Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, imamo tri zakona pred sobom. Mislim da se radi o vrlo značajnim  zakonima koji, u osnovi, grade ustavni sistem koji smo propisali novim ustavom. Naravno da je neke zakone potrebno uskladiti sa novim ustavom Republike Srbije i mi to činimo.
Ja ću se osvrnuti na treći predloženi zakon - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, sa jednakim željama, kao i moj prethodnik, da se država efikasno i na zakonit način bori protiv različitih vidova kriminala.
Mislim da smo svi mi, poslanici, kao i čitavo građanstvo, najosetljiviji kada osetimo da se nešto krade ili potkrada od onoga što izdvajaju poreski obveznici Republike Srbije. Upravo takvo telo kakva je Državna revizorska institucija treba da na jedan nezavisan i zakonit način pomogne da se budžetski novac troši na zakonit način.
Podsetiću da je krajem 2005. godine prošli saziv Parlamenta izglasao ovaj zakon i da je to bio jedini zakon koji je bio predlog poslanika. Svi ostali zakoni su bili, uglavnom, predlozi Republičke vlade, a ovo je bio poslanički zakon i na kraju je donet velikom većinom.
Ono što je mene obradovalo na sednici Odbora za finansije jeste da su gotovo svi poslanici bili za ove izmene i dopune, zato što omogućavaju da na jedan liberalniji način dođemo do pravih kadrova, koje ćemo ovde, u Parlamentu, izabrati za Savet Državne revizorske institucije. Naime, ovim izmenama omogućava se da se proširi krug kandidata. Podsetiću da i ove izmene imaju vrlo oštre kriterijume, naime, 10 godina iskustva, tj. radnog iskustva, i pet godina iskustva na poslovima u vezi sa nadležnostima Državne revizorske institucije. To je suština ovog zakona.
Želim da vas obavestim da sam podneo jedan amandman, koji usklađuje ovaj zakon sa novim ustavom Republike Srbije. Naime, valjano je i ustavno da se sve što je u nadležnosti naše skupštine donosi većinom glasova. Upravo takav amandman ćete za koji minut dobiti u svoje ruke. To je jedan predlog za koji nema razloga da ga ne podržimo.
Mi smo suočeni s tim da izvršna vlast vrlo malo polaže na izgradnju onih delatnosti koje kontrolišu različite budžete i budžetski novac. Podsetiću vas da u ovom trenutku Ministarstvo finansija raspolaže sa 15-ak budžetskih inspektora. To je nedovoljno da bi se kontrolisao budžetski novac, jer se budžetski korisnici nalaze u svakoj opštini, a to je 166 lokalnih samouprava. Tu su ustanove, bolnice, škole i mnogi drugi koji troše budžetski novac.
Dakle, potrebno je da se vrši stroga kontrola trošenja budžetskog novca. Mislimo da je ovakav način, da Parlament bira jedno nezavisno telo koje će se baviti kontrolom trošenja budžetskog novca, pravi put.
Podsetiću novije poslanike da je ovaj zakon urađen nakon detaljnih pregleda zakona susednih zemalja. Posebno su nam koristila iskustva iz Kanade, Rusije, Slovenije, da kažem, susednih zemalja. Nadam se da će sam zakon pokazati punu efikasnost.
Mislim da smo makar za ovaj treći predlog zakona obezbedili ne samo apsolutnu većinu, koja je potrebna, nego ćemo, nadam se, obezbediti i glasove gotovo svih poslanika koji su za kontrolu budžetskog novca.
Pozivam poslanike da skratimo ova naša izlaganja. Mislim da je red da damo podršku velikom borcu, Srbinu Novaku Đokoviću, koji i dalje ima šanse da dobije Rafaela Nadala.
Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, poslanici, pred nama se nalazi Predlog rebalansa budžeta i on jeste izazvan krupnim razlozima, pre svega, neočekivano visokim prihodima od privatizacije. To je nešto što je jako dobro i mislim da imamo slatku muku, a to je da taj višak, za šta je potrebna pamet i kreativnost, što je moguće bolje plasiramo za bolji život naših sugrađana.
Međutim, ja ću podsetiti da su se tokom ove godine desile i neke druge stvari koje, svakako, iniciraju rebalans budžeta. Mi imamo raspad državne zajednice između Srbije i Crne Gore i to, naravno, iziskuje potrebu da se mnoga budžetska sredstva rebalansiraju, kako bi se obezbedilo funkcionisanje i onih organa koji su bili na nivou zajedničke države, a prelaze u nadležnost Republike Srbije. Potom, očekuje nas, takođe, primena novih zakonskih propisa, koji svakako iziskuju potrebu za budžetskim sredstvima.
Podsetiću da je ovaj parlament u svom mandatu, do dana današnjeg, doneo preko 200 zakona i zakonskih propisa, da su formirane institucije koje su preko potrebne da bi država uopšte funkcionisala u skladu sa tim novim zakonima i propisima. To iziskuje potrebu da se određena sredstva preusmere. Ono što je jako bitno jeste, upravo, jedan komentar koji može da se čuje od ozbiljnih ljudi, a to je da je, upravo, izgradnja institucija obezbedila povećanje prihoda od stranih ulaganja i privatizacije.
Podsetiću da je, recimo, najbolja, najkvalitetnija i najskuplja privatizacija u vreme prethodne vlade bila prodaja Duvanske industrije. Setite se da je to bila cifra od 500 miliona evra.
Sada imamo situaciju u Srbiji da se jedna firma, koja je gotovo bila pokradena od strane jednog moćnika iz prethodnog doba, prodala za gotovo milijardu i trista osamdeset stotina evra. Naravno da će ogroman deo novca biti investiran u nova radna mesta i stvaranje uslova da se nova radna mesta otvaraju, kao i u ostale naše potrebe u okviru Nacionalnog investicionog plana.
Želim da kažem da je preko potrebna društvena i politička stabilnost kako bi se realizovali oni resursi koje Srbija ima, a tu je doprinos i rada Republičke vlade. U tome je doprinos i rada ovog parlamenta. Mislim da je, prosto, neukusno da u ovom trenutku, nekim sitnim stranačkim potrebama vezanim za kampanje u nekoliko opština u Srbiji, narušavamo prekopotrebno jedinstvo i dogovor o tome na koji način da ovaj novac, koji nije novac, naravno, Republičke vlade, već novac svih građana Srbije, raspodelimo. To je jedna od osnovnih poruka i ovog nacionalnog investicionog plana.
Podsetiću na neke dobre smernice samog predloga investicionog plana, a to je pokušaj da Srbija, koja ima neujednačenu razvijenost, na neki način to ispegla i uravnoteži. To jeste jedan podsticaj kako bi se i oni mrtvi delovi Srbije pokrenuli i kako bismo pokušali da sačuvamo stanovništvo i sve ono što je potrebno da bi Srbija bila na svim svojim prostorima na pravi način, kako bi omogućila svojim žiteljima da žive svoj život.
Mislim da to iziskuje dodatni napor, a to je potreba da se manjim opštinama, koje kubure sa kadrovima, omogući da preko republičkih institucija projektuju ono što im je potrebno. Iskustva govore da su mnoge opštine neuspešno to radile.
Moram da kažem da su moja iskustva sa teritorijom Braničevskog okruga, koji je u ovom investicionom planu dobio negde oko 16 miliona evra u okviru narodnog projekta, sledeća.
Neke opštine su konkurisale pravim projektima i imaće mogućnosti da ih realizuju. Nažalost, najveća, centralna opština - Požarevac, nije imala sluha za Nacionalni investicioni plan i to treba da bude predmet naših diskusija na lokalu. Moram da kažem da je žalosno što centralna opština Braničevskog okruga nije smogla snage da na pravi način konkuriše.
Molim vas da ne dobacujete, ja vam, svakako, neću dobacivati. Naravno da svako dolazi iz svog mesta i da ga ponajviše tišti ono što se tamo dešava, to je jedini razlog. Ne prebacujem gospodinu Arsiću ništa, mislim da je on jedan od značajnijih ljudi opštine Požarevac, ali to je timski rad i šteta je što mnogo širi krug ljudi nije bio uključen u izradu projekata. Mislim da se tu ljudi ne vezuju za političke stranke, već za struku i za ono što umeju da odrade na pravi način.
Mislim da to treba da bude princip i kada sutradan budemo kontrolisali Nacionalni investicioni plan. Mislim da je pravo mesto za to Parlament i dobar je amandman gospodina Baralića koji će to i omogućiti.
Ono što karakteriše sam predlog rebalansa budžeta, to je ostvarivanje visokog privrednog rasta zasnovanog na rastu izvoza i visokom prilivu stranih direktnih investicija. Razlog zašto je to tako sam već pomenuo. Ono što je, takođe, bitan momenat u samom predlogu rebalansa budžeta, to je pokušaj da se održi makroekonomska stabilnost. Mislim da je tokom ove godine Republička vlada u tome uspela.
Podsetiću i gledaoce, i prisutne poslanike, i one koji posmatraju TV prenos, da su pitanja koja smo slušali ovde u holu od novinara tokom prošle godine, u ovo vreme ili u novembru mesecu, bila - kako cenite procene stručnjaka ekonomista i kako će funkcionisati srpska privreda kada nakon Nove godine, odmah u januaru, evro bude vredan oko 115 dinara. To je bila katastrofična procena ekonomista, to je bila procena koja je mogla da se čuje i u jednoj parazitskoj organizaciji koja se zove Privredna komora Srbije. Podsetiću i na napise nekih ekonomista koji se predstavljaju kao vrsni eksperti.
Na njihovu žalost, a na našu sreću, imamo jak i stabilan dinar i mislim da je doprinos Narodne banke, Republičke vlade i Ministarstva finansija bio dobro usmeren i sačuvao je stabilnost. Stabilnost je preko potrebna.
Mislim da kritičari jakog dinara silno greše. Mislim da treba smanjivati troškove i praviti konkurentnu cenu za izvoz, a nikako devalvacijom i nekom veštačkom inflacijom pokušavati da se izvoznici stimulišu. Naravno, s druge strane, možda to odgovara uvozničkom lobiju, ali mislim da je tu država koja treba strogo da kontroliše njihove marže i način na koji plaćaju državi dažbine.
Ono što, takođe, valja spomenuti, to je nesmetan rad državnih organa čije su nadležnosti prenete sa institucija bivše SCG na Republiku Srbiju, kao i stvaranje uslova za nesmetani rad organa koji su formirani u cilju usaglašavanja našeg pravnog poretka sa propisima EU. Podsetiću da smo tokom ove godine doneli i izgrađujemo organe tipa državno-revizorska institucija, inspektorat za rad, ministarstvo, onda antidoping agencija, upravo za sprečavanje pranja novca itd. Dakle, to je uvršteno u rebalans budžeta.
(Predsednik: Oprostite, koristićete i drugih deset minuta? Izvolite.)
Da. Ono što u Nacionalnom investicionom planu možemo uočiti, to je pokušaj da se nerazvijena područja stimulišu, da se razvijaju.
Međutim, mislim da su kritike da se selektivno sredstva plasiraju, da se odobravaju na politički način, kada gledamo krupne cifre, bez osnova.
Naime, kada pogledamo strukturu samog nacionalnog plana, videćemo da se više od dve trećine plana odnosi na razvoj saobraćaja, zdravstva, podsticanje preduzetništva i zapošljavanja, privrednog razvoja i stanogradnje.
Za sve ostalo možemo da kažemo da jeste momenat o kome možemo da se sporimo za pojedinačne projekte. Stvarno je velika dilema da li je jednoj školi potrebna popravka krova, drugoj krečenje ili novi prozori, ili da li je potrebno to uraditi u jednom ili drugom mestu. Međutim, zdravlje je potrebno svim građanima Srbije.
Takođe, putevi su potrebni svima. Mislim da najveći deo novca, koji je upravo opredeljen za te investicije, na pravi način pokriva ono što se zove Nacionalni investicioni plan.
Uslov za privredni napredak je otvaranje novih radnih mesta i prava je šteta, opet ću pomenuti svoju opštinu, što takve opštine, s ogromnim šansama i sa pravim potencijalima, nisu konkurisale projektima industrijske zone, projektima vezanim za gasifikaciju. Bez gasa nema jeftine proizvodnje, bez industrijski sređenih zona nema novih radnih mesta. Pozvao bih i one koji gledaju ove naše diskusije da upravo u tom smeru razmišljaju.
Nadam se da će ovaj plan doživeti potvrdu u narednim mesecima i u narednoj godini i da će većina poslanika podržati rebalans budžeta. Naravno, on je s jedne strane iznuđen. S druge strane, ima, na osnovu uspeha u tekućoj godini, na osnovu jedne finansijske stabilnosti i neočekivano velikih prihoda, razvojnu šansu i zbog toga će DSS glasati za rebalans.

Moram da kažem da su pred nama dva dobra zakona i DSS podržava oba. Ako bih imao obavezu da u jednoj rečenici prokomentarišem ova dva predloga zakona, onda bih rekao da su zakoni dobri i šteta je što ih nismo od ministra Dinkića i Republičke vlade ranije dobili.
Mislim da je to nešto što je bilo potrebno Srbiji, ta poreska rasterećenja, naravno uz potrebu da poreska policija redovno radi svoj posao. Mislim da ono što može da se uoči, kada je u pitanju realizacija budžetskih prihoda, činjenica je da prihodi od PDV-a i od rada Poreske uprave, od njihovog zalaganja da budžet Republike Srbije i budžeti lokalnih samouprava budu ispunjeni u onom procentu koji je potreban, s obzirom na datum u ovoj godini, mislim da se to dobro radi.
Svakako, ima teškoća koje datiraju ne samo od rada ove Republičke vlade, već od ranije i svakako da su potrebne intervencije u tom delu.
Ono što bih posebno naglasio, to je potreba da poreska policija pogleda šta se radi u lokalnim samoupravama, a zamolio bih ministra Dinkića da ojača taj sektor, dakle, sektor finansijske kontrole, jer čini mi se da broj inspektora u budžetskoj inspekciji je nedovoljan kako bi se ispratilo sve ono, jer sa jedne strane, svi se mi zalažemo da ravnomerno i na pravi način građani budu opterećeni poreskim izdacima, opterećenjima, svi se zalažemo da to bude na jedan pravedan način učinjeno, ali nedopustivo je da se taj budžetski novac, koji se skuplja od građana, na jedan neprimeren način troši.
Posebno bih naglasio da je potrebno u sektoru urbanizma baciti naglasak i inspekcije bi trebalo da pogledaju šta se radi u lokalnoj samoupravi grada Požarevca, opštine Požarevac, da se vidi kako se zaobilaze zakoni, upravo maločas ste pominjali porez na dohodak građana, da vidite na koji način se zaobilazi kapitalna dobit. To je jedna forma organizovanog kriminala i mislim da bi jedan obilazak budžetskih inspekcija opštine Požarevac mnogo toga uradio, baren kada je u pitanju pravda.
Dakle, ova dva zakona da ne ponavljam reči ministra, svakako su pokazatelj jasnog opredeljenja Republičke vlade da smanjenim opterećenjima želi da prosto bude garant da Srbija postaje jedno kurentno tržište.
U pridobijanju investicija koje bi poticale ne samo od naših građana, već i spoljnih investicija, svakako da je potrebno da budemo kurentno tržište. Osnov je to poresko rasterećenje. U tom smislu sam optimista i mi iz DSS razmišljamo da pred nama jeste jedan period tranzicije koji donosi puno teškoća u životima naših sugrađana, ali ovakvim zakonima ne možemo da ne budemo optimisti i svakako će rezultati uslediti.
Ova poreska rasterećenja, uz primerenu finansijsku disciplinu, mislim da će omogućiti da i sve one planirane stavke na rashodnoj strani, i republičkog budžeta i na rashodnim stranama budžeta lokalnih samouprava, budu na pravi način pokrivene. Toliko. Naravno, javiću se u drugom delu ukoliko postoji potreba.

Sada sam se objasnio sa koleginicama iz SRS. Svima je jasno da niti ja, niti bilo ko iz moje uže i šire familije nikada nije bio vlasnik poslovnog prostora u toj zgradi, i to je istina, i to vrlo dobro zna i gospodin Arsić.
Na kraju, o tome kako sam radio dok sam bio na funkciji predsednika SO Požarevac najbolje svedoči i činjenica da su i odbornici SRS mene kandidovali, izabrali za predsednika Skupštine. Ne znam zašto bi nekog greškom kandidovali i izglasali na konstitutivnoj sednici SO Požarevac. To su istine.
(Zoran Krasić sa mesta: I ispravili grešku.)
Niste me vi smenili, nego sam podneo ostavku, zato što ta koalicija nije mogla da funkcioniše. To su neke istine. Mislim da možemo ovde kao kolege da pričamo o nekim stvarima vrlo otvoreno.
Kada sam pominjao potrebu da budžetska inspekcija dođe i obiđe Požarevačku lokalnu samoupravu, mislio sam na određenu kliku u urbanističkoj mafiji, koja je u sprezi sa investitorima, sa delom pravosuđa. U Opštinskom sudu takođe imate veoma sumnjive uknjižbe i to je jedna forma organizovanog kriminala koja prosto zahteva da se iz poreske policije ili iz budžetske inspekcije da dođu stručni ljudi koji će prosto videti šta se tu radi, na koji način se zaobilaze poreske obaveze. To je jedan poziv.
Kao narodni poslanik osećam obavezu da pozovem i ministra da se uključi u tako nešto, kako bi ravnomerno opteretili sve građane, a ne da postoje posebno oni tajkuni iz nekog prethodnog doba, povlašćeni, koji su pola Srbije otkupili i to ne svojim, nego, pre svega, našim novcem, opljačkanim u vreme 90-tih godina. To su neke istine za koje se zalažem i mislim da tu ne smemo da budemo u svađi, niko ovde prisutan, mislim da svi moramo da budemo na tom putu.
Ukoliko zamagljujemo taj put nekim lažnim optužbama, tipa - ti si korumpiran, imaš neke lokale itd, prosto zamagljujemo osnovnu temu, a osnovna tema je poresko opterećenje, pravedno raspoređeno na sve građane Republike Srbije.
Što se tiče izlaganja gospodina Arsića, ispravio bih samo jedan deo njegovog izlaganja. Naime, registrovana poljoprivredna domaćinstva nisu dužna da vode poslovne knjige i mislim da to, kao odgovoran čovek, morate da znate i da ne iznosite jednu obmanu u javnost na ovakav način. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kolege poslanici, pred nama su četiri sistemska zakona koja će svakako omogućiti da država Srbija ima vrlo jasnu regulativu koja je do sada, moramo priznati to, poprilično zbunjivala učesnike na finansijskom tržištu, a takođe smo imali i regulativu bez ovih zakona, jer nije omogućavala da svi građani budu na prikladan način, onoliko koliko žele, učesnici.
Dakle, ovi zakoni to omogućavaju, uz svojevrsnu kontrolu i pravila koja se propisuju, a to je objasnio i moj prethodnik, a tu mislim na Zakon o računovodstvu i reviziji, taj preko potreban zakon dolazi sa novim pravilima, sa pravilima koja su propisana međunarodnim računovodstvenim standardima, ali pravilima koja ćemo morati svi da poštujemo.
Dakle, to je svakako pohvalno. Ono što nije pohvalno, kada pričamo o ovim zakonima, to je činjenica da oni dolaze, po meni čak i prekasno. Kada pričamo o Zakonu o investicionim fondovima, čini mi se da pričamo post festum priču. Lično sam, ne samo ja, nego i mnogi ljudi koji su se zalagali za ne samo demokratske, već i za tržišne promene u našem društvu, očekivao da će odmah nakon Zakona o privatizaciji, biti donet zakon o investicionim fondovima koji će omogućiti, ne samo onim tajkunima iz JUL-ovskog doba sa dobrim vezama da budu glavni učesnici u privatizacionim poslovima, već i običnim građanima da budu učesnici i da te svoje slamarice iznesu, pa da se takmiče, ne samo u onome što imaju, već i u onome što znaju.
Nažalost, to niti Vlada Zorana Đinđića niti Vlada Zorana Živkovića, niti aktuelna Vlada nisu na vreme omogućili.
Mi smo u toku kampanje 2003. godine pričali o potrebi da se na pravi način demokratizuje, da kažemo, to privatizaciono tržište, ali nažalost, to se nije desilo, a glavni kritičar privatizacije, Dragan Maršićanin, setite se kako je samo prošao upravo zbog toga što se sukobio sa mnogim ljudima koji su vedrili i oblačili u to vreme baš u sferi privatizacije.
Možemo da pričamo, vidim da se neki poslanici smeju na ove moje reči, međutim, verujte da vrlo iskreno pričam i nemam razloga da podilazim niti ministru niti Vladi, bez obzira što bezrezervno podržavamo mi iz DSS-a i ove predloge zakona i Vladu, prosto nema boljih u ovom trenutku.
Ono što jeste bitno, to je – šta će nam ovi zakoni doneti. Gospodin Todorović je lepo primetio oko zakona o investicionim fondovima da upravo čine ono što je potrebno, uz konstataciju: čuli od ministra, a da je malo kasno.
Nikada nije kasno. Nadam se da ćemo i mi obični građani uspeti makar deo blagodeti ovih zakona iskoristiti u ovom poslednjem periodu privatizacije.
Što se tiče Zakona o tržištu hartija od vrednosti, ministar je zamolio da pričamo pomalo i konkretno, a ne samo načelno. Ja ću ministra odmah direktno zapitati, pošto su podneti amandmani koji na neki način štite nezavisnost Komisije.
Pošto nismo imali Odbor za finansije, živo me interesuje stav Ministarstva povodom podnetih amandmana. Čini mi se da u jednom delu zakon zanemaruje osnovnu potrebu da to regulatorno telo, koje se zove Komisija za hartije od vrednosti, bude nezavisno i potpuno pod parlamentarnom kontrolom.
Više sam nego uveren da su poslanici u parlamentu pre spremni da zadrže to pravo da budu osnovni kontrolori tog regulatornog tela, nego što su spremni da ovako kako je sam Predlog zakona ovde izneo, da se to prenese Ministarstvu.
Mislim da ne bi bilo loše da o tome na Odboru za finansije detaljno porazgovaramo, jer ima nagoveštaja da Svetska banka nije baš voljna da podrži ovakve zakonske projekte, gde se ograničava parlamentarna kontrola i plaši me da možemo zakomplikovati naše ionako zakomplikovane međunarodne odnose sa finansijskim institucijama.
Ono što me takođe zanima sadržano je u već podnetim amandmanima, a to je visina cenzusa za organizatore berzanskog ili vanberzanskog poslovanja.
Mislim da je predložen cenzus od 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, minimalan, gotovo nikakav i za onu vrednost koja će biti na berzi mislim da svakako nije loše da se taj cenzus mnogostruko podigne, pa recimo i na tri miliona, kako je amandmanima predloženo. Čini mi se da to ne bi bilo na štetu, već bi uslovljavalo ozbiljnost berzanskog i vanberzanskog poslovanja.
Što se tiče Zakona o preuzimanju, da kažem neku reč, svedoci smo, posebno mi, članovi Odbora za privatizaciju, koliko je jedna pravna praznina onemogućavala da imamo pravi red i prave poteze u oblasti preuzimanja.
Ova zaštita manjinskih akcionara, ali možemo da kažemo i većinskih akcionara, preko je potrebna, zakon jasno reguliše tu oblast i više nećemo imati one poslove koji će zauvek ostati pod velom sumnje. Mislim na preuzimanje akcije "Knjaza" i još nekih preduzeća, jer ti poslovi su imali velikog odjeka u javnosti, bez obzira na dobru volju i Komisije i predstavnika Republičke vlade da se to najbolje i na pravedan način reši. Ipak je ostala ta sumnja. Ona je proizilazila iz zakonskih praznina, nikako zbog toga što nije bilo dobre volje da se to na pravi način reši.
DSS će glasati za ove zakone. Mi ćemo pričati sa ministrom u pogledu prihvatanja nekih amandmana koji su već dostavljeni. Nadam se da će ministar imati sluha za ove naše primedbe. Zamolio bih ne samo Ministarstvo finansija koje je jedno od najaktivnijih ministarstava u ovom tranzicionom dobu, već i samu Skupštinu, pa i sve poslanike, da omoguće da neki zakoni koji su jako dugo čekali na dnevni red, jer to jeste jedna od primedbi koju redovno čujemo od kritičara Republičke vlade i uopšte aktuelne vlasti, a to je da omogući da brže i efikasnije ova skupština radi.
Mislim da zatrpavati ovako bitne zakone besmislenim amandmanima i predstavljati se ovde kao nekakav vajni stručnjak, mada za ovu oblast možemo slobodno reći, gotovo da ne poznaju ni stručnjaci sa Ekonomskog fakulteta, zato što nismo bili zemlja slobodnog tržišta i nemamo dovoljno iskustava iz ovih oblasti, zaustavljati tranziciju u ovoj oblasti nepotrebno je i jako skupo. Tu nije odgovornost samo izvršne vlasti, već i parlamenta, ali ne samo vladajuće većine, već se ovde nalazi i odgovornost opozicije koja samo kritike radi izlazi, podnosi besmislene amandmane, a u stvari ništa konkretno ne nudi.
Nadam se da ćemo, makar kada su ovako bitne oblasti u pitanju, svi biti konstruktivniji. Gospodine predsedavajući, iskoristio sam prvih deset minuta.

Povodom ovog zakona nisam se javljao uopšte i ovu priliku ću iskoristiti da sam Predlog zakona pohvalim i da pohvalim činjenicu da su Republička vlada i ministar vera smogli snage da uvedu red i u ovoj oblasti, koja je poslednjih godina bila u jednoj, možemo da ocenimo, anarhističkoj gotovo dozi uređena.
No, kada je u pitanju amandman poslanika Mehe Omerovića i Ljiljane Nestorović, on se zasniva na činjenici da ovaj amandman podnose ateisti. Sam smisao vere nalazi se u svetoj tajni ispovesti. Molim da uvažimo činjenicu da se smisao postojanja hrišćanstva zasniva na nekoliko svetih tajni, a između ostalog i na svetoj tajni ispovesti. Ukoliko ne uvažimo tu činjenicu, onda je potpuno besmisleno da uređujemo ovu oblast.
Ukoliko ispuštamo činjenicu da je potrebno sačuvati svetu tajnu ispovesti kao nešto što je kamen temeljac hrišćanstva, u tom smislu je nedopustivo da poslanička većina prihvata ovakve predloge, zato što unošenje ovakvih amandmana u sam predlog zakona mislim da obesmišljava uopšte čitavo postojanje zakona. Zbog toga ću, a nadam se i svi ostali razumni poslanici, biti protiv ovog amandmana i smatram da će sam zakon, upotpunjen sa nekoliko vrlo dobrih predloga, a mislim na nekoliko vrlo dobrih amandmana, velikom većinom proći.

Izvinjavam se poslanicima, čuo sam deo izlaganja gospođe Vjerice Radete i čini mi se da je baratala pogrešnim činjenicama, neistinama, nažalost. Mogla je svoje kolege poslanike, i Veroljuba Arsića i mene, da pita kako je izgledalo legalizovanje trgovačkog centra koji je bio nakazna tvorevina bez ikakvih papira.
Nova vlast je u toku 2001. i 2002. godine uspela da to na neki način legalizuje, jer prosto nije bilo snage da se tako ogroman projekat usred Požarevca ruši. Veliki broj vlasnika lokala i stanova u tom objektu, svakako, očekivali su od novih požarevačkih vlasti da na neki način uđu i da se privedu nameni i to je bila dobra namera.
Moram da kažem, nijedan opštinski funkcioner, pa ni moja malenkost, ne poseduje nikakvu nekretninu, niti u tom lokalitetu, u tom trgovačkom centru, niti u nekim drugim centrima. Moram samo da kažem da su članovi moje porodice radili u nekoliko iznajmljenih objekata i dan-danas rade u jednom iznajmljenom objektu trgovinsku delatnost i mislim da to nije protivno zakonu.
A vas, koleginice Vjerice, pozivam da ukoliko imate još ovakvih neistina, mislim da bi bilo kudikamo kolegijalnije i kulturnije da se raspitate i da čujete od vaših kolega, pre nego što izađete ovako paušalno da napadnete ljude. To je jedna stvar.
Druga stvar, u više navrata sam obaveštavao čelne ljude SRS o urbanističkom kriminalu u opštini Požarevac. On postoji, ne samo tokom sadašnje vlasti, postojao je i ranije i pretpostavljam da želi da se zadrži na nivou koji je nedopustiv. Da je nedopustiv nivo tog urbanističkog kriminala, dokaz je nekoliko krivičnih prijava koje je podnelo ministarstvo koje nam danas prezentuje zakon. Nažalost, još nisu pokrenuti postupci, a ja se nadam da će biti pokrenuti. Radi se o formi organizovanog kriminala koji je prisutan čak i u opštinskim službama, ali i u pravosuđu.
Pozivao sam i gradonačelnika gospodina Dušana Vujčića i predsednika SO Požarevac gospodina Grubetića, koji potiče upravo iz vaše stranke, da se zauzmu i da reše problem.
Da, on je član SRS. Nažalost, nisu pokazali spremnost i meni se čini da čak uopšte nemaju želje da se sa takvim problemima obračunaju.
Očekujemo od lokalne samouprave da učini nešto, inače posumnjaćemo da su u jednom, da kažemo, kolu koje svakako ne garantuje da će Požarevac imati pravednu vlast.
Dakle, gospodo radikali, kada se ovde ovako glasno zalažete za borbu protiv kriminala, pođite prvo iz sopstvenog dvorišta, nemojte navoditi nekakve primere gde pominjete – radikali su na vlasti u opštini Požarevac, ne, pozivam vas da čistite u svom dvorištu, ako ga imate.
Molim vas i obaveštavam i nadam se da ovo ne sluša ovde tek nekoliko poslanika SRS, nego da čuje i čelni čovek, Toma Nikolić, i da čuje Aleksandar Vučić. Da čuju ovaj vapaj Požarevljana, da se jedanput za svagda obračunamo sa urbanističkom mafijom. Na tom putu valjda treba da budemo svi zajedno.
Nadam se da ćete pomoći u tome. Nemojte ignorisati i posebno, nemojte da su vam ovakvi izlivi, da kažem, patetike, pa čak i laži, da na ovakav način prezentujete vaša razmišljanja.
Dakle, pre nego što optužite bilo koga iz požarevačke opštine, pitajte gospodina Veroljuba Arsića, pitajte vašeg kolegu Slavoljuba Matića, pitajte još neke kolege koje su ovde prisutne i koje će vam sigurno dati činjenice, nemojte paušalno napadati ljude.
Kada je potrebno da svi zajedno stanemo i da se borimo protiv kriminala – zovite, imate punu pomoć i od resornog ministarstva i od svih poslanika iz svih poslaničkih grupa koji dolaze iz Požarevca.

Po članu 104. Poslovnika. Znači, još jedanput – laž. Gospođa Vjerica Radeta laže. Evo, kažem – lažete i tužite me. Ja ću vas da tužim za ovu neistinu. Vi zloupotrebljavate ovu govornicu.

(Vjerica Radeta, sa mesta: Neću da vas tužim, imate imunitet.)

Neću se pozvati na imunitet, nećete ni vi, nadam se, pošto ste vi je l' tako snažni i pošteni. Želim vam sve najbolje u životu, ali nemojte ovde da lažete.

Znači, moja porodica nikada nije posedovala u tom lokalitetu bilo kakav lokal ni poslovni prostor, niti poseduje, nažalost, u bilo kom drugom delu Požarevca nešto slično tome. To je istina i nemojte se služiti lažima.

Mislim da sva vaša priča koja se ovde zasniva na borbi protiv korupcije, odmah pada u vodu i dobro je što ovo gledaju građani, pre svega Požarevca.

Na kraju, baš zbog takve priče, nikada nećete tamo ni imati neki veliki uspeh. Ali, molim vas takođe, da znate, nije na kraju ni moja stvar da se na aktivan način, ne znam koliko mogu kao narodni poslanik, pošto naravno ne posedujemo ni vi ni ja izvršnu moć, borimo protiv korupcije.

Naravno, da je naše da pravimo političke okvire i zakone koji će omogućiti ozbiljnu borbu protiv korupcije.

Ministarstvo je zaduženo za borbu protiv korupcije preko svojih inspekcijskih organa i oni su već pokrenuli te postupke. Samo smo očekivali da se ljudi koji poseduju izvršnu vlast u opštini Požarevac, aktivno tome suprotstave. Kako, na koji način?

Pa, recimo, može da se pretrese opštinski urbanizam, služba opštinskog urbanizma, pa da se vidi kako se tamo greši, šta se radi. Naravno da može to da se uradi, mogu da se vide povezanosti mnogih lica iz opštinske uprave i investitora; može da se vidi kako se falsifikuju i kako se radi sa zavodnim knjigama; kako se antidatiraju redni brojevi i kako se mnogo štošta čini.

Znači, može samo kad se hoće. Nažalost, tamo nema dobre volje i to je ono, još jedanput, što dokazuje da radikali nikad nisu u skladu sa onim rečima koje čujemo za ovom govornicom.

Znači, pokažite se na delu. Izvolite. Ja sam imao petlju i pokazao sam se na delu dok sam bio predsednik SO Požarevac.

Naravno, bože moj, danas si bio, sutra nisi, sutradan ćeš možda opet biti. Nije tragedija ne biti na vlasti, znate, ali je mučno to što se nikad nismo koristili takvom demagogijom i lažima. Protiv vas nemam ništa lično. Sada ću imati.

Znate zbog čega? Zato što ste umešali moju porodicu u svoje laži, zato što ste se ovako besprizorno ponašali. Mislim da to nije ni na koji način....

 

Znate šta, kada vam pominju porodicu i kada izreknu laž o vašoj porodici, mislim da to nije korektno, pa čak mislim da je i...

Dobro, izviniću se i vama i ostalim poslanicima, ali očekujem od vas, pre svega, izvinjenje. Očekujem od vas javno izvinjenje, mislim da smo do sada bili jako korektne kolege i da možemo na tom nivou da ostanemo.
Izvolite, izađite i izvinite se.

Želim da iznesem stav DSS, koja će podržati ovaj predlog budžeta. Smatramo da ovaj predlog budžeta zavređuje pažnju ne samo prisutne poslaničke, već i šire javnosti.
Nažalost, gospodine ministre, moram da konstatujem, gledajući današnju štampu i štampu od pre nekoliko dana, da nimalo pažnje štampa u Srbiji ne posvećuje najbitnijem dokumentu koji jedanput godišnje parlament donosi.
Kada su bitne teme u ovom društvu, mislim pre svega na izradu godišnjeg budžeta Republike Srbije, možemo da konstatujemo da naša štampa, naša javnost pre hrli ka tzv. aferama ili nekim temama koje blage veze nemaju sa realnošću.
Nažalost, to se preslikava i kroz rad ovog parlamenta, koji je potrebno da bude i naporan u određenim momentima, ali pre svega složen kada su u pitanju vrlo bitni zakonski projekti i kada je u pitanju ono za šta smo se svi saglasili, a to je srbijanski put u Evropu.
Ono što nam predstavlja ponuđeni dokument, to nije samo predlog budžeta za narednu godinu, već i makroekonomski okviri za izradu tog budžeta i posebno makroekonomski plan za naredne tri godine.
Želeo bih da istaknem da su to razvojni planovi koji podrazumevaju, pre svega, rast bruto društvenog proizvoda, prosečan rast po stopi od 5,7 posto na godišnjem nivou.
U prve dve godine imaćemo rast od 5 posto, kao što je bilo i tokom prethodne godine, a već za 2008. godinu planira se rast od 7 posto.
To jeste jedno realno očekivanje. Mislim da je ministar potpuno u pravu kada kaže da je bolan deo tranzicije za nama i da se očekuje da će u narednom periodu Srbija krenuti putem boljeg života. To je, naravno, najinteresantnije za sve naše građane.
Takođe, u makroekonomskom okviru za naredne tri godine možemo da kažemo da se planira i fiskalni suficit. Podsetiću da smo 2004. godine, donoseći odluku o budžetu za tu 2004. godinu, to je bilo negde aprila meseca, imali planirani deficit u iznosu od 40 milijardi dinara, a da ćemo po planu za narednu godinu imati suficit od 39 milijardi, što znači da smo prevalili put za jednu milijardu evra od deficita do suficita.
Taj suficit se planira za naredne dve ili tri godine i mi iz DSS smatramo da je to dobar plan koji omogućava jednu makroekonomsku stabilnost i pre svega mogućnost da se na duži rok planira u privrednom životu.
Zatim, možemo reći da ono što se očekuje u periodu za naredne tri godine jeste da će fiskalna politika posebno obezbediti značajno prilagođavanje na strani javnih rashoda i relativno smanjivanje učešća javnih rashoda u bruto društvenom proizvodu na održivom nivou, na bazi reformi u oblasti penzijskog osiguranja, zdravstva, obrazovanja, odbrane i bezbednosti, državne uprave, restrukturiranja javnih preduzeća koja se dotiraju iz budžeta.
Potom, prekomponovanje strukture javne potrošnje u pravcu smanjenja učešća rashoda za zaposlene, kupovinu robe i usluga, penzija, troškova, socijalne zaštite, subvencija, a povećavanja učešća kapitalnih investicija i troškova otplate kamata. To je jedan dobar plan.
Naime, treba racionalizovati potrošnju i taj novac usmeriti u kapitalne investicije. To jesu planovi koji se ogledaju kroz projekciju novog budžeta za narednu godinu. Ono što nedostaje nama to je taj sintetički porez na dohodak, koji sabira različite vrste dohodaka i oporezuje ukupnu sumu dohotka.
Nadam se da ćemo tokom naredne godine doneti takav zakon. Šteta što se ranije ne primenjuje. Mislim da taj rok ne mora da bude 1. januar 2007. godine, možda bi mogao i ranije.
Mislim da je jasnoću u fiskalnoj politici, u tim opterećenjima, u porezu na plate i ostalim dažbinama, preko potrebna, kako bi ovi strani ulagači, dosta toga očekujemo od direktnih stranih investicija, imali poseban motiv i posebnu sigurnost kada ulažu u našu privredu.
Ono što takođe očekujemo, to je jednak poreski tretman za sve učesnike na tržištu.
Moram ovom prilikom da istaknem i ono što smo čuli na Odboru za finansije, da postavim pitanje ministru koliki su prihodi države, ne samo od poreza kada su u pitanju veliki budžetski obveznici, i posebno kakvi su prihodi od dividendi na vlasništvo u preduzećima koja su delom u rukama države.
Ne mogu, a da ovu priliku ne iskoristim da pitam koliko Mobtel donosi prihoda ovoj državi. Kako je moguće da savetnik Mobtela, gospodin Bogoljub Karić, ima mesečnu platu od 200 hiljada evra, a da istovremeno za taj period država nema nikakve prihode, a zna se vrlo dobro da je država tu vlasnik, siguran sam, preko 60 ili 70 posto kapitala. Kako je to moguće?
Znam kako je bilo moguće dok su radikali bili na vlasti, zato što je Bogoljub Karić bio sa njima ministar u vladi, ali takođe nije mi jasno kako je to moguće danas. Molim vas, malo tiše. Sada vidim ko je predsedavajući.

Teret tranzicije narod svakako oseća na svojim plećima i pretpostavljam da bi mnogo lakše taj teret podnosio ukoliko bi takvi moćnici, kao što je Bogoljub Karić, takođe bili opterećeni tim teretom tranzicije.
Više smo nego sigurni da je taj jednaki tretman svih pred zakonom nužan kako bi svi mi građani Srbije podneli taj teret. Kada donosimo budžet da znate da očekujemo da taj teret podnose svi, a posebno oni koji su na jedan vrlo sumnjiv način stekli ogroman kapital. Sa time želim i da završim.
Dakle, očekujemo pre svega da se izmene neki zakonski propisi koji će stabilizovati naše tržište, a u tom smislu očekujem saradnju od svih poslaničkih grupa, a posebno jedne od najvećih stranaka u Srbiji, a mislim na radikale. Nema potrebe da se oko nekih bitnih stvari razlikujemo. Za realizaciju budžeta za 2006. godinu potrebna je jedna doza narodnog jedinstva.
Očekujemo da ćemo stabilizovati prilike u pregovorima, a posebno oko Kosova i Metohije, a potom i ta državna stabilnost nam je potrebna u odnosima sa Crnom Gorom. Za to sve je potrebna jedna unutrašnja stabilnost i pre svega jedan vrlo ozbiljan zakonodavni rad, a mislim da nema razlike u motivima ovde prisutnih poslanika.
U tom smislu više sam nego siguran da će ovaj projekat za narednu godinu, projekte budžeta, proći u Narodnoj skupštini i da će Republička vlada imati šansu i toku 2006. godine da obezbedi život i jedno normalno napredovanje u čitavoj Republici. Zahvaljujem.

Meni je žao što kolega Krasić silnu energiju ovde rasipa. Šteta što tu energiju nije iskoristio kako bi napisali možda bolji zakonski predlog. Kada je u pitanju zakon koji je trenutno na dnevnom redu, verujte da je Odbor za finansije pokušao da angažuje sve poslaničke grupe, pozivao je sve poslanike koji imaju želju da se angažuju i da napišemo što je moguće bolji tekst.
Podsetiću kako je došlo do ovog zakonskog predloga. Naime, u više kontakata sa nekim međunarodnim organizacijama došli smo do zaključka, mi članovi Odbora za finansije, da je potrebno da se donese zakon koji će na jedan nepristrasan način da omogući kontrolisanje javnih finansija. Potom su u Odboru za finansije usledile konsultacije i napravili smo jednu radnu grupu.
Znam da je inicijator svega toga bio Rade Obradović. Mislim da je on ponajviše radio na ovom zakonskom projektu. Znam vrlo dobro, a to znaju i članovi SRS koji su u Odboru za finansije, da su još kako pozivani da učestvuju u radu. Mislim da su neki poslanici imali želju da učestvuju. Nažalost, nešto je iskrslo u toj međusobnoj komunikaciji i jednog trenutka članovi SRS su prestali da dolaze na sednice Odbora za finansije, a potom su i prestali da komuniciraju u pogledu ovog zakona.
Što se tiče primedbi gospodina Veroljuba Arsića da su pojedini amandmani SRS ostali neusvojeni, a da je slične amandmane podneo Odbor za finansije, verujte da je Odbor za finansije uzeo i mišljenje Republičke vlade, takođe je uzeo u obzir i neke amandmane koji su pristigli od poslanika i onda je svojim amandmanima uobličio tekst koji je sada pred nama. To je možda razlog što imate negde sličnosti između predloga Odbora za finansije i predloga poslanika koji su podnosili amandmane.
Još nešto da podsetim. Kolega Krasić se ovde silno iznervirao, mislim da smo sve to mogli da čujemo i kada se diskutuje u načelu o zakonu. Moram da kažem da svi amandmani SRS nisu zadirali u suštinu zakonskog predloga, već su pojedine odredbe pokušavali da menjaju svojim amandmanima. Moram da kažem da je oko 60-70% predloga koji su pristigli iz poslaničke grupe SRS prihvaćeno.
Ovo jeste prvi zakonski predlog koji je poslanički. Razlog zbog čega je samo jedan predlagač, mislim na jednog poslanika, upravo je bila namera članova Odbora za finansije da to bude poslanički zakon, a ne da iza toga stoji čitava poslanička grupa ili poslaničke grupe vladajuće koalicije.
Mislim da je to dalo veću slobodu i samom predlagaču da, nezavisno od partijske pripadnosti, po kvalitetu samih predloga uvaži i da to postanu sastavni delovi ovog zakonskog predloga.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, pred nama se nalazi prvi zakon koji predlaže grupa poslanika. Izvestilac tj. zastupnik ovog zakonskog projekta je gospodin Rade Obradović. U njemu je učestvovao Odbor za finansije, posebna radna grupa koju smo formirali.
Da podsetim poslanike, namera je bila da radna grupa bude sastavljena od predstavnika svih političkih grupacija. Nažalost, neke političke grupacije ne žele da učestvuju u ovakvim projektima. Mislim da silno greše, posebno kada su teme kontrola javnih finansija.
Mi smo narodni izabranici i dužni smo da ono što nam poreski obveznici daju na kontrolu, ne samo putem zakona, već i formiranjem određenih službi, kako je ovde predloženo u zakonu, to i činimo. Mislim da je obaveza narodnih poslanika da u tome aktivno učestvuju.
Ovo nije zakonski projekat izvršne vlasti, Vlade Republike Srbije, ovo je zakonski predlog koji su pisali poslanici.
Dakle, ovo je prvi zakonski projekat koji dolazi upravo iz ovih klupa i sa žaljenjem konstatujem da u tome nisu učestvovali svi. No, njima greh na dušu.
Što se tiče samog predloga, podsetiću da smo nešto slično imali u prethodnom mandatu. Naime, profesor Predrag Stojanović pisao je jedan zakonski predlog koji bi mogao da se podvede pod predlog koji bi konstituisao sličnu revizorsku instituciju.
Nažalost, nakon silnih putovanja i brojnih dana koji su iskorišćeni u pisanju tog predloga, čak smo imali i jednu prezentaciju tog zakonskog projekta na Odboru za finansije u prethodnom mandatu, ništa pisano u ovoj skupštini nije ostalo o tom projektu.
Silni su novci potrošeni, a tog projekta nije bilo da ga iskoristimo kada smo pisali ovaj novi zakonski predlog.
To samo dokazuje onaj tzv. reformski kurs prethodnih vlasti. Čini mi se da su taj reformski kurs pre činili rečima nego samim delima.
Kada kažem da je žalosno to što se pisalo, pretpostavljam da je tu pisano i pametnih stvari. Želim da uzmem u obzir činjenicu da bi ovakav zakon zaživeo u našem društvu, ne samo u našoj državi, imamo brojna iskustva iz zemalja iz okruženja, potrebno je vreme.
O tome je pisao predlagač, gospodin Rade Obradović. O tome je takođe pričao i profesor Simonović. Dakle, potrebno je vreme, obučiti kadar, izgraditi institucije i koristiti ono što ne treba da čine.
U samom zakonskom projektu imamo dobro podeljene nadležnosti pojedinih delova koji čine samu državnu revizorsku instituciju. Naime, Savet je jasno definisan, on je nezavisan organ, poslanici biraju Savet ovde u Skupštini. Potom, imamo predsednika institucije, koji ima određenih obaveza. Imamo njihovu obavezu zapisanu u zakonu, da redovno izveštavaju, pre svega, finansijski odbor, potom i čitavu Narodnu skupštinu.
Dakle, to su bitne stvari koje čine da ova zemlja postane stabilna, uređena i Meka za nove investicije preko potrebne, kako bi se što veći broj naših ljudi uposlilo i zarađivalo od sopstvenog rada.
To su namere ovog zakona, za to je potrebno vreme i pre svega dobra volja. Nadam se da Srbija ima dobru volju, Srbija se u ovom trenutku nalazi na raskršću, imamo brojne obaveze prema međunarodnim institucijama. Nije to lako ispunjavati. Sa druge strane Srbiji se preti dužničkom krizom. To narod mora da zna.
Očekujem da Republička vlada o tome jasno govori, da takvu poruku upravo kaže građanima Srbije, a sa druge strane imamo pregovore o Kosovu i Metohiji. Mislimo da je to jako bitno.
Molim vas da makar kada su ovakvi zakonski projekti u pitanju, kada postoji dobra volja predlagača da se prihvate brojni amandmani koji nisu suštinske prirode, a samim tim se pokazuje da onaj ko je kritikovao ovaj zakon, da u načelu podržava ovaj zakon, možemo makar toliko malo, da se u ovim trenucima oko jednog zakona okupimo, samo u korist građana Srbije. Zahvaljujem.

Naravno, imam pravo na repliku zbog toga što me je prethodnik direktno prozvao.
Inače, obično, iza ovih smrknutih faca ljudi koji ovde nacionalne probleme iznose sa nekom dozom ozbiljnošću koja prosto ne može da se protumači kao ozbiljna, obično dela pokazuju nešto sasvim drugo, i ta dela, recimo, kada gospodin Veroljub Arsić, a ima vrlo bitan uticaj u požarevačkoj opštini, kada ta dela prosto posmatrate ili ih cenite onda ćete videti da iza ovih ozbiljnih reči, ozbiljne kritike, u stvari postoje interesi svastikinih prija, kuma i zaposlenja upravo po partijskoj osnovi i to, da crnje i gore bude, SRS radi zajedno sa Karićevom strankom.
To je istina. Dakle, partijski nepotizam, rođački nepotizam i da ne nabrajam sve rođačke veze koje su prisutne u opštini Požarevac i, pazite, sve ove reči, sva ova kritika koja se čuje, naravno, da pada u vodu zato što je stvarnost sasvim drugačija.
Podsetiću na to da sam 2001. godine glasao za Vladu na čijem čelu je bio pokojni Zoran Đinđić, i normalno to je bio rezultat volje naroda. Molim vas, gospođo Radeta, da mi dopustite da završim ovo što imam.
Dakle, naravno da sam glasao zbog toga što je to bio izraz narodne volje u to vreme. Ta lista DOS pod vođstvom Vojislava Koštunice od naroda je dobila 176 mandata i sasvim je bilo normalno da se formira Vlada. Takođe je bilo normalno da se oni koji se u toj koaliciji razlikuju vremenom i rastanu i mi smo to učinili. Naravno da smo bili, poput radikala, i mi kritičari upravo tog stranačkog nepotizma i mogućnosti da se prečicom stigne do nekakvih položaja i rezultata.
Ali, molim vas, ovaj zakon upravo pokušava da reši te probleme. Nemojte kritikovati nešto što ne stoji, a posebno zameram onim kritičarima čija dela mnogo bolje govore nego reči.