Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o glavnom gradu su svakako veoma značajne, imajući u vidu da evo već nakon skoro 12 godina se suštinski uvodi jedan viši stepen decentralizacije i prenošenja nadležnosti sa nivoa Republike na grad Beograd, ali naravno ostavljajući i mogućnost da se unutar gradskih opština ta decentralizacija sprovede na način i u maniru koji će dovesti do toga da sve usluge građanima, građankama i privredi budu na jednom višem stepenu raspoloživosti.
Dakle, donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama važno je zbog potrebe da se gradu daju nadležnosti koje će omogućiti njegovo bolje funkcionisanje, a građanima, kao što sam rekao, pružanje efikasnijih usluga. Upravo ovi ciljevi su zacrtani i u reformi javne uprave. Kao što znate, reforma javne uprave je jedan od tri kriterijuma ili noseća stuba naših evropskih integracija. Reformom javne uprave koordinira Ministarstvo na čijem čelu se trenutno nalazim i mislim da je jedan od kvalitativnih pomaka i to da ćemo imati veće učešće javnosti u samom donošenju i usvajanju politika, sledstveno tome i podizanje poverenja građana u državne institucije i ono što je svakako važno, da bismo došli do tih ciljeva važno je da obezbedimo mehanizme planiranja, upravljanja i kontrole institucija javne uprave.
Kao što sam rekao u uvodu, ovaj zakon se u najvećoj meri pre svega tiče decentralizacije. S jedne strane, dakle, radi se o prenosu nadležnosti sa republičkog na nivo grada Beograda, ali se takođe bavi i stvaranjem uslova za dalju unutrašnju decentralizaciju grada Beograda, bilo da je reč da se ovim prepozna uloga gradskih opština u obavljanju određenih nadležnosti ili da se stvaraju uslovi da grad svojim statutom prenese određene poslove gradskim opštinama.
Unutrašnjom decentralizacijom grada Beograda stvaraju se uslovi da gradske opštine, kao tradicionalne opštine, u punoj meri ostvaruju svoje potencijale za razvoj, privlačenje investicija, čime mogu da se ostvaruju praktično kao da su jedinice lokalne samouprave. Sve ovo, naravno, može da proizvede i veću efikasnost i bolje usluge ka našim građanima koji su nosioci suvereniteta naravno i grada Beograda, ali naravno takođe i boljih usluga za privredu.
Podsećam da ovde govorimo o tradicionalnim opštinama grada Beograda koje su se do sada, kao što svi znate, pre svega oni koji žive u Beogradu ili se bave politikom u Beogradu, dovijale, snalazile pojedinačnim inicijativama kako bi bile efikasnije i podastrle građanima sve usluge koje su im stajale na raspolaganju. Koliko sam informisan, postoji jedan pozitivan primer u Kaluđerici gde je napravljen jedan uslužni centar kako bi se upravo građanima omogućilo da ostvare sva svoja prava u komunikaciji sa upravom, primenjujući Zakon o opštem upravnom postupku i softversku platformu e-ZUP o elektronskoj razmeni podataka i kako građani ne bi morali iz Kaluđerice da dolaze, da putuju mnogo duže kako bi ta svoja prava ostvarili. Ali, mislim da je došlo vreme da se na to dobijanje stavi tačka i da se krene jednim sistemskim rešenjem.
Takođe, donošenjem ovih izmena i dopuna potrebno je uskladiti odredbe ovog zakona sa mnogim sektorskim zakonima koji su doneti u prethodnom periodu. Podsećam, ovo je prvi put nakon 12 godina da se suštinski rade izmene i dopune, suštinske izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Ti sektorski zakoni su svakako interesantni zato što uređuju pojedina pitanja od značaja za rad i funkcionisanje lokalne samouprave.
To su naravno Zakon o lokalnoj samoupravi, zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Zakon o javnoj svojini, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, Zakon o smanjenju od katastrofa i upravljanjem vanrednim situacijama, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave.
Glavni grad, kao što znate, i Ustav ga prepoznaje kao posebnu jedinicu lokalne samouprave, do sada se po nadležnostima nažalost nije razlikovao od svih ostalih jedinica lokalne samouprave u Srbiji, a svi znamo da je mnogo kompleksniji u pogledu organizacije u usluga koja je u obavezi da pruži građanima i privredi. Izmenama i dopunama ovog zakona predlaže se proširenje nadležnosti grada čime se ostvaruje ustavna odredba i to iz člana 189. stav 5. koji upućuje na mogućnost da se Zakonom o glavnom gradu mogu poveriti i druge nadležnosti, osim onih koje su poverene opštinama i gradovima.
Svi smo bili naravno svesni obima, ali smo predložili niz izmena i dopuna, koje menjamo nadležnosti koje se daju glavnom gradu. Moram naravno istaći da smo pre svega bili vođeni potrebom da Beograd u punom kapacitetu, u potpunosti bude u poziciji da može da vodi brigu i pruža usluge građanima i privredi na jedan sveobuhvatan, celovit i efikasan način. Izmene i dopune se temelje na bazi njegovog posebnog ustavno-pravnog položaja i u skladu sa postojećim razvijenim, stručnim, organizacionim i kadrovskim kapacitetima koji svakako postoje u gradu Beogradu.
Navešću vam nekoliko primera koji ukazuju na to kako će pojedina ovlašćenja obezbediti kvalitetnije pružanje usluga građanima u skladu sa kapacitetima grada. Smatrali smo važnim da se omogući osnivanje javnih preduzeća od strane pojedinih gradskih opština na teritoriji grada Beograda. Ovde se naravno radi i o javnim komunalnim preduzećima, s obzirom da je uređivanje obezbeđivanje komunalnih delatnosti jedna od izvornih nadležnosti jedinice lokalne samouprave. Tako su pojedine od tih delatnosti, odnosno obezbeđivanje uslova za njihovo obavljanje raspodeljene između grada i gradskih opština Barajeva, Grocke, Lazarevca, Mladenovca, Obrenovca, Sopota i Surčina. Tako imamo slučajeve, one decenijama ulažu u komunalne sisteme a van su, suštinski su van sistema upravljanja. Kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje, pa i u određenim slučajevima finansiranje rada tih javnih preduzeća, smatramo da je neophodno da se predvidi mogućnost osnivanja javnih preduzeća od strane gradskih opština. Pogotovo ako se ima u vidu da se prvenstveno radi o tzv. rubnim, gradskim opštinama koje se nekada imale zakonsku mogućnost da osnivaju javna preduzeća i koja su upravo obavljanje određenih komunalnih delatnosti organizovale na taj način što su osnivale svoja javna preduzeća.
Izmenama predlažemo da su nadležnost grada uvrsti u uređivanje i obezbeđivanje poslova koje se odnose na izgradnju, rekonstrukciju i upravljanje javnim putevima. Na ovom primeru grad Beograd raspolaže, i toga smo svi svesni, neophodnim sredstvima i kapacitetima za upravljanje tim putevima na svojoj teritoriji, pa se ova izmena predlaže radi otklanjanja nedoumica u primeni Zakona o putevima.
Ostavljena je mogućnost da se statutom grada Beograda preciznije urede odnosi između grada Beograda kao jedinice lokalne samouprave i gradskih opština obrazovanih na teritoriji grada, u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Ovo svakako svi zajedno imajući u vidu ne tako daleku prošlost možemo da ocenimo kao veoma značajno i koliko je u stvari važno da svi nadležni, pre svega, preventivno i pravovremeno deluju u slučaju elementarnih nepogoda.
Predlažemo i da grad Beograd kroz odredbe statuta može da dodeli gradskim opštinama poslove koji se odnose na simbole, nazive, naseljenih mesta u jedinici lokalne samouprave. O nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti, zaseoka i drugih delova naseljenih mesta na svojoj teritoriji uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave. Ovo je svakako nadležnost skupštine jedinice lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, ali radi efikasnijeg, celishodnijeg, bržeg obavljanja tih poslova i pojednostavljivanja procedura za njihovo obavljanje predlažemo da grad Beograd ove poslove može poveriti gradskim opštinama.
Predlažemo da grad imenuje i razrešava direktore ustanova dečije zaštite imajući u vidu da je grad njihov osnivač, kao i da grad kao što znate utvrđuje mrežu tih ustanova. S obzirom na brojnost javnih manifestacija i nedovoljnu regulativu u toj oblasti, ukazala se potreba da grad Beograd utvrđuje i uređuje održavanje javnih manifestacija od značaja za grad i prilikom utvrđivanja i održavanja javnih manifestacija, grad bi se rukovodio sektorskim zakonima, uređenje ove oblasti, načina finansiranja troškova. Na ovaj način značajno bi doprineo transparentnosti ulaganja sredstava.
U skladu sa Strategijom podsticanja rađanja koja je usvojena 2018. godine, predlaže se da grad Beograd sprovodi mere i finansira projekte u cilju podsticanja nataliteta na svojoj teritoriji, a sve naravno ovo imajući u vidu da grad Beograd raspolaže potrebnim kapacitetima, da obezbedi naravno ta sredstva i da te mere sprovodi.
Predložili smo i preciznije nadležnosti grada Beograda predviđene Zakonom o trgovini i Zakonom o turizmu u vezi sa privremenim objektima i pokretnim sredstvima sa kojim se obavlja trgovina na malo, kao i mesta gde se nalaze ovi objekti. Tu posebno treba obratiti pažnju na blizinu predškolskih i školskih ustanova, zdravstvenih centara i tako dalje.
S obzirom na raznolik karakter područja koja se nalaze na teritoriji grada Beograda od urbanih do seoskih potrebno je urediti nadležnost grada Beograda u oblasti držanja i zaštite domaćih i egzotičnih životinja. Izmenama i dopunama zakona želeli smo da osiguramo učešće grada Beograda, na jednom višem nivou i u oblasti odlaganja komunalnog otpada sve u cilju doprinosa zaštiti životne sredine što je od velike važnosti na teritoriji glavnog grada kao i nadležnost grada da donosi program mera prevencije stvaranja otpada od plastičnih kesa sa planom za njegovo sprovođenje.
Želim da istaknem i finansiranje protivgradne zaštite na teritoriji grada. Nekome će se to učiniti možda kao jedan nebitan delić tog mozaika ali imali smo ranije situacije da upravo zbog nekih proceduralnih razloga i zbog nemogućnosti da same gradske opštine isfinansiraju protivgradnu zaštitu, šteta nastupi, a da nas sama procedura u tome sprečava i mislim da je ovo takođe veoma značajno, kao što je značajna i tzv. poljo-čuvarska služba.
U oblasti poljoprivrede smatramo značajnim da se nadležnosti grada zaokruže ovlašćenjem da obavlja poslove poljoprivredne inspekcije u delu kontrole nad primenom mera koje propisuje grad Beograd za vlasnike ili korisnike poljoprivrednog zemljišta, kao i kontrole korišćenja poljoprivrednog zemljišta u odnosu na godišnji program zaštite unapređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji donosi grad Beograd.
Ono što je i zbog Beograđana, Beograđanki ali i naravno svih građana Srbije važno istaći moramo da znamo da je Beograd druga poljoprivredna celina na nivou čitave Republike Srbije, posle Vojvodine ima oko 240 hiljada hektara od čega se 150 hiljada hektara obrađuje. I u nekom prethodnom periodu to nije bilo dovedeno do savršenstva, a kada kažem nije bilo dovedeno govori o kontroli iznajmljivanja zemljišta i na ovaj način će biti bolja kontrola, transparentnija, a samim tim će biti veći prihod u budžetu.
Istovremeno jedan od, rekao bih, važnih i sasvim relevantnih i racionalnih argumenata da se ove izmene i dopune zakona donesu u hitnom postupku jeste činjenica da smo predvideli preciziranje nadležnosti grada za izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Upravo su odredbe koje se odnose, dakle, na ovu oblast značajne za ubrzanje realizacije pokrenutih postupaka u vezi sa izgradnjom, ali i sa ozakonjenjem objekata i završetka ovog veoma zahtevnog, obimnog, složenog posla koji je oduzimao mnogo vremena i pravio jedno usko grlo koje smo na ovaj način praktično probili. Mislim da je to jedan veliki i značajan iskorak napred.
Ono što svakako jeste značajno to je da će, po onome što su gradski čelnici već najavili, ali to će biti predmet, naravno, njihovog rada u gradu Beogradu, to je da će građevinske dozvole u prigradskim opštinama biti izdavane za veći broj kvadrata. Takođe, u prigradskim za veći broj kvadrata nego u ovim gradskim.
Isto se događa i po pitanju legalizacije, to je koliko sam informisan, plan i mislim da će to u velikoj meri rasteretiti čitavu ovu situaciju koju smo imali, upravo centralizovanim jednim sistemom koji je i doveo do stvaranja tog uskog grla, a to je naravno bila politika koja se vodila ranije, dakle pre 2012. godine. Kao što znate Zakon o glavnom gradu je donet 2007. godine, jel tako?
Sve navedene izmene za svrhu imaju da se materijalizuju odredbe Ustava i zakona koje grad Beograd prepoznaju kao posebnu jedinicu lokalne samouprave, odnosno da grad Beograd stekne i prava, ali i obaveze za obavljanje onih nadležnosti za koje ima kapacitete i potrebu da ih uređuje. Kako bi se, naravno, pojednostavile procedure za ostvarivanje prava građana i privrede, na taj način moći ćemo da podignemo kvalitet pružanja usluga od strane grada ka našim sugrađanima.
Dovoljno je da uzmete analizu koliko je investitora ili investicija došlo u neke od opština, na primer u Sremu, hajde da pomenemo Staru Pazovu, Sremsku Mitrovicu, Rumu, a Stara Pazova se naslanja na Surčin i Surčin nije bio u toj mogućnosti, dobro na Batajnicu, ali jednim delom i na Surčin, nije bio u toj mogućnosti da iskoristi mogućnost da na jednoj istoj ili sličnoj, identičnoj teritoriji sa svim infrastrukturnim potencijalima privuče investicije. Tako da, mislim da ovo svakako jeste veoma značajno.
Na kraju, ono što želim da kažem, to je da podsetim da je grad Beograd i administrativni i privredni i kulturni i razvojni i univerzitetski centar zemlje i da u njemu po poslednjem popisu iz 2011. godine, živi 23% ukupne populacije države Srbije.
Najvažnija vrednost, dakle, koju donose izmene i dopune ovog zakona jeste naravno decentralizacija, odnosno poveravanje većih nadležnosti gradu Beogradu, kako bi kao najbliži građanima adekvatno odgovorio na njihove potrebe, ali donosi i bolju podelu poslova između grada i gradskih opština i tako mogućnost da grad prenese svoje izvorne nadležnosti na gradske opštine.
Smatramo da Beograd i njegove gradske opštine za to imaju, svakako, i mogućnosti i kapaciteta i vreme je zaista bilo da im to i omogućimo. Hvala vam.