Dame i gospodo narodni poslanici, situacija u Pančevu nije sjajna, kao što nije sjajna situacija u Boru, ni u drugim mestima gde postoji i dalje velika industrijska aktivnost koja se sprovodi zastarelim tehnologijama. Situacija u Pančevu je mnogo, mnogo bolja nego što je bila godinama unazad.
Prema nalazima koje ne verifikujemo samo mi kao Ministarstvo, odnosno Agencija za životnu sredinu, nego koji su potvrđeni od strane mernih stanica koje u svom vlasništvu drži i samo Pančevo, koncentracije benzena koje se mere na godišnjem nivou su imale samo nekoliko pikova u toku tekuće godine. Što se tiče koncentracije sumpordioksida u vazduhu i praškastih supstanci, one su na nivou regularnih koncentracija.
Razlozi zbog kojih se situacija nije značajno popravila u ovoj godini su razlozi na koje mi kao Ministarstvo nismo mogli da utičemo, a reći ću vam koji su.
Kao što znate, NIS je kupljena od strane ruskog partnera, u NIS se dešava jedno veliko restrukturiranje, koje podrazumeva i promenu strukture u samoj Rafineriji Pančevo.
Postoje određeni problemi u investicionom ciklusu koji je bio dogovoren sa prethodnim rukovodstvom, dok je država bila vlasnik. Da vas podsetim samo da su stotine miliona uložene u NIS što se tiče investicija u životnu sredinu i mora se priznati da su ove godine one nešto u manjem obimu zbog toga što je ruski partner morao da rešava neke stvari drugačijom dinamikom.
Mi ćemo posetiti Pančevo svakako. U narednih nekoliko nedelja imaćemo redovan sastanak radne grupe za praćenje situacije u Pančevu i potpisaćemo protokol sa Rafinerijom, koji će podrazumevati nastavak investicije i popravljanje situacije u životnoj sredini u narednim godinama.
Ono što možemo da kažemo jeste da ni jednog trenutka nećemo dovesti u pitanje insistiranje na uvođenju najmodernijih dostupnih tehnologija kada je u pitanju rad Rafinerije Pančevo. Ono što možemo da obećamo jeste da će Pančevci svakog meseca i svake godine imati sve bolje uslove života kada pričamo o zagađenju koje dolazi iz Rafinerije.
Imamo dva druga privredna subjekta sa kojima su takođe bili potpisani protokoli koji su podrazumevali određene investicione aktivnosti. Jedno je Azotara Pančevo, koja je ušla, nažalost, u ekonomske probleme i u ovom trenutku je u nedefinisanom pravnom statusu.
Drugo je Petrohemija koja je, kao što znate, imala probleme u svojim aktivnostima i u kojoj se zastalo sa investicionim ciklusom zbog toga što je Petrohemija promenila svoju strukturu i imala značajne dugove i nije mogla da ispunjava svoje obaveze.
Sve su to stvari koje su došle i koje su naišle u veoma teškoj godini, u kojoj je veoma teško insistirati na preuzetim obavezama što se tiče investicija, i mi smo toga svesni, ali ćemo svakako, u okviru Radne grupe za Pančevo, o tome razgovarati.
Ono što je dobra vest, jeste da ni jedno od ovih preduzeća ne beži od svojih obaveza, niti bi mi kao Ministarstvo to dopustilo i da ćemo se sigurno potruditi u narednim mesecima da se taj investicioni ciklus, što se tiče ulaganja u životnu sredinu, vrati u svoj kolosek.
Ono što je takođe dobra vest jeste da i vi, kao stanovnik Pančeva i, siguran sam i mnogi drugi, morate da priznate da je situacija nešto bolja. Dakle, slažem se s vama da postoje dani i noći, u zavisnosti od atmosferskih prilika, kada u Pančevu i dalje može da se oseti u vazduhu veoma neprijatan miris, koji dolazi uglavnom iz egalizacionog bazena koji smo mi preuzeli kao Ministarstvo da natkrovimo i ta investicija je u toku. Ona je zastala zbog situacije u Petrohemiji, jer se egalizacioni bazen nalazi u Petrohemiji, a u njega se ulivaju otpadne vode iz Rafinerije. Kao što znate, postojali su problemi zbog kojih se u toj investiciji nešto malo zastalo, ali ćemo se vratiti u taj tok.
Kada pričamo o Pančevu, to važi za sve druge situacije kada je u pitanju životna sredina, ipak moramo da govorimo o činjenicama, a da politiku možda ostavimo u drugi plan, jer se radi i o zdravlju ljudi i o uticaju na životnu sredinu svih nas.
Dakle, biću vrlo brzo u Pančevu, timovi ljudi neprestano tamo rade, vrše se merenja, a sledeći put kada se budemo videli, mogu vam doneti nešto što su kvantifikovane količine zagađujućih supstanci u vazduhu koje će vam dokazati da situacija nije toliko loša kao što ste je vi predstavili, pogotovo kada koristite reč da je Pančevo gasna komora, a on to svakako nije. Hvala vam puno.

Ovo vaše rešenje smo prihvatili kroz drugi amandman, zbog toga što ste jednim amandmanom pokušali da rešite tri stvari, od koje su dve bile neprihvatljive, tako da smo drugim amandmanom prihvatili ovaj prvi segment, a druga dva nismo mogli nažalost. U stvari, prvi i drugi su prihvaćeni, a treći nije.

Želim da kažem da je ovo dobar zakon. On je u potpunosti u skladu sa svim obavezama koje ova država treba da ispuni u procesu evropskih integracija i onome što je mnogo važnije, a to je uspostavljanje jednog potpuno drugačijeg sistema koji bi trebalo da posluži našim građanima da imaju mnogo kvalitetnije i podatke i usluge kada je u pitanju državni premer i katastar nepokretnosti.
Sve ovo što ste vi govorili svakako jeste u skladu sa proklamovanom politikom partija kojima pripadate. Ono što moram da kažem da je nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka, kao i masovna procena vrednosti nepokretnosti, nešto što su apsolutno sve prisutne stvari u svim evropskim zemljama, pa će to tako biti i ovde u Srbiji.
Naravno da smo mi, očekujući da će ovaj zakon biti donet, nažalost on nije podnošen u godinama u prošlosti, ušli u edukaciju ljudi da bi što pre moguće mogli da ispunimo sve te obaveze.
Zahvaljujem se svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u raspravi. Činjenica je, naravno, da ste se potrudili da promenite ovaj zakon u skladu sa politikom koju zastupate.
Tvrdim da će ovaj zakon biti veoma dinamičan, lako sprovodiv i doprineće mnogo većem kvalitetu rada i geodetskog zavoda i katastara, i svakako će služiti, pre svega, u interesu naših građana da najzad i u ovoj oblasti možemo da uvedemo red.
Naravno, kao kontinuitet saradnje ovog zakona i zakona o planiranju i izgradnji, koji smo raspravili juče, omogućiće jedno kompletno reformisanje ovih oblasti.
Hvala vam još jedanput i nadam se da ćete i vi sami biti svedoci jedne dobre primene ovog zakona.

Moram da reagujem na ovo. To jednostavno nije tačno.
Apsolutno ne pravimo razliku ko je napisao amandman. Kada ga Odbor predloži, mi samo pokušavamo da ga uskladimo sa nečim što je osnovni tekst zakona i onda zamolimo Odbor da nam u tom definisanju pomogne. Prihvatali smo različite amandmane. Odbor ga je samo bliže definisao i kao amandman Odbora je ušao čisto iz proceduralnih razloga.
Mislim da smo mi kao Ministarstvo to pokazali kroz sve zakone koje smo juče i danas obrađivali, da apsolutno nismo pravili razliku oko toga ko je amandmane podneo.
Što se tiče kritika koje ste dali i što se tiče argumentacije koju ste izneli, vaš član, kako ste ga predložili, jeste materija koja će se razrađivati kroz strategiju.
Mi smo u ovom zakonu jasnije precizirali ko će imati prioritete i definisali kriterijume ko može da postane korisnik ovog socijalnog stanovanja, i to smo uradili na jedan širok način, gde smo suštinski prepoznali te kategorije stanovništva koje potpadaju generalno pod kategoriju stanovništva koje zahtevaju pomoć od strane države što se tiče socijalnih stanova.
Još jednom da ponovim. Država je namerna da u narednim godinama, rekao bih decenijama, gradi stanove koji će biti neprofitni, koji neće biti za tržište, koji se neće prodavati građanima, nego će se iznajmljivati, i koji bi trebalo da reše hroničnu potrebu za zbrinjavanje socijalnih kategorija da u njima žive.
To nema nikakve veze sa ovim drugim programom ovog ministarstva koji će zaživeti od jeseni, a koji će podrazumevati pomoć i saradnju između građevinskih firmi, sa jedne strane, banaka sa druge strane, građana sa treće strane, opštine i vojske sa četvrte strane, kao nosioca ogromnih površina gradskog građevinskog zemljišta, na kojima je nama namera da se za naše građane, dakle za tržište grade stanovi koje će građani da kupuju, koji bi trebalo da budu u nekim okvirima cene koje podrazumeva jedan, da kažem, razuman teret za jednu normalnu porodicu u kojoj dva člana domaćinstva rade.
To je nešto što će biti jedna celokupna intervencija da najzad otvorimo rešenje jednog krupnog, ogromnog problema koji danas postoji, a to je da stotine hiljade ljudi danas nemaju krov nad glavom i žive zajedno u domaćinstvima sa prethodnim generacijama, zbog toga što država nije do sada iznašla i smogla snage da pokuša da reši taj problem.
Hvala vam na predloženim amandmanima. Pokušavamo samo da ih preformulišemo na način da budu, da kažem, u duhu nečega što jeste način na koji je ovaj zakon pisan. Moram da kažem jednu stvar i vama – ovaj zakon je nekoliko puta ulazio u skupštinsku proceduru. Ovo je zakon koji je i vaša poslanička grupa potpisala i iza njega stala u prošlom sazivu. On nije apsolutno menjan ni u jednom trenutku, tako da vaše kritike na ovaj zakon ne stoje, jer ste ga vi podržavali u nekom prethodnom periodu.
Ono što je nama namera, kao Ministarstvu, jeste da iza ovoga svi stanemo. Ovde niko ne može da prepozna stranačku politiku i niko ne može da prepozna neki interes za stranačku promociju. Ovde se radi o jednom ozbiljnom rešenju, jednom hroničnom problemu od kojeg naše društvo pati, a to je da postoje stotine hiljada socijalno ugroženih stanovnika koji ne mogu da dođu do stana i koji na žalost svoje stambene probleme rešavaju na veoma loše načine. Nažalost, jako puno ima problema u toj oblasti.
Eto, to je bila namera. Nemojte molim vas kada je moje ministarstvo u pitanju, a mogu da kažem da je to slučaj i sa većinom ministarstava u ovoj vladi, da mi pravimo razliku oko toga ko je amandman podneo, bože sačuvaj. Samo je bitno da on bude primenjiv i da bude u duhu zakona koji je napisan.

U pravu ste, u principu mi smo namerni da sprovedemo ovaj zakon do kraja i da zaista sve ove podzakonske akte, uključujući i strategiju, donesemo u rokovima koje smo definisali. Oni možda nisu sastavni deo zakona, u smislu kao što ste vi opisali, nego stoje u obrazloženju.
Mogu da prihvatim vaš amandman, ali pri tom ćemo se mi, naravno, držati onih rokova koje smo mi negde u našoj internoj agendi Ministarstva definisali, a to je rok od devet meseci, ali hajde neka stoji u zakonu. Molim narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj amandman.

Pre svega, zahvaljujem se na jednoj dobroj i kvalitetnoj raspravi. Mislim da smo razmenili argumente i potrudili se da zakon o socijalnom stanovanju pre svega dođe pred narodne poslanike i da najzad u mandatu ove vlade bude usvojen, bez obzira što su tri vlade pokušavale da definišu ovu oblast.
Moram da kažem da je ovo potpuno nova oblast. Mi nemamo administrativne kapacitete da ih sprovodimo na način kako one valjaju da se sprovedu i iz tog razloga postoji potreba da se formiraju institucije i angažuju ljudi koji bi bili isključivo stručni za pitanje socijalnog stanovanja. Iz tog razloga se definiše agencija.
Argumenti koji stoje da bi trebalo sada preraspodeliti neke državne sekretare i pomoćnike ili nekoga iz državne administracije ne stoji, jer, ponavljam, pokušavamo da definišemo jednu potpuno novu oblast. Ta nova oblast podrazumeva socijalno stanovanje, podrazumeva pitanja koja su i te kako važna za naše građane, podrazumeva permanentnu komunikaciju, pre svega, sa donatorima.
Tu će značajan donator biti "UN Habitat", koji je ovde nekoliko puta spomenut, tu će biti i Razvojna banka Saveta Evrope, tu će biti različite vrste donacija koje mogu da se nađu na tržištu donacija u Evropi i svetu. Za to moraju da postoje ljudi koji su stručni i obučeni. U mom ministarstvu u ovom trenutku na pitanjima socijalnog stanovanja radi jedna osoba. Jedna osoba ne može da sprovede sve ono što predviđa ovaj zakon. Iz tog razloga je potrebno da ovoj problematici priđemo temeljno i ozbiljno. Ništa neće država Srbija izgubiti ukoliko pokušamo da angažujemo ljude koji bi trebalo da se bave ovom problematikom u budućnosti na mnogo, mnogo ozbiljniji način.
Nemojte da zaboravite, ova država od 1990. godine nema organizovan sistem socijalne gradnje, nema organizovan sistem koji bi trebalo da pruži sve ono što jesu zahtevi i potrebe našeg stanovništva, pogotovo ugroženih kategorija koje smo definisali zakonom, i iz tog razloga mora da se ceo sistem definiše na ovakav način. To je, na kraju krajeva, i obaveza da se povlače sredstva.
Mi smo ovaj zakon pisali u saradnji sa "UN Habitatom". Mi smo ovaj zakon pisali po modelu koji je sprovođen u svim zemljama istočne Evrope, svugde su formirane agencije za socijalno stanovanje i neprofitne agencije na lokalnom nivou da bi taj zakon bio sproveden.
Moram da kažem da što se lokalnog nivoa tiče, tamo postoje ljudi koji se inače bave stambenom problematikom i to neće zahtevati, barem kada se radi o lokalnom nivou, bilo kakva nova zapošljavanja, nego samo jednu mnogo bolju preraspodelu i mnogo bolje organizovanje. Mi ćemo se potruditi da ga sprovedemo i molim vas da ovaj zakon podržite, jer on zaista zahteva podršku.
Problemi oko socijalnog stanovanja zahtevaju hitna rešenja i ovaj zakon će sigurno biti naš odgovor na tu problematiku i mislim da je ovo zaista jedna od stvari koja ne samo da treba da se podrži u ovom parlamentu, nego treba da se podrži i politički, tako da pozivam sve narodne poslanike da za zakon glasaju. Hvala vam puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, da dam jedno obrazloženje, prosto mislim da se ovde radi o jednom velikom nesporazumu.
Fond za zaštitu životne sredine formiran je Zakonom o zaštiti životne sredine, koji je donet 2006. godine. Tada je imao potpuno drugačiju strukturu, koja je podrazumevala upravljačku i nadzornu strukturu, koja je imanentna svim institucijama sličnoga tipa i koja je podrazumevala upravni odbor od sedam članova i nadzorni odbor od pet članova.
Ne kažem da ti ljudi nisu čestito radili svoj posao, ali hoću da kažem da su ti ljudi imali pristojne naknade za taj posao i najveći rashod Fonda za zaštitu životne sredine je bio na naknade članova upravnog i nadzornog odbora. Godišnje oko 8 miliona dinara.
Kada smo došli u ovo ministarstvo, a u skladu sa politikom ove Vlade da napravi administraciju i napravi administriranje državnih poslova na najjeftiniji mogući način, bili smo stava da bi to trebalo na neki način ukinuti i da bi se podrazumevalo da oni ljudi koji stručno i profesionalno obavljaju svoj posao i plaćeni su za njega, pokušaju da obave stručno i profesionalno poslove upravnog i nadzornog odbora.
Fond je organ državne uprave koji se bavi prikupljanjem i raspoređivanjem sredstava, koja se prikupljaju i preraspoređuju u skladu sa politikom Ministarstva za životnu sredinu.
Fond je nerazdvojni deo Ministarstva za životnu sredinu, produžena ruka i glavni pokretač i sprovodilac ekonomskih instrumenata koje ovo ministarstvo propisuje.
Kao ministar koji će da bude na čelu upravnog odbora i predstavnici ministarstava u čijim nadležnostima se nalaze eventualni delokruzi rada fonda budućeg, a tu je pre svega ministar energetike, ministar za Nacionalni investicioni plan, tu su ministri koji bi trebalo da obavljaju one dužnosti koje podrazumevaju da ne dođe do preklapanja u finansiranju različitih vrsta projekata, ovaj posao će da rade bez naknade.
Ovim zakonom ćemo samo i ovim aktom uštedeti 8 miliona dinara državi Srbiji, odnosno prihodima koji se naplaćuju od strane zagađivača, i taj novac preusmeriti ka rešavanju nekih akutnih problema. To je prva dobit.
Druga stvar, na ovaj način ćemo napraviti jednu mnogo bolju vezu između sprovođenja politike ministarstava i nečega što je pisanje politike ministarstva i to je ono što je takođe bila namera. U Srbiji postoji već nekoliko konkretnih situacija, a svuda u Evropi je na čelu fonda ministar, zbog toga što je to evropska praksa. U Srbiji već sada imate nekoliko stvari.
Kada smo pisali ovu normu naravno da smo proverili da li je to sukob interesa i vi ste citirali Zakon o sprečavanju sukoba interesa, član 9, koji kaže da ne može da bude državni funkcioner direktor, zamenik direktora i član upravnog odbora, osim ako Zakonom nije drugačije određeno.
Ovim zakonom se određuje da je ministar predsednik upravnog odbora i na taj način smo postupili korektno i štedljivo. Nijedan od zakona nismo prekršili. Možemo da pričamo o tome da li je bilo bolje da neko drugi sa strane dođe i bude predsednik upravnog odbora. Mislim da je ovo najbolje, najefikasnije i najfunkcionalnije, i ne košta ništa. To je bila naša namera i iz tog razloga smo napravili ovakvo rešenje.
Budite sigurni da ćemo sve ovo što piše ovaj zakon i sve ono što jeste politika Ministarstva sprovoditi veo korektno. Hvala vam puno.

Slažem se s vama. Niko ne kaže da će članovi upravnog odbora biti ministri. Samo kažem da će oni biti predloženi od strane ministarstava čije aktivnosti su vezane za širi delokrug rada ovog fonda.
Ne znam ko će da bude predstavnik, na primer, Ministarstva rudarstva i energetike. Energetika je zbog obnovljivih izvora energije i zbog toga što energetika predstavlja većeg zagađivača svakako važan partner ovom ministarstvu u sprovođenju politike i važno je da njihovi predstavnici budu u fondu da bi pratili i preusmeravali sredstva, bar u onoj oblasti koja se tiče obnovljivih izvora energije i koja se tiču, hajde da kažem, rešavanja urgentnih ekoloških problema kada je u pitanju zagađenje životne sredine koje nastaje od proizvodnje i prometa električne energije.
Takođe, tu će da budu predstavnici poljoprivrede i vodoprivrede, zbog toga što je vodoprivreda zagađena poljoprivrednim aktivnostima. Niko nije tvrdio da će tu da budu ministri. Ne verujem da će biti ministri.
Ono što je sigurno ovim zakonom propisano jeste da će na čelu fonda biti ministar da bi se dala jedna ozbiljnost radu tog tela. Siguran sam da će oni predložiti stručne ljude, a da li će to biti državni sekretari, pomoćnici ili predstavnici institucija. Siguran sam da će taj fond da funkcioniše u skladu sa proklamovanim ciljevima.
Dakle, u pravu ste vi potpuno. Kada se kaže predstavnici Vlade, Vlada može da postavi za svog predstavnika koga god hoće i to je pitanje Vlade, a unutar Vlade same mi već imamo dogovor da zajednički pokušavamo da izgradimo fond koji će sutra biti fond za zaštitu životne sredine i za energetsku efikasnost. Unutra bi trebalo da sede i predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike. To je naša namera.
Potpuno se slažemo oko toga, jedino što bi prihvatanjem ovog amandmana vi biste izbrisali jednu odredbu koja definiše ko su članovi upravnog odbora. Mislim da to nije pravno savršeno i ceo član bi bio neprimenjiv. To je razlog zbog čega smo odbili, jer u suštini se slažem oko onoga šta ste nameravali da predložite.

Ovo bi bio dobar amandman da mi imamo nadležnost da se bavimo energetskom efikasnošću. Nažalost, Zakonom o zaštiti životne sredine, gde smo mi insistirali u razgovorima sa Ministarstvom energetike da preuzmemo i tu nadležnost, nismo postigli dogovor. Problem sa energetskom efikasnošću jeste u tome što mi još uvek nemamo adekvatna zakonska rešenja na koji bi se način ovaj fond punio od energetski neefikasnih aktivnosti i to je ono što je generalno problem. Namerno sam rekao da bismo mi voleli i naše ambicije, ovog ministarstva, da jednog dana ovaj fond bude fond životne sredine i energetske efikasnosti, jer je to takođe slučaj u velikom broju zemalja u Evropi i on se pokazao kao funkcionalan.
Dok se ne donese zakon o energetici koji bi definisao naplate energetski neefikasnih postrojenja i dok se ne definiše odnos između te veoma važne oblasti, koja je svakako skopčana sa životnom sredinom i zaštitom životne sredine sa naše strane, mi nažalost nemamo mogućnosti. Naša je namera da se do toga dođe.
Kada se do toga bude došlo i kada energetika bude definisala novi zakon u kome će se prepoznati energetska efikasnost, siguran sam da će doći do izmene ovog fonda ili formiranja novog fonda, u to sad ne mogu da ulazim, ali ukoliko se bude dogovorilo da bude deo ovog fonda, onda bi mi promenili naziv fonda i onda bi doneli, između ostalog, i amandman kao što ste vi predložili. Dok toga nema, mi nemamo zakonski osnov da to definišemo.

Kada je narodna poslanica Marina Raguš izašla sa tim problemom hitno je reagovala inspekcija.

Mi smo tada i dali informaciju i sve je to bilo u javnosti, da se "Knauf" tada nalazio u nekoj vrsti remonta i da je to bio razlog zbog čega je imao taloženje da li sada materija koje služe za proces proizvodnje. U svakom slučaju, mislim da je ona tada bila zadovoljna odgovorom. Ne znam u ovom trenutku i naravno da inspekcije mogu da izađu na teren da utvrde činjenično stanje.

Otvorili su ovo pitanje koje je suštinsko i koje je neka vrsta i odgovora i narodnom poslaniku Iliću i svima onima koji u suštini ne pomažu da mi dođemo do rešenja jednog ogromnog krupnog problema koji kao država imamo.

To je pitanje - gde odlagati na jedan ispravan, organizovan, moderan i ozbiljan način industrijski otpad koji nastaje širom Srbije u procesima proizvodnje?

Naša namera je bila da otvorimo jedan pogon koji bi bio državni pogon, u kome bi se takve vrste otpada na dobar način skladištile, neutralisale, reciklirale itd.

I ako će svaki put kada mi pronađemo lokaciju gde je to moguće, koja odgovara svim onim standardima koji postoje, a radi se o tehnologijama koje su moderne, koje ne zagađuju životnu sredinu, ne predstavljaju bilo kakvu opasnost po zdravlje ljudi i nalaze se na onim mestima koja i infrastrukturno i dovoljnom udaljenošću ljudskih naselja mogu da ispunjavaju te standarde, ako će svaki put neko zbog lokalne političke priče ili trenutnog političkog interesa da podigne građane, a tvrdim da su ovi ljudi što su ovo potpisali izmanipulisani i da su potpisivali nešto što nisu ni znali šta potpisuju i da su pre toga bili zaplašeni i zbog, dakle, ponavljam zbog dnevnog političkog interesa, mi nikada u Srbiji nećemo pronaći lokaciji na kojoj mogu, između ostalog, da se dese ti problemi.

Mi smo sada otvorili u stvari jedno pitanje, jako je mnogo fabrika, 440 lokacija u Srbiji postoji gde u ovom trenutku stoji industrijski otpad, generisan decenijama unazad, bez pravog nadzora i koji predstavlja potencijalnu ekološku opasnost.

Mi u državi Srbiji nemamo mesto gde sa njim možemo da rukujemo na adekvatan način i svaki pokušaj da se to mesto pronađe uglavnom se osujeti akcijom nekih političkih stranaka koji pokušava na taj način da zarade neki politički poen, navodno da štite zdravlje stanovništva i životnu sredinu, a da mi pri tom dolazimo sa stručnjacima, sa naučnicima, pokušavajući da objasnimo da nije tačno da ti pogoni na bilo koji način ugrožavaju životnu sredinu.

Mi ćemo pronaći tu lokaciju i mi očekujemo da će uvek imati neko nešto protiv, pogotovo ljudi koji žive u blizini toga, ali ćemo insistirati na tome da uverimo i te građane i celu javnost Srbije da kada ovo ministarstvo hoće da investira svoj novac u ovakav jedan objekata da svi moraju da budu sigurni da će to sigurno da bude u skladu sa osnovnim standardima i merilima EU, jer takvi pogoni postoje svugde u Evropi.

Alternativa tome je da sada uzmemo pa da izvozimo sve to i to će koštati i stotinama puta više nego da mi u Srbiji imamo neki pogon u kojem bi sa tim materijama postupali na način kako to predviđaju i domaće zakonodavstvo, kako predviđaju i međunarodne norme.

Dakle, ako vi imate konkretno problem molim vas da se javite Ministarstvu, molim i opštinu, koga god, mi ćemo uvek izaći u susret građanima i uvek ćemo da utvrdimo pravo stanje što se tiče životne sredine o kome god pogonu u Srbiji se radi, ali nam pomozite da dođemo do pogona u kojem će se rešavati problem Knauf i svih drugih Knaufa u Srbiji koji generišu otpad i ne znaju šta će sa njim.

Eto, to je ono što je prosto moj poziv, a ovoj peticiji, zaista mi ćemo izaći u susret ovim građanima, njih je 10.000 to potpisalo i šta ćemo da uradimo?

Sledeći put ćemo izabrati neku drugu lokaciju, opet će vaša ili neka druga stranka organizovati građane, jer misle na taj način da mogu da pridobiju ljude za neke naredne lokalne izbore i upropastiće nešto što je nacionalni projekat.

Kada mi stanemo sa svom stručnošću koju znamo i sa autoritetom Ministarstva i kažemo - ljudi, ne postoji opasnost po životnu sredinu, dame i gospodo narodni poslanici, nemojte da lažete ljude, nemojte da ih plašite, jer ne postoji bilo kakva opasnost, naravno, to niko ne sluša, jer je važniji taj neki politički interes nego nešto što je strateško razmišljanje kako da izađemo na kraj sa tim problemom.

Dame i gospodo narodni poslanici, hvala svima na raspravi i hvala svima na amandmanima koje ste dali. Mislim da  smo došli do kvalitetnog zakona koji će svakako doprineti mnogo boljem razvoju i stanju životne sredine i koji predstavlja zaokruživanje jednog procesa reforme u oblasti životne sredine. Fond će da bude jedan moćan mehanizam i mislim da ćemo u godinama koje dolaze uspostaviti jednu mnogo bolju i kontrolu i realizaciju projekata koji su važni za očuvanje i unapređenje životne sredine.
Da dam konkretno odgovor. Geodetski zavod je potpisao ugovor sa francuskim Geodetskim zavodom. Potpisan je zasad samo tehnički ugovor, finansijski aspekti još uvek nisu ispregovarani.
Ono što smo dobili kao poklon od Geodetskog zavoda Francuske jeste satelitski snimak nekoliko zona u Srbiji, koji će podrazumevati osnovu za sprečavanje da dođe do legalizacije objekata koji počinju da se grade ovih dana, zbog toga što su neki građani čuli da će im biti omogućena legalizacija danom stupanja na snagu i žele sada da postojeće stanje nelegalne gradnje legalizuju nakon stupanja na snagu ovog zakona. Imaćemo snimak svih gradova u Srbiji. Moći ćemo i to da uporedimo sa ortofoto snimcima koji su rađeni ove i prošle godine.
Ono što moram da kažem jeste da bi eventualno predmet ugovora, ukoliko se dogovore finansijski detalji ugovora koji će svakako biti povoljni, jer je ponuđen kredit francuske države državi Srbiji, koji bi podrazumevao značajan poklon i deo koji bi se otplaćivao po povoljnim uslovima, podrazumevao bi snimke celokupne teritorije Srbije sa prostorom KiM. Podrazumevao bi razmere 1:5.000 za kompletnu teritoriju Srbije, 1:2.500 za one teritorije Srbije gde zemljišno-knjižni sistem postoji iz 19. veka, 1:1000 odnosno tru ortofoto snimci gradova Srbije koji bi kasnije mogli da se koriste i za različite vrste turističkih ponuda. Jedan prema dvadeset pet hiljada srazmera nije dogovorena. Ona je u isključivoj nadležnosti vojske i mi u ovom trenutku kao državne institucije se ne bavimo time.
Namerni smo da o svim aspektima tog ugovora i te kako obavestimo javnost, jer mislimo da je to dobra stvar za Srbiju i da će ona najzad rešiti problem nepostojanja adekvatnih podloga za izradu svih planova koji će biti predmet obaveznosti što se tiče opština u naredne dve godine, jer nećemo stići da obavimo ortofoto snimanje celokupne Srbije da bismo mogli da ispunimo ovo što ste i vi naglasili da je važno, a to je da se završi postupak planiranja.
To je tačno. Kada se završi to, javnost će biti obaveštena. Nema šta da se krije.

Dame i gospodo narodni poslanici, znate kako, postoji nekoliko škola mišljenja.
Mi kada smo pisali ovaj zakon konsultovali smo i stručnjake iz prostornog planiranja, koji su dali neophodne definicije koje ste vi pročitali, znamo da ste prostorni planeri i da ste stručnjak za tu oblast, i koji su smatrali da je uređenje prostora mnogo šira definicija, koja podrazumeva između ostalog i prostorno planiranje, ali i mnoge druge oblasti.
Što se mene lično tiče, mogu sada da kažem, možemo da prihvatimo vaš amandman.
Neka se zakon zove "o planiranju i izgradnji", na kraju krajeva tako je i ostao upamćen među građanima i ukoliko će to sprečiti dalje rasprave i elaboracije koje su mnogo više semantičkog karaktera nego što imaju neki suštinski smisao, slažem se da, evo, kao Vlada prihvatamo vaš amandman i da se zakon zove "o planiranju i izgradnji" i na taj način izađemo iz ove teme.
Mislim da imamo i druge sfere da raspravljamo.

Dame i gospodo poslanici, gospodine Iliću, ovaj vaš monolog shvatio sam kao jednu duboku samokritiku i od 250 poslanika u ovoj sali, da je 249 poslanika pričalo kao što ste vi sada rekli, s tim što su naravno mnoge stvari tačne koje ste izrekli, rekao bih da ljudi imaju pravo to da kažu, jer nikada nisu sedeli u ovoj stolici u kojoj danas sedim, a u protekle četiri godine ste sedeli vi.
Kada pričate i mene kritikujete za gradnju puteva, za pridobijanje glasova, za gradnju bez dozvole i puštanje u promet puteva bez upotrebnih dozvola, sada bih mogao da otvorim i onako da izlistiram niz sličnih situacija u kojima ste se nalazili vi kada ste gradili puteve zbog pridobijanja glasova i kada ste puštali da se u Srbiji desi ono što se nažalost dešavalo u proteklim decenijama, ali se dešavalo i za vaše vreme, a to je da se puste u saobraćaj mnogi putevi koji nemaju upotrebnu dozvolu, da se grade putevi koji nemaju građevinsku dozvolu, da se danas naši građani voze preko mostova koji nikada nisu prošli sve neophodne kontrole itd.
Ovaj zakon je osmišljen upravo da reši i te probleme. Vi ste u pravu kada kažete da je građevina motor našeg razvoja i nešto kasnije reći ću šta sve mi činimo da bi oživeli građevinu. Nisu te velike firme propale u poslednjih godinu dana. Proces propadanja velikih firmi je trajao dok ste vi bili ministar. Možemo sad da sabiramo i da oduzimamo šta je sve ono što ste vi radili da bi te firme preživele. Nemam nameru da se s vama raspravljam, mislim da korektno sarađujemo i mislim da ste mnoge projekte otvorili i oni su bili korektni, ali ste mnogo puta i pogrešili.
Dakle, samokritika je kada kažete da se na primer prostorni planovi ne poštuju. Možemo da izlistamo čitav niz situacija kada vaše ministarstvo nije poštovalo prostorne planove koje je vaše ministarstvo donosilo.
Ono što je novina otkada sam ministar, jeste da nijedan put ne može da krene da se gradi bez dozvole. Dvadeset kilometara autoputa danas koji se gradi u Vojvodini, gradi se uz odobrenje za izgradnju, odnosno prijavu radova koju je izdalo ovo ministarstvo. Nije moglo da se priča o tome dok sve dozvole nisu bile dobijene.
To uopšte nije lako zbog toga što postoje - termini, rokovi, pritisak javnosti, pritisak političkih stranaka, pritisak opozicije, pitanje zbog čega radovi nisu krenuli i pritisak potom na administraciju da se što je pre moguće dođe do tih odobrenja za izgradnju, ali do njih se dođe. To je jedna novina.
Nadam se, ko god sutra bio na ovom mestu da će pratiti nešto što jeste osnovno pravilo igre. Mi ne možemo da insistiramo na tome da naši građani moraju da dobiju dozvolu, pa tek onda da grade, a da se kao država ponašamo drugačije. To je princip od kojeg smo krenuli, kao što smo krenuli od principa da ne možemo da teramo opštine da donose urbanističke i prostorne planove, ukoliko mi kao država ne donesemo prostorni plan Republike Srbije.
U raspravi u načelu i obećao sam da će sledeće godine, marta-aprila, ovaj parlament imati pred sobom novi prostorni plan Srbije koji podrazumeva implementaciju svih strategija koje se u ovom trenutku rade.
Mi smo završili strategiju prostornog razvoja Srbije i nadam se sutra da ću imati prilike svima da to podelim da vidite kako to izgleda. To je plod rada u proteklih godinu dana.
Nažalost, moram da kažem da Agencija za prostorno planiranje, dok ste vi bili ministar. za četiri godine nije uspela ništa da uradi od tih poslova. Mi smo sada uspeli za ovih godinu i po dana da sve to sustignemo.
Možda to nije važno. Za mene je to i te kako važno, jer svaki taj prostorni plan koji se donosi na regionalnom nivou je plan hijerarhijski višeg reda u odnosu na opštinski prostorni plan i nemoguće da bude neusaglašen jedan sa drugim.
Imamo jako puno problema u implementaciji zakona koje donosimo i tu ste potpuno u pravu. Imamo jako puno problema sa lokalnim moćnicima koji ne žele da sprovode nešto što su državne odluke i ne žele da poštuju zakon, ali ćemo se izboriti i sa tim.
Nama je potreban zakon kao jedno moćno oružje i pravila igre koje uspostavljamo moraju da budu jedan okvir u kojem ćemo svi zajedno da se krećemo i svako od nas mora to svojim primerom da pokaže.
Ne sme ministar da gradi bilo šta, makar bilo i u malom planinskom selu, bez građevinske dozvole i bez planskih dozvola. Dok sam ministar i ako budem gradio nikada neću graditi bez građevinske dozvole, i to je nulta tačka nečega što bi trebalo da bude ponašanje. Jer ako od naših građana tražimo da ne grade bez građevinske dozvole, ne možemo mi da se ponašamo tako.
Na stranu to što su procedure dugačke, na stranu to što postoji jako puno problema, na stranu to što je Srbija jedna zemlja u kojoj ova oblast nije regulisana jako dugo vremena i nije, da budemo iskreni, postojala politička volja da se reguliše, jer je upravo u neregulaciji postojala mogućnost da administracije budu arbitrarne i da se uzima veliki novac u korupciji. Mi sve te stvari ovim zakonom pokušavamo da presečemo i nama treba podrška svih vas. Nama treba podrška i narodnih poslanika. Iz tog razloga mi u ovim raspravama prihvatamo amandmane narodnih poslanika.
Vaša kritika na početku zbog čega smo prihvatili toliki broj amandmana - pa zbog toga što su amandmani dobri? Prihvatili smo amandmane i vaše poslaničke grupe, i SRS, i DSS, i SNS i svih, naravno i većinskih poslanika, jer svi su oni ljudi došli i napisali amandmane sa verom da je to značajna popravka tog zakona i mi smo to prihvatili.
Što se tiče Boljara, dok sam ministar, ako prostorni plan putnog koridora, on još uvek nije gotov, ali ako on kaže da će autoput da izlazi na Boljare, nijedan ministar spoljnih poslova, bio naš ili neki strani to neće promeniti. To je nešto što je princip poštovanja akata koje donesemo. Je l' autoput izlazi na Boljarima u Crnu Goru - tamo će izlaziti? Ako neko hoće to da promeni, pa da izađe na nekom drugom mestu, prvo će morati da prođe proceduru koju prolazi ovaj prostorni plan puteva i koridora, koji definiše da će on da izlazi na Boljarima, kao što znate vi to dobro, jer je to rađeno za vaše vreme i rađeno je vrlo dobro.
Vi ste samo imali dilemu da li će autoput koji ide ka južnom Jadranu prolaziti preko teritorije opštine Novi Pazar ili preko teritorije opštine Užice. To je suštinska dilema, koji od tih regiona će autoput da zakači. S tim što u ovom trenutku mi radimo jednu varijantu koja bi pomogla da se uz bočne silazne puteve pomogne privreda oba ta, da kažem, podregiona. To je nešto što je u suštini bila ključna ideja.
Na kraju, što se tiče građevine, tačno je da ovo ministarstvo puno može da uradi da celokupni građevinski sektor stane na noge i mi to radimo, a radimo to između ostalog i donošenjem ovog zakona, pa između ostalog i kreiranjem tržišta građevinskog zemljišta koje do sada nije postojalo, tako da naši građani plaćaju enormno visoku cenu kvadrata stana zbog toga što građevinsko zemljište nije bilo regulisano na način kako je ovaj zakon predvideo.
Pokušavamo da pomognemo građevini kroz to što donosimo zakon koji će značajno skratiti proceduru za izdavanje dozvola, koji će uvesti pravila igre i definisati obaveze svih u tom jednom lancu kako treba da se ponašaju. Ono što vam obećavam, insistiraćemo na njegovom sprovođenju i ličnim primerom ćemo pokazati kako to može da se radi. Ovo ministarstvo će da ispunjava takođe sve one obaveze koje je i ovim zakonom predvidelo, pa ćemo tako da insistiramo da i drugi sprovode te obaveze.
Ovde u raspravi u načelu promovisao sam jednu od akcija za koju smatramo da mora da se sprovode, koja mora da poveća tražnju za stanovima u Srbiji u ovom trenutku. Nije problem naša građevinska operativa, ona je živa i zdrava. Ona naravno nema više one gigante koji su postojali nekada.
Nažalost, mi tek sada pokušavamo da nađemo nova tržišta za našu građevinsku operativu. Celu priču koju ste pomenuli oko nesvrstanih ne bih sada odvajao od procesa evropskih integracija, jer je to prosto pokušaj da se vratimo tržištima na kojima smo nekada bili uspešni.
Mi ćemo imati razgovore i sa nekim afričkim zemljama i sa zemljama Bliskog Istoka koje traže naše građevinare. Hajde da budemo iskreni, pa vi ste krčili taj put i vi ste imali kontakte sa svima njima i oni sada kada dolaze u Srbiju kod nas dolaze kao kontinuitet nečega što ste vi radili.
Što se tiče povećanje tražnje za stanovima, u ovom trenutku je najveći problem što se naši građani osećaju nesigurno da uzmu kredit za stan. Nesigurna su im radna mesta, i to je posledica ove krize i to je posledica jedne sveukupne nesigurnosti za koju se svi mi nadamo da će proći što je pre moguće.
Mi ćemo kao ministarstvo posredovati između građevinske operative s jedne strane, opštine i vojske koja imaju vrlo kvalitetno građevinsko zemljište, banaka, naših građana, dakle svih onih koji su uvezani u to da bi se došlo do tog modela koji ćemo promovisati veoma brzo, a koji se zove - jedna masovna jeftina gradnja, koja bi podrazumevala da naši građani mogu da dođu do stanova skromne kvadrature, negde 50-60 kvadrata, po cenama koje mogu da izdrže dve prosečne plate koje se smatraju prosekom plata jedne zajedničke porodice.
Za to će nam trebati pomoć svih, zbog toga što je to takođe projekat koji nije partijski i koji mora da bude nacionalni. Mislim da sam do sada mnogo puta dokazao da ne patim od nekih partijskih ograničenja.
Mislim da sam pokazao, u saradnji sa svima vama, da se zaista trudimo, pogotovo sa opštinama u kojima je opozicija na vlasti, da svakoj opštini damo potpuno identičan tretman što se tiče ovog ministarstva.
Zaista smatramo da je važno da se Srbija ravnomerno razvija i da svaki naš građanin oseti boljitke nekih stvari koje mi radimo i zakona koje donosimo.
Evo, trudio sam se da vam odgovorim, neću vam više replicirati, zaista bez namere da ulazim u bilo kakvu vrstu dijaloga. Ali, zaista vi ste u pravu, ono što se donese mora da se poštuje, ali svi mi zajedno to moramo da radimo. Hajde da počnemo od nas, da poštujemo zakone ove zemlje, da poštujemo planove koje donosimo i kada mi to počnemo da poštujemo, onda možemo da insistiramo od svih ostalih, pa do poslednjeg našeg građanina koji u ovoj zemlji živi da poštuje zakon.

Samo vrlo kratko, pošto smo ovo smatrali jako važnim pitanjem.
Pitanje je o onim rampama za invalidna lica i nekim tehničkim standardima objekata kada je u pitanju dostupnost tih objekata za lica sa posebnim potrebama i pogotovu za invalidna lica. Činjenica jeste da se u ovom zakonu po prvi put stvara obaveza za javne objekte da imaju rampe za pristup lica sa posebnim potrebama.
Ovde je sada postavljeno pitanje – da li i svi drugi objekti, tu, naravno, pričamo o stambenim objektima, moraju to da imaju?
Evropski standard je da zgrade do deset stanova to ne moraju da imaju i da zgrade sa preko deset stanova moraju da imaju, zbog toga što u zgradi preko deset stanova postoji statistički mnogo veća verovatnoća da će tu biti, između ostalog, stanovnik te zgrade neko ko ima te potrebe ili će u svojoj rodbini i nekim redovnim posetiocima imati nekog ko ima te potrebe.
Međutim, ono što smo i vama napisali u odgovoru i što je naša namera, jeste da u podzakonskom aktu predvidimo i tehničke mogućnosti da i u zgradama koje su manjeg kapaciteta postoji mogućnost da, ukoliko postoji potreba, da se tako nešto izgradi. Dakle, u tehničkim karakteristikama objekata će biti planirano da stepeništa budu tako projektovana da postoji mogućnost nadogradnje rampe, ukoliko će postojati potreba za tim.
U svakom slučaju, smatramo da bi napravili veliko opterećenje ukoliko bi stavili standard za sve objekte, jer ovo je zakon, dakle, zakonska obaveza je da sve objekte preko deset. Ispod deset ćemo urediti podzakonskim aktom.
Nama je svakako stalo da se ovo pitanje trajno reši i da ono postane deo stambene kulture izgradnje objekata, kada je u pitanju poštovanje prava ovih ljudi.

Pošto je ova tema često bila spominjana, a radi se o registru podataka o investitorima koji moraju da se vode i, da kažem, stvaranju jednog od mehanizama koji bi trebalo da spreči naše građane da budu prevareni, kao nažalost što su varani u prošlosti, moram da kažem da je vaš amandman dobar. On u sebi sadrži većinu stvari koje će biti regulisane kako je ovo ministarstvo predvidelo, ali smo predvideli da sadržaj tog registra definišemo podzakonskim aktom, zato što on mora da bude živa materija.
Ono što mogu da obećam jeste da će sve ovo što ste vi tražili i biti sastavni deo tog podzakonskog akta, ali će vremenom verovatno dolaziti do toga da će biti nesavesnih investitora i da će oni pokušati da pronađu druge načine da zaobiđu sadržaj u registru, a da opet pokušaju da varaju naše građane.
Moramo da imamo jedan živi dokument, jer kad bi ga definisali strogo zakonom, plašim se da tu ne bi bio dovoljan nivo i sadržaj podataka, koje neko sutra može da promeni. Zbog toga to mora da bude regulisano podzakonskim aktom. Razgovarali smo i tako smo se nešto dogovorili. Mi ćemo vaš amandman ne prihvatiti kao amandman, nego ćemo sadržaj vašeg amandmana preslikati u podzakonski akt.