Zahvaljujem predsedavajući.
Jako je važno zbog javnosti reći, a dve teme koje ste vi pokrenuli tiču se organske proizvodnje, i ona je jedna od jako važnih aspekata ovih izmena i dopuna Zakona o podsticajima.
Podsetiću javnost, da Republika Srbija iz budžeta isplaćuje sredstva tamo gde je sertifikovana organska proizvodnja, bilo da je reč o stočarstvu, bilo da je reč o drugim vrstama poljoprivredne proizvodnje, 40% se uvećavaju podsticajna sredstva u odnosu na komencijonalnu poljoprivrednu proizvodnju.
Druga važna stvar, o kojoj nije bilo reči, izmenama Zakona o vodama, vezano za vađenje šljunka. Vi ste bili svedoci da je u prethodnim, ne mogu reći godinama, decenijama šljunak se vadio tamo gde je neko mislio da treba da se vadi. Ovim izmenama Zakona ustanovljava se pravo Direkciji za vode, da ustanovljava planove za vađenje šljunka, kao sistemsku meru, kako ne bismo imali situacije da zbog nekontrolisanog vađenja šljunka dolazi do, da tako kažem, odvaljivanja pojedinih delova obale i kasnije imamo probleme u pogledu zaštite od visokih voda. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Da nisam bio ovde ceo dan, mislio bih da sam nešto propustio. Ali, pošto dan za raspravu već uveliko trajao, mislim osam sati bez prestanka, ja sam u prvom delu razumeo da je vezano za izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i za izmene Zakona o vodama sve u redu. Koliko sam ja razumeo kada je ovlašćeni predstavnik govorio o tome, ali uzeću za pravo da sam pogrešno prečuo, pa ću pročitati sve ono što je danas izrečeno. Nije mi jasno sad u stvari šta se tačno dešava.
Što se tiče poljoprivrednog zemljišta, apsolutno nije tačna tvrdnja o bilo kakvim poslovnim partnerima i netransparentnim postupcima. Vi ćete se u narednim danima uveriti u to. Biće raspisan javni poziv za sve one koji žele da investiraju na osnovu postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu i uredbe koja reguliše kompletnu materiju. Postojaće kriterijumi, odnosno oni postoje, na osnovu kojih će se sve transparentno videti. Mi u ovom trenutku imamo 27 zainteresovanih investitora po ovom osnovu, a 24 poreklom su iz Srbije, oni koji su se bavili primarnom poljoprivrednom proizvodnjom i koji žele da odu na veći stepen svoje poljoprivredne proizvodnje.
Što se tiče iznosa za podsticaj, ja bih iskreno voleo da su ta sredstva veća. Ovaj budžet je, za razliku od prethodnih budžeta, uvećan, ali napisati cifru i nemati odgovornost za njenu isplatu, to su dve različite stvari. Mislim da treba da se krećemo u pravcu povećanja ovih sredstava, ali moramo isto tako znati da tamo gde smo isključivo imali subvencije za direktna plaćanja, a nismo razvijali konkurentnost, imali smo ozbiljne probleme za poljoprivrednike. Pričam o zemljama u okruženju. Što se tiče hitnosti oko izmena Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, jutros sam u uvodnom izlaganju govorio, mislim da je trebao juče. Jako je važno da se što pre nađe, mislim da je to obaveza prema poljoprivrednicima u Srbiji, prema prerađivačima, da što pre idemo sa ovim zakonom.
Što se tiče izmena Zakona o podsticajima, one su direktno bile uslovljene budžetom i onim što se nalazi u njemu. Imamo po prvi put, posle nekoliko godina, izmene i dopune Zakona o podsticajima gde se ništa ne umanjuje, nego mi uvodimo nove korisnike, uvećavaju se sredstva. Ja mislim da je to hitno. Ako za nešto trebaju da se povećaju davanja, mislim da je to hitno.
Što se tiče izmena Zakona o vodama, mi smo njega u potpunosti pripremili i gledali da ga što pre usvojimo iz jednog prostog razloga, jer imali smo u prošlosti probleme sa upravljanjem vode. Svi ste bili tu svedoci, to su činjenice. Tu apsolutno svako ko ima i zrno dobre namere mora da bude svestan da smo mi imali različite načine funkcionisanja istoj reci. Pričam o tom ekstremnom slučaju.
Neki od vas su ovde bili u poplavama i u Mitrovici i u Šapcu i znaju gde počinje nadležnost „Voda Vojvodine“, gde se završava, gde počinje nadležnost „Srbijavoda“, gde počinje nadležnost „Beogradvoda“. Na ovaj način mi, na osnovu sliva reke, utvrđujemo pravila igre i to je ono za šta smo pre svega insistirali da što pre idemo u ovom pravcu.
Još jednom, zbog javnosti želim da kažem da priče oko poljoprivrednog zemljišta uopšte ne stoji, a to ćete videti u narednim danima. Ja ne tražim niko da mi veruje na reč, tražim samo da činjenice koje će se desiti neko primeti. Javnost, ja sam apsolutno ubeđen, je svesna da mi po prvi put imamo posle nekoliko godina veći budžet.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem se na ovoj prilici da prokomentarišem i iznesem činjenice vezane za dve teme koje su ovde pokrenute. Jedna se tiče navodnjavanja. U 2017. godini biće 14 projekata koji su namenjeni za navodnjavanje, koji će biti finansirani iz tzv. Abu Dabi fonda. Sredstva su obezbeđena u budžetu Srbije, otvorena je pozicija. Mi smo potpuno spremni, imamo građevinske dozvole. Sve imamo pripremljeno, sa nadležnim javnim preduzećima, vodoprivrednim preduzećima smo u neprestanom kontaktu, kolega Marko Blagojević ispred Kancelarije za javna ulaganja.
Te stvari će biti implementirane od 2017. godine, od januara ili februara. Nama je cilj, kao Vlade Srbije, da što veću površinu možemo da navodnjavamo. Jedanaest projekata je pozicionirano na prostoru Vojvodine, tri projekta su pozicionirana na prostoru centralne Srbije. Nama stoji na raspolaganju još novca. Sada radimo na projektnoj dokumentaciji kako bi što veću količinu zemljišta mogli da navodnjavamo, tako da ova postavka uopšte ne stoji.
Što se tiče IPARD-a, ovo je IPARD 2. Postojao je IPARD 1, koji je bio u periodu pre ovih vremenskih okvira o kojima vi govorite. U to vreme postojala je jedna struktura koja je u okruženju bila označena kao jedna od boljih struktura, pa je onda na jedan čudan način prestala da postoji. Vidim ja kako vi mene gledate. Dva aktera koja su tad dovodila sistem da dobije akreditaciju se nalaze pored mene. Radili su u tom sistemu i oni najbolje znaju da je u tom trenutku naprasno prekinut projekat…
(Dušan Petrović, s mesta: Kada?)
Godine 2011. Zašto? Zašto? Da li je to tako bilo ja stvarno ne znam i ne ulazim u to.
Ima jedna stvar koju želim da kažem i ne želim ovde da bilo šta govorim. Činjenica je da smo mi otklonili neke blokirajuće faktore. Pitali ste me koliko novca će biti potrošeno iz budžeta Republike Srbije? Ja vam kažem nula. Ja ću verovatno, odnosno ljudi koji se nalaze ovde, imati priliku da razgovaram o ovome kao već završenom projektu i dobijenoj akreditaciji. Mislim da je to jako važno reći.
Ja želim samo da se ovde iznesu činjenice. Ova Vlada će da završi ovaj posao i 175 miliona evra. Ništa nije izgubljeno od tog novca. Vi treba da znate i znate to sigurno da postoji vremenski u okviru kog mogu još dodatno da se povlače ta finansijska sredstva. To će biti na raspolaganju i ja učiniti sve što je do mene da to uradim.
Posle sedam dana, od formiranja Vlade Republike Srbije, formirali smo posebnu radnu grupu da ovo pitanje reši. Jedna od stvari koja nam je stajala na putu jesu i ove izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ostale stvari smo gotovo sve uradili, a objekat koji vi nazivate „Srbija šuma“ je objekat koji se nalazi kod njih, biće prilagođen i mi ćemo u aprilu mesecu pozvati…
(Dušan Petrović, s mesta: Besplatno?)
Neće to biti besplatno. Mi ćemo aplicirati za druga sredstva, neće to biti sredstva iz budžeta.
Postoji mehanizam kako. Mi smo već razgovarali sa Evropskom delegacijom o rešavanju ovog problema.
Postoje još sredstva koja su namenjena Srbiji, mislim da je to jako važno znati, koja stoje na raspolaganju na jednoj liniji od 35 miliona evra otprilike, koje već deset godina egzistiraju. Upravo ćemo ta sredstva, zamoliti ljude iz EU i da sa njima razgovaramo da to budu ta sredstva koja će doprineti da se što pre dobije akreditacija.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Mislim da je sada sasvim jasno rečeno da i tada 2012. godine, kada je vršena ekspertiza od strane ljudi iz Brisela, da su utvrđeni nedostaci.
Gledajte, ja bih najsrećniji bio da su te stvari već na raspolaganju. Ono što ne želim i ne dam jeste da se špekuliše time da je izgubljen novac. Taj novac stoji Srbiji na raspolaganju i stajaće srpskoj poljoprivredi.
Moj posao je da završim posao akreditovanja do kraja i ovo ministarstvo i ova Vlada sa premijerom Vučićem će to uraditi.

Ja se izvinjavam. Ja sam ceo dan u sali, slažem se apsolutno, i pažljivo slušam sva izlaganja i meni je zadovoljstvo što mogu da sa narodnim poslanicima razgovaram o ovoj temi, jer to je moj posao. Moj posao je da o ovim zakonima koji se danas nalaze, da prodiskutujemo i da prihvatimo i one stvari koje su dobre i koje se mogu integrisati u predloge zakona.
Malopre je bila jedna izuzetno važna tema i važno je reći zbog javnosti taj 1. septembar 2017. godine kao famozni datum kada će se moći prodavati, eventualno, zemlja strancima. Mi smo u pripremama propisa, da u skladu sa međunarodnim iskustvima uradimo sve ono što je do nas, da omogućimo da se zaštite interesi srpskih poljoprivrednika i mi ćemo sa tim zakonskim predlogom izaći. Mislim da će biti na zadovoljstvo narodnih poslanika.
Neki dobacuju ovde da je reč o Mađarima, ima i drugih zemalja koje su na kvalitetan način preko nekih instrumenata koji postoje u njihovim propisima iskoristili mogućnost i ogradili se u ovoj situaciji.
Ono što je bilo isto tako rečeno vezano za vrednost investicije u IPARD- u. Minimalna vrednost investicije je pet hiljada evra, koja može da se implementira kroz IPARD i mislim da ćemo mi stvoriti širok spektar mogućnosti velikom broju poljoprivrednih proizvođača. Ja ću samo još jednom reći da pored ovih sredstava koje planiramo, postoje nacionalne mere koje koristimo za podsticanje poljoprivredne proizvodnje.
Jedna stvar, isto koja je bila rečena, ne znam da li ste je vi spomenuli ili neko pre, nemojte se ljutiti sad što ću spomenuti, u IPARD-u podnosilac zahteva ne mora da bude vlasnik zemljišta nego može biti i dugogodišnji zakupac zemljišta. Tako da, svi ti alati stoje na raspolaganju. Naravno, mora biti usklađeno sa svim propisima koji se tiču overavanja tih ugovora.
Zbog javnosti mislim da je jako važno ovo da se kaže. Mi ćemo čitavu ovu priču oko IPARD-a promovisati u narednim mesecima kroz vodiče, kroz rad na terenu i gledaćemo što veći broj aplikanata da imamo. Imamo, ne samo 2017. godine, nego i godinama iza toga. Hvala vam puno.
(Vesna Nikolić Vukajlović, s mesta: Samo još jedno pitanje. Pola minuta.)

Predsedavajući, zahvaljujem.
Samo jedno kratko pojašnjenje ostao sam dužan koleginici koja je govorila vezano za kartu erozije, Nadi Lazić. Mi smo u budžetu za 2017. godinu predvideli sredstva za izradu ove karte. To je jako važan alat kako bi se kasnije kroz planske akte mogla implementirati pravila igre, kako ne bi došlo do građa na prostorima gde postoji zemljište koje je sklono eroziji. Dakle, u 2017. godini obezbeđena su sredstva za ovu vrstu poslova. Mislim da je to jako važno reći. Time ćemo, ja se nadam, staviti vododelnicu od vremena kada je građeno na prostorima koja su bila podložna erozijama u odnosu na ono što će biti. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Samo kratko, vezano je za srednje poljoprivredne škole. Pre jedno tri nedelje, ili četiri, zajedno smo ministar Šarčević i ja održali sastanak sa direktorima srednjih poljoprivrednih škola, iz jednog prostog razloga želimo da im ukažemo na važnosti i želimo da ih uključimo u čitav sistem. Oni su do sada, uglavnom sa njima su komunicirali samo ljudi iz obrazovanja, a iz poljoprivrede malo ko. Mislim da je jako važno da i njih uključimo u čitav ovaj naš sistem koji planiramo da implementiramo.
Sa druge strane, pitanje dualnog obrazovanja, o kojem je ministar Šarčević nekoliko puta govorio, je jako važno i želimo da to implementiramo u škole koje se bave poljoprivredom, naročito ova škola koju ste vi istakli jedna od perjanica čitavog tog postupka. Priča oko sopstvenih prihoda, sa ministrom Šarčevićem, ću porazgovarati. Nadam se da ćemo naći neko rešenje.
Jako je važno voditi računa da ono što su prihodi budžeta, moraju tako da budu, ali gledaćemo kako god znamo i umemo stimulišemo te škole koje dobro rade i koje imaju višak sredstava, odnosno proizvode vrednost, mnogo veću nego što rade na drugim mestima.

Zahvaljujem predsedavajući.
Želeo bih samo nekoliko stvari da iznesem. Mi ovaj posao izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju gde implementiramo ove IPARD procedure, ne radimo zbog EU, mi ovo radimo zbog sebe. Jako je važno da naučimo da funkcionišemo po ovom modelu koji se pokazao u gomili zemalja kao dobar, kao plodotvoran i ako je išta u EU možete da označite kao dobro, to je zajednička poljoprivredna politika. Jedan o alata jesu upravo ovakvi načini za dobijanje bespovratnih sredstava.
Nismo mi u Ministarstvu poljoprivrede ograničeni samo na ovu vrstu sredstava, mi uporedo sa svakodnevno vodimo komunikaciju i sa drugim izvorima, mogućim izvorima finansiranja. Navešću jedan primer koji se isključivo odnosio na male i srednje poljoprivredne proizvođače. To je bio projekta koji smo radili sa Vladom Kraljevine Danske. Projekat se zvao frits and berries i bio usmeren na razvoje voćarstva i bobičastog i jagodičastog voća na prostoru južne Srbije, odnosno na pet okruga koji se nalaze na tom prostoru. On je dao fantastične rezultate i išao je po sličnoj proceduri kao što je bio IPARD. Navešću samo jednu stvar, čisto slikovito. Kada sam bio u Žitorađi i otišao da vidim kako su realizovali te projekte, 120 poljoprivrednika, malih poljoprivrednika, sa njima sam razgovarao, nisu to neki ljudi koji imaju 500 hiljada hektara zemlje nego oni koji se bave voćarstvom, koji se bave povrtarstvom, 120 njih je iskoristilo sredstva koja idu po sitom principu kao IPARD samo je bio drugi izvor finansiranja, gde je isto Republika Srbija imala svoje učešće, su nabavili traktore za svoju voćarsku proizvodnju. Upravo po tim principima mi smo ugradili vezano za izmene Zakona o podsticajima, po istom alatu koji se pokazao kao dobar. Na primer na prostoru Osečine i Koceljeve, nismo imali taj alat na raspolaganju. Tamo je za sedam, za pet godina, sedam novih traktora registrovano a u Žitorađu 120, ukupno skoro 250 na čitavom prostoru tih pet okruga.
Šta želim da kažem? Sve alate i sve izvore koji nam stoje na raspolaganju, mi ćemo koristi. Danas u toku rasprave pojedini poslanici su govorili i o nekim i o Turskoj razvojnoj agenciji, koja je implementirala neke projekte, sve živo što stoji na raspolaganju, srpskim poljoprivrednim proizvođačima mi ćemo apsorbovati ako je to u njihovu korist.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, danas u toku rasprave, nekoliko puta sam govorio o tome zašto smo išli po proceduri hitnosti sa ovim zakonom, i mislim da juče i na Odboru da smo se složili oko toga, zašto je neophodno izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju ići po hitnoj proceduri.
Druga stvar bila je vezana za IPARD, da li se o tome uopšte govorilo u ovim konkretnim izmenama? O tome se toliko govorilo u prethodnim godinama, da mislim da bilo koja javna rasprava koja se tiče IPARD-a, sve bi nam isto rekla što smo već do sada čuli. Mnogi su učestvovali u tome, u prethodnom periodu, kada je koleginica vodila ovo ministarstvo, brojne javne rasprave, brojni razgovori sa poljoprivrednicima, sa udruženjima su bili, tako da mislim da u ovom delu to baš i ne stoji.
Što se tiče nacionalnih programa za ruralni razvoj i nacionalni program za poljoprivredu, oni su pripremljeni, oni će ići u proceduru. Mislim da je jako važno, zbog javnosti, da se kaže da je prethodno ministarstvo, prethodna ministarka i ovo ministarstvo, rade na tome da se sve što je predviđeno Strategijom razvoja poljoprivrede da će biti usvojeno, implementirano i da će to biti stubovi na osnovu kojih će funkcionisati čitav koncept poljoprivrede. Mislim da je to važno naglasiti da postoji konzistencija i da postoji sled u aktivnostima, kako kroz IPARD, tako i kroz ove alate koji se na osnovu Strategije donose.
Što se tiče onoga što ste predlagali juče na Odboru, mislim da nije u redu da sad u načelnoj raspravi na takav način razgovaramo, jer kroz amandmane ćete videti šta smo prihvatili, a šta nismo. Onda je to tema za razgovor. Vi ste imali konkretne neke predloge vezano za lica koja mogu raditi u Upravi za agrarna plaćanja, kontrolu na licu mesta. Videćete šta smo prihvatili i šta ćemo prihvatiti. U četvrtak je tema da razgovaramo o tome.
Što se tiče onih koji će moći da koriste sredstva od IPARD-a, to su oni koji imaju i preko dva hektara, u zavisnosti od vrste mera. Nisu to samo, kako je to navedeno, preko 20, preko 50, ne znam veliki, ovi ili oni. Tako da, mislim da je danas u toku rasprave dosta rečeno na ovu temu. Srbija se sprema za ovo. Opredeljena su sredstva u budžetu za sufinansiranje i samo očekujem da ćemo usvojiti izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i još jednu stvar, koja nam stoji na putu, da srpskim poljoprivrednicima bude na raspolaganju dodatni izvor finansiranja, otkloniti. Hvala vam puno.
(Miladin Ševarlić, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Evo, već smo u jedanaestom satu rasprave o ova tri predloga zakona i jako je dobro što se potegla priča na jedan ovakav način o sistemu i upravljanju vodama na prostoru Srbije. Mislim da ako od prva tri zakona koja uđu u proceduru u mandatu ovog ministarstva bude jedan koji je jako važan, a to su izmene Zakona o vodama, mislim da ne možemo govoriti tu o maćehinskom odnosu.
Po pitanju kvaliteta pojedinih rešenja, o tome se da diskutovati, ali sigurno da sistem voda, odnosno čitav koncept upravljanja vodama ne možete meni da spočitavate iz prostog razloga jer smo ovim predlogom stavili akcenat na ovu materiju.
S druge strane, ovde je mnogo važnije istaći koliko je potrebno razvijati svest o vodotokovima. Ja ću vam reći jednu stvar iz iskustva u gradu u kome ja živim. Tamo su bili pre 40-ak godina neki veliki ljudi, umni ljudi su izgradili sisteme za zaštitu od poplava. Onda smo svi mislili, svest je tako bila izgrađena da nas nikada ne može da zadesi 2014. godina, odnosno da se nikad takva jedna stvar neće desiti.
Ovo pričam iz jednog prostog razloga, jer svest naša o značaju voda je bila potisnuta u neki drugi plan, jer mnogi od nas se nisu ni sećali poslednjih poplava koje su bile na prostoru Srbije, a ovako obimnih. To je ono što je važno i to moramo da negujemo od škole pa na dalje.
Prosto je neverovatno šta sam tih dana mogao da vidim. Neke proste stvari, koje bi čovek smatrao da svako treba da zna, gomile ljudi nisu znale, zato što nisu imali svest o značaju voda i svest o ugroženosti od voda. Ja insistiram na tome iz prostog razloga jer moramo da se borimo. Klimatske promene su takve da moramo mnogo da ulažemo u sistem prevencije i moramo da se borimo na ovaj način.
Što se tiče upravljanja na osnovu hidrografskih slivova, to je jedna od suština ovog propisa, ovih izmena i dopuna Zakona o vodama. Ja sam danas nekoliko puta u toku rasprave naglašavao zašto je to važno, pre svega da bi na kvalitetan način upravljali jednim vodotokom.
Što se tiče životne sredine, tu nam nisu postavljena merila u ovoj oblasti. Jedno od četiri oblasti za koje je Ministarstvo poljoprivrede zaduženo u postupku pregovaranja sa EU je, između ostalog, i poglavlje 27 koje se tiče životne sredine. Tu je neophodno još samo završiti akcioni plan i mi smo spremni za otvaranje ovog poglavlja. Biće najteže poglavlje, teško poglavlje će biti, ali to je poglavlje koje je jako, sa aspekta kapaciteta, spremno da bude otvoreno.
Što se tiče ostalih stvari, mislim da je sve u ovom ministarstvu važno, ne zna se šta je važnije od čega, da li poljoprivreda, da li vodoprivreda, da li priča o vodama, tako da svoje prioritete u pogledu voda mislim da smo jasno iskazali kandidujući ovo danas na današnjoj sednici. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, zahvaljujem se na svim vašim današnjim istupanjima. Ako me dobro vid služi, a mislim da me još uvek služi, imali smo nepunih 12 sati rasprave o ova tri predloga zakona.
Zbog javnosti i zbog svih ovde moram još jednom da ukažem da što se tiče podsticaja u poljoprivredi, sredstava u budžetu u 2017. godini će biti, više je obezbeđeno za 3,32 milijarde, u investicije će biti četiri puta više sredstava nego što je bilo u 2016. godini, dakle, negde oko 2,2 milijarde koje su namenjene za povećanje konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača. Imamo pojedine kategorije u oblasti stočarstva, gde smo povećali iznose podsticaja, uveli neke nove kategorije, imamo posle nekoliko godina prve izmene Zakona o podsticajima gde uvodimo nove mere, povećavamo podsticaje, ne idemo u suprotnom pravcu, mislim da je to jako važno reći. Posebno bih još jednom apostrofirao mere koje su usmerene na mlade poljoprivredne proizvođače. Mislim da je to mera i odlučnosti ove Vlade da se upusti u borbu sa svim onim problemima koji postoje u devastiranim područjima.
Što se tiče IPARD sredstava i procedura, tu je sve rečeno. Mislim da trošiti reči ponovo na to nema ni smisla.
Želim još jednu stvar da kažem, da se to podcrta, mi ćemo u aprilu biti spremni da pozovemo reviziju da dođe da nas akredituje. Mislim da je to jako važno reći, da se ne bi stvarala bilo kakva sumnja. Čuli smo već da je u aprilu neko spominjao i konkurse.
Ja sam se trudio danas ceo dan da saslušam sve one koji su imali šta da kažu, a imalo se dosta toga čuti i zahvalan sam svima.
Što se tiče konkretnog pitanja koje je bilo postavljeno malopre, mi ćemo proveriti sve navode u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju i Pravilnikom o kontroli kvaliteta mleka. Samo jedna stvar, jedna ispravka, ne znam da li znate, a trebalo bi da znate, to mleko o kom ste pričali, brend „Dukat“ je u vlasništvu francuske kompanije „Laktalis“, isto kao i „Somboled“ i nema nikakve priče, ne želim ni da komentarišem ono što ste govorili.
Želim jednu stvar da vam kažem na kraju, da postoji jasno opredeljenje Vlade Republike Srbije i premijera tokom ekspozea i danas tokom ovih zakona, da poljoprivredu postavimo na jedno od centralnih mesta, a to se videlo i kroz nedavno usvojeni budžet, kroz više sredstava, i to je mera naše opredeljenosti da stvari u poljoprivredi guramo na bolje. Hvala vam puno na današnjoj raspravi.
(Boško Obradović, s mesta: Replika. Pedeset grama po svakoj flaši se krade.)

Zahvaljujem, predsedavajući.
Mislim da je dobro kada u ovom domu razgovaramo o najvažnijoj stvari, ona se tiče zapošljavanja i mislim da je dobro iskoristiti svaku priliku da podsetimo na statističke brojke koje postoje i zašto je važno zapošljavanje, i zašto je važno koristiti mere koje stoje na raspolaganju na osnovu propisa, na osnovu Zakona o ulaganjima.
Ono što bi vi trebali da znate, obzirom da ste učestvovali u ovom poslu, možda da i sami kažete da ste učestvovali u kreiranju nekih pravnih okvira, danas postoji transparentan postupak vezano za strane investitore. Mislim da je jako važno da svi akteri na političkoj sceni, počevši od predsednika Vlade, ministara, učestvuju u ovome.
Ja ću vas podsetiti na jednu stvar koju sam ja vama davno ispričao. Radilo se o jednoj američkoj kompaniji koja je imala ideju da investira na prostoru Srbije, a konkurencija nam je bila Makedonija, Bugarska, Rumunija, Mađarska. Tada je ispred makedonske Vlade 2011. godine ministar ekonomije išao direktno da pregovara, a nažalost, ja sam morao da idem tada kao gradonačelnik sam. Zamislite takvu situaciju kada nemate takvu vrstu političke podrške, ali ta investicije je došla u Srbiju.
Važno je koristiti sve instrumente koje vam pozitivno zakonodavstvo daje. Jasno je utvrđena procedura, na osnovu Zakona o ulaganjima, postoji uredba koja definiše ovakvo ponašanje i kako se odnosi prema investitorima, a savet koji postoji u okviru čitavih tih pozitivno pravnih propisa daje predlog prema Vladi Republike Srbije.
Mislim da je jako važno da zadržimo ovo kao jedan od mehanizama podrške investitorima, ne zbog novca.

Samo kratko, pre svega radi istine.
Neki dan sam gledao analizu vezanu za investitore uopšte te cifre koje se pominju, da se daje po 20.000 evra, to nije tačno, četiri hiljade i 600 ili 700 evra je prosečno davanje za radno-ekstenzivne delatnosti, o tome što ste pričali.
Neki dan sam gledao analizu za 2015. godinu i onoga što je u 2016. godini dato.
Ono što je jako važno reći, da pored radno-ekstenzivnih delatnosti, nama je neophodan i ovaj drugi sektor, o kojima ste vi malopre pričali. Ali, morate posmatrati Srbiju celu, a ne pojedinačne slučajeve.
Slažem se apsolutno da nama treba radne snage i znam za taj problem sa HR-ovima i kompletno je tu teška situacija i tu kolega Šarčević može mnogo da učini, naročito kroz ovo afirmisanje koncepta dualnog obrazovanja i uopšte saradnjom sa visokoškolskim ustanovama.
Ali, ono što morate znati, nema u svakoj lokalnoj samoupravi investitora. Mora da postoji još uvek.
Ono o čemu vi pričate je sledeća faza, to je sledeća faza u privlačenju investitora. Moramo svi, cela država da prođemo kroz ovu prvu fazu, a ne na bazi pojedinačnih slučajeva da generalizujemo stvari.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani poslanici, zahvaljujem se na prilici da koju reč progovorimo i o ovoj jako važnoj temi, životnoj sredini. Obavestiću vas samo jednu stvar, da je jedno od poglavlja gde nisu ustanovljena merila, odnosno gde imamo dobru prirodu i gde ćemo brzo otvarati poglavlja, jeste poglavlje koje se odnosi na životnu sredinu. Mislim da je to jako važno istaći, iz jednog prostog razloga što je dobar posao urađen u tom pravcu. Zeleni fond je još jedan od rezultata.
Ovo što ste rekli vezano za to koliki je kapacitet, apsolutno se slažem. Mi trenutno pravimo registar svih zagađivača, kako bismo povećali kapacitet, ali i kasnije ne samo utvrdili osnovu, nego i mogućnost naplate kod svih zagađivača. To je ono što je naša intencija.
Druga stvar koju isto tako želim da vam kažem, imali ste u jednom delu vašeg amandmana koji se tiče istorijskog otpada, mi smo predvideli posebnu lokaciju 205 miliona dinara koja će biti namenjena uklanjanju istorijskog otpada. Zašto je to važno? On mora biti u funkciji razvoja ove države i razvoja privrede. Braunfild investicije na starim industrijskim kompleksima nema bez ove pozicije, iz jednog prostog razloga. Sve je to lepo što mi kažemo da imamo mi dosta fabričkih hala u mnogo gradova, jeste, ali one nisu interesantne bilo kom investitoru, da li je u pitanju domaći kapital, strani kapital, ukoliko se ne rešimo ovog istorijskog otpada. On je jako važan da egzistira kao pozicija i mislim da ste to dobro prepoznali i da ste kroz ovaj amandman intervenisali.
Ono što isto tako želim da istaknem, a što niste zbog vremena verovatno koje ste imali mogli da primetite, to je da smo vezano za monitoring vazduha po prvi put utvrdili sredstva u iznosu od 40 miliona, da se krene sa kvalitetnom kontrolom vazduha na prostoru Srbije, a kroz Agenciju za zaštitu životne sredine. To je jako važno i to je jako važna mera zbog zdravlja stanovništva.

Zahvaljujem se.
Imao sam mnogo toga da kažem, ali vidim da je ovde bila intenzivna rasprava između poslanika. Samo nekoliko stvari želim da ukažem. Nulta tolerancija je na GMO useve, i to je na osnovu naših propisa tako, i naše fitosanitarna inspekcija je pre neki dan 11 hektara, gde je postojao dokaz da se radi o GMO usevima, uništilo, na prostoru Mačve, i na prostoru Sreman. To je ono što je činjenica i zato nam treba dobra inspekcijska služba.
Druga stvar što želim da kažem, činjenica je da u kontroli kvaliteta mleka moramo da radimo mnogo, jer je to jedna od osnovnih namirnica koja se pojavljuje u domaćinstvima. Mi smo spremili set izmena Zakona o bezbednosti hrane i zaštiti bilja, kako bismo taj sistem unapredili. Činjenica je da je 590 miliona evra naš izvoz voća van Srbije. Pre svega, mislim na EU i na Rusiju. Bilo je pojedinačnih iskakanja iz sistema, ali zajedno sa ruskim kolegama i sa kolegama iz EU gledamo da taj sistem upeglamo, i od 15. septembra ove godine, mi apsolutno pratimo svaki tok pošiljke od proizvođača do onoga gde se voće distribuira na prostoru Rusije, i to je ono što je dobro. Verujte mi, da imamo u ovom delu problema, ne bi naše voće i povrće niko hteo da primi. I u tom delu idemo jako dobro.
Ono što ste dobro primetili, jeste sistem nacionalne referentne laboratorije. Tu moramo dosta uradimo i zato ćemo ići na formiranje nacionalnog saveta za bezbednost hrane i dalje u sistemu kontrole kvaliteta mleka, kao jedne od najvažnijih namirnica koje se pojavljuju, pogotovo zbog starosne populacije i zbog dece.