Kolege poslanici, izdvojio sam mišljenje pre sedam dana očekujući da ćemo i na takav način izvršiti pritisak na ostala ministarstva da dopune ovaj izveštaj tj. završni račun svojim izveštajima o finansijskom poslovanju.
Ne sporim silan trud koji su uložili službenici Ministarstva finansija i posebno ministar Đelić i smatramo da je ovo svakako napredak u odnosu na prethodne završne račune, ali smatramo takođe, obzirom da se radi o ogromnim sredstvima, da su bili u obavezi i ostali resori da se na sličan način prikažu i da njihovi dopunski izveštaji barem nalikuju na ono što je Ministarstvo finansija uradilo.
Svakako kada otvorimo raspravu u načelu poslanici DSS-a pomenuće sve te nedostajuće delove, ali samo stavka agrarni budžet - pogledajte dopunski izveštaj - od 3 milijarde i 900 miliona, samo je rečeno da je na zakonit način trošeno. Da li je to stvarno rasprava o budžetu? Ja moram da vam kažem da ne bismo, siguran sam, mi iz DSS-a ni tražili da se dopunski izveštaji sada prilažu da su tokom godine na redovan način priloženi od strane resornih ministarstava. U više navrata poslanici DSS-a tražili su izveštaje ministarstava; nažalost, nikada u ovom domu - niti ovde na sednicama, niti na odborima - nismo dobijali prave izveštaje ministarstava; ne sporim, bilo je izuzetaka, ali o finansijskom poslovanju nismo dobijali do onoga što smo tražili.
Ovo je prilika da na neki način vratimo i dostojanstvo ovom domu, da ministri imaju obavezu i da redovno, posebno kada je završni račun u pitanju, dostavljaju svoje izveštaje. U zavisnosti od kvaliteta njihovih objašnjenja, DSS će glasati za ili protiv.

Gospođe i gospodo, poštovano predsedništvo, iskazujem žaljenje zbog toga što ovde ne vidim ni ministra Đelića, ni pomoćnika ministra, a pitam se i čemu ove naše diskusije. Mesecima lokalne samouprave čekaju ovaj zakon, kako bismo u lokalnim samoupravama doneli budžete, a ministra nema da čuje glas naroda, pa se pitam - čemu ova diskusija.
Na dve sednice Odbora za finansije pričao sam o zahtevima Demokratske stranke Srbije da se na pravi način stimuliše lokalna samouprava, da se na pravi način podeli višak sredstava koji će se ubrati putem poreza, a to nije samo zaključak vezan za prihvatanje amandmana kojim se to reguliše na član 4. To nije samo zaključak Demokratske stranke Srbije, već je to zaključak i Stalne konferencije gradova i opštine.
Podsetiću na naše diskusije kada smo donosili Zakon o lokalnoj samoupravi i potrebu da se lokalna samouprava decentralizuje, ne samo putem organizovanja lokalne samouprave, već pre svega putem decentralizovanja finansijskih sredstava. Nema boljeg puta, posebno ako se podsetimo primera, pozitivnih primera iz sveta i Evrope, ako se podsetimo da je evropski prosek participacije lokalne samouprave u bruto nacionalnom dohotku negde između 8 i 9%, ako se, takođe, podsetimo da Velika Britanija izdvaja nekih 12% lokalnim samoupravama, a da je trenutno stanje u Srbiji negde između 4 i 5%, i normalno je što onda imamo situaciju da naši sugrađani imaju loše lokalne puteve, nesređene komunalne infrastrukturalne stvari, zato što imaju prljave ulice, lošu kulturnu politiku na lokalu, neokrečene škole, a da ne pričamo o svemu što je potrebno i našem selu i našem gradu.
Pitam se kako stići do tih sredstava, posebno ako imamo oblasti u Srbiji koje su direktno ugrožene činjenjem ove Republičke vlade, koja direktno te oblasti diskriminiše. Šlagvort mi za to daje jedna rečenica koju je danas izgovorio ministar Đelić, koji je rekao da je uključio dva kriterijuma u rasporedu procenta učešća gradova u porezu na promet, a da ove godine nije uključio treći, po mom mišljenju jako bitan kriterijum, a to je zaštita životne sredine. Pa se pitam dokle će, recimo, opština Požarevac, posebno grad Kostolac i okolna mesta, dokle će opština Lazarevac biti eksploatisani od ostatka Srbije, tako što taj isti ministar Đelić, ta ista Republička vlada dopušta da EPS ne izmiruje svoje obaveze prema opštinskim budžetima, po osnovu rente, po osnovu poreza na imovinu, po osnovu mnogo toga.
Recimo, samo u prošloj godini EPS je ostao dužan, po zapisniku finansijske policije, 72 miliona opštinskom budžetu. Pitam se na koji način onda sređivati vodosnabdevanje, pospremiti ulice, organizovati život, jedan kvalitetan život. Da podsetim samo na probleme Kostolčana, da podsetim da je to grad sa najvišim procentom kancerogenih oboljenja, da podsetim ministra Đelića, da se prošetamo kostolačkim grobljem i vidimo između mog i njegovog godišta veliki broj zapisanih godišta na grobovima, da se zapitamo kako je moguće da imamo isti takav odnos prema tim problemima kao i prethodnici koji su 10 godina tolerisali takav odnos EPS-a prema mestima gde se eksploatiše, gde se proizvodi.
Znam da je jako teško rasporediti procente učešća gradova i opština. Pretpostavljam da ni G17, u vidu nekakvog kolektivnog ministra, ne bi bio u mogućnosti da rasporedi te procente i da svakoga namiri. Ali, nisam siguran da svuda pravda postoji. Parafraziraću poverenika kancelarije G17 u Požarevcu, koji je čak pomenuo da je činjenica da trojica poslanika koji dolaze iz Požarevca, a nisu njihovi pripadnici ili nisu u nekim reformskim partijama, razlog zbog čega Požarevac trpi.
Pitam se da li je moguće da postoji diskriminatorski odnos prema ljudima koji zastupaju Požarevac. Da li je to možda odnos premijera prema Požarevcu, zbog činjenice da je u njemu rođen Slobodan Milošević, ili je možda to odnos Republičke vlade prema činjenici da je predsednik Skupštine opštine član Demokratske stranke Srbije. Nadam se da nije. I, upravo zbog toga što se nadam da nije tako, Demokratska stranka Srbije glasaće u načelu za ovaj zakon, ali će pokušati da ubedi, i nadam se da smo ubedili sve odgovorne ljude u ovom parlamentu, da višak sredstava bude raspoređen, ako ne 60:40, a moliću onda ministra, koji nažalost nije tu, da možda na Odboru za finansije razmotri mogućnost i 50:50 rasporeda viška sredstava, na šta bi možda pristali mi iz Demokratske stranke Srbije i ostali narodni poslanici. Bar smo o tome pričali sa našim kolegama i nadam se da je to prihvatljivo za ministra. Zahvaljujem.

Gospođe i gospodo, Demokratska stranka Srbije smatra da je zakon dobar i glasaće za ovaj zakon u načelu. Podnošenjem nekoliko amandmana mislim da ispravljamo tekst samog zakona, sa željom da i neki drugi zakoni, koji će doći na dnevni red u ovu skupštinu, budu slični ovom zakonu.
Naravno, to nije razlog da i kada hvalimo zakon ne nađemo i po koju zamerku, pošto ovaj zakon nije idealan, kao što ništa što smo do sada radili ne može biti idealno, nego samo možda tek deo nekih naših prohteva i želja da što pre naša zemlja postane deo jedinstvene Evrope, a ovaj zakon koji smenjuje zakon iz 1991. godine, zakon o javnim prihodima i rashodima, koji je svakako bio jedan od kočnica baš tog ulaska Srbije u Evropu, znači ovaj zakon uvodi niz novina i faktički popunjava jednu rupu u ovom delu Evrope, rupu u smislu Srbije koja nije imala jedan moderan zakon o budžetskom sistemu.
Podsetiću samo da su sve zemlje iz našeg okruženja, a posebno zemlje iz bivše SFRJ donele već slične zakone, s tim što možemo reći da je ovaj naš predlog zakona jedan maksimalno instruktivan način i prezentuje ovu oblast na instruktivan način do kraja, a nalazi se na 27. ili 28. stranici. Slični zakoni su doneti u zemljama susedima, međutim ti zakoni su zapisani na svega šest ili sedam strana i to je jedan od naših prigovora, ta narativnost i možda jedan udžbenički model koji je korišćen u samom pisanju ovog predloga zakona.
Međutim, ono što valja pohvaliti to je da su Predlogom zakona detaljno obuhvaćena i razrađena pitanja planiranja, priprema, donošenja, izvršenja i kontrole budžeta, kako republičkog tako i budžeta lokalnih samouprava. Ovim zakonom uvodi se i jedna vrlo bitna institucija, a to je trezor. Trezor ima i te kakvog značaja u zapadnim demokratijama, čak na čelu trezora nalaze se i ministri. Sigurno je da će ovaj zakon značiti i dati određeni doprinos uređenju javnih finansija na sistematičan, jedinstven i celovit način, što je u odnosu na ovu našu postojeću regulativu svakako izuzetan napredak.
Primedbu o narativnosti i udžbeničkom modelu koji je korišćen već sam pomenuo, ali treba pomenuti jednu možda bitniju primedbu kada je u pitanju ovaj predlog zakona, a to je da se podsetimo prvo značaja savremenih budžeta. Budžet nije više čisto administrativnog karaktera, već savremeni budžet i planiranje budžeta karakteriše tesna veza sa finansijskim i ekonomskim, glavnim političkim polugama u jednom društvu. Naša država, koja inače prisvaja i troši oko 50% nacionalnog dohotka, postaje glavni faktor u razvoju nacionalne privrede. U vezi sa ovim u zakonu je predviđen memorandum o budžetu, koji bi mogao da nosi naziv ekonomski budžet.Možda je to moglo da se uvrsti u ovaj zakonski projekat.
Ono što je takođe bitno nedostaju rešenja koja bi išla korak dalje i koja bi omogućila da budžet ne bude samo budžetska tehnika, kako je ovde zapisano, već da bude pokretač dubljih promena u budžetskim finansijama. Dakle, bilo je potrebno predvideti i u tekst uključiti savremene metode vrednovanja budžetskih troškova, metode ocenjivanja i racionalizacije budžetskih izvora, uvođenje ekonomske računice u budžetskom planiranju, čime bi se svakako omogućila i veća ekonomska odgovornost javnih službi i svakako ekonomska efikasnost društvenog upravljanja.
Kada imamo pred sobom jednu kalkulaciju, recimo troškova školovanja studenata, sem cene školovanja tu treba u budžetskom planiranju uvrstiti i dužinu školovanja, mogućnost zaposlenja studenata, vreme kada mogu da se zaposle. To je jedna vrlo široka oblast koja zahteva kompletan pristup.
Potrebno je takođe uvesti onaj sistem u planiranju koji je prisutan u zapadnim modelima, a to je da ne postoji mogućnost da neko dobije budžetska sredstva bez predstavljanja svojih programa. Znači, linija ili smer: program, pa budžet; dakle, nema para bez dobrih programa i tim putem mi uvodimo i odgovornost. Nadam se da će resorni ministar imati u planu razvijanje ovog modela u sledećim godinama, kako bi naravno i na takav način postali deo Evrope.
Podsetiću samo na jednu činjenicu, da se Demokratska stranka Srbije u okviru Predloga zakona o lokalnoj samoupravi i te kako bavila i jednim amandmanom pokušala je da uvede princip odgovornosti, i to političke odgovornosti, praćenja i kontrole u sektoru javnih finansija. Mi smo predložili jedan odbor koji bi se bavio političkom kontrolom javnih finansija, javnih rashoda. Nažalost, to nije prošlo, na nedovoljan način se ta tema tretira u ovom zakonskom projektu, ali takođe neće biti kasno, možda u vrlo skoroj budućnosti, da takav sistem političke kontrole i mi nekim svojim dopunama ovog zakona uvedemo, kao jedno od osnovnih načela rada svih javnih finansija.

Kolege poslanici, ponoviću još jedanput da će DSS prihvatiti ovaj zakon i glasaće u načelu, sa željom da brojni amandmani koje su naši poslanici podneli na neki način "peglaju" sam Predlog zakona o sudskim taksama. Da ne bih ponavljao ono što su rekli moji predstavnici, želim samo da iznesem jedno svoje viđenje, i ne samo svoje, već viđenje svih ljudi koji nose odgovorne funkcije nakon 5. oktobra u našem društvu.
Svi smo svedoci potrebe da Srbija ima nezavisno pravosuđe. Toga smo bili svesni, pretpostavljam dobar deo nas, i pre 5. oktobra, a sva iskustva u vršenju vlasti pokazuju da Srbija ima interesa da nezavisno pravosuđe postoji i nakon 5. oktobra 2001. godine. Nema nezavisnog pravosuđa, ukoliko nosioci visokih pravosudnih funkcija ne budu odgovarajuće plaćeni. Pretpostavljam da će višak novca, koji će se ubrati od predloženih taksi ove visine, biti najvećim delom usmeren upravo da se materijalni položaj nosilaca pravosudnih funkcija poboljša. Mogu da zamislim situaciju u sudnici, kada sudija ima deset puta manje mesečne prihode u odnosu na advokata ili predstavnika tužilaštva, 10 ili 15 puta manje zarađuje od advokata, suparnika u procesu. I da li je to prirodno? Naravno da nije.
Jedan od pokazatelja u kakvom je stanju naše pravosuđe bilo, ili u kakvom se stanju nalazi, činjenica je da u mom gradu, u mojoj opštini Požarevac niko od advokata nije želeo da se vrati u pravosuđe, a svi su iz pravosuđa otišli u advokaturu. Zašto? Zato što je materijalni položaj sudija i ljudi iz tužilaštva svakako mnogo lošiji, nego ono što može advokat na tržištu da zaradi. Upravo ove takse, pretpostavljam, uvode neki red i poboljšavaju materijalni položaj pravosudnih organa, što svakako treba pozdraviti. Bez ekonomske nezavisnosti sudija neće biti ni one prave sudske nezavisnosti.
Želim da pomenem, takođe, da samo povećanje visine nadoknade za sudske takse donosi neke svoje rizike. Prvo, kada su sudske takse visoke, a narod siromašan, teške su posledice: ko ima novca ima čime i da plati taksu i da pred sudom ostvari svoje pravo; ko nema novca da plati taksu, ne može pred sud. Predstoje mu dve mogućnosti - prva mogućnost je da prepusti svoje pravo zastarelosti, kada je zastarelost moguća, i time pogoduje nemoralnom ponašanju svog protivnika. Tada visoke takse prosto pozivaju nemoralne da budu još gori. Druga je mogućnost da uzme sam pravdu u svoje ruke, što je još opasnije. Vidi se da visoke sudske takse i te kako mogu da budu opasne po ostvarenje prava, ali i pravnu sigurnost svih nas, građana.
Dodatni problem je svakako neusklađenost mnoštva propisa koji su protivrečni sami sebi, što objektivno stvara potrebu za parničenjem. Takođe, poseban problem je kada sudska taksa u sebi ne sadrži nikakvu sankciju. Da se podsetimo, gubitnik u sudskom sporu snosi troškove svih sudskih taksi. Kada se sudskim taksama plaća nadležnom sudu sastavljanje i čuvanje testamenta, overa potpisa, rukopisa, prepisa, upisa u zemljišne knjige, prijava potraživanja u stečaju, raspravljanje zaostavštine i o opštim nespornim stvarima, kada sudska taksa isključivo služi kao naknada za rad sudova, one ne smeju da budu toliko visoke. Nadam se da će dvadesetak amandmana DSS-a, od kojih je tri ili četiri već prihvaćeno od nadležnog ministarstva, u nekoj meri možda "ispeglati" neke ekstremne iznose koji se ovde pojavljuju. Hvala lepo.

Kolege poslanici, Predlog zakona predviđa postojanje predsednika opštine, budući da manje više mehanički preuzima odredbe iz važećeg Zakona o lokalnoj samopravi, u kome takav organ ne postoji. Zato podnosimo ovaj amandman, pošto je problem rešen tako što su razređene sve mogućnosti vezane za izbor ili neblagovremeno konstiutisanje organa lokalne samouprave. Ja ću pročitati ovaj amandman.
(Vladan Batić, sa mesta: Nemoj.)
Nemoguće je da se poslanici izjasne ukoliko ne čuju ovo, a trajaće minut i po. "Ako se u opštini ne sprovedu izbori za odbornike i predsednika opštine, Vlada obrazuje privremeni organ u smislu člana 113. stav 3. ovog zakona koji vrši sve poslove opštine, a predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore za odbornike i predsednika opštine u roku od 30 dana od dana kada je trebalo sprovesti te izbore.
Ako posle izbora za odbornike i predsednika opštine ne bude izabran opštinski savet u roku od 60 dana od održavanja izbora, predsedniku opštine i odbornicima prestaje mandat. Vlada Republike Srbije tada obrazuje privremeni organ u smislu člana 113. stav 2. ovog zakona koji vrši sve poslove opštine, a predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore za odbornike i predsednika opštine u roku od 15 dana od dana obrazovanja privremenog organa.
Ako se posle izbora za odbornike i predsednika opštine ne konstituiše skupština opštine u roku iz stava 2. ovog člana, Vlada Republike Srbije obrazuje privremeni organ u smislu člana 113. stav 3. ovog zakona koji vrši poslove skupštine opštine i opštinskog saveta, a predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore za odbornike skupštine u roku od 15 dana od dana obrazovanja privremenog organa u smislu člana 113. stav 3. ovog zakona.
Ako se sprovedu izbori za odbornike i blagovremeno konstituiše skupština opštine, ali se ne sprovedu izbori za predsednika opštine, funkciju predsednika opštine vrši do izbora predsednika opštine predsednik skupštine opštine, a predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore za predsednika opštine u roku od 30 dana od dana kada je trebalo sprovesti te izbore.
Mandat odbornika odnosno predsednika jedinice lokalne samouprave, izabranih na izborima u smislu odredaba ovog člana, traje do isteka mandata odbornika skupštine, odnosno predsednika jedinice lokalne samouprave".
Dakle, rešava sva četiri moguća slučaja, u slučaju da se desi neblagovremeno konstituisanje organa lokalne samoprave i neizbor predsednika opštine. Hvala lepo.

Samo da podsetim predstavnika Vlade da će morati svakako da prihvati ovaj amandman, obzirom da smo tačku 19) u članu 19. takođe brisali.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo jednog amandmana za koji smatram da će ga svi prihvatiti, iz različitih motiva naravno, a njih ću na kraju reći.
Inače, to je potpuno nov član i glasi: "Skupština jedinice lokalne samouprave obrazuje poseban Odbor za javne račune, čiji se članovi biraju iz reda odbornika, a predsedavajući je uvek iz redova opozicije. Po prijemu izveštaja od službe za inspekciju i reviziju, Odbor pregleda računska dokumenta i po potrebi saslušava naredbodavce za izvršenje budžeta. Pravo nadzora Odbora odnosi se na tekuće finansiranje i na završni račun budžeta. Odbor podnosi detaljan izveštaj skupštini jedinice lokalne samouprave najmanje dva puta godišnje."
Skupštinska kontrola, dame i gospodo, kao vid političke kontrole, predstavlja uslov bez kojeg nije moguće ostvariti potpunu i javnu kontrolu budžetskog finansiranja, pre svega kontrolu rada naredbodavaca u jedinicama lokalne samouprave i ustanovama koje su korisnici sredstava lokalnih budžeta.
Ja ću podsetiti da ovakav vid kontrole postoji u razvijenim parlamentarnim demokratijama, posebno u Velikoj Britaniji, takođe u Norveškoj, Belgiji i ostalim zemljama. Mislim da takav vid kontrole neće ni nama smetati, a posebno u višim instancama vlasti.
Uostalom, podsetiću, dame i gospodo, da su mnoge stranke DOS-a u svojim partijskim ili stranačkim programima ovo zapisale; a i onima koji nisu zapisali i odgovara ovaj amandman - i vraćam se na sam početak svog obrazloženja - zbog toga što će, najverovatnije, zato što nisu zapisali u svom stranačkom programu , a i nisu sprovodili ovakav način dok su bili na vlasti, ostati večita opozicija.

Poslanici Demokratske stranke Srbije povući će ovaj amandman sa željom da se ostvari dogovor, koji već imamo sa poslaničkim grupama i resornim ministarstvom, da se na drugačiji način, u odnosu na ono što je predloženo Predlogom zakona o lokalnoj samoupravi, bira opštinski menadžer tj. da na predlog predsednika opštine skupština opštine bira menadžera. To je u funkciji našeg zalaganja da ograničimo ogromnu vlast budućeg predsednika opštine, koja je po Predlogu zakona bila takva; međutim, ovim amandmanima uspeli smo da ostvarimo i jedan deo svog cilja, bar kada je u pitanju Zakon o lokalnoj samoupravi.
Dakle, mi povlačimo ovaj amandman.

Poštovani poslanici, poslanici Demokratske stranke Srbije podneli su amandman kojim želimo da ograničimo vlast budućeg predsednika opštine. Naime, naša želja je bila da poštujemo važeći Ustav Republike Srbije, sa namerom da se ingerencije predsednika opštine smanje, a da se uvede još jedan organ u opštini, organ koji bi se zvao opštinski savet. Dakle, to jeste proširenje, znači uz osnovne funkcije koje ima predsednik opštine uvodi se još jedan organ - opštinski savet, kojim želimo da ograničimo vlast, svedemo u ustavne okvire vlast unutar same jedinice lokalne samouprave i naravno da poštujemo onu osnovnu odredbu Ustava Republike Srbije, gde građani svoja osnovna prava lokalne samouprave upravo ostvaruju preko odbornika skupštine opštine.
Taj izvršni organ, koji ne bi imao isključivo izvršnu nego pre svega kontrolnu i nadzornu funkciju, imao bi mogućnosti da kontroliše i da pomaže u radu predsednika opštine. Dakle, osnovna namera je bila uvesti, u okviru postojećeg Ustava, taj novi organ. Podsećam na jednu činjenicu, a to je da naš Ustav zabranjuje (i tu je prilično restriktivan) uvođenje predsedničkog sistema u jedinice lokalne samouprave. Amandmanom se predlaže uvođenje mešovitog sistema, sa naglaskom na elemente parlamentarizma, čime se organizacija opštinskih organa vraća u ustavne okvire, a ovlašćenja skupštine i predsednika skupštine dovode u odnos uzajamnosti i uravnoteženosti.
Predlažemo takođe, ako se prihvati ovaj amandman, da se ingerencije izvršnog organa, koji bi se zvao opštinski savet, svedu na određene, nabrojaću: utvrđuje predlog odluke o budžetu opštine, usmerava i usklađuje rad opštinske uprave, vrši nadzor nad radom opštinske uprave, poništava ili ukida akt opštinske uprave koji nije u saglasnosti sa zakonom i statutom i drugim opštim aktom ili odlukom koju donosi skupština opštine, i pomaže predsedniku opštine u vršenju drugih poslova iz člana 43. ovog zakona.
Takođe, potrebno je uvesti drugostepenost u organe opštinske uprave. Dakle, to bi bio drugostepeni organ opštinske uprave, koji bi kontrolisao rad prvostepenog organa tj. opštinske uprave.

Na sugestiju resornog Odbora za građevinarstvo, predloženo je poslanicima DSS da se načini jedno preciziranje u tački 10) člana 19. gde se uz  "izgradnju i rekonstrukciju  lokalnih puteva" dodaje pojam i "rehabilitacija" lokalnih puteva i puteva u naseljima, iz razloga što znamo svi šta znači rekonstrukcija i izgradnja, a rehabilitacija bi, bukvalno, značila popravku puta u onom delu gde se nalaze rupe ili signalizatori.
Što se tiče člana 19, mi želimo da podsetimo da postoji Zakon o banjama. Taj zakon je donet 1992. godine i član 13. Zakona o banjama omogućava Narodnoj skupštini da odredi visinu nadoknade koju mogu da koriste lokalne samouprave, odnosno zajednice lokalne samouprave, visinu kada su u pitanju eksploatacije lekovitih svojstava banja i ostalih izvora. Zbog toga, smatramo da ovaj drugi deo, a to je drugi deo tačke 19) treba da se izbriše iz ovoga i da se aktivira Zakon o banjama. To je bio osnovni motiv da predložimo ove izmene. Hvala.

Kolege narodni izabranici, pokušaću ukratko, pošto ću zastupati nekoliko amandmana Demokratske stranke Srbije koje smo pripremili za ovaj predlog zakona, da kažem nekoliko reči. Ne mogu da zaobiđem jednu priču, anegdotu sa jednog skupa predsednika opština koji potiču iz Demokratske stranke Srbije, gde je naš kolega Baja Milošević iz Demokratske stranke Srbije, poslanik i predsednik opštine iz Aranđelovca, rekao - kada građanina zaboli zub on ne  zna kud će, pa dođe kod predsednika opštine da se žali. Jeste. Sadašnji zakon je upravo takav. Građani misle da su široka ovlašćenja predsednika opština a zapostavlja se činjenica da to po dosadašnjem Zakonu o lokalnoj samoupravi ne stoji. Ovlašćenja nisu velika, skoro nikakva su. Građanstvo misli da predsednik opštine može nekim svojim radnjama da pomogne, a on, naravno, može da bude samo prvi među jednakima - odbornicima.
Ovaj zakon pokušava taj problem da reši - prvo, neposrednim izborima samog gradonačelnika ili predsednika opštine, širokim ovlašćenjima koja su ustupljena predsedniku opštine ili gradonačelniku. To pokušava na jedan, neki pravnici kažu neustavan, ali u svakom slučaju na jedan preširok način, gde se najšira ovlašćenja upravo daju predsednicima opština koji onda zapadaju u mogućnost da i te kako zloupotrebljavaju svoju funkciju.
Upravo iz tog razloga najveći deo amandmana koje smo podneli kao poslanici Demokratske stranka Srbije se bazira na želji da čitavu priču oko nadležnosti predsednika opština i same skupštine opštine svedemo u ustavne okvire. To je naša namera. O toj nameri pričali smo i sa predstavnicima nekih drugih poslaničkih grupa, sa našim glavnim partnerima ovde u samom parlamentu, sa predstavnicima Republičke vlade i pošto sam učestvovao u tim razgovorima činilo mi se da ćemo doći do jednog razložnog stava, gde ćemo izbalansirano pristupiti samom problemu.
Nažalost, naše dnevne političke prilike, ovakve kakve su, nisu dovele do dogovora, iako smo imali svi poprilično jedinstven stav da u tom delu Predlog zakona valja popraviti. Najbolji primer za ovo što govorim jesu amandmani koje su podneli predstavnici DOS-a, tj. poslanici koji najvećim delom potiču iz Demokratske stranke, koji su takođe uvideli ovaj problem.
Ali, njihov predlog, koji je nažalost usvojila Republička vlada tj. resorno ministarstvo, jeste jedan hibridan način organizovanja, tj. predlog koji se bazira na tome da skupština opštine na predlog predsednika opštine bira članove opštinskog kabineta, kojima sam predsednik opštine, dakle čovek sa najširim ovlašćenjima, definiše njihov delokrug radnji koje treba obavljati unutar te opštinske - ne vlade nego kabineta.
To je nešto što se svakako kosi sa našim intencijama da se u okviru zakona nađe pravi balans između predsednika opštine i narodnih izabranika koji su odbornici u skupštini opštine, koji će biti u mogućnosti da utiču na sprovođenje politike preko opštinskog saveta, kako to definišemo mi iz Demokratske stranke Srbije, dakle preko jednog vida opštinske vlade, ako pronađemo pravi delokrug i jednog i drugog izvršnog organa.
To bi bio jedan od pravih puteva a zbog javnosti ću vas obavestiti koje bi bile nadležnosti jednog i drugog izvršnog organa. Naš je predlog, i to ćete čuti kroz amandmane, da se sam gradonačelnik bira neposredno, da predstavlja i zastupa opštinu, da vrši izvršne funkcije koje nisu zakonom i statutom stavljene u nadležnost opštinskog saveta, da predlaže druga opštinska akta ako se ne utvrde statutom kao nadležnost saveta, da predloži izbor i razrešenje opštinskog saveta, odnosno pojedinih članova, da vrši druge poslove u skladu sa zakonom, statutom i drugim aktima.
Uvodimo pojam opštinski savet, koji bi brojao od četiri do 11 članova u zavisnosti od veličine opštine, gde bi svi bili profesionalci i nosili bi odgovornost za sledeće poslove - neposredno opštinski savet izvršava odluke skupštine opštine, predlaže budžet, predlaže druge opšte akte kada se utvrde statutom, stara se o izvršavanju poverenih poslova, postavlja i razrešava načelnike uprava, usmerava i usklađuje rad opštinske uprave, rešava u drugom stepenu u upravnom postupku, nadzire rad opštinske uprave, naredbodavac je budžeta, donosi pojedinačne akte kada je ovlašćen zakonom, statutom ili odlukom i vrši druge poslove u skladu sa zakonom, statutom i drugim aktima opštine.
To je glavnina naših amandmana i mi ćemo pokušati da vas ubedimo, kako bi doveli u pravi odnos skupštinu opštine i neposredno izabranog gradonačelnika ili predsednika opštine. To je naša želja i nadam se da ćemo imati potvrdu u vašim glasovima.
Šta je predlog koji je usvojila Vlada? Predlog Demokratske stranke, gde se kaže - predsednik opštine ima sve izvršne funkcije, predsednik opštine predlaže članove svog kabineta ukoliko dva puta skupština opštine ne izabere članove kabineta koje je predložio predsednik opštine, zatim sama skupština bira članove kabineta. Ali postavlja se pitanje kada kažemo - predsednik opštine, šta to znači. Da li je to takođe mogućnost da odbornici participiraju u lokalnoj samoupravi, u izvršnoj vlasti.
Nažalost ne, zato što po samom predlogu, koji je takođe prihvaćen, predsednik opštine definiše nadležnosti članova opštinskog kabineta. Tu bi jedan loš predlog prošao više iz političkih, a manje iz nekih naših zajedničkih interesa da nam zakon bude dobar.
Inače, sam zakon poboljšava neke stvari koje su do sada bile kočnica u razvijanju lokalne samouprave. Proširenje nadležnosti, kada su u pitanju povereni i izvorni poslovi skupštine opštine, i njihovo usklađivanje sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, omogućava da se sama opština ponaša na osnovu svojih uzora iz Evrope u koju svi mi svakako želimo što pre da uđemo.
Kad je u pitanju finansiranje, ne možemo biti zadovoljni ponuđenim rešenjima. Zato smo se opredelili da sa nekoliko amandmana poboljšamo finansiranje samih lokalnih zajednica, odnosno lokalne samouprave, i u tom smislu mislim da će svima nama biti od koristi da upravo takve amandmane podržimo.
Moram da kažem samo, kad su u pitanju naša dosadašnja iskustva, da lokalna samouprava participira negde oko 4% u korišćenju nacionalnog bruto dohotka. Po novom zakonu, lokalna samouprava participiraće negde oko 5,7% od nacionalnog dohotka; evropska iskustva, evropski prosek je negde između 9 i 10%, a imate i ekstremni primer Velike Britanije, gde lokalna samouprava participira 12% od nacionalnog bruto dohotka.
Dakle, mi iz lokalnih samouprava želimo da što više participiramo upravo u tom delu dohotka, koji se ostvaruje na teritoriji opštine, i nadam se da će u tom smislu zakon takođe biti poboljšan. U protivnom, teško ćemo se opredeliti da dignemo ruku za ovaj zakon. Hvala.

Gospodine predsedniče, izvinjavam se obzirom da sam zakasnio po vašem pozivu, bio sam na sednici Odbora za pravosuđe i otprilike slušao deo izlaganja članova Odbora. Živo me zanimalo baš onaj deo vezan za kandidata za predsednika Višeg privrednog suda u Beogradu, za gospođu Vasilić. Ono što me inače iniciralo da podnesem prijavu za svoju diskusiju nije samo pitanje kandidata za predsednika, za  Viši privredni sud, za gospođu Vasilić, već i ono što je juče jedan poslanik ovde, na jedan bezočan i bezobrazan način, otvorio pitanje pitanje nekih kandidata za visoke pravosudne funkcije.
Izaći i za ovom govornicom iznositi laži, i to bezočne laži, mislim da ne ide u korist niti onoga ko to iznosi, niti partije koja ga je ovde dovela. Poslednji rezultati o nekim dopunskim izborima, posebno u opštini Požarevac, pokazuju da takav način političkog nastupa samo donosi negativne poene, nikako pozitivne.
Ta partija na koju mislim, a neću da joj izgovorim ime namerno, na dopunskim izborima u opštini Požarevac, u selu Dubravica, dobila je samo dva glasa - i to je mnogo, tako neko kaže. Čak valjda ni kandidat za samog sebe nije glasao. Pominjanje 9.maja od strane pripadnika takođe te iste partije, mislim da je licemerno.
(Tomislav Nikolić dobacuje sa mesta.)
Nemojte mi dobacivati, ja vama nikada nisam dobacivao. Znate šta ste rekli malopre, izazvali ste repliku, naravno. Bezobrazluk koji ste rekli, mislim da zaslužuje da vi izađete iz ovog visokog doma, sramota me da kažem za javnost.

Spominjanje kandidata za zamenika okružnog javnog tužioca Pavla Pavlovića kroz kontekst da je preko njegovog uticaja u "Elektrodistribuciji" Požarevac, bio u mogućnosti julovski ili porodični advokat porodice Milošević - Marković da uzima ogromne pare putem zastupanja firme u procesima protiv dužnika, mislim da je takođe neumesno i licemerno, zato što ljudi koji su se zalagali za demokratske promene nisu imali takvog uticaja.
Pominjanje Dmitra Krsteva, i to ne samo sa ove govornice već i kroz štampu, kroz kontekst 9.maja u Požarevcu, takođe je licemerno i bezobrano zbog toga što se taj Dmitar Krstev potrudio da otporaši iz Požarevca ne dobiju krivičnu prijavu, tj. istražni postupak za pokušaj ubistva, već da budu u procesu učestvovanja u tuči.
Takođe, pominjanje na ovakav način kandidata za predsednika Opštinskog suda u Žabarima, učinilo je da danas Odbor za pravosuše odloži pitanje predsednika, ali ono što su me sinoć građani, meštani naselja iz žabarske opštine obaveštavali, učinilo mi se da se odnosi upravo na predsednika suda. Obraćali su se sličnim rečnikom, doduše ne za ovom govornicom, već putem telefona. Dakle, to je ono što smo nasledili i to je ono što svakako ovaj visoki dom mora da postavi kao jedan od prvih zadataka, a to je prvo, diciplinovanje u radu u ovoj skupštini tog dela poslanika, sa jedne strane. Sa druge strane je i procedura kako bi što pre ova zemlja dobila nezavisno pravosuđe, a rezultati i u Dragovcu i u Dubravici pokazuju svoje.
(Veroljub Arsić, sa mesta: Replika.)

Poštovano predsedništvo, gospođe i gospodo narodni poslanici, daleke 1997. godine, kao jedan od malobrojnih opozicionih odbornika u SO Požarevac, izašao sam sa inicijativom da zajedničkom odlukom svih odbornika pokrenemo akciju, uz pomoć opštinskih organa, da uklonimo pornografske časopise i materijale sa izloga kioska pored škola. Na žalost, ta inicijativa od odborničke većine SPS-a i JUL-a je bila odbijena. Postavio sam sebi tada pitanje - zašto?
Takođe, zbog toga sam postavio sebi pitanje zašto baš SPS, zašto je potpisao ovaj zakonski predlog. SPS, koji je oživeo, a podsetićemo se da jedan način života je dopuštao da čak ovde zavlada jedna sekta, zvana - JUL. Ta sekta koja je nagrizala ovo društvo i ovaj društveni dohodak, ta sekta danas ne živi, ali ne zaslugom SPS-a, već zaslugom vremena koje je proteklo iz zrelosti ovog naroda, zaslugom 5. oktobra i izbornih rezultata od 23. decembra.
Odgovor zašto baš SPS, nećemo svakako naći u jednoj činjenici da daleke 1992. ili 1993. godine, a setićemo se da juče nismo čuli ni od koga, čuli smo za TV Palmu, ali mi smo čuli takođe da je opet pod upravom SPS-a, nacionalna državna televizija RTS, da je emitovala porniće na Trećem kanalu. Najverovatnije je to bilo namenjeno baš ovim mladim ljudima koje želimo da štitimo ovim zakonskim predlogom.
Naravno, odgovor na to pitanje dobijamo možda baš u ovoj našoj raspravi, koja ima nameru da blokira donošenje sistemskih zakona i ovom parlamentarnom opstrukcijom da otegne donošenje bitnih zakona koji će omogućiti rad malih i srednjih preduzeća, omogućiti promene, koje su preko potrebne u pravosuđu, kako bi se sankcionisalo upravo ono šta se želi ovim zakonom da sankcioniše. Odgovor na onu moju odborničku inicijativu dobio sam 6. oktobra od jednog čelnika SPS-a koji mi je rekao - morali smo svaku inicijativu manjine da odbijemo.
Naravno, mi gradimo društvo gde takve inicijative nećemo odbijati, potvrdu imamo u radu ovog parlamenta i mnogim amandmanima koji su inkorporirani u zakonske projekte vlade, a naravno vama samo da kažem još jednu stvar - potvrdu vi dobijate izbornim rezultatima pre 20 dana u jednom selu u požarevačkoj opštini, u selu Brežane, gde smo imali dopunske lokalne izbore. Leva grupacija, parlamentarna grupacija, nije mogla da nađe svog kandidata, a ova ekstremna desna imala je svog kandidata i on je dobio osam glasova.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, vrlo je teško polemisati sa ljudima koji osnovnu funkciju ovde obavljaju sa željom da čine destrukciju ovog parlamenta, a nikako onu osnovnu ulogu opozicije u Republičkom parlamentu. Hoću kao poslanik iz Požarevca da kažem nekoliko reči. Ono što je trulo u pravosuđu ne može se preko noći menjati.
Znači, naše pravosuđe je takvo kakvo je. Ono ima svoje kadrove i za te kadrove ne treba imenovati kadrove na pravosudnim funkcijama po političkoj podobnosti. Upravo ako postoji neki predlog, koji je najverovatnije izbacila struka, i to struka iz Požarevca, naravno da je taj predlog podložan kritici i posebno nam je drago kada čujemo tu kritiku od ljudi koji su bili - potpredsednik Vlade, ministar pravde, ili u poslaničkoj grupi koja svakako sa tih funkcija ima odličan uvid u te kadrove.
Samo se pitam, zašto nisu do sada reagovali, ako znaju kakvi su to ljudi. Zašto to nismo od njih čuli u vremenu dok su nosili te visoke funkcije, zašto tad nisu reagovali? Nego se pojavljuju sada kada pravosuđe treba da se vanstranački ustroji i kada struka treba da bude dominantna, a ne politička podobnost.