike. Mislim da treba i tu pokazati, barem s vaše strane, jednu dozu kolegijalnosti prema onom delu opozicionog političkog spektra koji je iskazao takvu želju da se na neki način toj potrebi, pored javnog zdravlja, potrebi da što lakše dođu do overe potpisa, izađu u susret. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Nakon ovog inspirativnog, zaista, izlaganja, zbog javnosti želim da ukažem na ono što jeste odgovoran odnos Vlade Republike Srbije u vezi sa izmenama i dopunama ova četiri zakona, dakle, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, o sprečavanju korupcije, Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o javnim preduzećima.

Naravno da svaka politička opcija predstavljena u ovom parlamentu ima legitimno pravo da ima svoj politički program, neki programi uključuju eurofiliju, neki eurofobiju, i to uopšte nije sporno i taj pristup, koji je na neki način nihilistički prema tim evropskim vrednostima, je nešto što, takođe, zavređuje pažnju određenog broja građana Srbije, koji su svakako glasali za tu političku opciju.

Ali, zbog onog drugog dela građana Srbije i zbog naše uspešne saradnje i sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju i sa Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava, i uzimajući u obzir činjenicu da su te misije ovde prisutne od 2003. do 2017. godine, pa i dan danas, i davale određene preporuke, te preporuke su bile inkorporirane u određena zakonska rešenja.

Mi na ovaj način, naravno, želimo da unapredimo izborni proces i obezbedimo jednake uslove. Naravno, da je to ideal kome svako demokratsko društvo teži, pa i srpsko demokratsko društvo i mislim da je to nešto što je sasvim prirodno.

Ovim izmenama i dopunama mi postajemo bliži tom idealu. Ne vidim bilo kakav problem da upravo nijansiranjem i određenim preciziranjem napravimo taj izborni proces unapređenijim i to je nešto što je valjda obaveza svih nas. Ali, da ne bi na jedan, rekao bih, neprimeren način govorili o nečemu što je zaista veoma ozbiljno, ja bih podsetio da je Vlada Republike Srbije bila uvek otvorena, pa i, naravno, vladajuće stranke, i za dijalog i za razgovore. To smo potvrdili ne po budžacima, nego upravo i na FPN-u, naravno, vratili sam dijalog na mesto gde i treba da se dešava, to je ovaj dom, dakle, u Narodnu skupštinu Republike Srbije, na poziv predsednice parlamenta.

Paralelno sa tim, formirana je radna grupa Vlade i naravno da smo sve one preporuke za koje smo smatrali da mogu da doprinesu unapređenju izbornog procesa inkorporirali i u ove predloge zakona, ali i u neke druge mere koje će preduzimati RIK i neka druga ministarstva.

Samo ću napomenuti da je npr. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave imalo pet tačaka za koje smo smatrali da su važne upravo za unapređenje samog izbornog procesa. To je otvaranje posebne stranice i mi smo to uradili na zvaničnoj internet prezentaciji Ministarstva i praktično obezbedili dostupnim sve relevantne informacije koje se odnose na vođenje i ažuriranje jedinstvenog biračkog spiska, dakle, osnovne informacije u smislu vođenja, načina upisa i ažuriranja ove službene evidencije, zatim, propise iz ove oblasti, takođe, podaci o kontakt osobama zaduženim za pravna i tehnička pitanja, kojima se građani, kao i ovlašćena službena lica za vođenje jedinstvenog biračkog spiska mogu obratiti za sva pitanja iz ove oblasti, dva hodograma, kojima smo definisali na koji način se pojašnjava procedura.

Koliko ja vremena imam?

(Predsedavajući: Imate neograničeno.)

Zahvaljujem se. Zaboravio sam. Nisam odavno sedeo sa ove strane.

Takođe, link putem kojeg će građani moći da provere da li su upisani u jedinstveni birački spisak itd.

Uradili smo obuke ovlašćenih lica za vođenje jedinstvenog biračkog spiska. Prva obuka je održana u Beogradu još u septembru mesecu, gde je učestvovalo 175 ovlašćenih lica iz 130 opština i gradova.

S obzirom da je postojalo zaista veliko interesovanje, mi smo u srpsko-korejskom informatičkom pristupnom centru održali još šest obuka u manjim grupama, gde je prisustvovalo ukupno 193 ovlašćenih lica i 119 opština i gradova. Te obuke su zaista dale rezultate.

Radili smo obuke matičara i zamenika matičara, kako bi, pre svega, u cilju ažurnosti njihovog postupanja, dostavljanja podataka koji se izvorno vode u registru matičnih knjiga, a koje opet utiču na tačnost i potpunost i blagovremenost vođenja jedinstvenog biračkog spiska, u smislu dostavljanja tih podataka organu koji je nadležan za donošenje rešenja na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku, i tu smo imali 279 matičara i zamenika matičara i 102 opštine ili grad.

Takođe, Upravnom inspektoratu smo, kao deo Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, na osnovu zaključka Vlade praktično naložili da izvrši vanredne inspekcijske nadzore nad primenom propisa kojima je uređen jedinstven birački spisak i praktično od septembra meseca sproveden je 261 inspekcijski nadzor sa ukupno 624 mere za uklanjanje određenih nepravilnosti, nezakonitosti, nedostataka u radu.

Želim, takođe, zbog javnosti da kažem, jer će to možda neko zloupotrebiti, pa sada reći da radili ste to u septembru, mi to radimo čitave godine i pre toga su rađeni i redovni i vanredni inspekcijski nadzori. To radimo u kontinuitetu i zato i govorimo da jedinstveni birački spisak nikada nije bio ažurniji, a da će sutradan već biti mnogo ažurniji, pre svega, zahvaljujući procesu digitalizacije, uvezivanja i matične knjige venčanih i matične knjige umrlih sa jedinstvenim biračkim spiskom. Takođe, do sada je sprovedeno 144 vanredna inspekcijska nadzora nad primenom propisa kojim se uređuje jedinstveni birački spisak.

Peta tačka, i to nisu, kao što je ovde izrečeno, obaveze, dakle to su mere koje je radna grupa predložila i koje ispunjavamo.

Dakle, što se tiče resornog ministarstva imali smo pet mera. Svih pet smo završili. Peta je izrada priručnika za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji će u svakom slučaju u velikoj meri olakšati rad ovlašćenih lica koja rade na jedinstvenom biračkom spisku. U tom smislu ne vidim da je Vlada Republike Srbije ni na koji način neozbiljno pristupila izlaženju u susret potrebama onih koji su nosioci suvereniteta ili suverenosti ove zemlje, a to smo svi mi, dakle građanke i građani ove zemlje.

Smatram da je, kao što smo i do sada radili, kao što radimo, kao što ćemo raditi nadalje, naša obaveza da na jedan odgovoran način i sam taj izborni ambijent upodobimo sa demokratskim procedurama i sa onim potrebama koje građani imaju.

Svakako da prihvatam svaku vrstu kritike. Malopre sam se i nasmejao kada čujem da se ovde govori o nekoj industrijskoj soli, o nekim kačketima i o nekim drugim stvarima. Ne znam da li ste se obraćali meni ili predstavnicima, generalno, vladajućih struktura i zato sam, sa jedne strane, da se niko ne uvredi, mislim, barem malo u pravu, jer svakako je tačno da težimo da obezbedimo jednake uslove za sve učesnike i da unapredimo taj izborni proces i svakako je to ideal kome težimo. Zato kažem da ovim izmenama i dopunama se približavamo tom idealu, a ako želimo da budemo iskreni, naravno da nikada ništa pa ni to ne može biti do kraja idealno. Treba biti iskren, ali treba biti i odgovoran i u bavljenju politikom. Naravno, nemam ništa protiv da bilo ko na bilo koji način iznosi kritike, ali te kritike trebaju da imaju i utemeljenja u činjenicama. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Samo bih na jedno prethodno izlaganje gde je izrečeno da postoji zakon i da je sramota da radimo obuke ovlašćenih lica koji rade ili vode, ažuriraju jedinstveni birački spisak. Samo želim zbog javnosti da kažem da postoji jedan tehničko tehnološki proces koji se zove digitalizacija. Postoji i tehnološka i industrijska revolucija. Zahvaljujući toj digitalizaciji mi smo uspeli i zahvaljujem se svim matičarima, naravno i svim ovlašćenim koji rade na jedinstvenom biračkom spisku, dakle, uspeli smo da povežemo matičnu knjigu, kao što sam rekao, umrlih i venčanih, sa jedinstvenim biračkim spiskom.

Zato je važno da se sva ta, da kažem, nova rešenja koja olakšavaju posao, a samim tim čine jedinstveni birački spisak ažurnijim, na pravi način prezentuju onima koji svakako rade po zakonu. Zakon postoji odavno, a primenu ovih tehničkih rešenja smo otpočeli pre nekih tri godine. Tako da je to razlog i ne vidim bilo koju vrstu sramote da oni koji zakon poštuju i primenjuju, vladaju još nekim alatima koji će pomoći da jedinstveni birački spisak bude nikada ažurniji.

Hvala.

Vrlo kratko. Dakle, ne želim da ulazim u tu političku ravan. Legitimno vi možete o tome da govorite ceo dan.

Dakle, čak i hipotetički da ste u pravu, da se neki podobni stavljaju na taj referat, onda s druge stane niste bili u pravu kada ste rekli da je sramota da se vrše te obuke. Pa, barem ti koji ne znaju šta je referat, eto, dođu na obuku, pa nauče. Ovo je, naravno, bila šala.

Radi se o vrlo opismenjenim ljudima, koji se usavršavaju, koji vredno rade širom Srbije i mislim da oni zaslužuju, pre svega, jedan visok stepen, veliku dozu poštovanja za sve ono što su radili do sada i što rade i sada i što će raditi na dalje.

Svako ovladavanje nekim novim znanjima, upotrebom nekih novih alata, može samo da pomogne, kao što sam rekao, da jedinstveni birački spisak bude nikad ažurniji i iza toga stojim. Naravno, i uveren sam da će se to videti već na sledećim izborima. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ova današnja tema je zaista od velike važnosti i potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa EVRODžAST-om Srbija je učinila još jedan veoma važan korak napred na svom putu ka EU.
Saradnja Republike Srbije sa predstavnicima EVRODžAST-a je uspostavljena još 2007. godine i do sada se ta saradnja odvijala posredstvom dve kontakt tačke koje čine Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo pravde.
Međutim, saradnja preko kontakt tačaka je bila jednosmerna, odnosno članice EVRODžAST-a upućivali su zamolnice, urgencije i upite ka Republici Srbiji, a kontakt tačke su bile dužne da odgovore bez mogućnosti da preko članica EVRODžAST-a traže isto.
Prepreka unapređenju i intenziviranju saradnje bili su propisi Republike Srbije koje je bilo neophodno doneti nakon usvajanja zakona kao što su, pre svega, Zakoni o privatnom obezbeđenju, Zakon o detektivskoj delatnosti, zatim Zakon o informacionoj bezbednosti, ali i ispunjavanja određenih tehničkih uslova kao što je izrada tzv. „pravosudnog atlasa“, kao osnovni uslov za unapređenje saradnje sa EVRODžAST-om ostalo je donošenje novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Ovakav zahtev bio je očekivan, s obzirom na to da se EVRODžAST-u velika pažnja posvećuje upravo zaštiti podataka o ličnosti, kao i da je za međusobnu razmenu podataka o ličnosti neophodno da postoji adekvatan nivo zaštite takvih podataka.
Poslednja prepreka je otklonjena usvajanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je usvojen 9. novembra 2018. godine. Pre toga su naravno pribavljeni komentari EVRODžAST-a i Evropske komisije.
Potpisivanje ovog sporazuma znači da Republika Srbija deli iste vrednosti i da je pred sebe postavila jednake ciljeve i zadatke koje je sebi odredio i EVRODžAST. Pravosudna i policijska saradnja u međunarodnim okvirima je upravo jedan od najefikasnijih mehanizama za suprotstavljanje najtežim oblicima kriminaliteta, koji se javljaju u savremenom društvu, naročito imajući u vidu da kriminal, kao što svi znamo, ne poznaje državne granice.
Prema podacima EVRODžAST-a u periodu od januara 2015. godine do kraja oktobra ove godine, dakle 2019, Srbija i EVRODžAST zajedno su radili na 143 slučaja koji uključuju teške oblike organizovanog kriminala i krivična dela iz domena pranja novca i trgovine drogama, zatim krivičnih dela prevare, kao i protiv života i tela i ličnih sloboda.
Srbija je učestvovala u šest zajedničkih istražnih timova koji su se uglavnom bavili slučajevima trgovine drogama, prisustvovali na 23 koordinaciona sastanka EVRODžAST-a.
Prema istim podacima, poslednjih nekoliko godina i u toku ove godine Republika Srbija spada u pet ili među pet država van EU, sa kojima je EVRODžAST ostvario najobimniju i najefikasniju saradnju.
Potvrđivanje Sporazuma o saradnji sa EVRODžAST-om omogući će još efikasniju saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i svih drugih bezbednosnih rizika sa kojima se sva društva, pa i naše, susreću.
Ovim sporazumom Srbija je značajno ojačala svoje kapacitete u borbi protiv organizovanog i transnacionalnog kriminala time što je omogućen pristup i neposredna razmena informacija sa kolegama iz drugih država EU.
Srbija će moći da razmenjuje lične podatke i dokaze sa tužilaštvima i drugim nadležnim organima iz cele Evrope i biće u prilici da u bliskoj budućnosti imenuje svog oficira za vezu u EVRODžAST-u, koji će upravo predstavljati neophodnu tačku saradnje.
Treba napomenuti, naravno, da Ministarstvo pravde i dalje nastavlja da postupa kao centralni organ za primenu bilateralnih i multilateralnih ugovora u oblasti međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, a da Republičko javno tužilaštvo potvrđivanjem ovog sporazuma dobija veće nadležnosti.
Potvrđivanjem ovog sporazuma realizovano je prelazno merilo i zajedničke pregovaračke pozicije EU za Poglavlje 24 i načinjen je samim tim veliki korak ka budućoj neposrednoj saradnji pravosudnih organa, koja će biti obaveza pristupanjem Republike Srbije EU. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, sa ciljem obezbeđivanja jednakih uslova za sve učesnike i unapređenja izbornog procesa u Republici Srbiji, a uvažavajući preporuke međunarodnih organizacija, u prvom redu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, Vlada je pripremila ovaj set zakona, dakle, četiri zakonska predloga koji su danas pred vama.
Ova rešenja su nastala kao rezultat preporuka Radne grupe za saradnju sa navedenim institucijama, koja je izvršila analizu svih preporuka iz Izveštaja misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava za period od 2003. godine do 2017. godine, sa ciljem, naravno, da se učesnicima izbora obezbede jednake mogućnosti u izbornom postupku.
Radna grupa je usvojila svoje preporuke koje su se odnosile i na potrebu izmena odredaba nekih važećih zakona. Radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Predlogu zakona o dopunama Zakona o javnim preduzećima i o još dva predloga koja se odnose na izmene i dopune zakona koji uređuju borbu protiv korupcije, važećeg Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, čija je primena oročena do 1. septembra naredne godine i nedavno donetog Zakona o sprečavanju korupcije koji će zameniti važeći zakon, a čija primena počinje od 1. septembra 2020. godine.
Sva četiri zakonska predloga imaju, dakle, isti cilj - unapređenje izbornog zakonodavstva i predstavljaju jednu celinu.
Važno je napomenuti da se sistemski izborni zakoni nisu menjali, već su izborna pravila ista, ona kakva su bila i na izborima 2008. godine i na izborima 2012. godine.
Međutim, kao Vlada rešeni smo da radimo na unapređenju izbornog ambijenta i ispravimo slabosti koje su nasleđene, a koje se prvenstveno odnose na upotrebu javnih resursa u predizbornoj utakmici i na funkcionersku kampanju kako bi svi učesnici na izborima imali jednake uslove i kako bi građani imali što pouzdaniji i transparentniji izborni proces.
Stoga su predložene izmene četiri sistemska zakona koja su važna za kreiranje samog izbornog ambijenta, jer uređuju finansiranje političkih aktivnosti tokom izborne kampanje, upotrebu javnih resursa, dužnosti, zabrane i ograničenja najviših državnih i javnih funkcionera i direktora javnih preduzeća, kao i postupanje Agencije za borbu protiv korupcije u sprečavanju, otkrivanju i sankcionisanju potencijalnih zloupotreba.
Konkretne mere usmerene su na potpuno razdvajanje partijskih i državnih aktivnosti tokom izbornog procesa i sprečavanje zloupotrebe javnih resursa. Da bi se to obezbedilo, najpre su navedenim zakonskim predlozima definisani, odnosno redefinisani ključni pojmovi javni resurs i izborna kampanja.
Precizirane su političke aktivnosti koje se sprovode tokom izborne kampanje kako ne bi bilo zabune u vezi sa korišćenjem javnih resursa i propisano je da je za sprovođenje aktivnosti u okviru izborne kampanje političkim subjektima zabranjeno da koriste sredstva budžeta Republike Srbije, budžeta AP i budžeta jedinice lokalne samouprave, kojima kandidati na izborima i izbornim listama kao javni funkcioneri, državni službenici, službenici u AP i jedinici lokalne samouprave ili neposredno izabrana lica raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti.
Utvrđenja ograničenja i zabrane vezane za upotrebu javnih resursa odnose se i na rad sa biračima i članstvom, održavanje i organizovanje skupova i promocija, izradu i podelu reklamnog materijala, brošura, lifleta i publikacija, političko oglašavanje, istraživanje javnog mnjenja, medijske, marketinške i konsultantske usluge i sprovođenje obuka za stranačke aktivnosti.
Takođe, propisuje se zabrana korišćenja javnih skupova kojima funkcioner prisustvuje u tom svojstvu za promociju političkih stranaka, a posebno za korišćenje tih skupova i susreta za javno predstavljanje učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanje birača da za njih glasaju na određenim izborima, odnosno da bojkotuju izbore i slično.
Sa istim ciljem predloženim izmenama Zakona o javnim preduzećima uvode se novi, dodatni razlozi za razrešenje direktora javnog preduzeća koji se odnosi na korišćenje resursa javnog preduzeća za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje službenih prostorija, vozila i inventara javnog preduzeća bez naknade, obavljanje aktivnosti vezane za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata za izbornu kampanju u radno vreme kao i vršenje pritiska na zaposlene i lica angažovana po drugom osnovu u javnom preduzeću u vezi sa eventualnom podrškom političkim subjektima ili kandidatima na izborima.
Direktor će biti razrešen dužnosti i ako mu je bilo poznato da zaposleni ili angažovani po drugom osnovu u javnom preduzeću koristi resurse javnog preduzeća za promociju političkih stranaka ili vrši pritisak na druge zaposlene i radno angažovane u vezi sa podrškom nekoj političkoj opciji ili kandidatu na izborima, a da nije preduzeo radnje za koje je nadležan da to spreči.
Pored toga, utvrđena je i zabrana korišćenja imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta javnog preduzeća u svim aktivnostima vezanim za političke stranke i izborne kampanje, kao i svaka druga upotreba javnih preduzeća u političke svrhe, a dopunjene su i kaznene odredbe tako što su predviđene maksimalne novčane kazne za odgovorno lice u javnom preduzeću ne samo ako to lice koristi sredstva preduzeća, već i ako mu je bilo poznato da se koriste, a ne preduzme radnje za koje je nadležan da spreči korišćenje resursa javnog preduzeća u političke svrhe suprotno propisanim zabranama.
Konačno, najznačajniju ulogu u sprečavanju funkcionerske kampanje i zloupotrebe javnih resursa tokom izborne kampanje ima Agencija za borbu protiv korupcije, te je bilo potrebno utvrditi posebna pravila i posebno kratke rokove za postupanje i preduzimanje pojedinih radnji i postupaka koji se sprovodi pred agencijom, a u kome se odlučuje o sankcionisanju funkcionera koji je povredio zakon u izbornoj kampanji.
Dakle, precizira se rok u kojem su organi Republike Srbije, AP i jedinice lokalne samouprave, banke, kao i pravna i fizička lica koja finansiraju političke subjekte, odnosno koja su u njihovo ime i za njihov račun obavile određenu uslugu, dužni da na zahtev Agencije za borbu protiv korupcije i u roku koji odredi agencija, a koji u toku izborne kampanje ne može biti duži od tri dana, dostave sve podatke koji su agenciji potrebni za obavljanje poslova propisnim ovim zakonom.
Predlogom zakona se, takođe, predviđa ko može pokrenuti postupak pred Agencijom za borbu protiv korupcije, pa se postupak u kome se odlučuje da li postoji povreda Zakona o izbornoj kampanji, može pokrenuti i na osnovu prijave političke stranke, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koja je podnosilac proglašene izborne liste, odnosno predlagač kandidata na izborima.
Istim članom uvodi se obaveza Agencije da po prijavi, koja se odnosi na povredu ovog zakona o izbornoj kampanji, odluči u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekt obavešten o prijavi i ako su traženi nakon isteka roka za dostavu podataka koji su Agenciji potrebni za obavljanje poslova propisanim ovim zakonom, donese rešenje kojim se utvrđuje da je ili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornoj kampanji.
Navedeni zakonski predlozi pripremljeni su u transparentnom i inkluzivnom procesu koji je sprovodila Radna grupa za saradnju sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju i Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava u koordinaciji i praćenju sprovođenja primene preporuka za unapređenje izbornog procesa, a u kome su učestvovale i domaće nevladine organizacije koje se bave izbornim procesom - CRTA, CESID i Transparentnost Srbije.
Konačan tekst predloga izmena i dopuna ova četiri zakona urađen je nakon razmatranja sugestija ovih organizacija i nakon sprovedene javne rasprave. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama su danas četiri Predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokale samouprave; Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave; Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru; Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP i jedinica lokalne samouprave; Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama.
Predloženim izmenama navedenih zakona redefinišu se rokovi od kojih počinje primena sistemskog i posebnih zakona o platama u pojedinačnim delovima javnog sektora, uslovljene potrebom da se u predstojećem periodu sprovedu dodatne finansijske analize prelaska na nov sistem plata i da se ostavi novi, primeren vremenski period poslodavcima i zaposlenima za pripremu za implementaciju novih rešenja.
Zbog potrebe da se u predstojećem periodu sprovede detaljnija procena fiskalnog uticaja, uključivanja svih zaposlenih u javnom sektoru novi sistem plata i omogući planiranje i utvrđivanje troškova rada zaposlenih prema novom sistemu plata, kako bi se sprečilo da učešće mase zarada opšte države u BDP poraste, pristupilo se izmeni navedenih zakona na predloženi način.
Prilikom pripreme navedenih propisa imalo se u vidu složenost, kompleksnost procesa implementacije zakona, koja podrazumeva značajne obaveze za poslodavce u javnom sektoru, kao i za osnivače javnih službi i drugih pravnih lica putem planiranja osnovice za obračun plata kojom treba postići finansijsku održivost republičkog, pokrajinskih i naravno lokalnih budžeta.
To je sve uslovilo potrebu da se od usvajanja navedenih zakona pa do njihove primene, ostavi odgovarajući vremenski period, čime bi se omogućilo da reforma sistema plata postigne finansijski održivi efekat počev od 1. januara 2021. godine.
Ovim putem želim da ukažem i na to da platni razredi postoje u sistemu državnih organa, počev od 1. januara 2007. godine, kada je tada usvojen reformski zakon o platama državnih službenika i nameštenika. Dakle, rad državnih službenika se već prati i plate državnih službenika se zavisno od vrednovanja rada kreću kroz platne razrede.
Platni razredi znače da se praktično plate povećavaju zaposlenima na bazi kvaliteta njihovog rada, čak i u slučaju da se ne povećava osnovica na osnovu koje se obračunava plata. Platni razredi znače dobro upravljanje učinkom i ljudima, koje naravno treba da prati nagrada kroz platu.
Naše opredeljenje je da se kroz reformu sistema plata omogući primena platnih razreda za celokupni javni sektor. Predlažemo da se početak reforme odloži za još jednu godinu, imajući u vidu kompleksnost ovog procesa.
Naime, reforma se odnosi na preko 400 hiljada zaposlenih u raznim ustanovama, državnim organima, javnim agencijama, jedinicama lokalne samouprave koji moraju da budu pripremljeni za promenu, jer će one da implementiraju kada reforma počne.
Specifičnosti svakog dela javnog sektora moraju da se analiziraju i važe kroz sistem plata, dodatka i drugih prava koje proizilaze iz rada, kao i kroz proces planiranja finansijskih troškova rada. Dakle, treba voditi računa da zdravstvo ima dežurstva i drugačiju organizaciju rada zbog potrebe pružanja neprekidne zdravstvene, odnosno neprekidne dostupnosti zdravstvene zaštite. Prosveta se razlikuje u pogledu organizovanja, pa i do samog finansiranja, od predškolskog preko osnovnog i srednjeg, pa i do visokog obrazovanja. Nauka je takođe u reformskom procesu finansiranja. Organi lokalne samouprave prolaze kroz reformski proces u radnim odnosima.
Sve to naravno uslovljava da je obimna finansijska analiza svakog sektora, načina njihovog organizovanja, načina njihovog finansiranja i troškova rada neophodna da bi se napravio smislen i budžetski održiv prelazak na novi sistem u svim delovima javnog sektora. Za svo ovo vreme, dakle od 2015. godine kada je rešeno da se uđe u reformu, urađen je i još uvek se radi na ogromnom delu posla koji treba da omogući da reforma otpočne.
Doneta su četiri nova zakona o platama posle dugih pregovora sa sindikatima i drugim zainteresovanim stranama. Dakle, Sistemski zakon, Zakon za javne službe, za AP i jedinice lokalne samouprave i Zakon za javne agencije.
Pripremljen je nacrt još jednog zakona koji tretira državne službenike, koji je prošao kroz javnu raspravu. Urađena su takođe radna mesta u javnom sektoru kroz usvojeni katalog radnih mesta i naravno da se promene u radnim mestima sve vreme prate kroz katalog i samim tim i usklađuju. To je jedan živi organizam, jedna kontinuirana aktivnost.
Izvršena je takođe implementacija kataloga u sistematizaciji svih javnih službi. U završnoj fazi je priprema za usvajanje kataloga radnih mesta nameštenika u državnim organima i organima AP i jedinice lokalne samouprave. Usklađen i šifarnik registra Trezora sa katalogom radnih mesta, kao podrška finansijskoj analitici i adekvatnog praćenja zaposlenosti u javnom sektoru.
Razgovaralo se sa svi ministarstvima i sindikatima o vrednovanju radnih mesta, što treba da rezultira donošenjem uredbe o koeficijentima za radna mesta iz kataloga. Takođe, ono što nas očekuje, to je nastavak razgovora sa sindikatima i to je još jedan veoma važan deo procesa koji treba da izvršimo i naravno da završimo, kako bi se postigao što je moguće veći konsenzus oko konačnih rešenja pre implementacije 1. januara 2021. godine.
Radi se takođe analiza zatečenih isplata plata kod svakog poslodavca u javnom sektoru, kao i finansijska analiza mogućih opcija po kojima bi reforma mogla da se postepeno implementira kada započne primena zakona. Znači, radi se, praktično, o veoma kompleksnom, zahtevnom, finansijski pre svega osetljivom procesu koji mora da bude izveden do kraja tako da možemo pouzdano da kažemo kako će reforma uticati na budžet i kako na platu svakog zaposlenog.
Ako imamo u vidu da su ovakvi reformski procesi u drugim državama pripremani, implementirani u sistem i duže od 10 godina onda treba zaista i uvažiti razloge zbog kojih se jedna ovako ozbiljna reforma ne može sprovesti ni u Srbiji u tako kratkom roku. Naročito što ovom reformom ne smemo da ugrozimo budžetsku stabilnost postignutu u prethodnom periodu.
Na kraju, ja se nadam da ćete svakako u danu za glasanje podržati predlog izmena ova četiri zakona i nadam se da ćete uvažiti i argumentaciju koja tretira ovo pitanje i sva obrazloženja koja smo dali, jer se zaista radi o jednom veoma zahtevnom, kompleksnom procesu koji radimo zajedno sa Ministarstvom finansija i čitava Vlada je vrlo posvećena ovoj tematici i najvažnije je da kada uđemo u implementaciju samog reformskog dela reforme sistema plata važno je da to bude i smisleno i finansijski održivo i da bude pre svega u interesu onih na koje se odnosi, a to su, kao što sam rekao na početku, preko 400.000 ljudi koji rade u našim javnim službama, organima, agencijama itd.
Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Upravo na tragu ove inspirativne diskusije koju je iznela narodni poslanik Vjerica Radeta, samo želim zbog javnosti da ukažem na određene stvari koje korespondiraju sa istinom.
Dakle, što se tiče platnih grupa i platnih razreda, da one postoje i uvedene su, postoje u sistemu državnih organa, uvedene su počev od 1. januara 2007. godine i tada je usvojen Zakon o platama državnih službenika i nameštenika i tada je taj zakon bio reformski.
Kao što znate, državni organi obuhvataju ministarstva, posebne organizacije, organe u sastavu ministarstava, zaposlene u sudovima, pravobranilaštvima, tužilaštvima i naravno, zaposleni u nezavisnim državnim organima. Postoji 13 platnih grupa i osam platnih razreda. Što se tuče napredovanja, svake dve godine je moguće da na osnovu učinka i ocenjivanja se podigne državni službenik za jednu platnu grupu. Ono što jeste naša intencija to je da ovaj obuhvat od otprilike 40.000 zaposlenih na koji se ovaj sistem odnosi, podignemo na sve javne službe, što bi iznosilo preko 400.000.
Kritika da ovde nismo izneli opravdanje zašto se ovo odlaže, mislim da ne stoji. Vrlo jasno sam rekao koji su razlozi i kolika je kompleksnost uvođenja implementacije ovog reformskog sistema plata. Mislim da je mnogo važnije da to uradimo na jedan mudar, pametan, koliko je moguće brz, ali ne brzoplet način.
Tačno je da su ministri i razne vlade obećavale reformu sistema plata i to uopšte nije sporno, ali mislim da od 2015. smo uradili mnogo toga kako bi došli u poziciju da ovaj sistem primenimo od 1. januara 2012. godine. Ne vidim bilo šta sporno u tome što sam dao argumentaciju zašto, praktično, odlažemo primenu do 1. januara 2012. godine.
Mi ranije nismo imali ni ta četiri nova zakona o platama niti smo imali sistemski zakon, niti smo imali katalog radnih mesta, niti su, praktično, vršene implementacije kataloga radnih mesta u sistematizaciji svih javnih službi. Kada govorimo o javnim službama, dakle govorimo, ponavljam, o 400.000 ljudi, o specifičnostima koje postoje u raznim javnim službama od zdravstva, prosvete, socijale, kulture, turizma itd, o otrebi da se razgovara i sa ministarstvima i sa resornim ministrima i naravno, sa sindikatima, kako bi došli do najmanjeg zajedničkog imenitelja, ili do nekog, što je moguće višeg konsenzusa.
Tako da, rekao bih da smo dali vrlo jasnu argumentaciju, ali ćemo imati prilike da je ponavljamo tokom ove sesije, tako da, ne vidim u tome bilo kakav problem.
Što se tiče pomenutog deficita inspektora u raznim inspekcijama kojih ima, ako se ne varam, 44 na nivou Republike, ja bih samo podsetio da je Vlada Srbije donela zaključak na osnovu akcionog plana i jedne funkcionalne analize u funkcionisanju inspekcije koje je radilo koordinaciono telo za inspekcijski nadzor, taj zaključak predviđa prijem 1.281, ako se ne varam, precizno, novog inspektora u periodu od sledeće tri godine. Status inspektora smo, takođe, podigli, samim tim i njihova primanja tako da ni ova kritika koja je dobronamerna, uveren sam, ne stoji u svom punom kapacitetu.
Ono što je takođe važno, govorimo o tom navodnom ocenjivanju koje nije objektivno, koje može nekada da vodi ka zloupotrebama. Mi smo se i sa tim uhvatili u koštac i mi smo prošle godine, u ovom domu ste glasali, kako ko naravno, ali je donet Zakon o državnim službenicima u državnim organima, gde smo uveli kompetencije i gde želimo da objektivizujemo tu ocenu i da prosto dovedemo stvari u red, na taj način. Mislim da smo i tu pokazali spremnost i ozbiljnost da praktično na jedan nov način upravljamo i ljudima i učinkom tih ljudi, kako bi oni bili nagrađivani.
Na tragu onoga što ste i vi rekli, uveren sam da i vi smatrate da je uvođenje platnih grupa i platnih razreda nešto što je potrebno državi Srbiji, zaposlenima u javnim službama, kasnije naravno da proširimo i taj obuhvat i na druge. Uveren sam da ćemo to učiniti sa 1. januarom 2021. godine. Videćemo sve benefite koje jedna takva reforma sistema plata nosi, pre svega po zaposlene, ali i po funkcionisanje samog sistema.
Što se tiče zakona mog kolege, Zorana Đorđevića, uveren sam da će imati sasvim jasnu argumentaciju, imajući u vidu da je trenutno službeno odsutan, ali se vrlo brzo vraća. Imamo čitav dan ili možda dva dana ili tri dana pred nama, gde će jasnom argumentacijom pojasniti ono što je upućeno kao kritika prema efektima ovog zakona. Hvala.

Ja se zaista zahvaljujem na ovom pojašnjenju.
Nikada mi nije namera bila da koristim bilo koju tešku reč, ne daj Bože da govorim o tome da neko iznosi laži, jer to svakako ne očekujem od bilo kog odgovornog narodnog poslanika, ali kada kažem da nešto ne korespondira sa istinom, to je činjenica. Činjenica je da platni razredi i platne grupe ne postoje npr. na nivou jedinica lokalnih samouprava, a to je izneto u prethodnom obraćanju.
Dakle, rekao sam po kom zakonu i u kojoj sferi se platne grupe i platni razredi, u kojoj sferi postoje. Rekao sam da ima 13 platnih grupa, osam platnih razreda i da se to odnosi na oko 40.000 zaposlenih.
U pravu ste i vi kada ponavljate ono što je predsednica Vlade rekla, da je potrebno da se uvedu platne grupe i platni razredi u čitavom javnom sektoru, dakle, i vi i premijerka i ja, kada o tome govorimo. Dakle, govorim o tome da pravimo mnogo veći obuhvat na taj način, tako da ne vidim bilo koji razlog za nerazumevanje, polemiku.
Ovo ne vidim uopšte kao polemiku. Mislim da je korisno da svojom kritikom ukažete na eventualne probleme, a da mi, ukoliko smo u mogućnosti, odgovorimo časno, pošteno i jasno. Ja se trudim da to radim i to ću učiniti i nadalje. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Zaista sam zahvalan svim narodnim poslanicima iz svih poslaničkih grupa koji su ovu raspravu pretvorili u jednu demokratsku razmenu mišljena uz iznošenje argumentacije pro i kontra.
Ono što je svakako značajno, zbog javnosti i zbog građana, to je najviši pravni akt naše zemlje, mislim da je značajno reći da nije pomenut, po meni, najvažniji član Ustava, a to je član 190. Ustava, stav 1. tačka 1) koji jasno definiše da lokalne samouprave uređuju i obezbeđuju obavljanje i razvoj komunalne delatnosti. Dakle, uređuje i obezbeđuje. Takođe, neki od šefova poslaničkih grupa, na tragu onoga što ste praktično polemisali, pomenuli su i član 137. koji se tiče poveravanja, naravno, posla. Ono što je suštinski ovde najvažnije, dakle, svi ovi amandmani od jutros pa naovamo su vezani za član 18. i za ovlašćenja iz člana 18, a kasnije se razrađuju u članu 26. i to je ono što je takođe bitno ukazati.
Pomenuto je pitanje o audio i video snimanju. Video snimanje postoji, kao što znate, već deset godina. Sada jeste dodato audio snimanje. Ono što je važno zbog javnosti, to je da je i preporuka Zaštitnika građana da se uvede snimanje kod postupanja komunalne policije. Doneće se, naravno, i pravilnik koji uređuje način snimanja i obaveštavanje o nameri snimanja i ovde se ni na koji način ne radi o onom snimanju ili prisluškivanju koje se čini po nalogu tužilaštva. Dakle, prosto nije uporedivo te dve stvari mešati.
Postavljeno je pitanje da li komunalna milicija ili služba komunalne milicije treba da bude deo Ministarstva unutrašnjih poslova ili deo policije. Komunalna milicija je stvorena zbog poslova iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave i svakako policija ne može da obavlja poslove jedinice lokalne samouprave. Drugi razlog je rasterećenje sastava policije, policija ne može da stigne i da pokrije sve situacije koje se dešavaju u kršenju komunalnog reda u svim opštinama širom Republike Srbije.
Sva ovlašćenja koja se ovde uvode su praktično ista i komplementarna važećem zakonu, osim zaustavljanja i pregleda vozila i prikupljanja obaveštenja. Zaustavljanje i pregled vozila je utvrđen Zakonom o prevozu putnika u drumskom prevozu i ovo je praktično samo usklađivanje sa postojećim zakonom, o čemu smo govorili juče.
Pomenuta je i bojazan ko će vršiti ulogu komunalnih milicajaca, o kakvim se psihofizičkim sposobnostima tih ljudi radi. Samo želim da napomenem da je svakako predviđena bezbednosna i psihološka provera svih kandidata za komunalnu miliciju, da pre zapošljavanja u komunalnoj miliciji u policijskim centrima za obuku policajaca borave dva i po meseca, tako da ni na koji način ne postoji bojazan da će taj posao raditi neko drugi ili neko ko nije dostojan tog posla ili neko ko može da ugrozi na bilo koji način društvenu ulogu i te službe ili ne daj bože bezbednost građanki i građana Srbije.
Podsećam na ono što smo govorili juče i u načelnoj raspravi. Dakle, primer Beograda na najbolji način definiše da nije bilo zloupotrebe ovlašćenja, imali smo prvo preventivnu, dakle to je 14 hiljada upozorenja u 2018. godini, imali smo 123 hiljada postupanja u 2018. godini, a sredstva prinude su korišćena samo u 16 slučajeva i to osam puta fizička snaga, sedam puta lisice i jedanput palice. Dakle, mislim da je sasvim jasna diskrepanca između broja postupanja i primene sredstava prinude.
Ono što je takođe važno, jedan od šefa poslaničkih grupa je pročitao, odnosno ukazao na, veoma korektno i kvalitetno, na član 26. predloženog zakona, ali drugi stav je takođe važan, odnosno treći stav ovoga člana, koji glasi – na način upotrebe i ograničenja, u vezi sa upotrebom sredstava prinude, kao i pravnu i drugu pomoć, u vezi sa njihovom upotrebom, shodno se primenjuje zakona kojim se uređuju unutrašnji poslovi i podzakonski akti o policijskim ovlašćenjima i načinu obavljanja policijskih poslova. Tako da, i taj argument prosto ne stoji, iz još jednog razloga. Glavni partneri u radnoj grupi, koja je radila na ovom zakonu o komunalnoj miliciji, su upravo predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova.
Tako da je sve rađeno u koordinaciji, ja sam i u načelnoj raspravi izrazio zahvalnost MUP-u, zbog toga što smo došli do jednog kvalitetnog rešenja, koje predlažemo vama, koje se tiče, pre svega društvene uloge službe komunalne milicije, na polju uvođenja i vođenja reda, o komunalnom redu i to se ostavlja, pre svega kao mogućnost, a ne kao obaveza, iz razloga što ovo jeste delokrug rada jedince lokalne samouprave, a politički možemo da ili može te, to nije moja uloga u ovom kapacitetu danas ovde, da razmatrate ili započnete, ili zapodenete polemiku da li želimo centralizovan ili decentralizovan sistem.
Mislim da je mnogo važnije obratiti pažnju na potrebu da se mnoge funkcije, pa i ova na neki način decentralizuju i da opštine, ili jedinice lokalne samouprave, u ovom konkretnom slučaju imaju mogućnost da, u skladu sa onim što je u fokusu njihovih prioriteta, osnuje ili ne, službu komunalne policije.
Želeo sam da prosto odgovorim na neka, od postavljenih pitanja. Razumem manir političke borbe, razumem amandmane koji se, pre svega tiču člana 18, kasnije će biti amandmana i po članu 26, koji razrađuje ovaj član 18, a tiče se dakle ovlašćenja i razrade tog člana, ali mislim da je zbog građana i građanki Srbije, veoma važno da pre svega ukažem na to da se ovde ni na koji način ne krši Ustav Republike Srbije, kao najviši pravni akt.
Boraveći u ovom domu dugi niz godina, shvatio sam da je uvek dobar argument pozvati se na kršenje Ustava, jer to može da zazvuči veoma snažno i jako i da alarmira na neki način onoga kome se narodni poslanik obraća, to svakako jesu nosioci suvereniteta ove zemlje. Iz tog razloga sam želeo da razdvajam sve te sumnje i bojazni koje su, naravno u nekim delovima i legitimne, kao što je legitimno da govorimo o jednom od ovlašćenja, dakle o dovođenju ne govorimo o privođenju ili o legitimisanju.
Dakle, nisam primetio da je u primeni Zakona o komunalnoj policiji, u odnosu na ovo ovlašćenje dovođenje, u prethodnih 10 godina bilo, bilo kakvih kardinalnih pritužbi u tom smislu. Tako da, to bi vam bilo isto kao kada bi rekli da, kada govorio o ovim psihofizičkim odlikama komunalnih milicajaca, kao kada bi rekli da treba zabraniti pripadnicima MUP da nose oružje, jer ne daj bože, mogu nekoga da ubiju.
Dakle, prihvatam političku borbu, argumentaciju, ponekada i banalizovanje nekih stvari, ali prosto zbog javnosti, zbog građana mislim da je važno da ukažem na značaj zakona koji je Vlada Republike Srbije i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ovde predložilo. Ne samo na značaj nego i na suštinu i društvenu ulogu službe komunalne milicije koja će se svakako u nekom budućem periodu videti. Siguran sam da će biti od pomoći i MUP ali pre svega građanima, a kako građanima tako i lokalnim budžetima, jer je i to način da se praktično ne samo uvede komunalni red, i ne samo da se pozabavimo javnim redom i mirom, nego da se naravno u saradnji uz koordinaciju sa nadležnim inspekcijama popuni i budžet lokalnih samouprava. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.
Naravno da je u ovom domu lepo slušati razmenu mišljenja i to je sve u redu, ali mislim da je važno i po pitanju ovog amandmana povesti računa o tome da je Vlada Republike Srbije i u ovom, a i u prethodnim mandatima uradila mnogo na realizaciji kapitalnih projekata u saobraćajnoj infrastrukturi, u energetskoj infrastrukturi i da to na neki način omogućava da budemo mnogo prijemčiviji, privlačniji za potencijalne investitore, samim tim i za otvaranje novih radnih mesta i taj život živimo.
Dakle, svesni smo svega onoga što se danas u Srbiji događa.
Što se tiče konkretnog amandmana, tačno je ovo što je prethodni govornik izgovorila, s tim što nije obrazloženje pročitano do kraja.
Dakle, amandman se ne prihvata iz razloga što putarina treba da obezbedi povraćaj troškova izgradnje. To je tačno. Održavanja, poslovanja i razvoja u vezi sa izgrađenom infrastrukturom.
Takođe, ono što je važno istaći, zbog javnosti, zbog građana, to je da su cene materijala, kao što se i navodi u obrazloženju energenata i opreme koja se korist za održavanje autoputeva, regionalnih puteva, pa i lokalnih puteva, cenovno porasli u odnosu na 2009. godinu u rasponu od 23 do 32%.
Da je cena putarine poslednji put povećana 2017. godine za 10%, a da je pre toga poslednji put menjana 2009. godine. Mislim da, naravno postoji ovde prostor i za političku borbu, neću reći za, ne želim da se bilo ko prepozna i zaista molim da to ne tumačite na taj način, možda i za politikanstvo, ali ono što je važno, važno je da se saobraćajna infrastruktura u ovoj državi uredi u skladu sa potrebama jedne moderne države 21. veka i da povedemo računa o tome šta sve to nama omogućava.
Takođe, veoma je važno sagledati šta je struktura korisnika naših autoputeva. Dakle, ovde ne govorimo isključivo o privatnim licima, na žalost ima i ovih slučajeva gde oni koji su zaista lošijeg imovnog stanja, ali imamo i mnogo kamiona koji u sve većem broju prolaze našim autoputevima, time država i budžet dobija enormno viši stepen sredstava i u tom smislu ne vidim razlog da se na ovakav način govori o bilo realizovanim infrastrukturnim projektima, bilo o onima koji su najavljeni.

Ja se izvinjavam.