Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama su danas tri izuzetno važna zakona, koja će suštinski promeniti i unaprediti oblasti koje definišu i koje će otvoriti jedan ogroman, a do sada neiskorišćeni potencijal investicija u oblasti našeg društva koja su do sada iz razloga nepostojanja zakona, ali i iz razloga upravo velikih problema koji su se gomilali decenijama, koji su opterećivali upravo ove oblasti. Danas su pred nama tri važna zakona. Pre svega, to je Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, to je Zakon o komunalnim delatnostima i dopuna Zakona o održavanju stambenih zgrada.
Na samom početku hoću da kažem da je ogromnim radom Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja zajedno sa velikim brojem stručnjaka i eksperata koji dolaze iz lokalnih samouprava, naših fakulteta, univerziteta, stručnih organizacija, nevladinih sektora, u javnim raspravama, pre svega, potvrđena je okolnost donošenja ovih zakona, da bi se završio jedan ciklus reformi koje je ovo ministarstvo započelo 2008. godine i kojim je podrazumevalo da sve one oblasti koje su bile nereformisane, a koje su bile u rukama ovog ministarstva, moraju da budu reformisane na način da zakoni koji se donesu budu primenljivi, budu efikasni, obezbeđuju nove investicije otvaranja radnih mesta, usaglašavanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i, naravno, da budu na ponos i čast svih onih koji te zakone koriste i koji ih primenjuju i kojima donose dobro.
Hoću da kažem da smo veoma ponosni što su ovo poslednje oblasti koje kada budemo reformisali ovim zakonom možemo da kažemo da su usaglašene u potpunosti sa zakonodavstvom razvijenih zemalja. Mi smo kao ministarstvo ovoj skupštini predložili preko 40 zakonskih predloga i svaka od oblasti, koja je bila oblast za koju je ministarstvo preuzelo odgovornost, je suštinski promenjena i danas se to može videti prema tempu i prema rezultatima koje daje suštinski unapređena. Na to smo veoma ponosni.
Što se tiče prvog zakona, zakon o dopuni Zakona o održavanju stambenih zgrada, treba reći da na ovaj način izlazimo u susret odluci Ustavnog suda Republike Srbije, koji je rešavajući po inicijativi za ocenu ustavnosti odredbi prethodnog zakona doneo odluku kojom je utvrdio da je odredba jednog od članova protivustavna. Polazeći od te pomenute odluke Ustavnog suda, a imajući u vidu pravno dejstvo odluka Ustavnog suda, koje su sastavni deo zakona po Ustavnom sudu, zaključeno je da je neophodno pristupiti predloženim dopunama.
Takođe, jedna od posledica odnete odluke, jeste da od 20. aprila ove godine, kao dana stupanja na snagu odluke Ustavnog suda, ne postoji mogućnost pribavljanja i rešavanja imovinsko pravnih odnosa u postupcima koji se odnose na sanaciju pravnog krova, pretvaranja zajedničke prostorije u stan, odnosno pripajanje zajedničkih prostorija susednom stanu, s obzirom da su brisane odredbe koje se tiču načina donošenja odluke o raspolaganju i upravljanju stambenom zgradom od strane Skupštine grada.
Imajući u vidu da pravo zajedničke nedeljive svojine kao specifično pravo vlasnika posebnih delova zgrade, koje su međusobno uslovljene, kao i da pravo zajedničke nedeljive svojine ima određena ograničenja koja nemaju druga svojinska prava, te činjenice se radi o uslovnom vlasništvu, koje nalaže vlasniku da održava svoju imovinu na način kojim se obezbeđuje i drugom vlasniku mirno korišćenje svoje imovine, ovakvim propisivanjem biće postignut jedan od osnovnih ciljeva zakona, a to je da održavanje stambene zgrade na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti i zaštita javnog interesa.
Takođe, ovakvim propisivanjem povećava se i pravna sigurnost učesnika u postupku i donošenja odluke, odnosno pravna sigurnost u upravnom postupku za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole. Ovakvo propisivanje koje se tiče načina donošenja odluke u određenim situacijama u skladu je i sa stanovištem Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava, a to je da se pravo svojine može oduzeti ili ograničiti pod uslovom da je to predviđeno zakonom, da je to u opštem interesu i da je oduzimanje, odnosno ograničenje razumno i proporcionalno svrsi koja se želi postići.
Rešenjem predviđenim u nacrtu zakona stvaraju se, pored ostalog, i normativne pretpostavke za obezbeđivanje neophodnih sredstava, za investiciono održavanje stambene zgrade, kao i za zaštitu zajedničkih delova stambene zgrade. Jednom rečju, izmenama i dopunama ovog zakona mi rešavamo ogroman problem koji je nastao presudom Ustavnog suda, koju svakako treba poštovati, i rešavamo pitanje na koji način će vlasnici zajedničkih stambenih prostorija rešavati svoje imovinsko pravne odnose.
Dolazimo do drugog izuzetno važnog zakona, Zakona o komunalnim delatnostima. Na samom početku hoću da ponovim jednu tvrdnju, koja je stav svih onih koji u ovoj oblasti rade i učestvuju i poznavaoci su te oblasti, a to je da je oblast komunalne delatnosti velika šansa za razvoj naše zemlje. U Srbiji 357 preduzeća vode komunalne delatnosti, a 126 preduzeća su gradovi i opštine osnovali za obavljanje stambene delatnosti u uređenje građevinskog zemljišta. Ova druga grupa javnih preduzeća ne obavlja komunalne delatnosti u smislu ovog zakona, ali statistički posmatrano obe grube su ista kategorija. Dele suštinski slične probleme i reformski zahvati koje bi trebalo preduzeti u obe kategorije su isti ili slični. U navedenim delatnostima radi oko 3,7% od ukupnog broja zaposlenih u privredi Republike Srbije ili oko 53. 000 ljudi. Javna preduzeća posluju kapitalom u državnoj svojini i njihovi osnivači su gradovi i opštine.
Delatnosti koja komunalna preduzeća obavljaju u praksi, veoma su raznorodne. Često pojedina komunalna preduzeća obavljaju više različitih delatnosti, od kojih je u nekima jedna upisana kao pretežna delatnost. Ova heterogenost ima svoje opravdanje u organizacionom i funkcionalnom smislu, posebno u manjim sredinama, ali sa aspekta uporedivosti podataka i sagledavanja položaja izdvojene delatnosti, svakako izaziva metodološke probleme. Na primer, koliki broj radnika obavlja svaku od delatnosti, koji su troškovi, koji se povezuju sa obavljanje svake delatnosti, kako se određuje cena komunalnih usluga u mešovitim preduzećima, kako se vodi knjigovodstvo zasnovana troškovima itd.
U mnogim javnim komunalnim preduzećima se obavljaju i delatnosti koje nemaju komunalnu funkciju: projekt biroi, istraživački centri, servisi za održavanje vozila, pa čak i proizvodnja hleba, eksploatacija kamena, obrada drvene građe ili, pak, klasični finansijskih servisi, kao što je, na primer, Javno komunalno preduzeće "Infostan" iz Beograda. U pogledu načina organizovanja pojedini komunalni poslovi su međusobno različiti. Neki od njih zahtevaju jednostavnu organizaciju, dok su drugi i tehnološki i organizacioni daleko složenijim.
Zakon o komunalnim delatnostima, koji je usvojen 1997. godine, je izmenjen 1998. godine. U poslednjih 12 godina sukcesivno su donošeni ili značajnije menjani zakoni, koji uređuju pitanja od suštinskog uticaja na obavljanje komunalne delatnosti, kao što su Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Zakon o koncesijama, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o vodama i Zakon o upravljanjem otpadom. Upravo iz tog razloga postoji neodložna potreba da se donošenjem novog zakona o komunalnoj delatnostima ova oblast uredi u skladu sa načelima ustanovljenim i sadržanim u navedenom setu zakona.
Navedene neusklađenosti Zakona o komunalnoj delatnostima sa sektorskim zakonima ne obezbeđuju osnov za efikasno i kvalitetno obavljanje komunalnih delatnosti. Osim toga, dosadašnja praksa odavno je nametnula određene izmene i dopune zakonskih odredbi u ovoj oblasti i ukazala u kom pravcu i obimu bi one trebalo da budu izvršene. Pre svega, važeći zakonski okvir ne obezbeđuje sigurnost i predvidljivost poslovanja privatnom sektoru, kao i nužnu zaštitu javnog interesa u postupcima poveravanja komunalnih delatnosti, kako bi se omogućila neophodna investiciona ulaganja u komunalnu infrastrukturu, s jedne strane, ali svakako i zaštita onoga što jeste javni interes.
Zato je potrebno da se zakon promeni, da se uvede jasnija i transparentnija procedura za poveravanje obavljane komunalne delatnosti, omogući postepeno poboljšanje kvaliteta upravljanja i poslovanja u komunalnom sektoru, izvrši usklađivanje cena komunalnih usluga sa ekonomskim principima.
Oblast komunalnih delatnosti u pravnom sistemu Republike Srbije uređuje veliki broj propisa. Pored važećeg Zakona o komunalnim delatnostima, koga mi danas menjamo, i podzakonskih akata, ovu oblast regulišu i propisi o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, o sredstvima u svojini Republike Srbije, o lokalnoj samoupravi, glavnom gradu, energetici, upravljanju otpadom, vodama, putevima, sahranjivanju i grobljima, trgovini, koncesijama, javnim nabavkama, jedan set zakona koji su prethodno doneseni i koji su, svaki na svoj način, upleli prste i umešali se u funkcionalnost Zakona o komunalnim preduzećima.
Mnogi od napred navedenih propisa doneti su posle važećeg zakona i u svemu onome što se stvorilo kao jedna pravna celina, potrebno je da se donošenjem zakona ova oblast bolje uredi. Očigledno je da, pre svega, odredba o poveravanju komunalnih delatnosti i Zakon o komunalnim delatnostima, a zatim i neadekvatne odredbe o načinu formiranja cena komunalnih usluga, ne obezbeđuje osnov za efikasno i kvalitetno obavljanje komunalnih delatnosti.
Istovremeno, važeći zakonski okvir ne obezbeđuje sigurnost i predvidljivost poslovanja privatnim investitorima. To je ono što je suštinski glavni razlog da bi se ceo postupak, pre svega poveravanja poslova ili udruživanja javnih i privatnih sredstava, definisao na dobar način.
Ono što nas raduje, takođe, jeste što je u ovom trenutku u skupštinskoj proceduri i zakon o javno-privatnim partnerstvima, koji će zajednički sa zakonom o komunalnim delatnostima omogućiti da investicije u komunalnu infrastrukturu, pre svega privatne investicije postanu realnost.
Nacrt zakona o komunalnim delatnostima zasnovan je na sledećim osnovnim principima: 1. efikasnost, kvalitet i racionalnost obavljanja komunalnih usluga; konkurencija vršioca komunalne delatnosti, koja podrazumeva obavezu jedinica lokalne samouprave da podstiče i održava nadmetanje za pristup vršenju komunalnih delatnosti i u obavljanju komunalnih delatnosti; podrška poboljšanju efikasnosti, kao i kvaliteta finansijskog, operativnog, organizacionog i tehničkog poslovanja vršioca komunalnih delatnosti; praćenje efikasnosti vršioca komunalnih delatnosti i rezultata u pogledu kvaliteta i obuhvata komunalnih usluga, broja zaposlenih, kretanja cena, kao i stepen ulaganja u održavanje i izgradnju komunalne infrastrukture; zaštita javnog interesa, transparentnosti i javnosti uu postupku poveravanja komunalnih usluga; zaštita prava korisnika komunalnih proizvoda i usluga, kvalitetan, trajan i dostupan komunalni servis; obezbeđivanje stabilnog finansiranja komunalnih delatnosti, kao i postepenost u dostizanju ekonomske cene komunalnih proizvoda i usluga, po principu "korisnik plaća", kojima se obezbeđuje održavanje i razvoj objekata i sistema u komunalnom sektoru. Na kraju, obezbeđenje i zaštita prava na komunalni proizvod i uslugu onim kategorijama stanovništva koje nisu u stanju da finansijski prate usklađivanje cena u komunalnom sektoru sa ekonomskim parametrima.
Ciljevi koje ovaj zakon postiže su: stvaranje uslova za upravljanje komunalnih delatnosti i za njihovo obavljanje koje će omogućiti jačanje odgovornosti, racionalnosti i efikasnosti jedinica lokalne samouprave i vršilaca komunalnih delatnosti, povećanje ulaganja u komunalnom sektoru i usklađivanje principa obavljanja komunalne delatnosti sa najboljom međunarodnom praksom.
Zakonom se, takođe, stvaraju uslovi za informisano praćenje javnosti postupka poveravanja komunalnih delatnosti, primenom principa "korisnik plaća" i "zagađivač plaća", obezbeđuju se sredstva za razvoj i unapređenje neophodne komunalne infrastrukture.
Usvajanjem predloženog zakona omogući ćemo da se ova delatnost razvija mnogo brže, da mnogi građani Srbije, koji nemaju pristup elementarnim komunalnim uslugama podignu značajno kvalitet nivoa svog života i da se komunalne delatnosti obavljaju na višem nivou kvaliteta i po cenama i po kvalitetu koji se pruža.
Dolazimo i do trećeg zakonskog predloga, a to je zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Razlozi zbog kojih se predlaže donošenje ovog zakona ogledaju se u povezanosti ove dve oblasti, jer bez geoloških istraživanja, pre svega mineralnih resursa i rezervi, ne bi bilo ni njihove eksploatacije, a bez eksploatacije mineralnih resursa i rezervi njihovo istraživanje ne bi imalo svrhu.
Prema tome, razlozi za utvrđivanje ovih oblasti jednim zakonom, a ne posebnim zakonima, kao što je to bio slučaj do sada, su suštinske prirode i zasnivaju se na povezanosti ove dve oblasti, koje u naučnom i tehnološkom smislu proizilaze jedna iz druge, tako da bi smanjivanjem normiranosti u ovim oblastima bilo izbegnuto neminovno ponavljanje pojedinih odredaba, a bila bi obezbeđena i dosledna primena osnovnih zajedničkih principa u pogledu racionalnog i efikasnog istraživanja i korišćenja mineralnih sirovina.
Predloženim zakonom uređuju se mere i aktivnosti mineralne politike i način njenog ostvarivanja, propisuje se donošenje strategije o upravljanju mineralnim resursima, omogućuje objedinjeno i preciznije uređivanje uslova i način izvođenja geoloških istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa, istraživanje geološke sredine, kao i geološko istraživanje radi planiranja, projektovanja izgradnje objekata i sanacije terena, način klasifikacije resursa i rezervi mineralnih sirovina i podzemnih voda, eksploatacija rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, izgradnja, korišćenje i održavanje rudarskih objekata, postrojenja, mašina, uređaja, izvođenje rudarskih radova, upravljanje rudarskim otpadom, postupci sanacije napuštenih rudarskih objekata, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, uz implementaciju evropskih direktiva iz oblasti rudarstva i geologije.
U istoriji zakonodavne regulative Republike Srbije poznato je da su pitanja iz oblasti rudarstva i vršenja geoloških istraživanja bila regulisana jedinstvenim propisima, i to još u Zakonu o rudnicima despota Stefana Lazarević iz 1412. godine; potom, Rudarskim zakonikom Kraljevine Srbije, pa Zakonikom koji je definisan na teritoriji Republike Srbije, sve do 1995. godine, kada su doneseni posebni zakoni, i to Zakon o geološkim istraživanjima i Zakon o rudarstvu.
Problemi u vezi primene istih zakona ukazali su na potrebu donošenja jedinstvenog propisa kao što je to regulisano i drugim zemljama bivše Jugoslavije. Predloženi zakon ima svoj osnov u svim strateškim dokumentima i akcionim planovima koji definišu održivi razvoj Republike Srbije kao i u memorandumu i u budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu sa projekcijom za 2010. i 2011. godinu. U prioritetima za 2010. godinu nalazi se i izrada strategije upravljanjem mineralnim resursima Republike Srbije i navodi se da je u oblasti rudarstva potrebno izvršiti izmene zakona, radi usaglašavanja sa propisima EU.
U nacionalnom programu za integraciju u poglavlju 3, tačka 27) životne sredine govori se i o usvojenoj strategiji održivog razvoja Srbije i Akcionom planu koji je usvojen sa ciljem njene implementacije u obezbeđivanju okvira za održivi privredni razvoj Srbije. U pre izlaganje konkretnih mera za očuvanje resursa i uz brz napredak u odgovarajućim segmentima približavanja Srbije EU. Posebno je regulisano pitanje rudarskog otpada i postavljen novi osnov za implementaciju veoma važne evropske direktive koja se odnosi na rudarski okvir.
Prema tome, ovaj zakon je uzeo u obzir sva potrebna usaglašavanja i prevođenja direktiva EU u naše zakonodavstvo. Predloženim zakonom postavljen je i osnov za obrazovanje državnog Geološkog zavoda Srbije koji će se baviti geološkim istraživanjima od opšteg interesa za Republiku Srbiju. Novi zakon će omogućiti efikasnije vršenje delatnosti geoloških istraživanja, mineralnih resursa i eksploatacije mineralnih sirovina. Podsticaće razvoj rudarstva, regulisaće se sprečavanje i otklanjanje štetnih posledica nastalih eksploatacijom mineralnih sirovina i zatvaranjem rudnika. Omogući će efikasnu naplatu naknade za vršenje geoloških istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina, definisaće prihode države, odnosno jedinica AP i lokalne samouprave koji su od izuzetnog značaja za životni standard stanovništva. Ostvariće potpunu kontrolu poslovanja privrednih subjekata koji vrše i evropska istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina, realizovaće će izdavanje licenci u oblasti rudarstva i geologije i sprovešće pooštravanje sankcija za vršenje istih delatnosti i suprotno odredbama zakona.
Usvajanjem ovog zakona ostvariće se uslovi za transparentno izdavanje odobrenja za vršenje geoloških istraživanja i eksploatacije mineralnih sirovina, odnosno uslovi da rudarske aktivnosti i aktivnosti vezane za mineralne sirovine zauzmu položaj koji bi omogućio da se postigne veći doprinos u budućnosti, stimulišući, ekonomski rast i mogućnosti da su dostupne u ljudskim zajednicama kao i da se podrži održivi razvoj u sektoru mirovnih sirovina koji donosi koristi zajednicama i svim građanima Republike Srbije. Ujedno se omogućava učešće jedinica lokalnih samouprava i upravljanje korišćenja mineralnih sirovina koji se nalaze na njihovoj teritoriji, putem poveravanja, izdavanja odobrenja za eksploataciju kao i kontrole i nadzor nad istim u određenim slučajevima.
Dame i gospodo narodni poslanici, iz razloga koji su navedeni u ovom mom obraćanju vama, pozivam vas da podržite ovaj zakon i hoću da kažem i da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su predali veliki broj amandmana na ove zakone, velika većina njih zaista predstavljaju doprinos da ovi zakoni budu poboljšani, da budu mnogo funkcionalniji i efikasniji i mi ćemo ih sa velikim zadovoljstvom prihvatiti. Hvala puno.