Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, želeo bih da vam se zahvalim na konstruktivnoj raspravi koju smo imali po svim ovim zakonima ovih dana. Mislim da će ovi svi predlozi, zajedno sa izmenama i amandmanima koji su prihvaćeni i kojima ste konstruktivno pristupili, doprineti kvalitetu ovih zakona. Još vam se jednom zahvaljujem. Hvala puno na saradnji.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, meni je veliko zadovoljstvo što danas imam priliku sa svojim saradnicima da vam predstavim ono što nam je ideja vezano za izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i izmenama i dopunama Zakona o vodama.
Na sednici Odbora pojavilo se jedno od pitanja – iz kojih razloga idemo na hitan postupak vezano za predlaganje izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju? Jedan je odgovor. Svi ste svesni da priče oko IPARD procedure, oko sredstava iz EU koja su namenjena za poljoprivredu u iznosu od 175 miliona evra, koja su namenjena za Srbiju, o njima se mnogo govori prethodnih godina, ali ona u ovom trenutku zbog nepostojanja akreditacije naše Uprave za agrarna plaćanja nisu na raspolaganju našim poljoprivrednim proizvođačima.
Osmog avgusta, nekoliko dana pre formiranja Vlade Republike Srbije, dobili smo izveštaj sa nekoliko blokirajućih faktora koji su vezani za akreditaciju Uprave za agrarna plaćanja i ustanovljenje IPARD procedure. Ti blokirajući faktori, o kojima se često pisalo u medijima, ali vrlo često na način kako taj novac nama nije dostupan, što nije tačno, želeo bih sad nekoliko reči da kažem o tome.
Kao blokirajući faktori bili su stavljeni ljudski kapaciteti. Želim da vam kažem da će do polovine januara kompletna procedura, vezano za angažovanje lica u okviru Uprave za agrarna plaćanja, biti gotova, 42 lica je već zaposleno i još 50 će biti zaposleno. Ovo je neophodno kako bi se uopšte mogla dobiti akreditacija i kako bi se mogla implementirati procedura, jer podsetiću vas, ako išta u EU, na čemu su zemlje članice ostvarile korist, to su sredstva na osnovu zajedničke evropske poljoprivredne politike, i to je ono čemu mi treba da težimo. Ovaj blokirajući faktor biće, da tako kažem, otklonjen.
Druga stvar su bili propisi. Jedan od dva propisa jesu izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ta stvar se nalazi danas pred vama. Ona je u najvećem svom delu…
Ove odredbe su usresređene na IPARD, na njegove procedure, na nosioce, rokovi koji su neophodni za sprovođenje, žalbene procedure ukoliko do njih dođe, jer postupak je transparentan i ustanovljavanje posebnih alata za kontrolu na licu mesta, ustanovljavanje službenika koji imaju, službenika uprave za agrarna plaćanja, koji će imati pravo da kontrolišu šta se to dešava na licu mesta.
Na ovaj način, ćemo odagnati još jedan razlog da bi smo mogli da otvorimo i poglavlje 11, koji se odnosi na poljoprivredu. Mislim da ove izmene i dopune ne treba da se donesu danas. Mi smo, verovatno njih trebali da donesemo i ranije, kako bi smo ove sve stvari rešili, ali moramo da radimo jako brzo.
Mi smo u Akcionom planu, koji će biti predočen tokom današnjeg dana, u Evropskoj komisiji predvideli da u aprilu već budemo spremni za potpunu akreditaciju naše uprave i da već u drugoj polovini 2017. godine imamo prvi konkurs za IPARD sredstva, koja će biti namenjena poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima.
Imamo još nekoliko stvari koje su povezane da bismo mogli da dobijemo akreditaciju, one se tiču nekih pravilnika koje moramo doneti u Ministarstvu poljoprivrede. Oni su već u izradi i oni će biti gotovi tokom januara meseca, i stvari koje se tiču objekata, u smislu njihove bezbednosti i IT standarda, to će biti zadovoljeno i mi ćemo biti spremni za to.
Na ovaj način, mi realizujemo jednu od tačaka ekspozea premijera Vučića, u delu da ćemo imati pristup sredstvima iz EU i ovih 175 miliona evra, koji stoje na raspolaganju Srbiji, da će biti iskorišćena.
Ono što, isto tako želim da kažem, da pun kapacitet ovih sredstava biće na raspolaganju Srbiji. Neće biti nikakvih umanjena, moramo da radimo brzo, i iz tog razloga se nalaze izmene i dopune ovog Zakona pred vama. Ono što je nama jako važno, to je da će stvari, koje se tiču nabavke opreme, mehanizacije, skladišnih kapaciteta, na ovaj način, biti još jedan kanal kuda će moći da se finansiraju ovakvi projekti.
Pored toga, mi imamo tri nova alata koji bi trebali da pomognu u funkcionisanju naše poljoprivrede. Pre svega, kroz ustanovljavanje sistema za indentifikaciju zemljišnih parcela, tzv. „Elpis“. Na ovaj način, moći ćemo jasno da definišemo područja na kojima se obavlja poljoprivredna proizvodnja. Omogućiće nam i olakšaće nam komasaciju, da utvrdimo koje je to sve zemljište koje može da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju.
Druga stvar, koja nam je jedan od alata koji ćemo koristiti, jeste tzv. „fadem sistem“, to je sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima. Jako je važno da ovo implementiramo, kako bi naši poljoprivredni proizvođači mogli kasnije da ostvaruju benefite od sredstava koja će biti na raspolaganju našoj državi.
Isto tako, biće ustanovljeni sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije. Moramo na jednom mestu imati kompletnu analitiku, kako bi smo na kvalitetan način mogli da upravljamo sistemom.
Što se tiče Predloga drugog izmena i dopuna Zakona, koji su vezani za podsticaje, ovde se radi o dopunama, odnosno širenju kruga lica koja imaju pravo da ostvaruju podsticaje za svoju poljoprivrednu proizvodnju. Podsetiću vas, da je budžet za poljoprivredu za 2017. godinu 3,32 milijarde veći. Mi smo četiri puta više sredstava opredelili u budžetu za razvoj onih mera konkurentnosti koje se tiču nabavke opreme za sve investicije. I to je još jedna od stvari koja je bila sadržana u ekspozeu premijera. Umesto 526 miliona, koliko je bilo predviđeno u 2016. godini, mi ćemo imati 2,2 milijarde namenjenih sredstava za ovo.
Korisnici sredstava na koje širimo krug, su oni koji se bave stočarstvom, i to onom vrstom stočarstva koji će moći da proizvode juneće meso, koje je na tržištu dosta traženo. Mi na ovaj način želimo da utvrdio pravo tih lica da dobiju određene podsticaje, kako bi se i ova vrsta stočarske proizvodnje unapredila. Ono što posebno želim da istaknem, to je uvođenje kategorije lica mladih poljoprivrednih proizvođača, koja su sadržana u izmenama i dopunama zakona, koji će imati pravo da koriste i bespovratna sredstva za ostvarivanje svoje poljoprivredne proizvodnje. Isto tako, po posebnim programima imaće pravo da koriste i start-ap kredite, dakle kredite za početnike u poljoprivrednoj proizvodnji, bez obzira da li se radi o primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji ili se radi o prerađivačkoj.
Nama je ideja da, naročito u devastiranim područjima poput, navešću nekoliko samo primera, Bele Palanke, Trgovišta, Svrljiga, Babušnice i sličnih lokalnih zajednica, da pokušamo da ovo bude jedan od alata kako ćemo ljude ostaviti da žive na tom području. I ne samo ostaviti da žive na tom području, nego i da neka druga lica dođu i zasnuju svoju poljoprivrednu proizvodnju, zasnuju svoj život tamo, jer ćemo za ta područja predvideti veće iznose subvencija nego za druga područja.
Mislim da je to jako važno, i da ovo treba da bude jedan od alata kojim se borimo kako ne bi došlo do pražnjenja određenih područja, naročito na prostoru Istočne i Južne Srbije. Tamo ima raznovrsnih poljoprivrednih proizvodnji, koje vrlo često ljudi stavljaju u drugi plan, naročito kada uvežemo ove alate vezano za mlade poljoprivrednike i ovo što je povezano sa stočarstvom, sa proizvodnjom veće količine junećeg mesa. Mi možemo da očekujemo da na tim prostorima dođe do razvoja ove grane poljoprivredne proizvodnje.
Isto tako, ponekad je i u drugi plan, treći plan, stavljeno i lekovito bilje, po kojima su ti krajevi poznati. Nama je jako važno da pored osnovne poljoprivredne proizvodnje razvijemo i prerađivačke kapacitete na tim prostorima, i da dođe do formiranja tržišta koje je sposobno da apsorbuje proizvedenu robu na tim prostorima. Ne da više proizvodimo kvalitetnu, a jeftinu robu, nego da se ona prerađuje na tim prostorima kako bi kao poluproizvod ili krajnji proizvod, odlazila na tržište, ili Srbije ili tržišta koja stoje ovoj zemlji na raspolaganju.
Ono što sam juče isto tako primetio tokom raspravu na Odboru za poljoprivredu jeste bojazan da nema osiguranja, da je izbačeno osiguranje, odnosno subvencionisanje osiguranja poljoprivredne proizvodnje. To nije tačno. Ono se nalazi pod merom upravljanja rizicima. Mi smo preuzeli metodologiju iz evropskih direktiva, iz jednog prostog razloga da bismo na kvalitetan način mogli da sinhronizujemo dve legislative, kako bi mogli da budemo korisnici veće količine sredstava.
Samo ću vam reći da je upravljanje rizicima jedan generički pojam, koji ne podrazumeva samo subvencionisanje osiguranja, premije osiguranje, nego i mnoge druge stvari koje u ovom trenutku predstavljaju problem na tržištu. Naročito u kritičnim situacijama, bilo da se pojavljuje manjak određenih poljoprivrednih proizvoda, ili da se pojavljuje višak poljoprivrednih proizvoda. Dakle, razvijamo alate da regulišemo tržište poljoprivrednih proizvoda, i nama je ideja da u sledećoj godini donesemo i poseban propis koji će ovo regulisati. Ovo što je, ova mera koja postoji kao upravljanje rizicima, je jedan generički pojam koji obuhvata više alata koji će kroz podzakonske akte biti potpuno definisan.
Poslednji i najmanje važan propis koji je pred vama su izmene i dopune Zakona o vodama. Podsetiću vas da je 2010. godine donet poslednji propis. Da budem malo slikovit, mnogo vode je i Savom i Dunavom proteklo od tog perioda, ali je i mnogo kritičnih situacija bilo 2010. godine. Ne treba da vas podsećam da smo 2014. godine u maju mesecu imali poplave, da smo to imali i 2016. godine od bujičnih voda.
Sve te stvari, sva iskustva su implementirana u izmene i dopune Zakona o vodama. Sve ono što je predstavljalo problem, a navešću nekoliko stvari koje su rešene izmenama i dopunama Zakona o vodama, da li će biti uspešno ili ne, to zavisi od toga kako se budemo odnosili prema ovoj stvari. Imaćemo pravni okvir, ali ono što je sigurno problem to je što nismo posmatrali reke onako kako to Bog zapoveda, po hidrografskim slivovima, nego smo vrlo često imali administrativne barijere. Tako su na Savi do jednog kilometra upravljale Vode Vojvodine, posle toga Srbijavode, a nakon toga Beogradvode i onda nam se pojavio 2014. godine problem kako koordinirati sve ove subjekte na kvalitetan način.
Izmenama i dopunama ovog zakona razrešavamo tu dilemu i upravljanje rekama ići će na bazi njenih tokova, na osnovu hidrografskim slivova, a ne na osnovu administrativnih područja koja postoje. Isto tako, želim da kažem da su posle 2010. godine doneta dva jako važna zakona za funkcionisanje celokupnog pravnog sistema Srbije. Jedan je Zakon o javnoj svojini, a drugi je Zakon o planiranju i izgradnji.
Izmenama i dopunama Zakona o vodama prilagodili smo se potpuno Zakonu o javnoj svojini i definisali način na koji se odnosimo prema vodoprivrednim objektima i isto vodnim površinama. Šta smo imali po prethodnim propisima, propisima iz 2010. godine, pre šest godina?
Vodnim prostorom koji je postojao uz reku nisu postojale licitacije, nisu postojali transparentni postupci, nego jednostavno ko pre devojci, njemu devojka. Po tom principu se odigravala čitava procedura. Sada imamo jasne, transparentno definisane procedure u skladu sa Zakonom o javnoj svojini kako se može doći u zakup jednog vodenog prostora.
Sa druge strane, imamo objedinjenu proceduru koja je definisana Zakonom o planiranju i izgradnji gde teret pribavljanja dokumentacije od bilo koje ustanove, bilo kog javnog preduzeća pada na onog koji izdaje dozvolu. To smo istu implementirali u izmene i dopune Zakona o vodama, tako da sada kada se izdaje vodni akt ili vodna dozvola od strane nadležnog vodoprivrednog preduzeća, na njega pada teret, a ne na stranku, ne na pojedinca da mora da trči od vrata do vrata, nego pada teret na nadležno javno vodoprivredno preduzeće da mora da prikupi svu neophodnu dokumentaciju za stranku koja želi da učestvuje u postupku.
Na ovaj način činimo postupak transparentniji, smanjujemo birokratske procedure, olakšavamo građanima i svim zainteresovanim licima da lakše dođu do vodnih akata koji postoje u našim propisima. Šta to može da predstavlja u životu jednog čoveka? Kada želi da se vrši navodnjavanje na nekom većem prostoru, a zbog kapaciteta je neophodno da se dobije bilo koji vodni akt, nadležno vodoprivredno preduzeće u zavisnosti od toga gde se nalazi određena poljoprivredna površina, gde se želi razviti sistem za navodnjavanje, ono će biti dužno u ime tog poljoprivrednika da pribavlja sve uslove i sve saglasnosti.
Isto tako želim da kažem da kod velikih infrastrukturnih projekata koji se protežu na dve teritorije koje na poseban način regulišu određene prostore, tako smo npr. imali nadležnost za određenu vrstu objekata infrastrukture, dozvolu je izdavala što se tiče voda AP Vojvodina do jedne tačke, a od druge tačke dozvolu je izdavao nadležni organ na prostoru Srbije. Ovim smo uprostili čitavu ovu stvar, definisali organ koji izdaje za ceo infrastrukturni projekat vodna akta.
Isto tako, u pogledu prečišćavanja komunalnih otpadnih voda usvojili smo evropske direktive kako bismo na kvalitetan način mogli imati sistem prečišćavanja otpadnih komunalnih voda. Razvija se čitav ovaj sistem objekata. Različiti su izvori finansiranja. Negde se to finansira iz budžeta lokalnih samouprava, negde lokalne samouprave konkurišu za IPA projekte. Evo, npr. imamo u IPA 2017. jedan ogroman projekat za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu od 53 miliona evra. Nama su neophodni novi standardi kako bismo na kvalitetan način mogli da upravljamo komunalnim otpadnim vodama.
Ono što je jako važno reći, kompletan sistem upravljanja u kriznim situacijama, kada je reč o vodama, pravila na osnovu kojih će subjekti koji učestvuju aktivno u sistemu odbrane, pravila i okvir će određivati Ministarstvo poljoprivrede preko svojih nadležnih organa. Na ovaj način želimo da napravimo koordinaciju i sistem jedinstva u načinu upravljanja. Sam sam 2014. godine kada su bile velike poplave bio svedok šta na osnovu zakona koji sada želimo da menjamo se dešava, gde smo imali različita pravila postupanja na različitim prostorima.
Ovo je jedan jedinstveni prostor, jedna država. Na osnovu hidrografskih slivova mora da se upravlja, u krajnjoj liniji zato je i osnovana Dunavska komisija od strane EU, zato imamo i Savsku komisiju kao jedan od alata, a sa treće strane sada razgovaramo i sa nadležnim institucijama BiH i Crne Gore da i tokom reke Drine na jedinstven način upravljamo.
Tako možemo da imamo punu koordinaciju, a kada na vreme imate informaciju, onda možete da donosite pravilnu odluku. Zbog toga vas molim da podržite ove izmene propisa u danu za glasanje. Ovo ministarstvo će sve one amandmane koji idu u prilog razvijanju sistema prihvatiti. Hvala vam puno i stojimo vam raspolaganju.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem se prethodnom govorniku na rečima i zahvaljujem se na podršci za izmene i dopune ovih zakona koji se nalaze danas na dnevnom redu.
Želeo bih samo na nekoliko stvari da se osvrnem, čisto radi pojašnjenja. Ja bih isto bio najsrećniji kada bih u ovom trenutku mogao da kažem da je veći nivo sredstava, naročito za biljnu proizvodnju, ali želim isto tako jednu stvar da kažem, da mogu da implementiram u propise samo ono što imamo od novca. Ne mogu da se bavim budućim neizvesnim okolnostima i da budem neozbiljan.
Želim da sve ono što ovim propisima utvrdimo i isplatimo. Želim da, kao što smo u 2016. godini, vezano za investicije, gde smo isplatili više nego što je bilo planirano, želim da imamo predvidiv sistem, da svako zna za ono što mu je propisano da će dobiti sigurno, a ne da imamo situaciju kao pre nekoliko godina kada 10,5 milijardi dinara nije plaćeno, a postojala je pravna obaveza, onda se narušio čitav sistem budućih budžeta koji su bili namenjeni za poljoprivredu. Mislim da je to neozbiljno. Možemo da trošimo ono što imamo i mislim da je to jako važno pocrtati i da stvorimo sigurnost.
Što se tiče ovih mera o kojima ste vi govorili, da, sve su one takve kakve ste vi pomenuli. Želeli smo da proširimo krug ovih korisnika, da idemo korak dalje.
Što se tiče savetodavaca, jako važna stvar, moramo potpuno da reformišemo sistem savetodavne službe za 2017. i 2018. godinu, iz jednog prostog razloga, navešću vam konkretne stvari koje nam se dešavaju na terenu. Nama su neophodne savetodavne službe. U jednom selu u Mačvi, zove Ravni, čuo sam jednu zanimljivu stvar, u stvari, ona odslikava svako selo. To je da je u jednom selu važan učitelj, važan je sveštenik i važan je onaj ko će da te savetuje kako i šta da seješ koje godine. Mislim da je u ovoj jednoj izreci, koja može nekom da deluje potpuno banalno, u stvari sadržano sve za egzistenciju jednog sela i za kvalitetan i pravilan razvoj. Mi ćemo pokušati kroz ovu transformaciju da uključimo i lokalne zajednice, da omogućimo da imaju programe sufinansiranja savetodavnih poslova za ona lica koja se akredituju po pravilima koja su utvrđena.
Što se tiče odvodnjavanja, apsolutno ste u pravu. Mi smo imali jednu situaciju sada za 2015. i 2016. godinu, da je od strane poreske uprave sustigla rešenja za dve godine. Imamo situaciju gde je po postojećem Zakonu o vodama organ koji se bavi naplatom ko zna koliko stotina prihoda i ko zna koji mu je ovo po stepenu izdašnosti po redu. Mi smo morali da izvršimo ove korekcije i da tamo na licu mesta, gde nastaju, gde ljudi znaju, upućeni su potpuno u taj problem, a to su nadležna vodoprivredna preduzeće, da oni budu ti koji će obračunavati po jednoj potpuno novoj metodologiji.
Ima prostora da se razgovara o onome što je predlagano juče i na Odboru za poljoprivredu i što je predlagano od strane vas. Mislim da moramo da napravimo pravičan sistem za odvodnjavanje. Ali, ono što vam ja želim reći ta sredstva se koriste za uređenje naših kanala, za uređenje vodotokova. Sve je to lepo kada sve funkcioniše ali kada dođe, kao maj 2014. godine, kada imamo gomilu lokalnih zajednica koje nisu obraćale pažnju na ovo šta imate. Imate da je šporet, školjka od auta ili ne znam, neka treća stvar zakrčila jedan vodotok, napravila se barijera i sada je tu došlo do izlivanja.
Mora sistematski i planski ovo da se radi, jedan od izbora za finansiranje, jeste ova naknada za odvodnjavanje. Bilo bi dobro kada bi mogli da na bolji način i pravičnije ovo regulišemo i to će biti naša intencija, i hvala vam na vašim predlozima i sugestijama.

Poštovani gospodine Jovanoviću, ja se zahvaljujem na vašim rečima i na podršci.
Samo nekoliko pojašnjenja. U februaru i martu će krenuti edukacija za IPARD dodatna, iako su postojale te edukacije u prethodnim godinama. Ideja nam je da još jednom osvetlimo čitavu ovu priču kako bismo spremno dočekali konkurse.
Ovaj predlog koji ste dali u članu 8e, vezano je za ljude koji su iz oblasti veterine, odnosno veterinari, mi ćemo tu stvar prihvatiti ukoliko amandman ispunjava druge kvalitete da bude takav da ga je moguće prihvatiti. U pravu ste potpuno. Moramo ubaciti i proširiti ovaj krug.
Što se tiče prelevmana, dosta priče, dosta i neistina, ali to je valjda tako normalno. Ja ću vas podsetiti da je Vlada Srbije pre godinu i po dana uvela zaštitne mere kako bi zaštitila mlekarski sektor i sektor mesa administrativnim putem kako ne bi preplavilo mleko iz EU koje je tad postojalo kao višak, a koji je nastao kao rezultat poremećaja u odnosima na osnovu uvođenja sankcija između EU i Rusije.
Evropska unija, da vas podsetim, negde oko 1,5 milijardu evra je potrošeno u zadnjih godinu i po dana, boreći se sa viškovima mleka. Jedini način koji je Vlada Srbije imala u tom trenutku da pomogne proizvođačima, prerađivačima, jeste da uvede ove administrativne mere. Mnogi su se u tom trenutku bunili i rekli da Srbija tako narušava svoj evropski put. Međutim, u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju dozvoljeno je korišćenje ovakvih alata uz obrazložen predlog.
Činjenica je da su danas okolnosti mnogo, mnogo bolje. Mnogo je drugačije stanje na evropskom tržištu mleka, da ne pričamo o pojedinačnim cenama koje zavise ponekad i od nacionalnih mera koje primenjuju određene države, ali ni blizu situacija nije više takva, i to treba jasno reći.
Da li će Vlada produžiti ili ne prelevmane? Radimo analizu zajedno sa svim akterima o čitavom postupku, a ono što je sigurno, kakva god da bude odluka, neće biti ugrožen proizvođač mleka kao osnovna jedinica od kojih svi zavisimo. Uvek će se voditi računa o tome.
Ovo što ste malo pre rekli vezano za ukupnu količinu mleka koju neko mora da isporuči po kvartalu, za marginalna područja, utvrdićemo 1.500 litara po kvartalu, iz jednog prostog razloga, kako bi jedna ili dve krave koje postoje, koje on ima u svom poljoprivrednom gazdinstvu, bile dovoljne da ispune ove kriterijume. To nam je ideja. Sa dve ispunjava sasvim sigurno.
Što se tiče mladih, imaćemo grantove, ne samo start ap kredite, nego i grantove. Upravo smo pošli od iste te premise koju ste vi rekli, vezano za podsticanje, otvaranja novih radnih mesta. Upravo smo po istoj toj premisi pošli i kod poljoprivrede. Ideja nam je da grantovima pomognemo da se razviju nova radna mesta u poljoprivredi, naročito kod poljoprivrednih gazdinstava.
Zajedno sada pripremamo jedan alat sa ministarstvom koje je nadležno za penzijsko-invalidsko osiguranje, kako bismo to sve na kvalitetan način obuhvatili. Još jednom, da ne dužim, vezano je za doprinose. Formirali smo radnu grupu. Imamo katastrofalnu situaciju, vezanu za doprinose. Imamo neverovatno veliki broj obveznika koji imaju astronomske sume. To je stvar koja je zadnjih sedam, osam godina takva. Prosto mi je neverovatno da je neko mogao da onog ko ima pola hektara, hektar, stavi u isti rang onog ko ima 100 hektara. To nema veze sa životom. Taj logički niz mi nije jasan. Kako može neko da ostvari isti prihod na poljoprivrednom gazdinstvu na pola hektara i na 100 hektara? Slažem se da u određenoj vrsti poljoprivredne proizvodnje, na manjim prostorima, mogu da se prave velike vrednosti.
Tu ćemo ići na jedan potpuno drugačiji pristup gde će se, u odnosu na prihod koji se može ostvariti po jednoj jedinici površine, utvrđivati osnovica za obračun doprinosa za PIO. Mi imamo, naročito u ovom delu koji se odnosi na poljoprivrednike, mnogo veće izdvajanje iz budžeta da se dopuni mogućnost tih skromnih penzija, poljoprivrednih, koje postoje. Mi moramo urediti ovu oblast. A stvar sa dugom je još problematičnija. Opet se vraćam, nije mi jasno kako je neko mogao tako nešto da uredi.
Sad imamo situaciju da poreska uprava može komotno u pravnom smislu da ne dira izvršenja. Izvršenja čega? Šta, da uzme nekom njivu, kuću? Pa kakva bi mi to bili država? Moramo reformisati i moramo videti s poreskom upravom da napravimo reprograme. Te dugove na gomili mesta je nemoguće naplatiti. Šta god da pokušate, nemoguće je naplatiti. Prosto, da vam kažem, ko je to smislio, treba mu ozbiljnu plaketu dati, ali onu u kontra pravcu.

Poštovani gospodine Petroviću, hvala vam na podršci. Želeo bih samo na tri stvari da se skoncentrišem iz vašeg izlaganja, da ih možda dopunim. Mi ćemo za ove male proizvođače, prerađivače doneti posebne pravilnike za preradu, kako bi oni bili, tako da kažem, mogući da učestvuju na legalan način u čitavom sistemu.
Kako oni proizvodi, svoje prerađivačke koje iznose na lokalne pijace, koje plasiraju u trgovinske radnje, kako bi imali uporište u propisima. Za to kako se to sve ne bi odvijalo u nekakvoj sivoj ili crnoj zoni. Ideja nam je da utvrdimo minimalne mere koje su neophodne da bi oni mogli na tržištu da na adekvatan način funkcionišu i na taj način pomognemo proizvođačima da idu korak više, stepenicu više i pređu prerađivački sektor.
Što se tiče ovih devastiranih područja, bukvalno nam je ideja sa izmenama Zakona o podsticajima, da uvedemo neke alate koji će imati ciljani karakter za određeno područje. Na primer, na prostoru Bele Palanke, tamo imate već razvijen sistem za uzgoj lekovitog bilja. Ali, mi ćemo sada pružiti njima mogućnost da razvijaju prerađivačke kapacitete koji će akumulirati veću količinu ljudi da mogu da uđu u sistem i predaju svoju robu koju su pre izneli.
Što se tiče mladih, imaćemo poseban program sa Fondom za razvoj i poseban program sa IBRD, gde ćemo grejs periode produžiti sa sadašnjih šest meseci, na verovatno godinu i po ili dve, kamatne stope u ovom trenutku nisu problem, toliko, ali su nam problem rokovi otplate i problem su nam ti grejs periodi. Na tom delu radimo i želimo tu da poboljšamo stanje na terenu.
Što se tiče rokova za plaćanje poljoprivrednih proizvoda koje je neko isporučio na tržištu, mi smo pre nekoliko godina imali jednu u tom trenutku revoluciju, kada je lokalnim zajednicama, odnosno svim korisnicima javnih ovlašćenja, kad su obavezani u roku od 45 dana da moraju da plaćaju i rino sistem.
Ideja nam je da u, sada kada bih komentarisao svaku pojedinačnu situaciju, verovatno nam ne bi bilo dosta ni tri dana. Ideja nam je da u sledećoj godini uspostavimo sistem gde će postojati rokovi za plaćanje i u ovoj sferi. To postoji u okruženju, problem su sistemi kontrole. Moramo da ih razvijemo, kako bi ljudima koji isporuče svoje poljoprivredne proizvode moglo da im se garantuje da će biti plaćeni u nekom vremenskom roku. Mi imamo naročito tu problem sa otkupljivačima koji formiraju određene privredne subjekte koji egzistiraju samo za jedan otkup, a posle nestanu i nemate koga više da jurite za određenu robu. Toga je bilo gde god hoćete i gde god se okrenete. Moramo da vodimo računa o tome i to nam je ideja da unapredimo u 2017-2018. godini.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, hvala za priliku da neke od ovih stvari koje su iznete, a koje uopšte ne stoje, mogu da prokomentarišem.
Razumem vašu poziciju, gde jednostavno citirate sve ono što postoji u drugim zemljama, i nije mi jasno kako niste našli za shodno da odete na sajt Ministarstva poljoprivrede i vidite vezano sve za IPARD, ko ima pravo da konkuriše, na koji način, koje su procedure. Meni je žao što ste rekli da to nema nigde da se pronađe i da se vidi. Sa druge strane, radili smo mnoštvo edukacija na terenu, a vidim da znate neke susedne zemlje vrlo dobro kako funkcionišu.
Što se tiče predfinansiranja, naravno da vodimo računa o tome. Mi imamo pripremljena sredstva za kreditnu podršku u okviru Ministarstva poljoprivrede na posebnom razdelu i to ćemo koristiti za predfinansirajuću podršku koja je vezana za IPARD.
Mislim da vam primer baš nešto i nije dobar koji ste iskoristili, vezano za Hrvatsku, naročito u delu smanjenja nivoa poljoprivredne proizvodnje, jer to je ono što je kod njih u poslednje vreme karakteristika. Nama je ideja da dovedemo do povećanja poljoprivredne proizvodnje. Ako ste pažljivo pratili sve što se dešavalo u prethodnim godinama, a vidim da ste se bavili statističkim podacima, postoji povećanje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji – 7%. Pazite, u odnosu na prethodnu godinu, to su vam informacije koje možete dobiti opet na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, ali to je sajt koji je u domenu tamo gde piše „sr“.
Hrvatska je dobar primer po nivou direktnih plaćanja po hektaru, ali to ne dovodi, gospodine, do razvoja. To ne dovodi do razvoja. Meni je ideja, ovom ministarstvu, ovoj Vladi, da razvija one alate, one mere koje će dovesti do povećanja konkurentnosti. Nama je to cilj, a ne da uspavamo poljoprivredu i kad dođe trenutak istine imamo situaciju kao što se sad desilo u Hrvatskoj po osnovu mleka. Mi imamo premije po litri od sedam dinara. Ponekad mi uopšte nije jasno o čemu se ovde u stvari radi.
Što se tiče poplava i svih tih stvari o kojima ste govorili, vezano za upravljanje rizicima, ako ste dobro čitali izmene i dopune Zakona o podsticajima, mi više nemamo samo kao meru subvencionisanje premija osiguranja, nego imamo kompletno upravljanje rizicima. To je jako važno.
Što se tiče povećanja uvoza sadnog materijala, o kome ste vi pričali malopre, na nama je da povećamo kapacitet proizvođača našeg sadnog materijala, ali ono što ste vi rekli dovodi do jedne potpune zablude, sadni materijal nije uvezen da bi se bacio negde, nego da bi se ustanovila proizvodnja, koliko je meni poznato. Isto nam je ideja na povećamo izvoz našeg materijala. Mislim da neke stvari koje se tiču IPARD akreditacije niko nikad nije rekao da mi imamo tu akreditaciju. Pa, ako sam ikad, bilo kog dana, rekao, uhvatili smo se u koštac samo posle sedam dana. Ova Vlada i njena intencija je da imam ovu akreditaciju baš zbog tog novca koji stoji na raspolaganju poljoprivrednicima.
Prosto sam želeo da vidim na koji način ovde možemo da poboljšamo sva ova tri zakona, ali, dužno poštovanje, ja ti ništa nisam video.

Samo želim da me na pravilan način čujete jer nijednog trenutka nisam rekao da su stvari sjajne, nego mi menjamo ove propise da bismo poboljšali situaciju u poljoprivredi. Dosta toga je urađeno u pogledu akreditacija Uprave za agrarna plaćanja. Mi sada otklanjamo blokirajuće faktore. Ja sam zahvalan i prethodnoj koleginici koja se bavila ovim poslom i koja je dosta tu uradila, ali mi ćemo ove stvari rešiti.
Što se tiče reeksporta, od 15. septembra naša Uprava za zaštitu bilja u skladu sa sporazumom koji ima sa svojim ruskim kolegama prati svaku pošiljku od početka do kraja. Nemojte imati ni jednu dilemu da nešto ne funkcioniše, da bi nam bio zabranjen izvoz voća kao nekim drugim zemljama. Sve funkcioniše u najboljem redu, čak imamo povećanje izvoza neke naše robe.
Činjenica je da mi pratimo tok svake pošiljke od voćnjaka pa dok ne stigne do krajnjeg potrošača. To je naša obaveza, a da je drugačije, mi u ovom trenutku ne bismo mogli da ostvarujemo izvoz voća na rusko tržište i na tržište EU. Tako, ovo su činjenice i mislim da treba da govorimo o činjenicama.

Zahvaljujem se.
Hteo bih samo nekoliko stvari da iznesem. Ja sam ovde da uradim, premijer Vučić mi je dao da uradim posao i jedan od mojih poslova jeste da dobijem akreditaciju za Upravu za agrarna plaćanja i da rešimo jednom za vjek i vjekova ovaj problem. U pravu ste, Skupština me je izabrala, na predlog premijera Vučića, nisam se dobro izrazio, izvinjavam se.
Druga stvar koju želim isto tako da kažem, ja vama iznosim činjenice šta smo uradili. Još jednom, da bi javnost bila na čisto s tim šta smo uradili, ljudske resurse, 42 ljudi primili, do kraja decembra primićemo još 50 ljudi. Time ćemo steći uslove da ispunimo kriterijume koji su predviđeni. U ovom trenutku nam je to sasvim dovoljno. Za mere jedan i tri, za koje ćemo se akreditovati, to nam je sasvim dovoljno. Naravno, neko će reći treba nam hiljadu, bilo je takvih reči, ali za kompletnu strukturu to je neophodno, ali za ovo što mi idemo u ovom trenutku, za poljoprivredne proizvođače i za prerađivače to će biti sasvim dovoljno.
Propisi se nalaze pred vama, koji su bili, naravno, po javnom konkursu. Niko se ne prima drugačije. Javni konkurs je trajao sasvim dovoljno dugo, komisije postoje i sve će biti urađeno na najtransparentniji mogući način.
Što se tiče ovog propisa, ukoliko Skupština tako odluči, imaćemo još jednu stvar potpuno regulisanu.
Korigovan je IPARD program, bilo je nešto reči kod prethodnih govornika o tome. Mi smo izvršili korekcije na korist srpskih poljoprivrednika. Imali smo u nekim stvarima nelogičnosti. To smo uradili uz saglasnost sa ljudima koji donose odluku o tome u Briselu i to smo napravili tako da te, da tako kažem, opsege spustimo na nivo da budu dostupni većini poljoprivrednih proizvođača u Srbiji, ne na 20 hektara da bude granica, nego smo ih spustili na dva.
Pravilnici kojima se definišu stari referentni cenovnici su izradi, oni će biti gotovi. Ja ne tražim da vi meni verujete lično. Ja kažem da ćemo mi ovaj posao da uradimo. Da li ću ja vas u dovoljnoj meri ili ne ubediti u to, moje je da pokušam, ali znam da ćemo rezultat ostvariti.
Što se tiče ostalih stvari, poveravanja poslova na nivo AP Vojvodine, ovde se akredituje Uprava za agrarna plaćanja, akredituje se organ. U kasnijim stadijumima na regionalnim kancelarijama mi ćemo preneti deo tih nadležnosti, tu nema nikakvog spora. Jedna od tih kancelarija biće i u Novom Sadu i na drugim mestima i tu nemamo apsolutno nikakav problem. U ovom trenutku moramo da akreditujemo i ne možemo da poverimo posao bilo kome, moramo da akreditujemo upravu.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Nekoliko stvari zbog javnosti želim, pre svega, da kažem, ako je i ko zaštitio male proizvođače, podsetiću vas da 70% poljoprivrednih gazdinstava ima jednu do četiri krave na prostoru Srbije. Ako je i ko zaštitio njihovu proizvodnju, to je bila Vlada Srbije, pre godinu i po dana, kada je uvela zaštitne mere i kada je sprečila da ogromna količina mleka, po istinu niskim cenama, to je ekonomija, kada je sprečila da to dođe na prostor Srbije i da dodatno devastira ovu vrstu poljoprivredne proizvodnje. Mislim da su to činjenice.
Srbija nije imala novac kao EU, da uloži milijardu i po evra u ovaj projekat, ali je Srbija iskoristila svoje pravo koje daju međunarodni sporazumi. Srbija će to svoje pravo koristiti svaki put kada bude ugrožen bilo koji deo njene poljoprivredne proizvodnje, ali kada bude opravdano, interesi postoje na tržištu, a ne samo zato što neko pojedinačno misli da je taj interes ugrožen. Ono što je suština cela priče, pravne obaveze moraju da se poštuju, bez obzira kada one nastaju. To je suština pravne države.
Ne sviđa se meni gomila stvari u SSP-u, ali to je ova država potpisala i mora da ih poštuje, a isto tako jedan od alata koji stoji nama na raspolaganju kroz čitav proces evropskih integracija je 175.000.000 evra kroz IPARD projekat. Ja samo želim da znam da li su ovde svi svesni o kolikom novcu se radi i koliki novac stoji pred našim poljoprivrednicima. Da li mi njega treba da se odreknemo? Ja mislim da ne.
Zbog toga implementiramo sve ove izmene, propise i radimo sve što možemo da što pre stignemo do tog cilja. Na svakom mestu ću moliti za bilo koje tržište ako može višak naše proizvodnje da se plasira, jer to je ono što je patriotizam. Patriotizam je borba da se za što veću cenu proda proizvod iz Srbije ukoliko je višak, kad se zadovolje, naravno, osnovne potrebe srpskog tržišta.
Isto, za mene je patriotizam ono o čemu govorim u prethodnih 120 dana, a to je razvoj prerađivačke industrije na prostoru Srbije. Nama je to devastirano, činjenica je, svašta se desilo 90-ih, od 2000. godine pa na ovamo. Svašta je bilo, ali ono što mora da bi višak proizvoda mogao da nađe kanal kako da ode, jeste da se razvije prerađivačka industrija i sve alate koji stoje na raspolaganju u skladu sa Ustavom i zakonom, Vlada Srbije će koristiti, naročito Ministarstvo poljoprivrede.
Jedna stvar, koja se tiče poljoprivrednog zemljišta i neobradivog poljoprivrednog zemljišta, podsetiću samo na jednu stvar. U okviru ovog zakona, izmena Zakona o poljoprivrednom i ruralnom razvoju, predviđen je jedan poseban alat uvođenje tzv. LP sistema za identifikaciju parcela.
Mi smo u 2016. godini za 120.000 hektara povećali obuhvat državnog poljoprivrednog zemljišta koji se stavio pod zakup i koji se koristi. Nastavićemo da radimo, to je prvi put, imamo sve lokalne samouprave da su donele godišnje programe davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta.
Što se tiče poljoprivrednog zemljišta, isto tako moram reći – da, spremamo izmenu propisa u ovoj oblasti da se prilagodimo 1. septembru 2017. godine, da, zaštitićemo naše poljoprivredno zemljište u skladu sa međunarodnim standardima koji postoje. Naravno da ćemo to uraditi i to je interes ove zemlje.
Što se tiče genetski modifikovanih organizama, naša Uprava za zaštitu bilja radi permanentnu kontrolu i uhvatili smo one koji su ilegalno zasejali površine na 11 hektara na prostoru Srema i Mačve, podignute su odgovarajuće prijave i vode se postupci protiv tih lica. Nulta tolerancija za proizvodnju GMO.
(Petar Jojić, s mesta: Ko je kriv?)
Objavićemo sve one koji to rade, naravno, u skladu sa zakonom koji reguliše zaštitu tajnosti podataka. Naravno da ćemo to uraditi.
(Petar Jojić, s mesta: Ko je kriv? Gde je inspekcija?)
Inspekcija je uradila svoj deo posla.
(Petar Jojić, s mesta: Ko je odgovarao krivično.)
Ja sam malopre rekao to sve.
Što se tiče ostalih stvari, novac postoji na dva različita načina na koja može da se plasira u srpsku poljoprivredu. Jedan je iz nacionalnih mera, dakle iz srpskog budžeta, drugi može da se plasira, ja se nadam u drugoj polovini sledeće godine, iz sredstava koja dolaze iz EU.
Što se tiče PKB, još samo to i tu završavam, oko 352.000.000 dinara je PKB bio korisnik sredstava, podsticaja po osnovu mleka i po osnovu kvalitetnih priplodnih grla. Tu apsolutno nije ništa sporno i to je samo dokaz da Vlada Srbije vodi računa o ovom poljoprivrednom kombinatu. Način na koji će se rešavati sudbina ovog subjekta je pred nama. Ono što moramo da vodimo računa i što mora da bude važna stvar, to je da on zadrži proizvodnju.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, ja bih se zahvalio vama gospodine Jovanoviću na konstruktivnoj raspravi i na tome što podržavate naš put u borbi da dođemo i do načina kako da naši poljoprivredni proizvođači i prerađivači dođu do izvora finansiranja koje nam pruža EU.
Ja ću samo, iniciran vašim govorom reći nekoliko stvari. Ako je i po čemu poznata Evropa, to je po zajedničkoj evropskoj agrarnoj politici. Tako suprotstavljena Evropa pre 30, 40 godina našla je načina da oko ove teme nađe zajedništvo. Mislim da je upravo poljoprivreda jedna od stvari u Srbiji oko koje mora da se postigne tačka saglasja iz jednog prostog razloga. Svi smo svesni da je teško stanje, a način na koji možemo da idemo dalje, sigurno da nisu populističke mere iz jednog prostog razloga, niti mi imamo novca dovoljno da možemo da izdržimo populizam niti naša konkurencija ima vremena da čeka na nas. Neće nas niko da čeka. Tržište je to koje opredeljuje pravila igre. Upravo želim da predstavim na takav način da od tržišta, srpskog tržišta, tržišta CEFTE, tržišta Evrope, drugih tržišta zavisi od toga kako ćemo mi usmeravati finansijska sredstva u narednim godinama, iz jednog prostog razloga.
Ako na tržištu kažu sva istraživanja na srednji rok da je dobro proizvoditi određene vreste voća, određene vrste povrća, goveđe meso, ribu, pa, naravno da mi kao država treba da nađemo načina da podržimo takve i proizvodnje, ali i prerade.
Čuo sam pre nekoliko nedelja jednu tezu da sam promašio temu kao ministar poljoprivrede. Možda je moguće, vrlo verovatno. Svi koji rade moraju i da greše. A tema je bila vezana za prerađivačku industriju - da li ministar poljoprivrede treba da se bavi i ovim temama? Da li Ministarstvo poljoprivrede treba da se bavi ovim temama? Pa, naravno da treba da se bavi.
Jedan od kanala kuda se plasira poljoprivredni proizvod jeste i prerađivačka industrija i apsolutno se slažem da je nama neophodno generisanje svih onih koji žele da ulažu u ovaj sektor, bez obzira da li su oni poreklom iz Srbije ili sa strane, pre svega zbog standarda koji se uvode. Ja sam malopre vama ovde govorio o standardima koje mi moramo kao država da ispunimo u pogledu fitosanitarne zaštite da bismo naše voće izvozili na određena područja, i to su pravila igre. Možda se nekom ne sviđaju, možda se nekom sviđaju, ali su to pravila igre.
Još jednu stvar koju želim da kažem na kraju, tiče se, gospodin Jovanović nije bio tu kad sam govorio o toj stvari, a vezano je za penzije u oblasti poljoprivrede. To je toliko teška tema. Ja prosto još jednom kažem, ne mogu da verujem da onaj ko je utvrdio da se isto plaća penzija i za hektar i za 100 hektara da to može biti isto. Ja ne mogu to da prihvatim kao neku činjenicu koja u logičkom nekom sklopu normalnog razmišljanja moguća. Moramo da postignemo konačno jedinstvo oko toga na koji način da se ophodimo prema ovim ljudima. Mislili smo da su doneli neko rešenje pre 10 godina. Pa, evo, šta smo proizveli.
Hvala svima ovim raspravama koje idu u dobrom pravcu, da prepoznaju poljoprivredu kao važan segment, a imaćemo još mnogo teških rasprava u ovom parlamentu, naročito u pogledu ovih stvari, kada se budemo morali transformisati i proizvoditi alate da se prilagodimo tržištu kako bismo imali šansu da preživimo.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Mirčiću, želeo bih ukratko samo nekoliko reči da kažem, da se osvrnem na sva izlaganja tri ili četiri govornika unazad, ali ću početi od ovih vaših poslednjih konstatacija.
Naša Uprava za veterinu ovih dana radi sveobuhvatnu kontrolu kako bi se sprečile postojanje na prostoru Srbije i mesa i svega onoga što ide uz meso, koje može da ugrozi srpskog kupca i to zajedno sprovodimo sa svim drugim nadležnim institucijama. Ovo je jedan od načina kojim želimo da ukažemo na permanentnu našu borbu, kako bi tržište hrane bilo bezbedno.
S druge strane, zahvalan sam na ovom delu koji se odnosi na sistem tržišnih informacija u poljoprivredi, ovo MLP to su stvari, alati koji će nama jako pomoći u budućnosti. Navešću samo jednu sitnicu. Neko je o tome govorio, čini mi se poslanik Jovanović. Kada je govorio o predviđanjima u medijima koliko će nečeg biti posejano, kakve će biti cene i na taj način stvarajući iluziju šta se stvarno dešava na tržištu. Da pođemo tako, kaže se cena u sledećoj godini, pšenica će biti toliko i toliko, biće jako niska i onda nemojte sejati.
(Milorad Mirčić, s mesta: Nije pšenice, nego brašna.)
Šta god bilo. Mi želimo ovim sistemom tržišnih informacija poljoprivrede Srbije da sa jednog državnog nivoa, na jedan konkretan način da ukažemo svim učesnicima u poljoprivrednoj proizvodnji kakvi su rezultati, kakve su perspektive.
Što se tiče poljoprivrednog zemljišta, mislim da ne treba više da pričam, nekoliko puta sam danas govorio o tome, nama je ideja da uđemo u svaki hektar državnog poljoprivrednog zemljišta i da ono bude predmet zakupa. Ove godine smo naterali svih 145 lokalnih samouprava da donesu godišnje programe, 120.000 hektara zemljišta više smo uterali u taj program i 27 miliona evra više prihoda u državni budžet.
Stvari koje se tiču IPARD-a samo javnosti radi, IPARD su bespovratna sredstva, nikakve kreditne linije, nikakva sredstva obezbeđenja. Ona funkcionišu na prostom principu. Neko investira po prethodnom odobrenju Uprave za agrarno plaćanja, sledeće godine, odnosno agencije koje se time bave u drugim zemljama i kada realizuje svoju investiciju ima pravo na povraćaj. Nema nikakvih bankarskih garancija, nema nikakvih problema te vrste koje postoje na kreditnom tržištu.
Znači, u zavisnosti od vrste opreme, mehanizacije, skladišta, šta je predmet konkurisanja. Ta sredstva mogu ići do 70% bespovratnih sredstava. Dakle, čitav sistem Evropske unije funkcioniše na ovome, počiva na ovome, da bespovratnim sredstvima, ali subvencijom mi želimo da budemo deo toga.
Što se tiče kredita koji su direktno povezani sa poljoprivrednom proizvodnjom, izneću jednu činjenicu, između 1,8% i 2% je broj takozvanih MPL-ova u poljoprivrednoj proizvodnji. Dakle, nizak nivo ne vraćanja kredita kod poljoprivrednih proizvođača. Drugačija je prilika kod prerađivača i kod nekih skladištara. Tu imamo mnogo kompleksniju situaciju i tu je problem. Time moramo da se ozbiljno pozabavimo.
Ono sa čime ću se sa svima složiti, to je da ne želimo više da budemo prostor na kome će se jeftina roba proizvoditi kvalitetna i kao sirovina distribuirati. Suština jedan od četiri stuba ovog ministarstva poljoprivrede, ove Vlade Republike Srbije u delu poljoprivrede, jeste prerađivačka industrija. Ona će biti disperzovana na dva puta. Prvi koji se odnosi prema malim prerađivačima, gde ćemo posebnim pravilnicima omogućiti malim prerađivačima da svoju sirovinu koju imaju mogu da prerade kod sebe i tako da distribuiraju na tržište u skladu sa pravilima. Niži nivo ograničenja će oni imati zato što nisu u stanju, ali obzirom na količinu robe koju proizvode moramo pružiti mogućnost da budu u legalnim tokovima.
Što se tiče ovih velikih prerađivača, njima će biti na raspolaganju svi alati koji postoje, između ostalog i ono o čemu je pričao gospodin Ješić, vezano za 11 milijardi dinara vezano za podsticaje. Nama je ideja da dobar deo tih sredstava bude usmeren na prerađivačku industriju. Ona nam je neophodna. Dvadeset sedam različitih investitora je u zadnjih 150 dana prošlo kroz Ministarstvo poljoprivrede. Znate koliko ih je poreklom iz Srbije, odnosno koji već obavljaju delatnost na prostoru Srbije, dvadeset četiri.
Znači, ima proizvođača koji žele da idu u viši stepen funkcionisanja i da od primarnih poljoprivrednih proizvođača prerastu u prerađivače. Kontrole su jako važne. Malopre se pričalo o fitosanitarnoj inspekciji, upravi za veterinu, a reći ću vam jednu stvar koja je postojala u prošlosti. Sistem tamo pre jedno šest, sedam godina bilo je tih priča sa repom i sa nekim drugim proizvodima, gde je administrativnim putem u trenutku kada je trebala roba da se proda za veću cenu, bile su uvedene barijere.
Ove godine su postojale, verujte mi posle 15, 20 dana kada sam postao ministar imali smo situaciju sa suncokretom. Sa proizvođačima suncokreta sam razgovarao. Postojale su ideje, ambicije ili već ne znam ni ja šta, da se zatvori tržište zbog ovih ili onih razloga administrativnim putem. Ja sam uvek pristalica otvorenih tržišta, roba, poljoprivredni proizvođač mora da plasira svoju robu tamo gde ima bolju cenu, kod onog prerađivača koji je spreman da mu plati više. Neće i nema više ovakvih mogućnosti za administriranje na granicama i da naši poljoprivredni proizvođači ne mogu to da prodaju.
Primer suncokreta ove godine svi će vam potvrditi šta je bilo. Nulta tolerancija na ovakve stvari. Isto kao što je nulta tolerancija za proizvodnju genetski modifikovanih organizama na našim njivama.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Želeo bih nekoliko reči da kažem vezano za ovu temu, koja je otvorena, a tiče se poreskih olakšica, i mogućnosti eventualnih, te vrste davanja. Mi smo kroz ovaj Zakon o podsticajima u poljoprivredi u ruralnom razvoju predvideli egzistiranje posebnog pravilnika u onim predelima gde su otežani uslovi za rad u poljoprivredi. Te vrste, odnosno ta područja, imaju prioritet prilikom dodele subvencija, ali isto tako imaju i veći stepen, procentualno, subvencija koje se vraćaju u odnosu na ukupnu vrednost jednog dobra koja se nabavlja, objekta koji se pravi i slično.
Dakle, ukoliko je na primer, u klasičnim slučajevima 40% povraćaj, za ta područja povraćaj je 55%. Na ovaj način smo želeli da intervenišemo. Ono što je, ova priča koju ste vi pokrenuli, zahteva jednu širu raspravu, u isključivoj nadležnosti Ministarstva finansija, ali mi isto tako razmišljamo, da zajedno sa Ministarstvom finansija, radimo na posebnom zakonu koji će regulisati način funkcionisanja, i uopšte poreska opterećenja poljoprivrednika, pa kroz to možemo, eventualno, sagledati ovu mogućnost.

Zahvaljujem se.
Samo još jedno dodatno pojašnjenje, nisam malopre rekao.
Upravo to, nadmorska visina, je jedan od kriterijuma i upravo ti prostori koji su na višim nadmorskim visinama imaju prioritet.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Želeo bih pre svega zbog javnosti nekoliko činjenica da iznesem. Ko je danas pažljivo pratio raspravu i ko je bio uključen sve vreme u tokove rasprave,
sigurno nije uočio priču o aprilu, ni 1. aprilu, ni 3. aprilu, kao vremenu u kom će ići konkursi vezano za IPARD, nego da ćemo mi u aprilu podneti zahtev da nam dođe eksterna komisija za ispunjenje uslova i da planiramo u trećem kvartalu 2017. godine da otpočnemo sa prvim konkursnim sredstvima. Tako da, bilo kakve insinuacije na ovu temu ne stoje.
Što se tiče ovog drugog zakona koji je vezan za podsticaje, ja se ne bih složio da podsticanje mladih poljoprivrednik nije korak napred. Ja mislim da je to veliki korak napred, da je to prepoznavanje jedne kategorije korisnika subvencija koja je jako važna, pre svega zbog gomile problema koje imamo u ovom trenutku i u poljoprivredi i u demografskom pražnjenju, a isto tako se ne bih složio da stvar koja se tiče podsticaja u stočarstvu radi veće količine prisutnosti junećeg mesa, da to nema nikakvu funkciju.
Još jedna samo stvar, radi javnosti, 3,3 milijarde je povećan budžet za poljoprivredu u 2017, u odnosu na 2016. godinu. Četiri puta više sredstava će biti za investicije nego što je bilo. Ja mislim da je ovaj budžet za 2017. godinu mera naše odlučnosti da menjamo stvari u poljoprivredi.

Poštovani predsedavajući, poštovana poslanice, izuzetno značajna tema o kojoj ste govorili i u svetlu ovih propisa koji su danas pred vama, ova tema o kojoj vi pričate, ja mislim da danas skoro da nije ni bilo uopšte o njoj reči, a jako je važno.
Projekcije koje ste vi izneli su u stvari analize koje su za Strategiju upravljanja vodama, koje je izradila Svetska banka, i to su podaci koji su do 2040. godine, čini mi se, vezane za neophodna sredstva za određene infrastrukturne projekte. Priča o prečišćavanju otpadnih voda je jako važna i ona je integrisana u ove izmene i dopune Zakona o vodama u skladu sa evropskim direktivama. Problem su sredstva. Slažem se apsolutno. Mi ćemo ove godine imati tri takva sistema u okviru našeg ministarstva koja ćemo sufinansirati.
Jedan je u Leskovcu, drugi je Veliki Bački kanal, odnosno prečišćavanje vode koje se pojavljuju u Kuli. Ostali projekti se finansiraju preko IPA projekata, mi ćemo imati velika izdvajanja kroz ove fondove, pre svega, imamo grad Niš kao prečišćača otpadnih voda. Ali, činjenica je da su nedostajuća sredstva velika. Postoji nekoliko alata koji nam stoje na raspolaganju i sinoć smo se na Odboru složili sa tim da kapaciteti lokalnih samouprava nisu takvi da mogu da idu u zaduživanja. Država mora da nađe još dodatnih načina kako da finansira ovu oblast. Sada ću vam samo reći da mi u budžetskom Fondu za vode u 2017. godini imaćemo dve milijarde 251 milion dinara i još u Direkciji za vode negde oko milijardu.
Imamo 50% sredstava koje sufinansiramo za izgradnju sistema za vodosnabdevanje na prostoru centralne Srbije, a na prostoru AP Vojvodine sredstva koja se izdvajaju preko nadležnih organa AP Vojvodine. Jedan alat koji nam stoji na raspolaganju koji je potpuno neiskorišćen jeste javno-privatno partnerstvo. Složićemo se da u tom delu treba dosta raditi. Čini mi se i na dnevnom redu ove sednice nalaze se izmene Zakona o javno-privatnom partnerstvu kao jednom od mehanizama za rešavanje ovog problema.
Činjenica je da je ovo neophodno. Činjenica je da moramo više sredstava da ulažemo u narednim godinama, ali jednu stvar ste jako dobro primetili, to je oko prisutnosti licenciranih inženjera koji imaju mogućnost da projektuju. Mi u ovom trenutku, na tržištu Srbije, naročito kod velikih, da tako kažem, vodnih objekata koji nam služe za zaštitu od voda prvog reda, da ne kažem od poplava, nego koje imaju preventivni karakter, na dve tačke imamo skoncentrisane te inženjere sa tim licencama, takozvanim, jedno preduzeće se nalazi u Novom Sadu, jedno se nalazi u Beogradu. To je mali kapacitet. Mi moramo sistemski poraditi na razvoju ove strukture ljudi. Kako oni koji rade, koji se bave direktno vodama, spoljnim vodama, tako i onim koji se bave unutrašnjim vodama. To nam je jako osetljivo pitanje i moramo raditi dosta na tome.
I iskreno, bojim se, da kada dođemo u situaciju da nam je potreban veći broj projekata, evo, sada imamo finansiranje objekata za navodnjavanje iz Abudabi fonda, imamo 14 projekata koji će krenuti da se realizuju u 2017. godini, ali mi manjkamo kao država sa projektima i moramo poraditi na ovome i apsolutno se slažem da je ovo osetljiva kategorija i mora se javnost stručna upozoriti na to da nam fali u delu projektovanja što više. Evo, mi imamo na raspolaganju još 70 miliona iz Abudabi fonda, nama će trebati još više projekata. Moramo i hvala vam na ovome što ste ovu temu izneli. Jako je važna i apsolutno podržavam razgovor na ovu temu.