Dame i gospodo, svake godine kada raspravljamo o ovom zakonu, ili kako se nekad zvao – o učešću gradova i opština u porezu na promet, imali smo vrlo dugotrajne i žučne rasprave za ovo malo novca, a podsetiću vas da se radi samo o 15,5% dela budžeta za ovu godinu tj. budžeta planiranog za 2005. godinu, koji će kada saberemo sve budžete lokalnih samouprava iznositi nekih 88,5 milijardi dinara.
Dakle, kada pričamo o tom transfernom novcu, obično u parlamentu doživljavamo i burne polemike među poslanicima, jer svako od poslanika ima i te kako obavezu da se odgovorno ili makar vizuelno odgovorno ponaša prema svom regionu ili opštini iz koje potiče.
Naravno da je to predmet brojnih političkih kalkulacija. Kao svedok i član Odbora za finansije ja ću vam potvrditi da već godinama ovde imate i polemike i svađe i kalkulacije između predstavnika lokalnih samouprava tj. poslanika i predstavnika vlasti.
Bio sam svedok kada su neki krajevi tokom 2001. godine do 2003. godine bili kažnjavani zbog toga što na svojim čelnim mestima nisu imali podobne. Jedan od tih gradova bio je i Požarevac, koji je redovno u vreme Đelićeve vlasti u Ministarstvu finansija bio zakinut, i to na više načina.
Ali, hajde da se ne pridružujem onima koji su slično mom početku nastupali u ovim našim raspravama, već da pokušam da se osvrnem na sam Zakon o lokalnoj samoupravi, koji menjamo, i na ovom obimu koji će biti predmet rasprave u okviru transfera lokalnim samoupravama.
Dakle, mi menjamo Zakon o lokalnoj samoupravi zbog toga što je potrebno da se u okviru promena poreskog sistema i uvođenja PDV uvode i određeni članovi u Zakonu o lokalnoj samoupravi, s tim što bih bio spreman i pridružiću se svima koji smatraju da aktuelni Zakon o lokalnoj samoupravi donosi brojne nejasnoće i nesuglasice.
Svedoci smo da nakon poslednjih izbora imamo veoma napete situacije u brojnim opštinama i nemogućnosti da se konstituiše lokalna vlast. To jeste problem Srbije koja je na tom stepenu razvitka društvenih odnosa, Srbije koja nema dovoljno tolerancije i nema mogućnosti ili da dodam političke scene koja nema mogućnosti da razume značaj lokalnih izbora i lokalnih samouprava, gde je prosto nepotrebno da na jedan usko politički način imamo deobe između sugrađana.
Nadam se da ćemo nakon promene Ustava imati i nov zakon o lokalnoj samoupravi, koji će biti prilagođen ovom našem aktuelnom političkom trenutku.
Što se tiče finansiranja, ove godine planiramo za narednu godinu da će budžeti lokalnih samouprava biti otprilike 88,5 milijardi, a od toga 27,8% biće izvorni opštinski prihodi, a 56,5% ustupljeni porezi, a transferi o kojima večeras pričamo 15,6%. Čini mi se da su ovi transferi o kojima pričamo da zahtevali dužu raspravu među poslanicima.
Dobro je što je zaključak i Odbora za finansije, što je i prihvaćeno od strane ministra, dobro je što zaključak glasi da ćemo krajem marta imati redefinisane odnose u ovoj oblasti, zbog toga što ovog trenutka niko ne može na pravi način da predvidi kako će se ubirati poreski prihod tokom prvih meseci primene poreza na dodatu vrednost.
To je dobar rezon koji je prihvatio ministar i čini mi se da ćemo u tom trenutku, kada budemo sticali nova iskustva povodom poreza na dodatnu vrednost, imati dovoljno razloga da izvršimo i rebalans možda i ovih transfernih sredstava. Ono što, takođe, valja dodati, a to je da u ovom postojećem sistemu ima nekoliko osnovnih slabosti. Prva slabost ... (aplauz).
Dobro. Možda i jesam dosadan, ali čini mi se da ... (žagor)

Znajte da možda neke još zanima ovo o čemu pričam.
Dakle, u postojećem sistemu imamo tri uočene slabosti. Prva slabost je što ovaj sistem ne omogućava predvidivost koja je potrebna kako bi lokalne samouprave donosile na vreme svoje budžete. Imamo nedovoljno podataka, a sada je kraj godine, a lokalne samouprave sa nedovoljno podataka planiraju svoje budžete za narednu godinu. Mislim da se to treba izmeniti na način koji će imati sistemskih nespornih tačaka koje će omogućiti jedno ozbiljno planiranje tokom godine za narednu godinu.
Druga značajna slabost jeste nedostatak efikasnog mehanizma za fiskalna ujednačavanja sredstava. Naime, više od 50 opština je na stepenu 50% razvijenosti republičkog proseka, a imate opština koje su osam puta razvijene od nerazvijenih opština. Taj neujednačen razvoj opština mora da se usaglasi ozbiljnim pristupom. Ovaj zakon samo na nedovoljan način rešava nedovoljnu jednakost opština, a što ćemo reći i solidarnost preko potrebnu u našoj Republici.
Treća velika slabost sistema za finansiranje lokalne samouprave jeste nedovoljan put do izvornih prihoda u strukturi ukupnih prihoda lokalnih samouprava. Naime, treba težiti da lokalne samouprave porade na svojim izvornih prihodima koji će biti jedan od faktora stabilnosti, pa čak i kada su u pitanju i ovi nedostaci koje sam maločas pominjao.
Što se tiče stimulacije odgovornih lokalnih samouprava, mislim da ni toga nema u ovom predlogu i valja poraditi u budućnosti na tome. Naime, stimulisanje onih samouprava koje u dovoljnoj meri rade na ubiranju izvornih prihoda, koji rade u dovoljnoj meri na suzbijanju sive ekonomije, mislim da nisu na pravi način stimulisani i zakonodavac svakako da treba u narednom periodu da obrati pažnju kako bi omogućili da uspešne samouprave koje se bore protiv sive ekonomije imaju mogućnosti da imaju podršku od centralnih vlasti.
Ukoliko toga nema, imaćete jedno licemerje vlasti na lokalnom nivou, koje se neće potruditi niti će imati motiva da se na pravi način bore protiv sive ekonomije, a što u osnovi znači jednu uspešniju državu, a u svakom slučaju to znači i uspešniju i lokalnu samoupravu. Toliko. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče, kada ministar finansija najavi poreske zakone, naravno da svi strepimo. Mi građani Srbije znamo da najava poreskih zakona znači najavu novih nameta, međutim, ovaj set poreskih zakona u skladu je sa opredeljenjem Republičke vlade koja želi da uvede red u državu Srbiju i da pokuša još da prištedi neki novac.
A tokom 2004. godine, nakon svih izveštaja i nakon rebalansa budžeta, dobijamo priliku da izvršimo poreska rasterećenja.
Upravo ovi zakoni služe da budu sredstvo kojim ćemo rasteretiti kako građane Republike Srbije, tako i privredu koja treba da upošljava, a ne da zatvara svoje pogone. To je opredeljenje, ponavljam ga još jedanput i u potpunosti podržavam takvo opredeljenje i Republičke vlade, i duh ovih zakona koji to omogućavaju. Iz tog razloga DSS će glasati za ove zakone. Oni predstavljaju još jedan dokaz da se nalazimo na putu koji vodi ka Evropi. Verujte i ova priča oko sive ekonomije jeste traumatična, bolna, ali drugog puta nema.
Voleo bih da vidim kako bi neko drugi organizovao vlast u Srbiji, koje bi mere sprovodio, a da ne liče ili da su skoro istovetne merama koje sprovodi sadašnja vlast. Uvođenje reda košta, mi to dobro znamo, košta i rejtinga vlasti, ali mislim da će biti prilike da se pravi plodovi ovakvog domaćinskog poslovanja utvrde i na narednim izborima. Čini mi se da ćemo svi imati podjednake šanse, i oni koji kritikuju, podržavaju, a i oni koji sprovode ovakve zakone u život.
Na kraju i podrška jednog dela opozicije ovakvim zakonima ponajbolji je dokaz za ovo što kažem, pa čak i blaga kritika drugog dela opozicije, i mlaka, takođe dokazuje da su ovo dobri zakoni. Oni nisu možda dobri, sem onih primera koje je poslanik Todorović maločas iskazao. Očekivao sam da će dodati još nešto.
Prava je šteta što ministar nije tu. Voleo bih da ga pitam, a to je, čini mi se da se rasterećenje dobrim delom čini u onom delu koji je prihod lokalnih samouprava. Voleo bih da prave efekte ovih rasterećenja objasni ministar i nadam se da će tokom rasprave u pojedinostima ministar Dinkić biti prisutan u ovoj sali i da će omogućiti nama poslanicima, a ja ću iskoristiti i priliku na Odboru za finansije da ga priupitam ponešto o tome.
Nisam čuo od ostalih poslanika da su možda u tom smeru razmišljali, ali pretpostavljam da ćemo i u okviru budžeta za 2005. godinu, a sam ministar je najavio i mogućnost rebalansa tog budžeta tokom 2005. godine, imati prilike da možda i neke nepravde koje se mogu pojaviti nakon primene ovih zakona, ne prema građanima, rebalansom ispravimo.
Jer, na kraju, po prvi put imamo priliku da primenjujemo u užem smislu strogo evropske zakone. To je prava prilika da ispitamo i zrelost našeg društva i naše države, da li smo u mogućnosti da tako nešto sprovodimo u život. Ovo je samo deo onih reformi o kojima smo nekoliko godina samo pričali, a sada konačno imamo jednu ozbiljnu vlast koja želi da ih sprovodi i u delo, i u život. To je, na kraju, jedan veliki ispit, ne samo za ovu republičku vladu, već za čitavo naše društvo.
Neću pričati o svim pogodnostima, ali valjano je podsetiti da ovaj set poreskih zakona proširuje poresku bazu, pa samim tim omogućava da se ostvare veći prihodi tako što će biti smanjene poreske stope. To je jedna činjenica koju svi moramo da uvažimo. Nadam se da će i samo izglasavanje ovih zakona pokazati da smo ne samo kao društvo, već i kao parlament, dovoljno zreli za njihovu primenu. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, poštovani ministre, molio bih malo tišu atmosferu za ovaj najznačajniji dokument koji će svakako obeležiti rad Republičke vlade tokom 2005. godine, a obeležiti bogami i naše živote u najvećem delu, posebno živote naših građana.
Naravno da je potrebno da se štedi, ali pošto sam slušao replike i ovu polemiku između poslanika, nije mi teško da izreknem jednu istinu, a to je - najskuplji su političari kada ih vozaju po svetu biznismeni i bizmismeni. Setite se kako su se političari, čak i nakon 5. oktobra, hvalili kako ovu državu nimalo ne koštaju zbog toga što ih vozaju po svetu nekakvi poslovni ljudi. I, kako su uspeli pri tom da uštede silan budžetski novac, a ne odajući tajnu koliko upravo takvi poslovni ljudi koštaju državu, jer su iz te bliskosti svakako koristili određene privilegije, koje su još kako nas sve koštale.
Dakle, nije nama cilj da ovim budžetom dovedemo naše čelne ljude i ovu državu, ministre, premijera i predsednika Republike, da se vozaju tuđim kolima ili tuđim avionima, ne treba predsednik države, niti premijer, da do Kine putuju u taljigama, već treba da imaju jedan status primeren i ovoj državi i ovom narodu. Možemo svi da izdvojimo za to.
Ali, naravno, treba štedeti. Treba štedeti i naravno ne sme se rasipnički ponašati. U tom smislu ovaj budžet je dobar, predlog je vrlo dobar i čini mi se da je jedan od razloga apstiniranja od strane poslanika DS-a upravo manjak argumenata da se ovakav predlog budžeta napada.
Čak i ovu kritiku koju čujemo od strane opozicione SRS, čini mi se da nismo čuli pravu argumentaciju kada je u pitanju suština ekonomske politike za narednu godinu i kada je u pitanju suština budžeta.
Jer, predloženi budžet, po svom konceptu i filozofiji, u velikoj meri se razlikuje od budžeta koji je predložen prošle godine u martu, a donekle je sličan rebalansu budžeta za 2004. godinu.
Uvaženi su svi zahtevi MMF-a izneti tokom četvrte revizije trogodišnjeg aranžmana, što će, pored ostalog, omogućiti odobravanje četvrte tranše kredita, koja će omogućiti da prebrodimo nedostatak novca u ovom budžetu. Takođe, učešće rashoda budžeta, koji se meri sa čitavih 416 milijardi, i fiskalnog deficita, koji je negde oko 12,5 milijardi, kada ga poredimo sa bruto društvenim proizvodom, u značajnoj meri je smanjen.
To omogućava, uzimajući u obzir i ostale činioce, uzimajući u obzir i naše dugovanje prema inostranstvu, da ove godine, a nadam se da ćemo imati još bolji status tokom narednih godina, da naša zemlja dobije kreditnu sposobnost merenu međunarodnim finansijskim ocenama, npr. b1, što omogućava, kako državi tako i stanovništvu, da se zadužuje po mnogo povoljnijim kamatnim stopama nego što smo imali prilike u prethodnom periodu.
Realna budžetska potrošnja u narednoj godini, po ovom budžetu, biće veća oko 4,5% u odnosu na budžetsku potrošnju predviđenu rebalansiranim budžetom iz ove godine. Fiskalni deficit niži od rebalansiranog deficita za oko čitavih 40%. U strukturi prihoda budžeta planira se promena strukture prihoda, tako što se očekuje porast prihoda od poreza na dodatu vrednost za 14%, u poređenju sa prihodima od poreza na promet to je svakako veći iznos za nekih 14%.
Molio bih nadležnog ministra da se potrudi da svima onima koji su pod režimom PDV omogući na pravi način da se koriste ne samo onim obavezama tj. da budu pod udarom obaveza, onako kako nalaže zakon i država, već i da koriste blagodeti tog višefaznog poreza, koji nam je od 1. januara važeći.
Planirani su takođe i veći prihodi od socijalnih doprinosa, imajući u vidu sve one zakonske promene koje smo izvršili tokom septembra ove godine. Prihodi od privatizacije mere se redom veličine 25 milijardi. Naravno da je tu potrebna aktivnost ne samo Republičke vlade, već i Agencije za privatizaciju, a dodao bih i regionalnih agenata za privatizaciju, načelnika okruga.
Znam, u mom okrugu, gospodo ministri, loše se po tom pitanju radi. Nemamo kadrova, nisu dobri, valja ih menjati.
Za servisiranje javnog duga, što unutrašnjeg što spoljnjeg, planirana su sredstva od 46 milijardi, što je za oko 13 milijardi više nego ove godine. Nema dužničke krize. Treba i to reći.
To treba da kaže i Republička vlada. Nemojte biti pasivni, gospodo ministri, ne dopuštajte da ovakvi napisi u novinama na krivi način predstavljaju vaš rad. Kažite šta nam se sprema.
Evo, naslovne stranice današnjih novina pokazuju veliku zloupotrebu Republičke vlade i posebno ministra Dinkića, koji dopušta da se Londonski klub isplaćuje po mnogo višim cenama nego što je navodno obećano, jer to jednostavno nije tačno. Gospodine ministre, izađite, demantujte, kažite šta je istina.
Ova država se zaduživala 70-ih godina, 80-ih godina, ova država je zapala u docnju. Nismo plaćali deset godina. Došlo je vreme, ako želimo da budemo deo sveta, da moramo plaćati. I, gospodo iz Republičke vlade, kažite to jasno svom narodu.
Ne dopuštajte da se lažima kleveta vaš rad. Mi stojimo iza vas kad god dobro radite. Imate poslaničku većinu za dobar rad, molim vas to opovrgnite, kako svojim delom, tako i svojim rečima. Neki put su potrebne i reči, ne samo delo.
Dalje, za rešavanje problema nezaposlenosti, do koje će doći kao posledica restrukturiranja u privredi, planirana su ukupna sredstva od sedam milijardi dinara, i to kao sredstva za naknade za nezaposlene, za aktivne mere zapošljavanja, za mini kreditne linije preko Fonda za razvoj, za otpremnine preko Ministarstva za rad.
Naravno, tranzicija je teška, potrebno je da se iz budžeta interveniše i ovo je dobra stavka u budžetu. Čini mi se da će ona pomoći da ljudi lakše prebrode tranzicionu krizu. Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta su planirane u visini od 42 milijarde dinara. U odnosu na ovu godinu, to je porast za preko devet milijardi dinara.
Posebno treba naglasiti tranzicioni fond, koji će pomoći ljudima koji imaju muka u tranziciji. On je 2,5 puta veći u odnosu na ovu godinu. Subvencije nefinansijskim korporacijama su smanjene u odnosu na budžet iz 2004. godine sa 35 na 32 milijarde, pri čemu su subvencije za poljoprivredu i železnicu ostale iste.
Moram da kažem da je u tom sektoru potrebna promena menadžmenta, ne samo u kadrovskom smislu, već u načinu razmišljanja. Dobar deo tog sektora deo novca može na jedan poseban, tj. na odgovarajući način, koji podrazumeva inicijativu, kvalitetne menadžere, da nadomesti. Mislim da u tome bitnu ulogu ima i Republička vlada i država, i mislim da na tome moramo raditi.
Za podsticaj izvoza planirana je jedna milijarda, s tim što tu treba dodati i činjenicu koja je vezana za PDV, sam sistem oporezivanja po PDV-u omogućava izvoznicima kudikamo veće olakšice nego što su do sada bile.
Za Garancijski fond i Nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita planirana su sredstva od oko milijardu dinara. Da se podsetimo zakona, koji je formirao Nacionalnu korporaciju za stanovanje, to će omogućiti tokom naredne godine da se čak 60.000 porodica udome u nove stanove.
Pozivam građane Srbije da se kod svojih poslovnih banaka raspitaju na koji način mogu da ostvare ovo svoje pravo. Naravno da to nosi veliki rizik, ali po prvi put ova država domaćinski razmišlja, posebno o svojim mladim ljudima.
Mislim da po prvi put imaju pravu šansu, ne učlanjenjem u JUL ili neku drugu profitersku stranku da omoguće sebi nekakvu blagodet ili sigurnost, nego da svojim radom u narednih 20 ili 30 godina stignu da otplate ono što će baštiniti ne samo oni tokom svog života nego i njihovi naslednici. Dakle, stanovi moraju da budu prioritet ove vlade. Dobro je što smo doneli takav zakon. Dobro je što ovaj budžet predviđa način da udomimo pre svega mlade ljude.
Transferi za državnu zajednicu planirani su sa 49,6 milijardi dinara, što je u odnosu na 2004. godinu porast za 4,86%. Svi mi imamo naše zalaganje da opstane nešto što mora da opstane. To je jedan od uslova da uđemo u Evropu. Mislim da je dobro što Srbija i dalje pokušava da održi nešto što smatra prirodnim savezom. Ako to ne bude uspelo, naravno, greh će biti na onoj suprotnoj strani, ali mislim da će tom prilikom mnogo više ispaštati ta druga strana, mislim na crnogorsku stranu, nego mi ovde u Srbiji. Ali, pošto je to jedan od uslova da uđemo u Evropu, mislim da moramo odgovorno prema tome da se ophodimo.
Za poljoprivredu i vodoprivredu predviđena su sredstva od oko 20 milijardi dinara, od čega su 11 milijardi dinara subvencije, 3,5 milijarde krediti za poljoprivredu, dok je Direkciji za vode predviđeno oko tri milijarde dinara.
Za puteve ove godine smo imali sumu koja nije bila dovoljna da sanira sve putne pravce. Iduće godine mislim da je dobro opredeljenje u ovom budžetu, omogućićemo mnogo više radova na putnoj mreži. Samo za puteve se planiraju sredstva iz budžeta i prihoda od putarina, ukupno 27,5 milijardi dinara. Mislim da je ovo najveća investicija i mislim da će ona pokretati ne samo one koji prave puteve, već i okolne industrije, i to je dobar čin ove vlade.
Dobar deo prihoda očekujemo od poreza na dodatu vrednost. Mislimo da Vlada sa svoje strane mora da učini sve kako bi uputila privredne subjekte. Već su izašle brošure. Mislim da ministarstvo treba još na tome da poradi, kako bi svi bili od 1. januara upućeni u PDV.
Sa druge strane, postoji jedan problem, a to su transferi koji su namenjeni lokalnim samoupravama. Očekujem od ministarstva da prema svim lokalnim samoupravama budu ravnomerni, u skladu sa potrebama i zahtevima. Nadam se da nas vrlo brzo očekuju uputstva kako će se transferi upućivati lokalnim samoupravama.
Želim da naglasim da se radi o jednom značajnom dokumentu. Još jedanput da izrazim žaljenje zbog toga što ovaj parlament radi u nekompletnom sastavu.
Nema poslanike Demokratske stranke, nema njihove argumentacije. Mislim da su se uplašili zbog toga što nisu ni imali pravu kritiku, niti pravu argumentaciju, ali neka narod Srbije zna, Demokratska stranka ignoriše najbitniji zakon koji se donosi u ovoj skupštini. Zahvaljujem.

Dame i gospodo poslanici, objasnio bih suštinu predloženog amandmana. Radi se o potrebi da ispravimo jednu malu nepravdu koja se našla u ovom predlogu rebalansa budžeta.
Naime, Uprava za sport ima nekoliko započetih investicija, mislim na Halu sportova u Kragujevcu, mislim na Halu sportova na Zlatiboru, u opštini Čajetina, mislim na sportske terene u Bečeju, i mislim na jednu vrlo značajnu i bitnu kampanju koja se bavi jednom aktuelnom temom, a radi se o kampanji protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim terenima, i tu nepravdu, koja otprilike vredi, kako bi se ovi poslovi završili, nekih 40 miliona dinara, ovim amandmanom želimo ispraviti.
Ministar nije ovde, mi smo ispravkom, takođe sa pozicije budžetskih rezervi predložili da se ovaj amandman uredi i nadam se da će i Republička Vlada i Ministarstvo za finansije uslišiti molbu poslanika DSS-a i omogućiti da ovo dobiju naš Zlatibor, naš Kragujevac, naš Bečej, svi mladi ljudi. Oni na jednoj utakmici mogu načiniti štetu veću od osam miliona, koliko košta kampanja protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim terenima, pa molim pre svega Ministarstvo, a molim i narodne poslanike kada dođe ovaj amandman da svi za njega glasamo. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, DSS glasaće za ovaj zakon. Smatramo da je nužno izvršiti promene u budžetu Republike Srbije, koje će omogućiti stabilnost, finansiranje onih slojeva stanovništva koji očekuju da od budžeta dobiju dovoljan novac kako bi živeli svoje, posebno penzionerske dane, a mene osobito raduje što se povećava stavka u onom razdelu koji određuje poljoprivredne penzije. One su godinama zanemarene, one su ispuštene iz svih prethodnih vlada i dobro je što u ovom rebalansu upravo imamo tu stavku koju uvećavamo.
Naravno, dobro je i to što država, zbog toga što je potrebno sticati ponovo ugled i domaćih banaka i pre svega državnih institucija, deo sredstava koja uvećavamo namenjuje povraćaju stare devizne štednje.
A još ako dodamo uz to zarad povratka onog ugleda koji je potreban ovoj zemlji, a mislim na ugled u samoj međunarodnoj zajednici, na međunarodnom finansijskom tržištu, sporazum sa Londonskim klubom svakako iziskuje ovaj rebalans.
To je ono dobro i to je razlog zbog čega ćemo bespogovorno podržati ovaj predlog rebalansa budžeta. Čuli smo i kritičare i ja ću biti jedan od kritičara republičke Vlade. U kom delu? U onom delu koji je svakako bio nužan da u dosadašnjem radu Republičke vlade bude prisutan u javnosti, a to je da Republička vlada izađe pred javnost ti da jasno i glasno kaže kakvo je stanje dočekalo prvi nastup Republičke vlade i posebno onih prvih 15 dana, kada se koncipirao Predlog zakona o budžetu Republike Srbije.
A da se podsetimo 2002, 2003, krađa mandata, da se podsetimo ovde kako se radilo, krađa glasova u parlamentu, jedne opšte državne nestabilnosti. Najcrnje dane imali smo tokom 2003. godine, ubistvo premijera, jednu apsolutno nestabilnu političku situaciju, trenutak koji je nažalost dugo trajao, trenutak kada su se razgradile maltene sve institucije sistema u ovoj državi.
To je bilo ono što je čekalo prvi nastup nove Republičke vlade i to je ambijent koji je valjalo popravljati. Naravno da ovaj rebalans i te kako zavisi upravo od onih ambijenata koji su prethodili radu u ovoj republičkoj vladi. To su ambijenti iz 90-ih godina, iz vremena izolacije, i to je ambijent nakon 5. oktobra, posebno tokom 2002. i 2003. godine, ambijent gde su se razarale institucije sistema.
To nije pravi privredni ambijent. To je ambijent koji nije magnet za investitore, to nije ambijent za jednu pravednu, efikasnu i brzu privatizaciju. To je ambijent gde ćete, ako planirate 16 miliona od privatizacije, imati od 1.300, 1.400 privatizacija najmanje 500 koje imaju problem i to je naravno izazvalo da jedan deo deficita budžeta, a to je jedan od današnjih naših akutnih problema, moramo na ovakav način rešavati.
Kada kritičari, koji su i te kako učestvovali u privatizaciji u našoj Republici, kažu da su na vreme anticipirali tj. sa prigovorom predlagali da Republička vlada ne unosi takve iznose u razdelima koji su popunjavali budžet, posebno u razdelima prihoda od privatizacije, hajde da se podsetimo ko je takav plan pravio. Takav plan pravila je prethodna Vlada, Vlada za 15 dana, nova Vlada. U martu mesecu nije imala dovoljno vremena da vidi šta je čeka u sektoru privatizacije i kakvi su realni prihodi koje može očekivati. To su istine.
Istine su takođe da se u Srbiji prodalo ono što je vredelo. Istina je, takođe, da je ostalo ono što se ne može prodati ili se može vrlo teško prodati.
Doduše, imamo mogućnosti da prodamo jedan deo javnog sektora i mislim da će se to dogoditi nakon restrukturiranja javnih preduzeća. Za to je potrebno vreme, ali je potrebna i jedna opšta politička saglasnost.
Setimo se samo na koji način se vrši restrukturiranje u EPS-u, na koje opstrukcije svaki pokušaj restrukturiranja EPS-a nailazi i ko to sve čini. Čine oni kojima je prethodna vlada pred Novu godinu, valjda kao novogodišnji poklon, uplatila dve milijarde i 100 miliona dinara. Na ime čega? Na ime toga da vrati ekstraprofiteru pare i da novu vladu sačeka jedan moćan medij koji će je od prvog dana razbijati, opstruirati i naravno prikazivati blokade puteva kada se pokrene restrukturiranje i opisivati brojke koje će množiti sa 100, i da ne pričam šta se sve dešavalo u poslednjih par meseci.
Ovaj rebalans ima zadatak, a to je jedan od prioriteta, da upravo smanji budžetski deficit, kako bi nas taj smanjeni budžetski deficit na nivou 2,3% bruto društvenog proizvoda, dakle na tom nivou uveo u red normalnih zemalja, koje su potpuno kompatibilne sa onim svetom sa kojim želimo da sarađujemo.
Drugi značajan deo naše makroekonomske politike svakako je smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. Svi znamo da naše carinske barijere skoro da ne postoje i svi znamo da u tom sektoru naši finansijski stručnjaci, posebno oni koji su uključeni u rad visokih državnih organa, moraju dobro da razmisle na koji će način taj deo naše politike da usmere ka proizvodnji, ka onome što će smanjiti taj deficit kako bi naša privreda oživela. To jeste problem i to je problem koji očekuje sve nas. Mislim da oko toga takođe mora da postoji opšta saglasnost.
Znam da će mnogi, kada budemo ovo stavili na glasanje, glasati shodno svojim političkim opredeljenjima i znam da su mnogi u ovoj sali raspoloženi za vanredne parlamentarne izbore. Doduše, njih je manje nego onih koji smatraju da je ovo vreme potrebno kako bismo stabilizovali institucije u našoj Republici. Predlažem da se, ako ste već voljni da što je moguće pre imamo vanredne izbore, usaglasimo oko onog najbitnijeg akta, a to je Ustav Republike Srbije, i potom ćemo imati izbore na svim nivoima.

Gospodine Nemanja, vi ste mlad i pametan čovek. Zbog toga što ste mlad i pametan čovek, potpuno razumem vaše zalaganje za jednu socijalnu demagogiju koju smo čuli ovog trenutka.
Da znate, za poslanike DSS, kad ste nas već pomenuli, milion dinara je ogromna suma. Prošlogodišnji prihod jednog poslanika DSS kudikamo je bio ispod milion dinara, nekoliko puta niži. Nemojte da stavljate u usta nekome ko to ili ništa slično nije izgovorio u ovoj sali.
Inače, za narod, za građane naše zemlje, da znate da je milion dinara ogromna suma i dopustite da neki dinar prištedimo. Nemojte zarad svojih jeftinih političkih poena da širite jednu socijalnu demagošku priču.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, kolege poslanici, nadam se da mi nećete zameriti što ću pokušati da budem jako kratak.
Kocka jeste društveni problem koji može da se pretvori u zlo ukoliko ne postoji jasan zakon koji će regulisati odnose između države, koja treba da kontroliše ovu oblast, i onih koji mogu, prethodnik moj je pomenuo, da izgube ne samo kuću, već i glavu. Opisao je Dostojevski najbolje šta se dešava sa kockarima koji izgube svu imovinu.
Ali, da se podsetimo, mi nećemo moći da iskorenimo kocku i zato je mnogo bolje da kocku uvedemo u nekakav red. Ovaj zakon se trudi da upravo uvede red u ovoj oblasti i zbog toga će ga DSS podržati, s tim što ćemo podržati i nekoliko amandmana koji su podneti na ovaj zakon, kojima se olakšava vrlo oštar uslov, posebno u oblastima koje pokrivaju delatnost igara, tj. igraonica na sreću i kladionica.
Čini mi se da su u ta dva dela ovog zakona predloženi jako oštri uslovi, a dovešće do toga da dobar deo kladionica i igara na sreću
odu u sivu ili ilegalnu zonu. Da se podsetimo, i kada je kocka bila nelegalna rabota na ovim prostorima, ljudi su u kockanju gubili kako kuće, tako glave.
Ako mislite, gospodine ministre, da jedan deo organizovane kocke ne ode u sivu zonu, zamoliću vas da nekoliko amandmana, a pričaćemo o njima, svakako prihvatite, kako nam se upravo još jedno zlo ne bi, nakon donošenja ovog zakona, desilo.
Što se tiče ustavnosti, neka o tome odlučuje Ustavni sud. Naše je ipak da uredimo jednu oblast društvenog života na način za koji mislimo da je ponajbolji.

Gospođo Radeta, molim vas, jedna replika vama je upućena. Da se razumemo, DSS učestvuje u republičkoj vladi i znajte da niti poslanici DSS, niti taj deo republičke vlade neće nikad podržavati ljude poput onih koji su se na teškoj muci ovog naroda obogatili.
Kao Požarevljanin mogu da vam kažem da su upravo ljudi poput Bogoljuba Karića napravili one katance koji se danas nalaze na nekim industrijama koje se susreću čak i u onim predizbornim spotovima samog Bogoljuba Karića. Mogu da vam kažem da je delom rada njegove korporacija propala požarevačka banka koja je bila stožer požarevačke industrije i da znate da poslanici DSS ne mogu podržavati ljude koji su tokom 1991. godine iz primarne emisije dizali ogroman novac za navodne pogone, male pogone na Kosovu i Metohiji, a onda, tokom inflatornog talasa 1993-1994. godine, možda u vrednosti paklice cigareta to vraćali.
Dakle, to nisu partneri DSS i molim vas da ubuduće ne zloupotrebljavate ovu govornicu i posebno da ne stavljate DSS u takav kontekst.

Čuli smo predstavnike lekarske struke, kako sam ukapirao, pa da čujemo malo predstavnike naroda, koliko-toliko. Čuli smo brojne amandmane od poslanika, ne sumnjam u njihovu čestitost i dobre namere, i predlažem ministru da svakako sve ove primedbe koje smo čuli sagleda. Ne da bi ovog trenutka možda promenio svoj Predlog zakona, već da učini ono što su radile sve zemlje koje su uvodile porez na dodatu vrednost.
To je da u prvoj godini primene ovakvog zakona, izmenama i dopunama u njemu, ispravi nešto što je možda nepravedno ovog momenta urađeno u ovoj skupštini. To su činile sve zemlje. Podsetiću da je PDV ušao u Evropu, prvo u Francusku, potom u Dansku, daleke 1967. godine, da je PDV u zemlje EU, ove razvijene zemlje, ušao tokom sedamdesetih godina, da je u tranzicione zemlje, u Mađarsku ušao 1988. godine, a početkom devedesetih i u ostale zemlje istočne Evrope koje su ušle u tranziciju.
Sve do jedne, svaka zemlja, svaka država je ovaj zakon, posebno poreske stope, menjala nakon prvih iskustava. Mislim da ovo mora da bude jasna poruka Ministarstvu i Republičkoj vladi koja će, nadam se i u to sam čvrsto uveren, imati dovoljno vremena da ponudi predloge promena ovog zakona.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, u ime DSS-a izneću naše stavove u ovoj diskusiji u načelu i najaviću vam da će DSS glasati za ovaj zakon, zato što smatramo da je nužno da naša zemlja ne bude izvan onih evropskih okvira. Prosto, život  i privreda nalažu da se primeni ovakav poreski postupak, zbog opšte težnje našeg naroda, svih naših građana, da budemo u Evropi, i to što je moguće pre.
Samo ću podsetiti da ekonomska nauka poznaje PDV još iz perioda kada su nemački ekonomisti, negde s kraja Prvog svetskog rata, razmišljali o tom svefaznom poreskom postupku, naplati poreza u svim fazama. A podsetiću takođe naše poslanike da je Francuska prva zemlja koja je uvela PDV, doduše ne za usluge, već za robe, i to daleke 1954. godine. Danska je prva evropska zemlja koja je uvela PDV u jednom kompletnom obliku.
Amerikanci su u saveznoj državi Mičigen pokušali sa PDV-om daleke 1954. godine, ali su odustali 1967. godine, zato što kod njih funkcioniše sistem koji obračunava porez, pre svega porez na dobit fizičkim licima i porez na dobit korporacijama. Ali ne samo zbog toga, već i zbog problema funkcionisanja saveznih država sa federalnom vlašću, koji je jedan od nedostataka ovog zakona. Mada mi očigledno nećemo u doglednoj budućnosti imati problema sa nekom federalnom vlašću, koja znamo kako funkcioniše, tj. više i ne postoji u ovoj našoj zajedničkoj državi Srbija i Crna Gora.
Takođe je bitno za ovaj zakon što se u potpunosti uklapa u direktive EU. Što znači da mi ovde imamo dve poreske stope koje su u potpunosti kompatibilne sa onim što imamo u razvijenim evropskim zemljama i ostalim zemljama koje pripadaju EU. Doduše, te stope su različite. Sam ministar je pomenuo u kojim okvirima stope idu.
Mi smatramo da su ovo stope koje u potpunosti mogu da zadovolje naše potrebe za budžetskim prihodima. Doduše, čućemo najverovatnije u samim obrazloženjima amandmana neke primedbe kada su u pitanju neke robe ili usluge. No, čini mi se da mnogi od naših poslanika neće razumeti paradoks samog PDV-a. To je da u osnovi ono što je oslobođeno poreza, u krajnjoj ceni ima mnogo više poreza nego ono što je sa nižom poreskom stopom, ali uz mogućnost da se oslobođenjem prethodnog PDV-a dođe čak i do nižih maloprodajnih cena.
To je nešto što, pretpostavljam, mnogi od nas neće u dovoljnoj meri razumeti, ali nadam se da jednim dobrim nastupom i samo Ministarstvo finansija i Republička vlada treba pre svega svoju energiju da usmere ka tom mogućem psihološkom, inflatornom momentu, koji se svakako javlja nakon uvođenja PDV-a, što je svakako jedan od nedostataka PDV-a. Inflatorni potencijal pri uvođenju PDV-a postoji i može da izazove suprotne efekte od onoga što mi očekujemo.
Ono što je jako bitno, i to je jedna od dobrih strana samog poreza na dodatu vrednost, to je svakako borba protiv sive ekonomije, borba protiv nelojalne konkurencije, zato što su svi učesnici u prometu roba i usluga u mogućnosti i imaju interesa da kontrolišu jedni druge.
Ukoliko te kontrole nema, ukoliko maloprodavac, kupujući robu od veletrgovine, nema račun sa iskazanim PDV-om, nije u mogućnosti da se za taj iznos plaćenog poreza oslobodi. To znači u tim svim fazama, počev od sirovina, proizvodnje, preko veletrgovina do maloprodaja, svi su vrlo zainteresovani da jedni druge kontrolišu, dvosmerno i u obe strane, a posebno u onoj strani gde kupujete robu i usluge, tako da ste u mogućnosti sutradan da se oslobađate tog dela poreza koji je već plaćen.
To je jedna od dobrih strana PDV-a, koja takođe omogućava da se stvore budžetski prihodi, koji su i te kako potrebni. Mi smo slušali niz prigovora i amandmana kada je u pitanju zakon o socijalnoj politici, koji je bio u prethodnoj tački dnevnog reda.
Podsetiću, sve to da bi se ostvarilo, potrebni su novci iz budžeta, a tih novaca neće biti ukoliko ne suzbijamo sivu ekonomiju, ukoliko ne pokušamo da naplatimo ono što se mora naplatiti, mislim pre svega na porez na dodatu vrednost.
Nedostatke koje sam pomenuo možemo naći i u jednoj opasnosti, da se uvođenjem PDV-a unosi složeniji pristup samom knjigovodstvenom poslu i mogućem ili uvećanom obimu administriranja u samom knjigovodstvenom postupku. To će iziskivati nove troškove kod poreskih obveznika, ali, nadam se, u ovoj fazi informatičke revolucije više sam nego siguran da će se svi poreski obveznici lako prilagoditi novom načinu obračuna poreza na dodatu vrednost i da će sami sebi smanjivati cenu administriranja pri ovom poreskom postupku.
Što se tiče pojedinih amandmana, sačekaćemo i čuti objašnjenja predstavnika Ministarstva, tj. samog ministra, ali u ovoj diskusiji u načelu ne mogu da ne pitam, a i da bih otklonio neke diskusije koje nas čekaju ukoliko na vreme ne dobijemo odgovore.
Molim vas, ministre, da okrenete stranu 12, gde se navode poreska oslobođenja za promet dobara i usluga bez prava na odbitak prethodnog poreza, pa se ovde kaže u stavu 2. - PDV se ne plaća na promet 3) objekata, osim prometa objekata iz člana 4. stav 3. tačka 7) ovog zakona, a to se odnosi na prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljenim celinama u okviru tih objekata. Šta to praktično znači?
Po mom mišljenju, to znači da će se plaćati porez na dodatu vrednost za novoizgrađene stambene objekte. Čini mi se da će uvođenje PDV-a na novoizgrađene stambene objekte opteretiti posebno mlade ljude koji žele da reše svoje stambeno pitanje.
Malopre smo razgovarali, vi ste mi davali uveravanja da je moguće to na jedan način izbeći, tako što će se doneti novi zakon koji neće duplo oporezivati prenos takvih novoizgrađenih objekata. Ali, molim vas, da bismo sprečili možda neke naknadne diskusije povodom ovog pitanja, što je moguće pre da nam date odgovor. Zahvaljujem.

Član 97. stav 2. Samo ću podsetiti kolegu Vlahovića da su poslanici DSS u prethodnom periodu, u prethodnom mandatu podržali sve reformske ekonomske zakone, da smo za njih glasali, zato što smo znali, bez obzira na to što će oni uneti tranzicionu muku našim gađanima, da su nužno zlo, kako bi ovu zemlju izveli na pravi evropski put. To je jedna od istina.
Druga istina je da smo tokom jeseni 2003. godine imali parlamentarnu krizu i da smo, glasajući ili ne glasajući za predloženi dnevni red, želeli prvo da utvrdimo ko za dnevni red glasa iz ove sale, a ko glasa za dnevni red izvan ove sale.

Gospodine Markoviću, želim da vas zamolim da se, kad pričamo o važnom reformskom zakonu, držimo teme. Besmisleno je da gubimo vreme na ovakav način, da otvaramo niz drugih tema koje nisu na dnevnom redu.
Drugo, da se podsetimo, DSS u prethodnom mandatu je podržavala sve ozbiljne zakone koji su na tragu onoga što vodi Srbiju putem Evrope. Osamdeset hiljada stranica zapisano je. Tu nije potrebna ne znam kakva mudrost, kako bi se ti zakoni koji nas vode putem Evrope preveli i doveli ovde pred Skupštinu, već je potrebna politička volja vladajuće koalicije. U prethodnom periodu, nažalost, nismo imali političku volju da do kraja odradimo neke poslove koji su vrlo bitni za ono što vi nazivate reformom.
Dakle, pitam vas - zbog čega prošlog jula nismo vodili polemiku ili razgovor, ili donosili odluku o zakonu o porezu na dodatu vrednost, nego smo prošlog jula imali ono što smo imali u ovoj skupštini, recimo, raspravljali smo o guverneru Narodne banke Srbije.
Što se tiče privatizacije, podsetiću vas, ono što je vredelo prodalo se. Dobar deo tih firmi koje su se prodale imaju i te kakvih problema. U najmanje sto firmi, član sam Odbora za privatizaciju, odlično znam, imamo problema i to ogromnih. Nemojte dolivati ulje na vatru. Nemojte pričati o nekim stvarima koje su se zakuvale upravo u vreme dok smo imali tu tzv. reformsku vlast.
Molim vas, i sve ostale poslanike, da se držimo današnjeg dnevnog reda. Ovo na kraju i te kako košta naše poreske obveznike i dopustite da makar, kad već toliko košta, ovaj posao radimo brzo, efikasno i u korist našeg naroda.

Reklamiram svoje pravo na repliku, član 97. stav 2.
Šta želim da kažem, gospodine Markoviću? Prvih 40 zakona su se odnosili na izgradnju institucija, u najvećem delu. Da ne beše tih zakona, mi ne bismo danas imali predsednika Republike. Da biste sproveli reforme u jednom društvu, morate da imate jake institucije. DSS ili taj deo Vlade koji nije odlučan u tome da se ovde prave promene koje su po vama na pravom putu, taj deo Vlade je još u izbornoj kampanji rekao da su, pre svega, ovoj zemlji potrebne jake i normalne institucije.
Dakle, mi smo morali, ono što je bilo zanemareno u prethodne tri godine, da nekim dopunskim radom uradimo ovih 40-tak zakona, pa smo prešli na ono što je potrebno Srbiji, a to su ovi zakoni.
Inače, oni nisu u istom obliku. Podsetiću vas da je "Đelićev zakon" podrazumevao dve poreske stope: opštu od 20% i posebnu stopu od 5%. Ovaj zakon se umnogome razlikuje. Naravno da su i slični, zbog toga što su u okvirima Evropske unije i onih propisa koje već imamo iz Evropske unije. Molim vas, izgradnja institucija je bio prvi preduslov kako bismo izgrađivali i ekonomski poredak u zemlji.

Znam da nemamo puno vremena i ne želimo da trošimo poreske novce, ali nije zgoreg pomenuti, pošto je gospodin Stamenković rekao da mi donošenjem zakona i nepripremljenošću u stvari trošimo narodni novac, da se ovde dobar deo tog poreskog novca troši zbog opstrukcije Radikalne stranke, i to je svima ovde jasno, posebno onima koji gledaju TV prenose.
U svakom normalnom društvu takvo ponašanje se sankcioniše u izborima. Narod ne želi da glasa za one koji troše narodni novac tako što opstruiraju donošenje zakona.
Inače, DSS nikada nije obećavala da ima pripremljene sve moguće zakone, već je obećavala da će omogućiti na osnovu dobrih predloga da Skupština donosi zakone.
Još nešto, Stamenkoviću, da vam kažem, jesam bio predsednik SO Požarevac, to mogu sa ponosam da kažem, i mogu samo na to da dodam da vi nikada nećete biti predsednik nijedne opštine u Srbiji.