Zahvaljujem se. Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi bila namera da ne učestvujem u raspravi, namera mi je bila samo da se otvore neka pitanja na koja može da se odgovori. Idemo redom.
Kada već pričamo o amandmanu koji je podnela grupa LDP, moram da kažem da su argumenti ne samo oni koji su opisani u odgovoru Vlade, nego su prosto argumenti zbog toga što je ceo zakon i ceo koncept pisan radi usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Postoji direktiva EU koja se zove Katastar 2014, koja preporučuje centralizaciju jedinstvene svojinske evidencije i standarde koje svaki geodetski zavod mora da ispuni da bi katastri nepokretnosti bili u funkciji građana. Kada pokušavamo da reformišemo celu ovu oblast vodimo se tom direktivom.
Iskustva su veoma loša kada se katastri nepokretnosti prenesu lokalnim samoupravama jer se od njih stvaraju institucije koje su direktno pod uticajem lokalnih političkih elita. To bi izazvalo ogromne probleme. Ovo je državni posao i mora da se radi centralizovano i nikakva decentralizacija se ne bi desila ukoliko bi sada neka lokalna samouprava preuzela nadležnost da vodi katastar nepokretnosti, tako da mislimo da smo bili u pravu kada smo ovaj amandman odbili.
Što se tiče Savskog venca i pitanja koje je postavio narodni poslanik Avramović, naravno da znam o čemu se radi. Mislim da ste nekoliko puta rekli da sve ovo što je Ministarstvo davalo kao tumačenja jeste u skladu sa zakonom. Potrudićemo se da do kraja izađemo iz tog problema. Daćete mi dokumentaciju koju imate i imaćete odgovor.
Što se tiče amandmana koji je podneo narodni poslanik Munjić, radi se o jednom nerazumevanju celokupnog posla koji treba da bude urađen. Nije dobar ni rok od osam dana, nije dobar ni rok od 15 dana. Mi radimo različite vrste aktivnosti, za koje nekad ne može da se utvrdi rok. Radi se o različitim vrstama terenskog rada, geodetskog snimanja, koje se radi u različitim uslovima i u različitom obimu. Tačno je da se radi i zimi i leti. Ponekad je nemoguće terenski rad izvršiti zimi. Radi se o snimanju jedne katastarske parcele, jedne ulice, jednog kvarta i zbog toga je korišćen izraz koji u stvari treba da definiše dopunu, odnosno nedostatak koji treba da se otkloni u elaboratu koji su radile geodetske kuće.
Ne možete da definišete u zakonu čvrst rok jer on ne može da bude poseban zbog toga što imate različite vrste aktivnosti koje treba da se obave. Neke nepravilnosti mogu da se otklone, tačno je, u roku od osam dana, ali neke nepravilnosti mogu da se otklone u roku od nekoliko meseci. Šta ako se desi da u međuvremenu padne sneg i da nije moguće izvršiti određeno geodetsko snimanje dok se sneg ne otopi?
Srbija je velika zemlja. Srbija ima različite terene. U Srbiji, kada pišete jedan opšti akt, morate da ga primenite na realan život. Iz tog razloga nismo mogli da prihvatimo vaš predlog. Tačno je da iz tog razloga ni rok od osam dana nije bio dobar i iz tog razloga je menjan i korišćen je izraz koji postoji. Na ovo ne mogu da se primene rokovi koji postoje u Zakonu o upravnom postupku zbog toga što ovo nije postupak koji se vodi u nekoj kancelariji pa treba da se strogo držimo njega. Ovo je postupak koji pored kancelarijskog rada podrazumeva i terenski rad.
Otvorili ste nekoliko pitanja koja su nama takođe veoma važna. Mislim da je pitanje broja objekata na mestu. U utorak će republička građevinska inspekcija imati tačan podatak što se tiče svih objekata koje su lokalne samouprave prijavile kao nelegalne objekte, svih predmeta koji su po ovom i drugim zakonima ušli u proceduru za postupak legalizacije. Tada ćemo moći da znamo koliko je objekata nelegalno u Srbiji i koliko je objekata ušlo u postupak legalizacije. Tada ćemo moći da ocenimo koliko je uspešna cela akcija legalizacije. Verujem da jeste uspešna.
Mogu da kažem da je ona uspešna zbog toga što smo uspeli da pokrenemo jedan istorijski postupak, kome najzad vidimo i kraj. Vidimo kraj zbog toga što je za postupak legalizacije ovoga puta potrebna minimalna dokumentacija. Mislim da je legalizacija sada, što se tiče cena, najprimerenija.
Sada bih da iskoristim priliku da opet uputim poziv lokalnim samoupravama da postupak legalizacije ne shvate kao način da se napuni lokalna kasa i da se popune rupe u budžetu, nego da je shvate kao jedan postupak u kome ispravljamo nešto što je bilo loše u prošlosti, koji mora definitivno da dovede do toga da naša država najzad bude legalna.
Ovo je samo jedan od koraka u dubokoj reformi u oblasti građevine i urbanizma, koja treba da ostavi istorijski rezultat, da najzad pokušamo da sprečimo da se u Srbiji u budućnosti desi da se masovno grade nelegalni objekti, da od toga lokalne samouprave nemaju nikakvih prihoda, da nemaju nikakvu kontrolu i da to, naravno, kao posledicu ima veliki urbanistički haos, koji je svakodnevica u Srbiji i posledica je zanemarivanja planiranja, kao jedne važne oblasti, ali i samog poštovanja određenih parametara građevine i urbanizma decenijama unazad.
Takođe je važno da lokalne samouprave u ovom postupku budu veoma efikasne. Znam da je realnost u Srbiji takva da će u nekim lokalnim samoupravama postupak legalizacije biti završen za nekoliko meseci, u nekim lokalnim samoupravama će se ovo verovatno završiti za nekoliko godina.
U svakom slučaju, bez obzira na ovo što se koristi kao argument, koji meni ipak deluje kao plašenje građana da sada postoje neki rigorozni rokovi, pa šta ako se desi da oni te rokove ne ispune, svako ko je ušao u postupak legalizacije, svako ko može da legalizuje svoj objekat u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, siguran sam da će taj postupak da završi do kraja uspešno. Siguran sam da svako od građana ima direktan interes da ažurno dostavlja dokumentaciju koju mu lokalna samouprava traži da bi se taj postupak završio.
Na lokalnim samoupravama sada je da se dobro organizuju i drago mi je da se najveći broj gradova dobro organizovao. Drago mi je da su pronašli veoma, veoma dobra, pragmatična rešenja kako da povećaju broj objekata koji su u legalizaciju ušli. Tačno je da su na kraju, poslednjeg dana neke lokalne samouprave samo dodeljivale brojeve, da su građani imali mogućnost da kasnije dopunjavaju dokumentaciju da bi u postupak ušli. To je dobro.
Mi ne želimo da srušimo nijedan objekat koji može da uđe u postupak legalizacije i da se legalizuje po ovome zakonu. Mi želimo da ovaj projekat uspe i želimo da najveći broj objekata u Srbiji najzad bude legalizovan. Kao što nam je, naravno, namera da izvršimo veoma strogu kontrolu lokalnih samouprava i da ne dopustimo da se u budućnosti dešava divlja gradnja.
Koliko će to biti uspešno, ne zavisi samo od Ministarstva. Podsećam vas da ovo ministarstvo u sektoru za građevinu i urbanizam ima nekoliko desetina zaposlenih. Ne možemo da znamo šta se dešava u svakom ćošku Srbije. Znam da bi svako od nas mogao da nađe i primere loše prakse, ali je, kao što sam prošli put rekao, i vaša obaveza da pokušate da se zajedno sa nama borite protiv toga. Dobro je da narodni poslanici šalju Ministarstvu prijave, jer mi, koliko se trudimo, reagujemo adekvatno na svaku prijavu koju date.
Za mene je takođe jedno veliko pitanje, kada pričamo o legalizaciji, koje bi trebalo da se otvori kao tema, pitanje trošenja para koje su prihod legalizacije. Voleli bismo da se te pare potroše u svrhu obnavljanja komunalne i druge infrastrukture, voleli bismo da se te pare potroše ravnopravno i ravnomerno u onim regionima u kojima su i prikupljene iz procesa legalizacije. Voleli bismo da to ne bude prihod budžeta koji će se potrošiti na plate, penzije, sportske manifestacije i reprezentaciju, nego da on zaista bude prihod koji će se potrošiti za poboljšanje kanalizacije, vodovoda, ulica, rasvete i svega onoga što treba svakodnevno građanima za bolji kvalitet života.
Nadamo se da će lokalne samouprave imati razumevanja za to, ali, ponavljam, to više nije u našim rukama. Ne možemo da budemo odgovorni za sve. Pokrenuli smo jedan postupak. Sada je na onima koji danas vode lokalne samouprave da taj postupak sprovedu. Siguran sam da će pitanje legalizacije, pitanje cena legalizacije, pitanje efikasnosti, kako je ceo postupak legalizacije organizovan i pitanje trošenja para koje su prihod lokalnih samouprava od legalizacije biti jedan od parametara, merila kada se građani budu odlučivali na nekim lokalnim izborima za koga će da glasaju. To je poziv svima, ukoliko žele da budu efikasni i dobri, da izađu u susret svojim građanima i glasačima – neka završe ovaj postupak legalizacije kako treba.
Na kraju, pitanje poreza, duplog oporezivanja nelegalnih objekata, njihovog uklanjanja, odnosno pitanje rušenja nelegalno izgrađenih objekata – moram da ponovim nešto iza čega stojim, niko od nas ne voli da ruši kuće. Mislim da je to najtužnija stvar koja nekome može da se desi, da učestvuje u postupku rušenja bilo čijeg objekta i bilo kog objekta, ali to mora ponekada da se radi.
Hteo sam da vidim koliko smo kao sistem spremni da učestvujemo u ovome. Najbolji parametar za to mi je bio podatak koliko su lokalne samouprave u ovoj godini planirale sredstava za izvršenje uklanjanja nelegalnih objekata. Podaci su razočaravajući i pokazuju da još uvek ne postoji svest kod naših lokalnih samouprava da je uklanjanje nelegalnih objekata jedna od njihovih obaveza, koju će morati da sprovedu u ovoj godini.
Ministarstvo je, na primer, predvidelo značajna sredstva. Predvidelo je u novoj sistematizaciji da formira odeljenje za izvršenje, koje će se samo tim poslom baviti. Hoćemo da pokažemo da zakon mora da se poštuje, od vrha do dna.
Kada mi neko postavi pitanje – evo, imamo primer da se to ne poštuje... Znamo da se to dešava, znamo da se dešavaju mnoge stvari koje nisu u skladu sa zakonom i svesni smo toga da sprovođenje zakona, uvođenje reda zahteva jako puno vremena, energije i strpljenja i jako puno dobrih manifestacija. To upravo radimo. Pokušavamo, kao Ministarstvo, da pokažemo da poštujemo zakon koji smo doneli i to zahtevamo od svake lokalne samouprave.
Ima puno problema, ima puno otpora. Nekoliko puta kada sam bio ovde u Narodnoj skupštini i mnogo puta u medijima pričali smo o tome koliko ljudi postoji u ovoj zemlji čijim interesima je direktno protivno da se Zakon o planiranju i izgradnji sprovede u delo, i zbog pitanja uklanjanja nelegalnih objekata, i zbog pitanja konverzije prava korišćenja u pravo svojine i milionskih suma koje će biti direktan prihod lokalnih samouprava i Fonda za restituciju, i zbog ubrzavanja procesa izdavanja dozvola i zbog zakonske obaveze da se donesu planski urbanistički akti, koji će najzad da smanje na minimalnu meru arbitrarnost administracije i korupciju. Sve su to stvari koje mnogima ne odgovaraju.
Insistiraćemo da se do kraja mandata ove vlade taj posao završi. Mislim da ne bi bilo dobro da se od tog posla odustane. Što se nas lično tiče, od tog posla nećemo odustati. Za to je potrebna podrška svake političke stranke. Ovo nije posao koji se radi po nalogu jedne ideologije ili jedne politike. Ovo je posao koji se radi u državnom interesu.
Prošli put sam rekao – i da vi sutra dođete, ko god, na vlast, morali biste opet istu stvar da radite, da sprovedete legalizaciju, da insistirate na tome da se donesu planski urbanistički akti; morali biste da insistirate na tome da se ubrza procedura za izdavanje dozvola. To su sve preduslovi za povećanje naše konkurentnosti kao države za privlačenje stranih i domaćih ulaganja, ali, što je mnogo važnije, i za poboljšanje kvaliteta života naših ljudi, jer najveći broj procedura koje građani vode, a koje se tiču Zakona o planiranju i izgradnji, jesu procedure koje vodi običan građanin u svakoj opštini. Iz tog razloga insistiramo na svemu ovome.
Efikasno sprovođenje i završetak postupka legalizacije, s jedne strane, i insistiranje na tome da se više ne desi divlja gradnja i paralelno donošenje svih onih neophodnih planskih i urbanističkih akata koji treba da definišu tačno gde, šta, koja spratnost, koliko je zauzeće površine, može li da se gradi, koji su uslovi komunalnih preduzeća, sve to stoji unapred kao jedan dokument koji je javno dostupan. Siguran sam da će to dovesti do toga da jednog dana ova pitanja tretiramo kao svakodnevna i obična pitanja, u kojima nema previše problema i da će sve ono što danas prijavljujete kao situacije (i svesni smo da se dešavaju na terenu) biti samo na nivou incidenta, a ne na nivou pravila, kao što je, nažalost, u nekim opštinama to slučaj danas.
Prošli put u raspravi mnogi od vas su upozoravali na konkretno kršenje zakona. Rekao sam im – podnesite tužilaštvu, podnesite policiji, podnesite inspekciji zahtev da se te stvari isprave. Svako od vas mora da bude i građanin izvršilac, svako od vas mora da bude i neko ko će učestvovati u izgradnji jednog boljeg, pravednijeg i efikasnijeg sistema, jer je to obaveza svakog od nas ponaosob.
Znam da će možda neki narodni poslanik danas opet da me upozori da se na teritoriji te i te opštine dešava to i to, kao i da se to dešava u poslednjih godinu i po dana, od kada smo mi došli u Ministarstvo, a pre toga su cvetale ruže i pre toga smo imali skandinavski sistem planiranja i nikada se nije desilo da se izgradi neki objekat ili da neka lokalna samouprava ili neki činovnik u lokalnoj samoupravi krši zakon.
Ljudi, to se dešavalo decenijama unazad. Decenijama unazad se zanemarivalo planiranje, stvarao osećaj da u građevini i urbanizmu može svašta da se radi. Decenijama unazad svaka lokalna samouprava, svaka vlast, svaka stranka – a sve stranke koje su danas na političkoj sceni su bile u nekim lokalnim samoupravama na vlasti – dopuštala je ili gledala kroz prste onima koji grade bez dozvole, ili nisu donošena planska dokumenta koja su neophodna da bi se dozvole mogle izdati bez problema. Svi smo zajedno saučesnici u problemima sa kojima se danas suočavamo. Mislim da je ovo dobar početak da se iz tih problema izađe.
Zahvaljujem na konstruktivnoj raspravi, zahvaljujem vam što ćete, siguran sam većina vas, glasati. Da kažem na kraju, broj amandmana koje mi kao Ministarstvo prihvatamo apsolutno nije vezan za to ko dolazi iz koje stranke, nego je vezan samo za njihovu direktnu implementaciju u nešto što je od samog starta bila ideja kada smo ušli u donošenje zakona. To smo dokazali i brojem amandmana koje smo prihvatili u izmenama i dopunama ovog zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog izmena i dopuna Zakona o državnom premeru i katastru. Na početku bih vas vrlo kratko obavestio o aktivnostima koje sprovode Republički geodetski zavod i službe katastra u Srbiji.
Dugogodišnji poslovi koje Republički geodetski zavod i katastri izvršavaju su: osnivanje, obnova i održavanje katastra nepokretnosti, premer vodova, osnivanje i održavanje katastra vodova, katastarski i komasacioni premer, adresni registar, održavanje registra prostornih jedinica.
Novim zakonom je Republički geodetski zavod, odnosno katastar nepokretnosti, dobio i nove nadležnosti. To su: premer državne granice i vođenje registra državne granice, procena i vođenje vrednosti nepokretnosti, osnivanje, održavanje i raspolaganje geodetsko-katastarskim informacionim sistemom, osnivanje i održavanje Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, inspekcijski nadzor nad radom geodetske organizacije, daljinska detekcija, topografski premer i topografsko-kartografska delatnost, izdavanje i oduzimanje geodetskih licenci i centralni registar planskih dokumenata.
Donošenjem novog zakona o planiranju i izgradnji povećao se obim rada Geodetskog zavoda i rada katastara na nivoima lokalnih samouprava i definisane su tri nove oblasti.
Očekujemo veliki broj zahteva građana koji su, pre svega, vezani za postupke koji će se voditi oko pripreme digitalnih podataka za potrebe popisa stanovništva u 2011. godini, oko aktivnog učešća u predstojećim postupcima denacionalizacije i restitucije, odnosno vraćanja imovine, oko implementacije novog zakona o planiranju i izgradnji, koji definiše pitanje legalizacije, gde se u postupcima koje će građani voditi pred jedinicama lokalnih samouprava očekuje nekoliko miliona predmeta koje je potrebno obraditi, i oko jedne velike i krupne suštinske reformske obaveze lokalnih samouprava, da u narednom periodu donesu dva ključna akta - prostorni plan lokalne samouprave i plan generalne regulacije, koji bi trebalo da obezbede nesmetano i ubrzano izdavanje građevinskih dozvola i regulisanje građevinskih i urbanističkih parametara na teritorijama lokalnih samouprava.
Iz svih ovih razloga i iz potrebe da se građanima pruži pun servis i da ne bude nejasnoća u implementaciji ovih zakonskih propisa, uočila se neophodnost da se uđe u izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru u onim segmentima gde ne postoji usklađenost sa druga dva zakona - Zakonom o planiranju i izgradnji i zakonom koji definiše hipoteku.
Rok za izjavljivanje žalbe na rešenje doneto u prvostepenom upravnom postupku od osam dana zamenjen je rokom od 15 dana. Na taj način smo ujednačili zakonske odredbe koje su definisane u ovom zakonu i u ova dva zakona koja sam spomenuo. Takođe, ovim zakonom se produžava rok za usklađivanje Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji sa odredbama Zakona o državnom premeru i katastru.
U toku rasprave na odborima, u proceduri Skupštine, na izmene i dopune ovog zakona pristigla su tri amandmana. Zahvaljujem narodnim poslanicima koji su amandmane podneli i mogu sada da kažem da smo od tri amandmana prihvatili dva. U toku rasprave ćemo potvrditi da smo prihvatili amandmane narodnog poslanika Dragana Stevanovića i amandman narodnog poslanika Srete Perića.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da glasate za izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru. Hvala.

Zahvaljujem šefovima poslaničkih grupa koji su izneli niz primedbi. Moram da kažem da veliki broj njih stoji, apsolutno. Sistem u Srbiji nije perfektan. Nasleđe je jako teško. Ovde se radi o problemima koji traju decenijama i radi se o pokušaju nas, koji danas upravljamo jednim važnim resorom, kao što je Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje i, naravno, Geodetskim zavodom, da pokušamo da se s postojećim kapacitetima izborimo i da uvedemo sistem koji je davnih godina uveden u mnoge zemlje koje nas okružuju.
Vi ste ovde imali nekoliko jako dobrih poenti. Moram da kažem da se retko dešava da zaista možemo da se složimo oko nekoliko stvari. Prihvatam sve kritike koje su narodni poslanici izneli ovde, a vezane su za činjenicu da mi danas, samo nekoliko meseci posle donošenja zakona, izlazimo s izmenama i dopunama.
To i jeste suština demokratije. Inače bi parlamenti zaključali vrata kada donesu npr. set evropskih zakona koji predviđa "

" i ne bi radili nekoliko godina. Suština parlamentarnog rada i jeste u tome da se prepoznate greške u sistemu, koje proističu ne iz loše namere zakonopisaca, nego iz loše primene u praksi, koja dovodi do različitih neusaglašenosti, izmene, s tim što će se zakon bolje pozicionirati u pravnom sistemu ili jasnije definisati. To je bila naša namera.
Mi u Ministarstvu životne sredine smo ljudi koji su pravni perfekcionisti i hoćemo da svi zakoni koje donosimo budu apsolutno usaglašeni s drugim zakonima. Naravno, ne možemo uvek da znamo celokupnu proceduru donošenja drugih zakona, neki zakoni su doneti posle, ali hoćemo da zakoni koji se tiču oblasti koja reguliše ovaj sistem vezano za naše ministarstvo, budu apsolutno pravno perfektni. Iz tih razloga smo došli i rekli – predviđen je rok od osam dana, u nekim zakonima je predviđen rok od 15 dana, hajde da to usaglasimo.
Takođe, priznajemo da u ovom trenutku, s ovim kapacitetima, s problemima s kojima se suočavamo, s nedostatkom kadrova, s nedostatkom softverske i hardverske opreme koja je neophodna da bi se izvršavali ti rokovi, moramo te rokove da produžimo, ali nećemo da dođemo u situaciju da neko kaže – ja sam imao rok od osam dana po zakonu da nešto završim, a ti mi to nisi završio, kriv si.
Dakle, morate da shvatite da ja kao ministar apsolutno nemam problem da i za druge zakone koje sam prošle godine ovde pred vama branio dođem u ovoj godini i predložim izmene i dopune, zbog toga što se u implementaciji, u praksi, utvrdilo da neke od tih stvari, prosto, u Srbiji, koja se nalazi na ovom nivou gde se nalazi danas, možda nisu moguće. I to je, mislim, kvalitet i napredak u našoj demokratiji, to nije stvar koja treba toliko da se kritikuje. Da, tačno je, doneli smo zakon pre sedam meseci i danas dolazimo s izmenama i dopunama jer hoćemo neke stvari da popravimo. To ćemo da radimo i dalje.
Što se tiče primedbe na prihvaćene amandmane, hajde da priznamo da od 20 zakona koje je ovo ministarstvo predložilo Skupštini, ne znam tačno u procenat, ali mislim da smo preko pola amandmana koje su predlagali narodni poslanici, bili oni iz pozicije ili opozicije, mi prihvatili. Nismo prihvatili amandmane koji se suštinski ne slažu s duhom i kontekstom ili idejom koju smo hteli kroz zakon da definišemo, ali smo prihvatili sve ono što zaista jeste popravka i ispravka zakona. Na kraju krajeva, Narodna skupština i služi tome i narodni poslanici su i izabrani od građana da pomognu Vladi da određene zakone popravi i mi smo to radili. Ja tu ne vidim nikakav problem.
Tačno je možda da su neki narodni poslanici predlagali duže rokove. Tačno je da smo mi verovali da su mogući kraći rokovi i tačno je da smo u tome pogrešili. Sada tu grešku prihvatamo i danas ovde sedimo pred vama, prihvatamo kritiku, ali idemo dalje. Takođe je tačno da mnoge stvari nismo prihvatili. Možda će se u perspektivi ispostaviti da nismo bili u pravu, pa ćemo opet sesti pred vas i te stvari prihvatiti.
Dakle, parlamentarizam i demokratiju, u ovom izvršnom i tehničkom smislu, koji podrazumeva debatu u parlamentu i pokušaj da se naš pravni sistem izgladi u skladu s nečim što jeste postojeća realnost, upravo i posmatram kroz kvalitet ovakve rasprave. Danas smo imali tri predložena amandmana i prihvatili smo dva. Smatramo da su dobri i siguran sam da će ovaj zakon, kada ove izmene i dopune stupe na snagu, biti značajno bolji.
Postavili ste jedno takođe važno pitanje, a to je efikasnost i funkcionalnost Republičkog geodetskog zavoda i katastra nepokretnosti. To jeste institucija koja je izuzetno važna. Po meni, to je institucija koja predstavlja danas jedan od simbola države u svakoj lokalnoj samoupravi. Kao što u svakoj lokalnoj samoupravi imate policajca, nekog poreskog službenika, kao što u svakoj opštini imate lekara, učitelja, takođe imate i nekog geodetu, neki katastar, koji predstavlja važan segment države i, kada vam napiše da je nešto tako, to znači da je država stala iza toga.
Činjenica jeste da iz tog razloga Republički geodetski zavod predstavlja veoma specifičnu instituciju, sa svim problemima s kojima se danas suočavamo, a oni podrazumevaju i male plate i nedovoljan broj zaposlenih i nedovoljnu osposobljenost tih zaposlenih da odgovore izazovima 21. veka i korupciju, koja definitivno postoji. U svakom intervjuu u kome je postavljeno to pitanje priznavao sam da postoji i verujte mi da se svakodnevno borimo protiv toga. Mi i dalje moramo da radimo naš posao.
Što se tiče štrajka, od početka sam tvrdio da su zaposleni u pravu, da Geodetski zavod mora da se definiše na drugačiji način. Mi smo to i uspeli, kroz razgovore sa sindikatima. Uspeli smo da definišemo nešto što će biti njihova uloga u ovom društvu u budućnosti. Ali, moram da kažem jednu stvar. Nijednog trenutka štrajk u Geodetskom zavodu nije ugrozio druge postupke koje građani vode pred institucijama u ovoj zemlji, pogotovo ne postupak legalizacije.
Za rok koji je postavio Zakon o planiranju i izgradnji, a to je 11. mart, da se podnese zahtev da se uđe u postupak legalizacije, da se prijavi nelegalan objekat, nije neophodno doneti svu kompletnu dokumentaciju, uključujući i izvod iz katastra nepokretnosti. Dakle, nije neophodno. Svaki građanin može samo da ode u opštinu, popuni formular, dobije broj i prijavi nelegalno izgrađeni objekat. To je dovoljno.
Dakle, nikakva obrazloženja da sad rokove treba produžavati zbog toga što je katastar bio u štrajku ili zbog toga što je opština prenatrpana drugim predmetima itd., ne dolaze u obzir.
Imali su građani šest meseci rok. Moram da kažem nešto, odziv za legalizaciju ovog puta je sjajan, ogroman. Možemo da kažemo da već danas prelaze 80 i nešto posto. Ne vidim razloga, ako je moglo 80 i nešto posto ljudi, bez obzira na sve te probleme, da prijavi nelegalni objekat, zbog čega ovih nekoliko postotaka to ne može da uradi.
Dakle, rok se neće produžavati. Za sve objekte koji su ušli u postupak legalizacije, a verujem da će to biti objekti koji mogu da se legalizuju, to će biti urađeno.
I mislim da je ovo prvi put, naravno za to smo zaslužni svi, da ćemo zaista završiti veliki posao koji se zove legalizacija nelegalno izgrađenih objekata, zbog toga što smo pojednostavili proceduru, smanjili obim dokumentacije. Mnoge opštine, nažalost ne sve, značajno su smanjile cene za legalizaciju i mislim da ovog puta možemo da kažemo da u mesecima i godinama koje su ispred nas Srbija najzad može da postane legalna, barem što se tiče imovine i svojine nad objektima koji su građeni bez adekvatnih dozvola.
Takođe moram da kažem da mi kao Ministarstvo u ovom trenutku sprovodimo vrlo intenzivan nadzor nad opštinama da se divlja gradnja zaista ne dešava. Svi koji znate da se negde dešava divlja gradnja, prijavite to inspekciji i pomozite nam da najzad, barem u toj oblasti, uvedemo toliko neophodan red da se nikada više ne dešava u Srbiji da postoje bespravno izgrađeni objekti.
Ovde je, takođe, pomenut urbanistički haos. Moram da kažem da je aktivnošću Ministarstva i mnogih lokalnih samouprava u ovom trenutku na snazi dubinska reforma jednog veoma zapuštenog segmenta u našem društvu, koji se zove građevina i urbanizam. Mi kada smo donosili zakon postojalo je jako mnogo kritičara tog zakona i postojali su objektivni strahovi da li je Srbija u stanju, da li je sposobna, zrela, dovoljno moderna da primeni jedno rešenje koje bi trebalo da razreši taj urbanistički haos. Mi verujemo da jeste.
Ono što me ohrabruje jeste da su gotovo sve opštine u Srbiji, do rokova koje je zakon propisao, donele odluke o izradi prostornog plana opštine i regulacionog plana, što su bile dužne u skladu sa zakonom. Samo nekoliko opština to nije učinilo. Ono što me takođe hrabri jeste da se u ovom trenutku veliki broj opština nalazi u postupcima javnih nabavki da bi se odredili izrađivači tih planova.
Moram da vam pojasnim jednu stvar. Srbija je, što se tiče planskih dokumenata neophodnih za izdavanje građevinske dozvole, u ovom trenutku pokrivena samo 20 do 30 posto. Dakle, imate ogromnu teritoriju Srbije i, ukoliko nešto želite da gradite, kada se pojavite pred nekim lokalnim organom i kažete – dobar dan, ja bih ovde da gradim nešto, lokalni organ ne može automatski, u istom trenutku, da vam odgovori i kaže – možete da gradite toliko i toliko kvadrata, toliko zauzeća površine, tolika spratnost, evo vam uslova javnih preduzeća šta je neophodno za struju, gas, telefon itd. Dakle, samo 20 do 30 posto Srbije je prekriveno toliko detaljnim planovima.
Mi pokušavamo da lokalne samouprave ohrabrimo, neke i da nateramo, da taj posao završe u roku od dve godine i spremni smo, kao ministarstvo, da sufinansiramo izradu tih planova. Niko ne kaže da u ovom periodu sada, tu je gospodin Jovanović apsolutno u pravu, kada svaka opština čita zakon na drugačiji način, neće postojati problemi u smislu da će u nekim opštinama ta procedura ići mnogo lakše nego u drugim opštinama.
Iz toga nastaje činjenica da mi danas u jednom gradu, koji je gotovo 100% pokriven s ovako detaljnim planovima, možete građevinsku dozvolu da dobijete za dva meseca, a da u drugim opštinama još uvek nisu ni shvatili zakon i traže razna razrešenja i tumačenja i imate primedbe investitora da tamo ne može da se dobije dozvola. Mi gotovo svakog dana idemo po Srbiji pokušavajući da razgovaramo sa svim ljudima koji su odgovorni za to i objašnjavamo na koji način zakon funkcioniše, insistirajući pri tom strogo da se svi ovi planovi donesu.
To neće biti lak posao. Biće mnogo otpora. Naša administracija voli da ništa ne bude regulisano i da, kada vam se pojavi investitor, vi nešto nacrtate u skladu s interesom tog investitora. Naša administracija ne voli da je sve regulisano i da se njena uloga u ovom društvu umanji, zbog toga što taj investitor ne mora uopšte da dođe kod njega lično, kod tog čoveka, nego može na internetu tačno da vidi na kojoj parceli šta može da se gradi.
I to jeste problem i to jeste jedan tihi otpor koji u ovom trenutku traje. To možda jeste otpor koji traje u Geodetskom zavodu, u katastrima, zbog toga što je novim zakonom pokušano da se uloga svakog od činilaca u jednom lancu aktivnosti uredi na pravi način i da više nema kreativnih tumačenja zakona i da više nema nečega što je arbitrarnost u procesu donošenja odluka.
Sve su to problemi s kojima se mi suočavamo. Siguran sam da svako od vas ko se u to razume i ko razume koliko je važna oblast planiranja, shvata da je za to potrebno da svi zajedno radimo.
U tim opštinama koje mi danas obilazimo nalaze se i radikali i naprednjaci i narodnjaci i demokrate i liberali i socijalisti i sve druge partije. Mi sa svakim razgovaramo na isti način i svakom pokušavamo da pomognemo. Kažite mi – da li postoji ijedna opština na kojoj je, na primer, na vlasti opoziciona stranka, a da ovo ministarstvo nije izašlo u susret i poslalo potpuno ravnomerno isto tumačenje ili pomoć u smislu implementacije zakona?
Dakle, ovo je posao koji je istorijski i koji mora da se završi. Ako ga mi danas ne završimo, onda ćete vi, koji očekujete da ćete možda doći na vlast nakon narednih izbora, a mi ćemo se potruditi da to ne bude, morati taj posao da završite. To je, prosto, nešto što mora da se završi i to je duboko u interesu ove zemlje.
Još samo jednu stvar da najavim, kao raspravu koju ćemo voditi u narednih nekoliko meseci. Završili smo Prostorni plan Republike Srbije, kao jedan super važan dokument koji sadrži sublimaciju svih strategija razvoja i koji će verovatno predstavljati sveobuhvatni strateški plan razvoja zemlje u narednih deset godina. U njemu će se sadržati sve ono što jesu preseci naše realnosti, vizije u kom pravcu ova zemlja može da se razvija i on će biti osnov za izrade prostornih planova regiona i opština da bismo jednom za svagda planiranje, koje nije imanentno našem mentalitetu, uveli kao normu koja mora da se poštuje.
Kada budemo ovde s Prostornim planom, videćete koliko je truda i rada uloženo u to i videćete koliko je taj dokumenat kvalitetan i koliko će suštinski pomoći reformi koju pokušavamo da sprovedemo.
Sve kritike koje ste rekli apsolutno stoje. Spremni smo da se s tim kritikama suočimo i spremni smo da radimo na tome. Zahvaljujem.

Nemate gotovo nijedan legalan objekat. Svako je zidao šta je hteo na parceli koju je kupio i niko ga u tome nije sprečavao. Zato u Srbiji imate milion nelegalno izgrađenih objekata. Ne možemo da pričamo o stilovima i prepoznatljivosti kada su uglavnom mukom naterani ljudi ulazili u gradnju kuća, da bi obezbedili sebi krov nad glavom, a pri tom uopšte nisu zatvarali oči pred tim i nije postojala organizovana državna sistemska reakcija da se takve stvari spreče.
Zbog toga ovo radimo. Mi se sada penjemo stepenicama. Naravno da je najviši mogući nivo da imamo tipske kuće koje se grade u skladu sa stilom koji podrazumeva različita arhitektonska rešenja i da omogućavate ljudima da samo biraju tip kuća.
Hajde da pogledamo kako izgleda Srbija danas. Na koju god stranu da krenete, naše kuće su uglavnom nedovršene, energetski potpuno neefikasne, sa puno problema, mnogo spratova, gotovo neuseljene, greju se na najprimitivniji mogući način, vrlo često nemaju kanalizaciju nego septičke jame. Dakle, to je haos, koji pokušavamo da rešimo, i to je, suštinski, tema.
Slažem se da ćemo možda na kraju, na tom poslednjem nivou, moći da razgovaramo, ali hajde prvo da legalizujemo Srbiju, hajde prvo da kažemo gde šta može da se gradi, hajde prvo da obezbedimo uslove da urbanizam zaživi kao struka i da građevina počne da funkcioniše po drugačijim merilima. To je naša namera danas. Verujem da ćemo u godinama koje su pred nama moći na takav način da planiramo razvoj.

Samo vas, prvo, molim, gospodine Iliću, da ovoj raspravi danas stavimo tačku, jer vi ovo pričate dva meseca. S obzirom na to da niste temeljan čovek i niste čovek koji raspolaže takvim podacima, očigledno ste jako dobro spremni. Vas je neko dobro spremio i dva meseca pokušavate da skandalizujete jednu stvar koja upravo predstavlja deo onoga o čemu sam malopre pričao, a to je reforma u onim oblastima koje su do sada bile potpuno zakrčene, u kojima nije moglo ništa da se uradi, a koje su došle onoga trenutka kada je stupio na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji.
Kada pričamo o ovoj poslednjoj investiciji, pričamo o jednom dobrom poslu koji država Srbija radi i o dobrim poslovima koje će država Srbija da radi u budućnosti.
Zakonom o planiranju i izgradnji je ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja postalo nadležno za izdavanje dozvola za sve telekomunikacione i druge objekte koji se prostiru na teritoriji dve i više opština, zbog toga što je bilo gotovo nemoguće, kada postavljate neki cevovod, gasovod, kanalizaciju, bilo koji drugi objekat, da od opština koje se nalaze na teritoriji duž kojih se ti kreću, dobijete urednu dozvolu. To je razlog zbog čega nijedan put, nijedan gasovod, nijedan toplovod u Srbiji nije legalan i to je razlog zbog čega mi danas moramo da legalizujemo čak i autoput, sve mostove, sve.
I nemojte vi sada da pričate o tome da postoji ogroman problem s nelegalnom gradnjom i da vi meni držite predavanja o tome. Pa, vi ste, kao ministar zadužen za građevinu, gradili nelegalan objekat. To svi znaju. Nadam se da ste ga sada bar legalizovali, da ste podneli zahtev. Do 11. je rok i to uradite.
Nemojte sada vi meni da spočitavate ''Ušće''. Vi ste bili ministar nadležan za građevinu. Što niste poslali inspekciju tada kada se ''Ušće'' gradilo i raspitali se o čemu se radi? Vi meni postavljate pitanje za ''Luku''. Pa, vi ste tada bili ministar, ja sam tada bio lekar na specijalizaciji u nekoj bolnici. Vi meni postavljate pitanje oko pumpi. Pa, vi ste stvorili haos oko pumpi, a sad pričate o tome da vi imate saznanja da to mafija radi.
Znate vi šta se sve dešavalo oko pumpi za vreme dok ste vi bili ministar i dok je vaš kadar bio direktor ''Puteva Srbije''. Takmičili su se ko će prvi da dobije saglasnost od ''Puteva Srbije'' da dobije pristupni put, pa danas imamo potpuni haos. Danas, kunem vam se, ne znam živ šta da radim s tim što su na lotovima, koji su predviđeni prostornim planom koji ste vi predlagali, po troje ljudi kupovali zemljište za pumpe i što je svako od njih dobio pristupni put od ''Puteva Srbije''. Šta sada da radim, kome da damo pumpu?
Slažem se s vama da to treba da se promeni. Treba da se promeni Zakon o putevima. To treba da se proglasi nacionalnim dobrom i to treba država da da na tender, jer je to, da kažem, iscrpan resurs.
Kada se radi o neiscrpnim resursima i kada se radi o javnim nabavkama, ovo ministarstvo je postalo nadležno jednim drugim zakonom, koji biste morali da znate jer ste ga vi predlagali Narodnoj skupštini, a zove se Zakon o putevima, i tačno je definisano na koji način mogu da se postavljaju razni infrastrukturni objekti u zaštitnom pojasu, između ostalog i telekomunikacije.
Kada smo pisali Zakon o planiranju i izgradnji, imali smo intenzivne rasprave i sa Ratelom i sa Ministarstvom telekomunikacija. Zaključeno je da je ogroman problem Srbije zbog toga što nema mrežu optičkih kablova i što mi danas kao država imamo najgori i najskuplji internet u celoj Evropi i da je neophodno da se to tržište liberalizuje i da dođe što je moguće više investitora da bi se i to tržište otvorilo.
Naravno, jasno mi je da tu postoje i mnogi koji su monopolisti, možda su monopolisti jer ste ih vi napravili monopolistima, a koji se sada ljute kada se otvori tržište jer će to njima da spusti profit i meni je jasan vaš argument i vaša namera da pokušate da skandalizujete stvar koja je potpuno u skladu sa zakonom i čista.
Pošto ste vi pisali poslaničko pitanje, ja sam na to pitanje odgovorio. Pojasnio sam vam tačno koje članove zakona smo primenili kada smo izdali građevinsku dozvolu. Tačno je da smo je izdali veoma efikasno, kao što je tačno da ćemo izdati veoma efikasno građevinsku dozvolu i drugim firmama, koje su jedva dočekale da se ovakav zakon donese da bi najzad ispunile investiciju koja je dobra za državu, a to su firme poput Telenora, SBB-a, Vip mobajla, poput ozbiljnih telekomunikacionih firmi koje će najzad moći da postave optičku mrežu i omoguće ljudima da imaju internet kakav ima bilo koji drugi građanin u Evropi. I svako od njih će dobiti dozvolu brzo i efikasno.
Znam da vas čudi što se dozvola izdaje brzo i efikasno. Verovatno vas čudi što se uopšte izdaje dozvola, ali izvinite, molim vas, mi to radimo, zato smo i donosili zakon, da bismo jednu stvar liberalizovali, da bismo ubrzali, da bismo podigli efikasnost i to je nešto što mi radimo.
Meni je jako žao zbog toga što je možda neki vaš monopol, ili nekog od vaših saradnika, ne želim vas da optužujem, koji je stvoren za vreme dok ste vi bili ministar infrastrukture, pa između ostalog i ministar telekomunikacija, na ovaj način srušen. Meni je žao zbog toga, ali se to sada desilo i to će se dešavati u budućnosti.
Velimir Ilić, građanin, da dođe da podnese zahtev ministarstvu za postavljanje optičkog kabla, nema nikakvih problema. Reći ću vam jednu stvar, koju morate da shvatite. Javna nabavka se radi kada država nešto nabavlja. Tender se radi kada država nešto daje što je iscrpan resurs i gde samo postoji nekoliko mogućnosti. Kada su u pitanju ovi kablovi, zaštitni pojasevi puteva su toliko veliki, da vi možete da postavite desetine i desetine kablova. Srbiji ne treba toliko kablova koliko ima mogućnosti.
Reći ću vam konkretno, a sad ste me naterali i da proverim stvari što se tiču ove firme. Ova firma je, samo zahvaljujući dozvoli koju je dobila, u ovu zemlju unela sada već pet miliona evra. Od toga će oko četiri miliona evra da plati ''Putevima Srbije'' kao naknadu za korišćenje tog zemljišta i oko milion evra će uplatiti u budžet Republike Srbije zahvaljujući administrativnim troškovima koje su imali za postupak izdavanja dozvole.
Svaka od ovih drugih firmi koja bude došla platiće iste pare. Dakle, u ovoj godini, samo zahvaljujući zakonu koji smo mi doneli, država Srbija može da prihoduje milione i milione evra. A ja vas pitam jednu stvar. Kablovi su postavljani i dok ste vi bili ministar. Koliko je država Srbija prihodovala od toga kada su postavljani kablovi dok ste vi bili ministar? Reći ću vam – nula. S kojim dozvolama su ti kablovi postavljeni? Ne postoje.
Dakle, ovde se radi o civilizacijskoj razlici između vas i mene. Kada sam ja ministar, kablovi se postavljaju u skladu sa zakonom, za to se dobiju adekvatne građevinske dozvole i država prihoduje novac, za razliku od toga kako ste vi to radili dok ste bili ministar. I nemate pravo, zaista...
Pogotovo nemate prava da spomenete moju porodicu, jer vi ste čovek koji ni ne zna da postoji istina. Prošli put kada ste ovde pričali, rekli ste ne samo da je taj čovek kriminalac. Ali, ja nemam nikakve veze s njim i nemam nikakve veze ni s ''Telenorom'', ni s VIP-om, ni SSB-om, ni s bilo kojom telekomunikacijskom kućom koja se pojavi u mom ministarstvu, zatraži dozvolu i dobije je u zakonom predviđenom roku.
Vi pitate zašto sam ja pisao ''Putevima Srbije''. Zakon o planiranju i izgradnji predviđa da organ koji je nadležan za izdavanje građevinske dozvole komunicira s javnim preduzećima za izdavanje posebnih uslova. Dakle, kada hoćete u Čačku da podignete bolnicu u Kačuljicama, vi podnesete zahtev opštini Čačak i potom predsednik opštine piše nekom javnom preduzeću sa svojim potpisom da vam o trošku investitora izda određene uslove. To je novi zakon predvideo.
Vi ste otvorili jednu temu u pokušaju da je skandalizujete. Ne mislim da ste imali nameru da štitite zakon. Ne mislim da ste imali nameru, kao pedantni perfekcionista, da se sve ovo odvija u skladu s procedurama. Mislim da je vaša namera bila da štitite neki od monopola. Mi smo radili sve u skladu sa zakonom i, evo, hajde da zajedno nas dvojica pozovemo ljude koji time treba da se bave, pravosuđe, tužilaštvo i sve ostale, da to ispitaju.
Procedura koja je sprovedena je prošla ne samo kroz Ministarstvo. Dobila je odobrenje Ministarstva infrastrukture, dobila je odobrenje pravobranioca, prošla je državnu revizionu komisiju i dobila saglasnost osam javnih preduzeća. Ovde se radi o tome da su sve institucije učestvovale u tome da se dokaže da je u Srbiji moguće izdati dozvolu, ne za dva dana kao što vi pričate, nego za nekih tri meseca. I to je postupak koji će se nastaviti i dalje.
Mogu da vam garantujem, ukoliko želite da investirate u telekomunikacije, dođite u Ministarstvo, podnesite zahtev i dobićete dozvolu, kao što će dobiti svako onoga trenutka kada dobije saglasnost i uslove od ''Puteva'', jer je takav zakon.
Možda zakon ne valja, možda ste vi u pravu da treba menjati zakon, ali dok je ovaj zakon na snazi, on će da bude sprovođen i siguran sam da će on doneti koristi našim građanima i da će najzad dovesti do toga da Srbija bude, barem što se tiče uređenosti u telekomunikacijama, rame uz rame sa drugim državama, barem u regionu. To je bila namera kada smo ovaj zakon pisali.
I nemojte mene lično da uvlačite ni u jedan od skandala, jer mene nigde tu nema i vi to vrlo dobro znate. Znam da je vama neko ove papire dostavio, znam da vi niste uopšte u tom poslu, znam da vi nemate nikakav lični interes, a znam da vas je neko ubedio da o ovome pričate.
Samo da vam kažem da je do sada bilo nekoliko novinarskih ekipa, kuća, advokata, koji su se raspitivali na koji način može da se dobije dozvola. Pošto su se uverili da je sve u skladu sa zakonom, mnogi su krenuli u to. Evo, ako hoćete, krenite i vi.
Dakle, moramo da otvorimo investicije u telekomunikacije u Srbiji u budućnosti.
Za jednu stvar ste u pravu, mi smo izdali građevinsku dozvolu. Šta će ta firma i svaka druga firma da uradi sa Ratelom, sa Ministarstvom telekomunikacija, da li će dobiti adekvatne dozvole koje njima omogućavaju da rade svoj posao, da li će postati operateri interneta, lokalni, regionalni ili nacionalni, u to neću da ulazim. Mene baš briga za to. Moj posao je bio da omogućim da se izda građevinska dozvola za telekomunikacione objekte i to smo uradili veoma brzo. I uradili smo veoma dobru stvar za zemlju, to vam garantujem. Hvala vam puno.

Očigledno se nećemo razumeti i meni je žao zbog toga. Tvrdim da po proceduri nijedna od ovih stvari nije za tender, kao što tvrdim i da, a to možete da proverite i može svako to da proveri, u životu nisam bio u Londonu. Ko je mene tamo video, taj laže kao pas. Zaista.
Vi sada, gospodine Iliću, možete da kažete šta god hoćete i nije vam strano da izmišljate razne stvari, ali vam ja kažem kako jeste. U skladu je sa zakonom i zaista se trudim da ga poštujem. Budite sigurni da je sve ovo urađeno u skladu sa zakonom i procedurom, i to će biti i u perspektivi tako.
Samo da vam kažem još jednu stvar. Vi mašete pismom koje je neko od tih konkurenata, monopolista, sastavio i sa istovetnim tekstom slao sa različitih adresa. Mnogi novinari su to dobili i dobile su mnoge institucije. I ja sam dobijao pisma u kojima pišu različite gluposti o meni – klub prijatelja Ujedinjenih nacija, pa neka evropska komisija... Svi su razumeli da je to laž i glupost, osim vas. I vi sada mašete tim papirom i vi ste sada ti koji promovišete nešto što... Kažem vam opet, proverite, čitajte zakone. Prosto, niste u pravu, to nije tačno. Možete, kažem opet, preko svih institucija koje to utvrđuju, da utvrdite.
Kada pričamo o autoputevima, tu imamo još jednu stvar koja je vrlo interesantna. Nisam hteo da otvaram tu temu, ali mislim da javnost treba da zna. Mi završavamo tender za sebe. Na taj tender su se javile tri firme. Postoje problemi u tom tenderu, nadam se da će on biti završen i nadam se da će početi radovi kada je predviđeno. Ali, interesantna kalkulacija koju imamo kada pričamo o tome koliko košta autoput od Novog Sada do Horgoša danas, 2010. godine, i koliko je koštao dok ste vi bili ministar.
Kada pričamo o uštedama za državu, da vidimo šta to znači. Ukupna cena autoputa, po najskupljoj ponudi na tenderu, a nadam se da će najjeftinija da dobije, i uz ono što je rađeno prošle godine, biće negde oko 160 miliona evra. Vaša cena je bila 250 miliona evra. Sada, kad pričamo o tome na koji način mi tretiramo državne resurse, pitam ja vas kako je to moguće.
Možda vi to jeste dobili u nekoj transparentnoj proceduri, ali prosto je činjenica da nismo pogrešili kada smo poništili koncesiju Horgoš-Požega, jer smo, s jedne strane, učinili ogromnu uštedu državi i, s druge strane, nismo koncesionaru dali da naplaćuje putarinu u narednih 25 godina. Pričam vam o odgovornoj politici koju mi pokušavamo da sprovedemo, uz mnoge probleme i mnoga teška nasleđa koja ste, između ostalog, i vi ostavili.
Što se tiče pumpi, ako sam pogrešio, a znam da mnogi koji danas dolaze i definišu probleme pumpi kao nerešive, spominju, između ostalog, i vaše saradnike. Ako sam pogrešio, izvinjavam se. Takođe očekujem i da se vi meni izvinite zbog toga što ste pogrešili.

Vi zaboravljate jednu stvar, gospodine Iliću, a to je da sam posle vas u Ministarstvo, barem u ovaj sektor koji se bavi građevinom i urbanizmom, došao ja, da sam seo s ljudima s kojima ste vi sarađivali i da sam imao mogućnost da se uverim koliko sve ovo što vi govorite nije istina, pogotovo što se tiče izdavanja dozvola. Vi niste izdali nijednu upotrebnu dozvolu. Dakle, običaj da se ne otvori put ili da ne počnu radovi dok se ne izda građevinska dozvola, odnosno dok se ne izda upotrebna dozvola, u Srbiju sam uveo ja, i to će biti tako i u budućnosti.
Što se tiče Kragujevca, niste u pravu. Taj postupak je započet prema vrednosnom sistemu koji ste vi kreirali, ali je nastavljen prema nečemu što sam ja sada pokušao da implementiram, a to je da se izda sva neophodna dokumentacija i papirologija. I uvešćemo i to u red, da znate, kao što ćemo sada da legalizujemo sve puteve.
Vi ste sada izlistali sve ono što jesu realni troškovi i svaka čast. Tačno je da most na Beški košta, tačno je da obilaznica oko Novog Sada košta, tačno je da koštaju i nadvožnjaci koji se grade za zatvoreni sistem naplate između Novog Sada i Beograda, ali ja vama pričam o autoputu od Horgoša do Novog Sada, gde je telo autoputa postavljeno još 70-ih godina, gde su socijalisti 90-ih godina taj poluautoput završili, gde ni vi ni mi nismo imali bilo kakav trošak i gde pričamo o pola autoputa koji se gradi od Horgoša do Novog Sada. Tamo nema ni mosta Beška, tamo nema ni nadvožnjaka po zatvorenom sistemu, tamo nema ni obilaznice oko Novog Sada.
Ja vama pričam o cenama na koje ste vi pristali kada ste ušli u tako jednu veliku investiciju. Te cene su bile velike. Kažem vam, bile su velike. I nismo pogrešili što smo raskinuli tu koncesiju, jer će rezultat na kraju biti sledeći. Mi ćemo ove godine nastaviti da gradimo autoput od Beograda prema južnom Jadranu. Prva trasa se već radi, u ovom trenutku se priprema planska dokumentacija, radi se na eksproprijaciji. Nadam se da će mašine krenuti da rade ove godine.
Namera ove vlade je da do 2012. godine završi preko 100 km autoputa prema Čačku i to je nešto što je dobro. Takođe ćemo završiti u ovoj godini, nadam se, autoput i spojiti Horgoš sa Beogradom da bude pun profil autoputa. Nadamo se da će most Beška biti završen. Ali, ukupna cena koštanja toga će biti mnogostruko manja nego što je bila prema poslu koji ste vi ugovorili kroz koncesiju. I, što je jako važno, narednih godina država će Srbija prihodovati od putarina, a ne koncesionar.
Vi ste pokušali da realizujete posao za koji možda niste mislili da je loš po državu, ali se sada, nakon nekoliko godina, ispostavilo da je moglo jeftinije i da je moglo bolje. Možemo mi da se sporimo, ali tu su cifre koje to pokazuju.
Dakle, sve ovo što je rađeno, što se tiče i mosta i obilaznice, jesu realni troškovi. Nažalost, ništa od toga nije završeno. Nažalost. Jer, svi oni koji su dobijali te poslove, u međuvremenu su upali u probleme, ponudili su to po cenama koje nisu realne i mi se sada, između ostalog, borimo i s tim problemom.
Više se neću javljati i predlažem da ne zabavljamo javnost time što se nas dvojica prepucavamo. Kažem vam još jedanput – sve što smo radili, radili smo u skladu sa zakonom. Možemo oko toga da se ne slažemo, možete da pozovete sve organe da uđu, ja bih voleo da uđu i utvrde da je sve rađeno u skladu sa zakonom, kao što će sve procedure koje se rade u budućnosti biti rađene u skladu sa zakonom. Hvala vam puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko da kažem u vezi s ovom temom. Mislim da je to važno i mislim da je tema sportskog ribolova jedna od onih divnih stvari koje se ne tiču stranačkih razlika i dnevne politike, nego jednog neverovatnog pokreta naših građana koji uživaju u ribolovu.
Lično nisam ribolovac, ali sam sada, kroz rad na očuvanju ribljeg fonda i, hajde da kažem, zakonske regulative, upoznao jako mnogo ljudi i video sam koliko je to širok pokret i koliko je puno objektivnih zahteva koji dolaze sa terena.
Imamo jako puno problema u svemu tome. U ovom trenutku korisnici su u prilici da počnu da prodaju, najzad, objedinjenu dozvolu za sportski ribolov koja važi na teritoriji cele države i to je prvi put da smo tako nešto uveli. Imali smo jako mnogo problema da to definišemo i bilo je potrebno da u ovoj godini, koja je nulta godina, definišemo jedinstvenu cenu, prosto da bi ceo taj postupak počeo.
Da vam ne kažem koliko je problema bilo da ubedimo korisnike da je neophodno da država štampa dozvolu koja važi na teritoriji cele države, jer su oni navikli da sami štampaju dozvole koje kasnije prodaju. Mislim da smo uspeli da postignemo dogovor i da uspostavimo određenu kontrolu.
Zahvaljujem vam na inicijativi. Važno je da takve inicijative postoje. Ono što mogu da vam kažem jeste da smo i mi razgovarali o tome i da ćemo ovih dana naći rešenje.
Mogu da obećam mladima od 14 do 18 godina i penzionerima starijim od 65 godina ili ženama starijim od 60 godina da će im biti omogućeno da dobiju tu objedinjenu dozvolu za polovinu cene koliko ona košta, a mi ćemo onima koji te dozvole prodaju, a to su korisnici, preko Fonda za životnu sredinu, tu razliku nadoknaditi.
Za one koji su kupili dozvolu po postojećoj ceni, potrudićemo se da ovaj popust važi sledeće godine, tako da se smatra da su platili dozvolu za dve godine i sledeće godine ne moraju da plate.
Smatramo da je dobro da napravimo razliku između građana koji su penzioneri i imaju mala primanja, koji su deca, s jedne strane, i građana koji su radno sposobni, koji imaju posao, s druge strane. Dopustite nam samo neko vreme da to uredimo, ali ono što možemo da obećamo jeste da će sigurno oni koji su kupili dozvolu sledeće godine pecati besplatno, a oni koji nisu kupili dozvolu, mogu da sačekaju ili da sada unapred plate za dve godine.
Iskoristiću priliku kad smo o tome već razgovarali. Gospođa Vjerica Radeta je otvorila dve važne teme, pa mi dopustite vrlo kratko da kažem. Naravno da smo i mi znali s kakvim se problemima suočavamo i u kakav se koštac hvatamo kada smo kroz Zakon o planiranju i izgradnji pokušali da definišemo pitanje svojine nad građevinskim zemljištem. Znali smo da će nas oko toga najviše boleti glava.
Mislim da je legalizacija postupak koji ide svojim tokom. Mislim da će ovog puta uspeti, a uspeće i zbog toga što smo pojednostavili postupak. Zaista je minimalan i od ovog jednostavnije ne može da bude. To su građevinski objekti, to su kuće koje se legalizuju, koje su građani gradili bez bilo kakvih papira. Prosto, moraju neki papiri da se omoguće. Vidim da ljudi stoje u redovima i gunđaju – šta će im još ovaj papir ili onaj papir.
Zaista, procedura za izdavanje građevinske dozvole je veoma komplikovana jer podrazumeva odgovornost i države i projektanata i graditelja. Ako sada, već naknadno, pokušavamo to da uvedemo, ipak je potrebno neke papire pribaviti. Ali, ovo je najjednostavnija moguća procedura i drago mi je da su mnoge opštine, ogromna većina opština, shvatile da ovo nije postupak koji njima treba da služi za zarađivanje novca i da je ovoga puta cena legalizacije vrlo, vrlo pristojna.
Naši podaci govore da je u Srbiji legalizacija objekata do sto kvadrata u proseku između 400 i 600 evra, što je zaista vrlo pristojna cena, pogotovo kada se podeli na rate i kada se ukalkulišu popusti koje su opštine dozvolile. Ovoga puta zaista mora da uspe. Jedini razlog da ne uspe biće nedovoljno dobra organizacija na nivou lokalnih samouprava i mi zaista svakog dana podsećamo lokalne samouprave da je neophodno da se taj postupak završi što je pre moguće.
Da uputim i s ove govornice poziv svim građanima koji to još nisu uradili da odu da se registruju, da prijave nelegalni objekat. Rok ističe sutra. Ne moraju, dakle, da imaju sve papire i ne moraju da imaju novac danas. Video sam jako puno ljudi koji su u teškoj ekonomskoj situaciji i razumemo svi da je teška situacija, ali hajde da verujemo da će u budućnosti situacija biti bolja i da će u godinama koje su pred njima, do kada treba da završe taj postupak, imati novca da legalizuju kuće, jer će to svakako biti veoma važno za njih i za njihove porodice.
Kada pričamo o konverziji, pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine, 90% građevinskog zemljišta, 100% posto naših građana će ovo pravo moći da ostvari bez bilo kakve naknade. Svako od vas ko ima kuću, moći će da postane vlasnik i zemljišta ispod kuće prvi put u svom životu, zahvaljujući ovom zakonu, bez bilo kakve naknade. Definisali smo i onu drugu kategoriju lica, koji će morati da plate naknadu.
Naravno da će se u toj konverziji stvarati ogromni problemi. Danas imamo dva hora, koji pevaju gotovo istovetnu pesmu. Jedan je hor onih koji su predstavnici krupnog kapitala i koji tvrde da je ovim zakonom izvršena revizija privatizacija, da je to osveta krupnom kapitalu, da mi pokušavamo retroaktivno da naplatimo nešto što su oni već platili, da je to skupo, da to zaustavlja investicije, da će oni propasti zbog toga. S druge strane imamo one koji misle da nije dovoljno naplaćeno i da treba da se plati još. I jedni drugi pokušavaju da postignu isti efekat, a to je da se zakon i uredba koja je ovo bliže definisala stave van snage.
Moram i jednima i drugima da poručim, nešto što je bilo teško razumljivo, a što se zove pravo korišćenja, u postupku koji je imao svoje nesavršenosti, a to je postupak privatizacije, odnosno stečaja, sada omogućavamo tim ljudima koji su tada platili punu cenu kapitala za određeno preduzeće, a koji nisu imali nameru da razvijaju to preduzeće, da investiraju novac u mašine, da održe zaposlenost, da povećaju i modernizuju obim funkcionalnosti te fabrike, nego su kupili samo iz špekulativnih razloga, da bi došli do jeftinog građevinskog zemljišta, mi moramo da naplatimo razliku između tržišne vrednosti danas i cene kapitala koji su tu uložili.
Nije bilo moguće naći bilo koji drugi model koji će napraviti razliku između obveznika pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu koji se razlikuju suštinski zbog toga što su mnogi investirali novac da bi zadržali radnike, nastavili proizvodne procese, u međuvremenu investirali veliki novac u modernizaciju fabrike i danas su uspešni privrednici i čine okosnicu i kičmu naše privrede, s jedne strane, i onih koji su to radili iz špekulativnih razloga.
Ovo je jedini način da naplatimo mnogo više od ovih što su to kupili da bi došli do jeftinog građevinskog zemljišta i koji su u međuvremenu promenili namenu tog zemljišta kroz različita akta pred lokalnim samoupravama pa je to od industrijskog postalo građevinsko zemljište. Procene će se raditi danas, u realnom vremenu, i sve ono što su oni pokušavali za male pare da pribave, a to su pre svega bile odluke lokalnih samouprava da se menja namena tog zemljišta u građevinsko zemljište, sada će, bogami, morati da plate, jer to zemljište danas ima mnogo veću cenu i vrednost nego što je imalo u trenutku kada su se dešavale privatizacije.
Znam da će i u tom postupku biti puno problema. To više nije u rukama našeg ministarstva. To je danas u rukama poreske uprave, to je u rukama onih koji su zaduženi da vrše procenu vrednosti kapitala, ali je ovo moj poziv javnosti i svim onim institucijama koje su danas zadužene da se bore protiv korupcije da uđu i budu sastavni deo procena vrednosti građevinskog zemljišta danas.
Ne znam kako drugačije da dokažemo da razne luke i razne fabrike i industrijske zone koje se danas nalaze u urbanim zonama gradova treba da se naplate po punoj tržišnoj vrednosti i da se ti ljudi izjednače s onim ljudima koji danas ulaze u investiciju i odlaze na tržište da kupe zemljište. To je zaista naša namera i niko ne može da me ubedi da u tome prepoznaje bilo kakav element korupcije ili nečasne namere.
To je bio moj odgovor na diskusiju gospođe Radete. Znamo da će tu biti problema, ali svaki drugi model u ovom trenutku nije bio realan. Morali smo da se izvučemo iz nečeg što je relikt prošlosti i što ne postoji više nigde u svetu, a zove se pravo korišćenja građevinskog zemljišta. Morali smo da uspostavimo nešto što je istorijski poduhvat, a to je da najzad građevinsko zemljište uđe u privatnu svojinu i da postane resurs s kojim može da se trguje, na kojem može da se gradi mnogo lakše i koji može da postane važan činilac u pokretanju građevinske industrije.
Samo zbog toga što smo izvršili konverziju i omogućili svojinu nad građevinskim zemljištem, automatski smo u perspektivi mnogo spustili i cenu kvadrata stanova koji se prodaju za naše građane, zbog toga što danas, upravo pošto ne postoji resurs koji se zove građevinsko zemljište, kvadrati, pogotovo u Beogradu, koštaju užasno mnogo. To je jedna od stvari koja čini sastavni deo ove reforme i sprovodimo je sa velikim uverenjem da to radimo u interesu naših građana. Hvala vam puno.

Dobra su pitanja i vrlo kratko ću odgovoriti. Tačan podatak o tome koliko je opština donelo odluke o pristupanju izradi ovih planova dostaviću vam pismeno, ali mogu da vam kažem da se radi o najvećem broju opština.
Samo nekoliko njih to nije učinilo. Prema njima postoje sankcije koje podrazumevaju mere Ministarstva, s obzirom na pravo, po zakonu, na nadzor nad radom. Mi ne želimo u ovom trenutku da podnosimo prekršajne prijave protiv odgovornih lica jer želimo da ohrabrimo i te opštine da uđu u izradu ovih planova.
Postoje opštine koje se žilavo drže i ne razumeju da je došlo vreme kada će morati planski i urbanistički da se urede i da to bude osnov za izdavanje dozvola i, generalno, za razvoj. Naravno, postoji problem i u nasleđenim aktivnostima i u našem mentalitetu i u svemu onome što se do sada radilo da bi se razumelo da je došlo neko drugo doba.
Kada bi se nekim čudom desilo da, recimo, vi danas budete ministar, siguran sam da biste bili dobar ministar i da biste radili istu ovu stvar što mi danas radimo. Identično. Zato što drugačije u Srbiji ne može da se uvede red u oblasti građevine i urbanizma.
Sve što ste vi rekli je sjajan presek stanja kakvo mi danas imamo, koliko zgrada, koliko nelegalnih objekata, na koji način se gradi, s tim što ste pogrešili vreme. Vi ste rekli – u poslednjih nekoliko godina buja divlja grada. Mislim da je trebalo reći – u poslednjih nekoliko stotina godina u Srbiji buja divlja gradnja, jer je Srbija uglavnom bila zemlja u kojoj nije postojao običaj da se traži neki papir ili dozvola ukoliko se pristupa izgradnji. Dakle, to nije problem poslednjih nekoliko godina i to je problem s kojim mi danas treba da se borimo.
Što se tiče sredstava koja će biti prihod od legalizacije, kao prvo, moram da kažem da sam zaista svedok da mnoge opštine nisu dobro shvatile postupak legalizacije u smislu da je to istorijski momenat da se objekti legalizuju i da se podvuče crta, nego su razumele da je to sada način da se prihoduje neka para u budžetu i onda su podigle neke naknade za uređenje građevinskog zemljišta, ne shvatajući da će te naknade...
Možda će zaraditi nešto novca, ali mnogo manji broj građana će ući u postupak legalizacije jer neće imati novca za to, a nijedan drugi investitor neće doći jer su na taj način smanjile komparativnu prednost opštine jer su povećale naknade. Mi sa svima njima komuniciramo kada to saznamo, ali kao ministarstvo ne možemo da definišemo cenu naknada za uređenje građevinskog zemljišta jer za to nismo nadležni. U Ustavu je to definisano kao nadležnost lokalnih samouprava i ceo postupak legalizacije je u rukama lokalne samouprave. Mi smo stvorili preduslove da taj posao uspe. Da li će uspeti ili neće, to će isključivo biti odgovornost lokalne samouprave.
Ukoliko je na Vlasinskom jezeru legalizacija toliko para koliko vi navodite, to je opet problem lokalne samouprave. Hajde da vidimo na koji način to da se reši. Vi, kao političar koji dolazi iz tog kraja, delujte da se ta cena smanji, kao što su mnogi građani uspeli da deluju u lokalnim samoupravama da se cene smanje, kao što će verovatno i u Beogradu biti različitih nivelacija cena.
Kada pričamo o istini da su mnogi izgradili naselja i investirali u infrastrukturu, puteve, kanalizaciju, telefone i mrežu i da im sada kroz postupak legalizacije lokalne samouprave ponovo naplaćuju nešto što je sastavni deo naknade za uređenje zemljišta, slažem se i moja je preporuka da se ti troškovi uračunaju i da to bude zaista korektivni faktor kada je u pitanju određivanje cene. Do sada nemam podatak koliko se novca slilo od legalizacije. Ono što je činjenica jeste da po zakonu ta sredstva moraju da budu utrošena za unapređenje komunalne infrastrukture i nadamo se da će biti utrošena za unapređenje komunalne infrastrukture.
O pitanjima vezanih za stambeni fond nemam sada podataka. To ću vam dostaviti naknadno, kao i za ova druga pitanja na koja sada ne mogu da vam odgovorim. Imamo tabelaran prikaz svega toga i dobićete vrlo brzo kao odgovor na poslanička pitanja. Hvala vam.

Apsolutno se slažem s vama. Mislim da smo to uredili, da je donet Prostorni plan područja posebne namene kada je u pitanju Vlasinsko jezero. Ako se krši, mogu da vam obećam da ćemo reagovati, kao što smo reagovali i na Zavojskom jezeru, Uvačkom jezeru i svim drugim jezerima gde smo mi, kao ministarstvo, nadležni.
Kao što insistiramo da lokalne samouprave uklanjaju bespravno izgrađene objekte, da čine tu neprijatnu stvar, jer nije prijatno rušiti ljudima kuće i to je svakako skopčano i s određenim rizicima i velikim neprijatnostima, a to moramo da radimo da bismo pokazali odlučnost da se sprovede zakon i red, tako ćemo da uradimo i po ovom pitanju. Molim vas da mi to dostavite, jer mi nemamo informacije da se dešava nelegalna gradnja. Ukoliko je Ministarstvo nadležno, to ćemo da učinimo. Ukoliko ne, napravićemo kontrolu.
Još jednu stvar ste otvorili i zaista ne bih više da se javljam, a to je pitanje nadležnosti nad komunalnim preduzećima. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja sprema zakon o komunalnim delatnostima, koji će takođe da bude jedan od zakona koji treba da uredi tu takođe vrlo neregulisanu oblast. Nadamo se da ćemo kroz njega da definišemo i nadležnosti preduzeća, mogućnosti da se sklapaju partnerstva sa privatnim sektorom, ali i definisanje na koji način mogu da se formiraju cene za različite vrste komunalnih usluga.
Nadam se da će taj zakon da bude pred narodnim poslanicima u maju ili junu. Tek tada ćemo moći da definišemo mehanizme kako možemo da se izborimo s problemima o kojima ste pričali. Hvala vam.

Svim narodnim poslanicima odgovoriću na kraju, kada se završi rasprava.

Zahvaljujem. Meni bi uskraćivanje mogućnosti da reagujem na ovo što ste vi izneli predstavilo veliki problem. S velikim zadovoljstvom hoću da s vama debatujem o tako važnoj temi, jer sam nekoliko puta u raspravi danas želeo da pojasnim, pre svega javnosti, a potom i narodnim poslanicima, koji, siguran sam, znaju nešto više od javnosti, samu suštinu i svrhu ne ovog zakona, nego Zakona o planiranju i izgradnji, koji je definisao pitanje pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine.
Takođe primećujem da gospodin Šarović vežba za neki mnogo važniji nastup, a to je verovatno na nekom od tih tela grada Beograda gde se pitanje Luke Beograd raspravlja i gde treba da se raspravlja, zbog toga što je Luka Beograd samo jedna od stotine slučajeva pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu koja će se desiti u Srbiji u budućnosti.
U ovom trenutku u Srbiji traju debate u pokušaju da se Zakon o planiranju i izgradnji stavi van snage. Prvi koji to pokušavaju su ljudi poput gospodina Šarovića, koji, ubeđen sam, veruju da na taj način štite zakonitost i ustavnost, nemaju bilo kakav krajnji interes i misle da će na taj način pomoći građanima Srbije. To je legitimno pravo i ja navijam svaki put kada neko veruje da pomaže građanima Srbije.
Drugi koji pokušavaju da urade istu stvar, da postignu isti efekat su upravo oni koji su svoj krupni kapital koji su sticali u poslednjim decenijama ulagali u preduzeća ne zbog toga da bi nastavili proizvodnju, da bi zapošljavali ljude, da bi povećali ekonomski kapacitet zemlje i industrijalizovali dalje našu zemlju, nego da bi kroz ta preduzeća kupili jeftino zemljište.
Rekao sam danas i ponoviću to opet – kada je Zakon o planiranju i izgradnji donošen, znali smo da ćemo se suočiti sa dve grupe ljudi koji će sa potpuno različitim argumentima pokušati da postignu isti cilj, a to je da na kraju ni Luka Beograd ni mnogi drugi objekti ne budu plaćeni građanima, budžetu i državi onoliko koliko vrede.
Dakle, vi vašim nastupima ne pokušavate da naplatite više za ovu državu, nego pokušavate da srušite koncept. Mislim da takvi pokušaji nisu dobri. Mi ćemo sprovesti konverziju i potrudićemo se da realna tržišna cena, koliko danas vredi zemljište koje se konvertuje minus troškovi koji su bili u privatizaciji tih preduzeća, budu naplaćeni i da to bude potrošeno za dalji razvoj komunalne infrastrukture i za Fond za restituciju, kao što to Zakon predviđa.
Hajde sada da pričamo konkretno o Luci. Obožavam da pričam o Luci, mada, kažem, Luka nije jedino mesto gde će se dešavati konverzija.
Pokušali smo da u grupi preduzeća koja treba da plate konverziju razdvojimo dve grupe, da jedna grupa budu oni koji su kupili preduzeća da bi u njemu proizvodili dalje, koji su u međuvremenu, osim cene koju su platili za privatizaciju, uložili višestruko više iznose da bi kupili nove mašine, zaposlili nove ljude, da bi omogućavali da to preduzeće opstane na tržištu i da proširuje svoju proizvodnju.
Oni su u potpunosti izjednačeni s novim investitorima, koji danas dolaze u Srbiju i hoće da ulože pare, hoće da zaposle ljude, hoće da industrijalizuju Srbiju i mi im jednom drugom uredbom omogućavamo da zemljište dobiju ispod tržišne cene, pa čak i džabe.
Moramo da omogućimo onima koji su bili korektni prema našoj ekonomiji, koji su hteli da nastave proces proizvodnje, da ipak budu drugačiji u tretmanu od onih koji su kupili preduzeća, dinara nisu uložili, otpustili su ljude, jedva su čekali da zatvore fabriku da bi sve to porušili, da bi izmenili neki plan u nekoj opštini, omogućili da to više nije industrijsko nego zemljište za poslovno-stambene delatnosti i da tu izgrade neku zgradu i zarade novac.
Dakle, kada pričamo o toj računici, kako mi računamo da bismo zaštitili one koji su investirali, to je – procena tržišne vrednosti danas minus ukupna cena kapitala jednako je cena koja će morati da se plati.
Kada pričamo o Luci Beograd, koju god uzmemo procenu koliko danas zemljište Luke Beograd vredi, moramo prvo da se zapitamo šta je Luka Beograd. Danas se grad spori s Lukom Beograd i iz dana u dan se menja površina o kojoj pričamo.
Luka Beograd se sastoji iz tri dela. Prvi je deo koji je javna površina i javna svojina, a to je segment zemljišta koji služi za lučke delatnosti, koji ne može tek tako da se promeni i na njemu ne može bilo šta da se gradi. On se neće dirati. Drugi je deo koji se danas nalazi u pravu korišćenja grada Beograda, državno je vlasništvo i nalazi se u sporu sa Lukom. Treći deo je nesporno u pravu korišćenja Luke Beograd.
Neke TV emisije, koje se bave ovom problematikom, kažu da Luka Beograd košta 2,5 milijarde evra. Možemo da se složimo i s nekim procenama koje kažu da Luka Beograd košta milijardu evra. Možemo da napravimo procene koje se rade na osnovu uobičajenih proceduralnih i procenjivačkih mehanizama, da se uzme prosečna vrednost prometovanja zemljišta u istoj ili sličnoj zoni i da se izračuna da Luka Beograd košta možda oko 700 - 800 miliona evra, prema današnjim cenama.
Koliko god Luka Beograd koštala, od te cene će se oduzeti onaj kapital koji je uložio kupac Luke, a to je negde između 40 i 50 miliona evra, i razliku će on morati da plati. Teoretski, to će biti ogroman novac koji će se sliti u gradsku kasu za razvoj infrastrukture i u Fond za restituciju.
Ono što je takođe predvideo zakon, to se naravno ne radi odjedanput, Luka Beograd ima različite vrste parcela, u Luci Beograd postoje različiti interesi u gradnji, ali parcela po parcela, kako se bude dešavala konverzija, moraće se plaćati. Osnov za izdavanje dozvole će biti izvršena konverzija i očekujemo, u godinama koje su pred nama, najzad, da se po ovom osnovu sliju velike pare za državu.
Sad ja vama postavljam pitanje – šta je sada tu problem? Vi kažete da je to korupcija ogromnih razmera i da su srpski radikali jedini koji nešto smeju da kažu protiv Miškovića, Beka itd. Da vam kažem nešto. Mi smo njima ovim zakonom koji smo doneli i ovom uredbom, verujte mi, više problema napravili nego vi milionima reči koje izgovarate s ovoga mesta gde sedite. U to budite sigurni.
Znači, ja sam njima, u njihovim glavama, veći protivnik nego vi, zbog toga što smo uradili nešto što svakako niko nije očekivao, naplatili smo nešto što je većina ljudi smatrala da je završen posao. U bivšoj Jugoslaviji je postojalo pravo korišćenja. U većini bivših jugoslovenskih republika pravo korišćenja je konvertovano u pravo svojine bez bilo kakve naknade. Očekivalo se da će to biti i u Srbiji i da će kroz taj postupak svi doći vrlo jeftino do građevinskog zemljišta.
Mi to nismo dopustili i uveli smo jedan mehanizam za koji smo znali da će biti kontroverzan, znali smo da će biti puno optužbi da je nečastan, ali moramo taj posao da završimo jer ne možemo da ostavimo to zemljište da visi u vazduhu bez bilo kakvog svojinskog statusa.
Da kažem, na kraju, kako je zamišljen taj mehanizam. Nisam ja namerno šutnuo lopticu Poreskoj upravi. Poreska uprava je jedini organ u ovoj zemlji koja ima pravo da procenjuje vrednosti nepokretnosti, nekretnina, zemljišta itd. Pozvao sam sve one koji sumnjaju u te procene da uđu u timove koji će se baviti procenama.
Rekao sam šta je moj predlog. Moj predlog je ne da se sada lokalne samouprave i lokalne poreske uprave, za koje tvrdim da nemaju dovoljno kapaciteta, bave tako ozbiljnim poslom, ne da sada oni uzmu pa da procenjuju, jer su se te procene uglavnom pokazale da su ili previše velike ili previše male ili su, naravno, ti ljudi podložni različitim vrstama uticaja.
Predložio sam Poreskoj upravi da se formira poseban tim ljudi, posebna kancelarija, da se angažuju najbolji eksperti koji u ovom trenutku postoje u Poreskoj upravi, da se angažuju strane procenjivačke kuće koje će se baviti isključivo pitanjem koliko određeno zemljište vredi, da u taj tim uđu ljudi koji se danas bave borbom protiv korupcije.
Dakle, mi taj proces moramo da učinimo apsolutno konsekventno, jer se, u pravu ste, on dešava samo jedanput u istoriji. Onoga trenutka kada neko postane vlasnik zemljišta, to je završena priča. Zaveka je on vlasnik tog zemljišta.
Ovo je jedini način kako može da se izađe iz ovog problema. Znam da ste vi u tom Anketnom odboru veoma aktivni. Podržavam vas u vašem radu i navijam za to da izguramo što je moguće veću cenu i za Luku Beograd i za sve druge parcele, da bi ova država mogla nešto da prihoduje i da bismo mogli da obnavljamo Fond za građevinsko zemljište, koji svakako treba da se širi i razvija.
Nemojte samo, molim vas, mene lično da dovodite u bilo kakvu vezu s bilo čim što ovde pričate, jer smo zaista našim zakonom uspeli da definišemo proces ispravljanja nekih nepravdi i nekih nesavršenosti koje su se dešavale kroz postupke privatizacije.

Evo prilike za repliku, gospodine Šaroviću, samo da se ne bi stvarao utisak da se nas dvojica ovde ne razumemo oko jedne suštinske stvari, a to je pitanje da li to treba da se naplati. Slažem se, to treba da se naplati. Vi ste rekli da ste protiv pljačke. I ja sam protiv pljačke i ne postoji bilo kakva razlika između nas dvojice. Ne mislim da ste vi nepošteni, ali sam siguran da sam ja isto pošten koliko i vi.
Mi sada pričamo ovde o nečemu što bi trebalo da bude jedan proces koji se vodi i koji će svakako biti pod lupom javnosti i vi izlazite s različitim kalkulacijama šta bi bilo kad bi bilo i šta će biti. Šta će biti, to ćemo tek da vidimo.
Modele kako se proračunava tržišna vrednost ne određujem ja. To određuju ljudi koji se time bave i uredba je sastavljena od strane različitih stručnjaka. Moje ministarstvo je bilo samo jedno koje je učestvovalo u tome. To su, konkretno, dale finansije, koje se bave tim pitanjem. To je uobičajeni model kako se procenjuje tržišna vrednost bilo čega ovde.
Prometovanje u poslednjih godinu, dve, pet, koliko god, kako to neko definiše tamo, na toj ili sličnoj lokaciji, a prometovanja je bilo, naravno, na tim lokacijama puno, i to je nešto što je prosečna vrednost. Plašim se šta se dešava ukoliko uopšte nije bilo prometa, na koji način se onda to određuje, ali zbog toga postoje stručni ljudi i postoje uobičajene metode kako se to radi. Nemojte mene da pitate zbog čega je to tako. To se tako radi.
Vaš je strah da li će se ta vrednost proceniti niže. Moj strah je, ne zbog Luke Beograd, jer je Luka Beograd egzemplar oko koga će se vrteti ceo uspeh ili neuspeh ove konverzije, moj strah je šta će se desiti ukoliko se u nekim drugim gradovima i opštinama, gde to zemljište možda predstavlja jedini resurs i gde je to jedina mogućnost da se grad širi ili da se desi neka stambena gradnja, šta ukoliko se proceni mnogo više i ovaj vlasnik tog zemljišta kaže – ja neću da konvertujem, šta me briga, pa se to zemljište zaparloži i to postane užasan problem za grad, a da pri tom on, taj vlasnik, nema obavezu da izvrši konverziju a država to ne može da vrati.
Morate da shvatite jednu stvar. Vi ste u raspravi o Zakonu o planiranju i izgradnji predlagali da se uvede mehanizam ponovne, naknadne licitacije za zemljište koje se nalazi u pravu korišćenja na parcelama koje su sastavni deo fabrika koje su privatizovane. Kako vi mislite da se to uradi? Kako mislite da nekome kome ste prodali fabriku, ko je postao vlasnik fabrike, sada naknadno izvršite licitaciju i tog zemljišta da bi se utvrdila tržišna cena? Ljudi, to je nemoguće.
Mi smo dali model koji je bio jedino moguć i realan. Zbog čega se naplaćuje ukupna cena kapitala? Svaki građanin ove zemlje je kupio kuću ili stan i dobio besplatno zemljište koje se nalazi ispod toga. Lepo sam vam objasnio, samo hoću da se napravi razlika između onih koji su investirali ogroman novac u fabriku i ne smatram da sada treba da plate istu cenu kao oni koji nisu investirali ništa. Jedini način da napravimo razliku između njih jeste da računamo koliki je kapital investiran u to.
Na taj način smo izjednačili sve ljude i sva pravna i fizička lica u ovoj zemlji, jer imaju pravo da postanu vlasnici zemljišta ispod objekta, i napravili razliku između onih koji nisu investirali ništa i onih koji su investirali mnogo, jer smatram da oni mogu da potpadnu u istu kategoriju kao i novi investitori koji dolaze i od države dobijaju džabe zemljište jer, pobogu, investiraju svoj novac, otvaraju radna mesta i, najzad, reindustrijalizujemo Srbiju. To nam je najviše potrebno na svetu.
Ne znam šta bi nam sada više pomoglo nego da pokušamo da privučemo što je moguće više stranih investicija i omogućimo ono što su mnoge države već omogućile, a to je da dodeljujemo besplatno zemljište, kao "Fijatu" i svima drugima. Je l' hoćeš da dođeš da otvoriš fabriku, je l' hoćeš da zaposliš ljude? Evo ti kriterijumi, zapošljavaj ljude, evo ti zemljište. Zato što to imaju i u Rumuniji i u Bugarskoj i u Moldaviji i svugde gde odlaze ukoliko ne dođu u Srbiju.
Mislim da bi to isto trebalo da se primeni, bar u sličnom obimu, na one koji su pre pet godina kupili fabriku pa su investirali ogroman novac, da bar njima damo mogućnost da se to što su investirali računa kao vrednost zemljišta. Dakle, to je bila osnovna ideja.
Ovde se ne radi o tome da smo mi hteli s bilo kim da se ''utalimo'', da se izdogovaramo. Da je tako, ne bih imao ove krupne i mnogo ozbiljnije napade od ovog vašeg napada ovde u parlamentu da ovaj zakon pokuša da se stavi van snage, što se svakako neće desiti.
Dakle, radite vi vaš posao, pratite vi cenu Luke, kao što ćemo i mi da je pratimo, uradite sve što je neophodno da se istina sazna do kraja, ali nemojte unapred da govorite šta će biti. Mislim da je toliko prisustvo i fokus javnosti u ovom trenutku na Luci Beograd, da sumnjam da je moguće išta da se desi.
Plašim se da će na kraju to zemljište biti dato na licitaciju, tamo će se graditi, da će lučke delatnosti ostati u onom delu koji se zove javna svojina, po budućem zakonu takođe će biti prepoznato kao javna svojina, zakonu o lučkim delatnostima, i neće moći da se privatizuje, i da će ovaj segment, koji se nalazi ovde između, ostati da visi zbog toga što neće ući u konverziju, i na kraju će se pretvoriti u ruinu i mi nećemo moći da zaokružimo urbanu celinu grada.
Nadam se da će možda jednom da se desi, ukoliko investitor ne donese odluku da investira, kao što se sada dešavalo po Beogradu, da investitori nisu priveli nameni zemljište i jednostavno vraćaju zemljište gradu da bi to išlo ponovo na licitaciju.
Vrlo je komplikovana operacija. Ona je transparentna i pozivam vas da to pratite. Vi ste u gradskoj skupštini, član ste te radne grupe, nastavite komunikaciju s gradonačelnikom o tome. Mi smo, s naše strane, učinili sve da ovaj proces dovršimo do kraja najbolje što je moguće. Nije savršen, ali, verujte mi, ne postoji bolji u ovom trenutku.

Zaista ću vrlo kratko. Mislim da smo danas imali prilike da debatujemo mnogo manje o Zakonu o državnom premeru i katastru, a mnogo više o problemima s kojima se svi mi suočavamo u društvu kao posledicom donošenja reformskih zakona.
Mi se nalazimo u procesu reformi i prirodno je da se mnogi ne slažu s tim, zbog toga što su ušuškani i sigurni u svojim zabranima, kojima su vladali decenijama, a sada se tome nazire kraj i pokušavaju da poslednjim atomima snage spreče neke procese koji su neminovni.
Više puta sam danas rekao, ko god bio na vlasti, šta god se desilo nakon nekih narednih izbora, svako ko dođe da se bavi ovim poslom, morao bi da sprovede iste ove reforme koje mi danas ovde sprovodimo i morao bi najzad da reši šta da radi s pitanjem konverzije prava korišćenja u pravo svojine, šta da radi s pitanjem opasnog otpada, šta da radi s mnogim drugim pitanjima s kojima se mi danas suočavamo i koji su vrlo teško rešivi.
Jednu stvar moram da kažem i da ispravim, prosto zbog toga što je to pogrešan navod. Cene građevinskog zemljišta u Beogradu su visoke zadnjih pet godina. One nemaju nikakve veze sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Zakon o planiranju i izgradnji je upravo, pošto je predvideo svojinu nad građevinskim zemljištem i omogućio milionima ljudi da postanu vlasnici građevinskog zemljišta, omogućio da najzad u Srbiji tržište građevinskog zemljišta zaživi. Kada zaživi tržište i kada na ponudi građevinskog zemljišta bude više nego što je bilo do sada, siguran sam da će i cene pasti.
Sama činjenica da ovaj zakon, kao što ste rekli, napadaju i tajkuni i zaštitnici društvenog kapitala i Savet za borbu protiv korupcije meni govori da smo na dobrom putu da najzad napravimo normu koja će uvesti neophodni balans. Neki ga napadaju zbog toga što imaju interesa, neki zbog toga što su verovali u model koji ste vi ovde prezentovali, a to je - da se ne bismo zaglavljivali u te birokratske zavrzlame i omogućavali administraciji da arbitrarno odlučuje, ajde da im damo sve besplatno. Vi ste, dakle, navijali za to da se zemljište udeli besplatno. Mi to nećemo dopustiti i nismo dopustili ovim zakonom.
Za neke koji napadaju siguran sam da nisu ni pročitali norme i da nisu najbolje razumeli uredbu. Mi ćemo se potruditi, kroz praksu, da pokažemo da ona ima smisla. To je jedan problem, s kojim se mi suočavamo kada u javnosti pokušamo da raspravljamo o stvarima o kojima smo već raspravljali u javnim raspravama i skupštinskim debatama.
Dakle, ja sam danas ovde prisustvovao ponovnoj javnoj raspravi i debati o Zakonu o planiranju i izgradnji, koji živi već nekoliko meseci i koji će da sprovede sve norme o kojima smo danas ovde pričali. Mi ćemo u ovoj godini pomoći građevinskoj industriji. Ona je u dubokoj krizi. Kriza građevinske industrije je počela u decembru 2008. godine. Ona nema nikakve veze sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Mi planiramo u ovoj godini da započnemo izgradnju 500.000 kvadrata stambenog prostora kroz mere subvencije projektnog finansiranja, koji ćemo omogućiti građevinskim preduzećima.
Mogu da vam kažem jednu lepu vest. Do sada se veliki broj banaka javio. Sledeće nedelje ćemo zaključiti ugovore sa bankama. Od sledeće nedelje će faktički početi građevinske firme koje imaju zemljište sa lokacijskom dozvolom da konkurišu za ove veoma jeftine i povoljne kredite za projektno finansiranje. Prema podacima kojima sad raspolažemo, već je preko 500.000 kvadrata stambenog prostora rezervisano preko Privredne komore.
Dakle, u ovom trenutku je interesovanje građevinskih preduzeća mnogo veće nego što mi u ovom trenutku imamo novca da pokrijemo trošak projektnog finansiranja. Nadam se da ćemo u nekom od rebalansa budžeta, eventualno, ukoliko se zaista pokaže da ovaj projekat pokreće i generiše građevinsku industriju, omogućiti više novca da bi svi oni koji hoće da grade bili u tome.
Tačno je da građevinska industrija generiše značajno bruto nacionalni dohodak. Ove godine, samo zahvaljujući ovoj meri Vlade, mi planiramo da ''upumpamo'' u građevinsku industriju negde između 400 i 500 miliona evra, što je, priznaćete, veoma kvalitetan projekat i značajno će doprineti sveobuhvatnoj ekonomskoj slici.
Zahvaljujem vam na raspravi. Izvinjavam se ako sam bio opširniji u objašnjavanju politike koju zastupamo, ali to radimo s uverenjem da smo na dobrom putu i da ćemo zaista uspeti da u ovoj toliko neuređenoj oblasti kao što su građevina i urbanizam u godinama koje su pred nama najzad uvedemo toliko očekivani red. Hvala vam puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji jedan suštinski problem o kojem bi možda trebalo razmišljati kada se bude radila reforma ove institucije. Sve institucije u Srbiji moraju da se reformišu i mi se slažemo da postoji mnogo problema. Za mene predstavlja veliki poraz da institut poslaničkih pitanja koji bi trebalo da bude najviši demokratski akt u parlamentu kada narodni poslanici imaju pravo da postave pitanja nadležnim ministrima, pretvara se u čitanje različitih vrsta informacija koje vrlo često nisu tačne.
Bilo bi korektno da vi dostavite ta pitanja unapred, da se ministri spreme. Da se, npr, proveri to što vi, gospodine Dimitrijeviću, pričate, pa da proverimo da li se možda slična stvar dešava i u drugim institucija, npr. u Kliničkom centru u Beogradu, Kliničkom centru u Kragujevcu ili Nišu.
Da li obavezno zdravstveno osiguranje pokriva sve usluge kada su u pitanju tretmani malignih bolesti i bolesnika kada boluju od njih ili neke usluge moraju dodatno da se plate? Možda se pokrivaju sve usluge, možda većina ovih informacija apsolutno nije tačna, nego da jednu stvar koja predstavlja najteži segment života, a to je bolest, i pogotovo koja predstavlja najteži segment bolesti, to su maligne bolesti, i pitanje lečenja tih, nažalost, bolesnih, očajnih ljudi da stavljate u kontekst statuta Vojvodine.
Poštujem svaku parlamentarnu raspravu i milion puta sam dokazivao i kao predsednik parlamenta i kao poslanik da postoji jedna mera tolerancije kada su u pitanju različiti stavovi, ali da pokušate da tugu i žalost ljudi koji imaju ogromne probleme u svome lečenju koji su, nažalost, ponekada dovedeni u situaciju da to lečenje ponekad i ne može da da svoj rezultat zbog toga što se radi o veoma teškim bolestima, povezujete sa jednom političkom temom i dovodite u vezu sa pitanjem statuta Vojvodine je zaista nešto što smatram zloupotrebom, pre svega etike, na koju ste se vi i ja obavezali kada smo završavali Medicinski fakultet.
Vi ćete svaki odgovor na ovo pitanje dobiti. Imam neku informaciju oko ovoga problema. Mogu da kažem da su možda neke stvari tačne, mogu da kažem da možda neke stvari i nisu tačne, vi imate pravo na odgovor i dobićete ga sigurno u pisanoj formi, jer niko od nas ovde nije nadležan za tu oblast, ali nemojte, molim vas, da tako jedno teško i ozbiljno pitanje, kao što je pitanje lečenja obolelih od malignih bolesti, dovodite u pitanje sa jednom političkom temom o kojoj se raspravlja zadnjih nekoliko dana.
Voleo bih da je ministar zdravlja tu i da negira sve ovo što su vaši navodi, jer ako je to tačno, to nije dobro, ali ponavljam, mislim da ova rasprava i ovakva vrsta pitanja zaista nisu korektni da se postavljaju na ovakav način. Hvala puno.