Zahvaljujem.
Ovde imamo nekoliko pitanja, nekoliko čini mi se pogrešnih tumačenja cifara. Ono što je istina, podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju su 27 milijardi i 495 miliona i 999, što je oko 2,5 milijardi više nego što je bilo predviđeno u budžetu za 2016. godinu. Moram reći da budžet Ministarstva je veći za 8,11%, nego što je bio u prethodnoj godini. Imamo prekinut negativan trend umanjenja sredstava i imamo prvi put značajno povećanje.
Ono što vam isto tako moram reći da nisu samo podsticajna sredstva ono što je sadržano u poljoprivredi. Tu imamo još dodatnih izdataka koji se tiču upravljanja poljoprivrednim zemljištem, upravljanja vodama, bezbednosti hrane, veterinarstvo i fitosanitarne politike. Isto tako, nadzor koji se tiče poljoprivrede, tako da taj volumen sredstava je mnogo, mnogo veći.
Činjenica da mi u ovom trenutku u samom budžetu Ministarstva u odnosu na 916 milijardi je 4,78%. Vi ćete onda meni reći da tu treba izbiti životnu sredinu. Ali, ja vam mogu reći još jednu stvar koja nije sadržana u rashodnoj strani, nego nam je dato pravo ukoliko budemo realizovali projekte u oblasti navodnjavanja, a tiče se Abu Dabi fonda i 14 projekata koji će biti realizovani već od januara meseca. Kroz ovaj projekat mi ćemo imati dodatnih 3,6 milijardi koje će biti implementirane tokom 2017. godine.
Intencija Ministarstva, zajedno u saradnji sa Ministarstvom finansija je da povećavamo nivo sredstava koja su sadržana u okviru Ministarstva poljoprivrede i životne sredine. Ja mogu samo da vam kažem da nisu podsticajna sredstva jedino ono što su izdvajanja za poljoprivredu.
Drugo pitanje koje je bilo vezano za zemljoradničke zadruge, da, sutra je godišnjica, sutra oni to obeležavaju u Novom Sadu. Mi imamo 80 novih zadruga koje su formirane na osnovu novog Zakona o zadrugama i u merama koje su bile sadržane u 2016. godini, koje je Vlada inicirala, propisane su posebne pogodnosti ukoliko zadruge apliciraju za određena sredstva u oblasti investicija.
Isto tako, taj volumen sredstava je predviđen i kod kreditiranja, u znatno većem iznosu nego kada je reč o poljoprivrednim gazdinstvima. Mi ćemo naročito potencirati priču o zadrugarstvu u 2017. godini i pokušati da objasnimo svima da udruživanje je, kako da kažem, udruženja građana imaju jednu svoju svrhu, a zadrugarstvo je oblik i proizvodne grupe su oblici koje treba da potenciramo u budućnosti kao nešto što stvara dodatnu vrednost.
Udruženja su u redu, ali za rasprave i za nametanje određenih tema u oblasti poljoprivrede, ali priče o zadrugarstvu i priče o udruživanju kroz taj oblik je u stvari ono što nama treba kao poljoprivredi. Ono što nama predstavlja veliki problem, to je terminološko određenje zadruge. Ona ima veliku tradiciju, ali je jako devastirana od devedesetih godina. Pojedini poljoprivredni proizvođači kada čuju za termin zadruga, najčešće misle da dođe do dezintegracije imovine. Složićete se vi sa tim šta se sve dešavalo devedesetih i posle 2000. godine.
Ali, nama šta treba, to je udruživanje ljudi da bi ostvarili veću vrednost tako što se udružuju da nabavljaju mehanizaciju, da nabavljaju repromaterijal kako bi njihovi troškovi bili što manji. To je intencija ove Vlade i to je intencija ovog Ministarstva u 2017. godini.

Još jednu dodatnu napomenu sam dužan. Mi možemo da trošimo onoliko novca koliko u državi ima i to je ono što je istina. Istina je isto tako da je došlo do povećanja budžeta za poljoprivredu za 2017. godinu i to su činjenice, složićete se, 8,11% imamo više.
Isto tako, pred vama će se vrlo brzo naći zakoni koji će dati pravni okvir za politiku podsticaja u 2017. godini. Vi ste pričali o podsticajima koji su egzistirali u prethodnoj godini. Naravno da ćemo pažnju obratiti na one delove poljoprivredne proizvodnje koji na tržištu imaju dobre perspektive, na srednji i duži rok.
Moram isto tako da naglasim da kao nikada do sada imamo sredstva koja su predviđena za investicije u poljoprivredi. Nama je ideja da sa četiri puta više sredstava, koliko ćemo imati za investicije u poljoprivredi, nego što je to bilo u budžetu za 2016. godinu, pokušamo da povećamo konkurentnost.
Samo ću jedan apsurd navesti ovde. Nema tu kolege poslanika iz Koceljeve. Imamo jednu apsurdnu situaciju. Voćarski kraj, retko gde se proizvodi toliko voća kao tamo u tom kraju Koceljeva – Osečina. Ima u Blace, ima u Merošini, ima u Smederevu, ima na Fruškoj Gori, a ja kažem – jedan od krajeva koji je najizdašniji.
Vi ste imali jedan apsurd – sedam novih traktora za pet godina. Mi ćemo kroz podsticajne mere, koje ćemo kroz podzakonske akte implementirati, predvideti nabavku ove vrste mehanizacije kako bismo povećali konkurentnost tih ljudi, da ti ljudi mogu na kvalitetan način da se bave tom svojom poljoprivrednom proizvodnjom.
Isto tako, imaćemo i mere koje su usmerene na mlade poljoprivrednike, kako bismo devastirana područja na neki način uspeli da zaštitimo i da ih dodatnom poljoprivrednom proizvodnjom oplemenimo.
Ono što mogu da vam kažem, jeste da nama predstoji isto tako jedan, ja se nadam, dobar izvor prihoda u 2017. godini, a to su resor IPARD-a. Uradićemo sve kako bismo i za meru jedan, koja se tiče poljoprivrednika, i za meru tri, koja se tiče prerađivačkog sektora, učinili dostupnom i konačno i taj izvor finansiranja implementirali u srpsku poljoprivredu.

Poštovani narodni poslanici, poštovnai gospodine Miletiću, zahvaljujem se na ovoj seriji pitanja koja su vezana za poljoprivredu.

Imali smo prilike tokom boravka u Nišu da budemo u dosta lokalnih zajednica, tamo gde sam čuo da vrlo često je malo ljudi dolazilo. To su opštine koje uglavnom imaju karakter nerazvijenosti, ogroman karakter nerazvijenosti, spadaju u četvrtu grupu lokalnih samouprava, Gadžin Han, Bela Palanka, Svrljig.

Konkretno, što se tiče stočarstva, namera Ministarstva u 2017. godini jeste da nastavi sa politikom podsticanja ove grane naše poljoprivredne proizvodnje. Mi trenutno, zajedno sa međunarodnim finansijskim institucijama, radimo analizu mera koje su bile implementirane u 2014, 2015. i 2016. godini.

Ideja nam je na bazi toga da do polovine novembra predložimo mere koje će jačati konkurentnost, one koje će poboljšati stanje u srpskom stočarstvu i koje će povećati i kvalitet proizvodnja i samim tim konkurentnost. Ono što je nesumnjivo da mi u ovom trenutku nemamo dovoljno stočnog fonda i da moramo da radimo dosta na tom planu. Ideja nam je da razvijemo i prerađivačke kapacitete u ovom delu poljoprivredne proizvodnje, a zbog toga nam je neophodna dovoljna količina stočnog fonda, bilo da je u pitanju svinjarstvo, bilo da je u pitanju govedarstvo, ovčarstvo ili kozarstvo.

Što se tiče samog Svrljiga i vaše lokalne zajednice, bilo nam je veliko zadovoljstvo da vidim na koji način lokalna samouprava zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede podstiče ovaj sektor, ali moram da vam kažem jednu stvar koju ste me pitali onde vi i predsednica opštine, a što se tiče mlekare koja, odnosno pogona koji postoji na vašem području i vaše zabrinutosti i zabrinutosti građana Svrljiga, da li će taj pogon egzistirati, mogu sada da vam dam na ovaj način odgovor, taj pogon će ostati i funkcionisaće i to će biti na korist meštana Svrljiga.

Što se tiče svih ostalih nerazvijenih opština koje egzistiraju na prostoru juga Srbije, ne samo oblasti stočarstva nego voćarstvo i povrtarstvo predstavljaju dobre izglede imaju na srednji i duži rok na svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda. Ono što treba vama da bude cilj, ideja, san o kome sanjamo jeste da ne budemo samo prodavci, sirovine koja ima kvalitet da ne prodajemo jeftino na tržištu. Nama treba ideja da bude da podižemo prerađivačke kapacitete, tamo gde ćemo moći te poljoprivredne proizvode da obradimo i kao takve sa većom dodatnom vrednošću da izvezemo i napravimo korist, i za poljoprivrednog proizvođača, i za prerađivača, a isto tako i državu kod viška poljoprivrednih proizvoda koje ona izveze.

U 2017. godini, posebno u pojedinim delovima agrarne politike isticaćemo nerazvijene opštine i veću količinu subvencija u tom pravcu, ali imaćemo jednu novu stvar koju nismo imali i o kojoj se malo govori, to je priča o Beloj Palanci, priča o Svrljigu, priča o Babušnici i priča o lekovitom bilju koje tamo ima tradiciju i ima resurse i koji već postoje, naročito u Beloj Palanci koja spada u jednu od najrazvijenijih opština. Mi ćemo gledati da instaliramo mere agrarne politike u ovom delu koja će pomoći razvoj tog dela, a ne samo podizanje zastave nego i prerađivačkih kapaciteta.

Što se tiče zadrugarstva vi ste bili svedoci da je Vlada Republike Srbije u 2016. godine, podsticala sa većom količinom sredstava one kapacitete koji su bili razvijeni u obliku zadruga i davala veće finansijsku potporu to nam je namera da radimo i u 2017. godini, s tim što moram da naglasim da je 180 zadruga registrovano novih na osnovu novo donetog Zakona o zadrugarstvu.

Moram da kažem jednu stvar koju sam video ovih dana kada smo bili, prekjuče valjda kada smo bili na prostoru ovih pet okruga i razvoja projekta „frucen beriz„ koje je Ministarstvo poljoprivrede zajedno podržalo sa Danskom vladom gde su zadrugari se udružili i počeli da podižu zasade jagode. Znači, stvar kreće da živi. Istu stvar imamo u Arilju sa podizanjem hladnjača gde zadruge podižu hladnjače.

Nama je to cilj, da razvijemo priču oko zadrugarstva, ali tu imamo mnogo problema, mnogo naroda je prevareno sa zadrugama 90-ih godina, krajem 80-ih. Mnogo je onih koji, čiji su poslovi bili ugroženi i čija egzistencija je bila uništena sa propalim konceptom zadruga istovremeno. To je nasleđe sa kojim moramo da se borimo i naše Ministarstvo namerava da afirmiše ovaj princip iz jednog prostog razloga, jer bez razvijene kooperative malo da možemo uraditi u poljoprivrednoj proizvodnji i u prerađivačkom delu. Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedavajući, kolege narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, mislim da smo u prethodnim izlaganjima čuli puno toga vezanog za konkretna rešenja predviđena zakonom o lokalnoj samoupravi i zakonom o lokalnim izborima, kao i za ova druga dva zakona kojima se uređuje materija vezana za položaj lokalnih jedinica.
Hteo bih nekoliko stvari da kažem iz ugla poslaničke grupe kojoj ja pripadam, DSS - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica, vezano za rad lokalnih samouprava i, uopšte, za značaj teme koja se danas nalazi pred nama.
Mislim da je i u prethodnom periodu, u prethodnih nekoliko slučajeva, kada su donošeni zakon o lokalnim izborima i zakon o lokalnoj samoupravi, bilo dosta bure oko njihovog usvajanja. Danas vidim visok stepen odgovornosti velikog broja poslanika, koji su svesni položaja i značaja jedinica lokalne samouprave, koje su i te kako bitne u sistemu funkcionisanja čitave državne vlasti.
Mislim da smo imali velikih problema u prethodnom periodu, uopšte, u svemu što je vezano za pitanje države i za druge važne teme koje su se nalazile na dnevnom redu u prethodnih 10-15 godina, tako da smo nekako stavljali u kraj lokalne samouprave, odnosno, želeli smo da na jedan drugačiji način uredimo položaj jedinica lokalne samouprave. Konačno, iz ovih prethodnih izlaganja, vidim da imamo jedinstvo i da smo svesni koliko su značajne jake lokalne samouprave, koliko je značajna jedinica lokalne samouprave kao stub postojanja jedne jake države Srbije.
Hteo bih nekoliko stvari da kažem. Šta danas lokalne samouprave mogu da rade i šta je to predviđeno zakonom o lokalnim samoupravama u pogledu njihovih nadležnosti?
To je pobrojano u zakonu o lokalnoj samoupravi, kroz nekih 39 nadležnosti kojima su predviđene različite oblasti društvenog života, počevši od infrastrukture, kulture, sporta, urbanističkog razvoja i svega ostalog. Ali, posao lokalnih samouprava ima jedan drugačiji vid, i to onaj najznačajniji, a to je da pokreću, da čine boljim život građana koji žive u tim jedinicama lokalne samouprave, da im donesu nova radna mesta, da pomognu zaposlenost svih građana jedne lokalne samouprave. To je najvažniji posao.
To je posao koji stoji pred svima nama, to je osnovni posao i ovih lokalnih samouprava koje sada funkcionišu, i onih lokalnih samouprava koje će biti izabrane za nekoliko meseci. Sve ove nadležnosti treba staviti u jednu funkciju, a to je da život građana bude još bolji i da približimo lokalne samouprave građanima, sve one funkcije i nadležnosti koje su stavljene pred lokalne samouprave. Jer, džaba sve ako lokalne samouprave nisu na usluzi građanima, ukoliko građani teško ostvaruju svoja prava predviđena Ustavom i zakonima, džaba nam sve što smo radili.
Mislim da jedinstvo koje smo pokazali u današnjoj raspravi može da nam ulije nadu u stabilnost lokalnih samouprava, koja će biti, nadam se, u narednom periodu još izraženija. Trudili smo se u prethodnom periodu da to uradimo. Trudićemo se još više, jer to je obaveza svih nas, kako onih koji su izabrani kao predstavnici lokalnih vlasti, tako i nas, narodnih poslanika, jer, u krajnjoj liniji, mi donosimo ove zakone, između ostalog, i ovaj set zakona vezan za lokalne samouprave.
Veoma je važno da nam jedna stvar svima bude jasna. Moramo da imamo odgovorne lokalne političare. Moramo da imamo stabilnost, da nemamo sukobe između različitih organa lokalne samouprave, kao što ih je u pojedinačnim slučajevima bilo.
Prethodni zakon o lokalnoj samoupravi je napravio jedan korak u decentralizaciji. Ovim zakonom idemo još jedan korak dalje, jer želimo jake jedinice lokalnih samouprava.
Stoga je veoma bitno što ćemo za nekoliko meseci imati proveru poverenja svim političkim strankama na lokalnim izborima, jer će građani dati svoj sud o tome da li je neko dobro radio ili nije. U krajnjoj liniji, treba da se lokalni izbori svedu na to da li je građanima u jednoj lokalnoj samoupravi bolje, da li su im bolje ulice, da li su im bolje škole, da li su im bolji vrtići, da li im je bolja komunalna infrastruktura, da li imaju dovoljno posla, dovoljno radnih mesta za sve one koji žele da rade. To je ono što treba da uradimo u narednom periodu i to je posao koji stoji pred svima nama.
Što se tiče same decentralizacije, mnogo se otišlo u tom pravcu. Malopre je govorio ministar i u vezi s Evropskom poveljom. Otišli smo još korak dalje, pre svega, iz razloga što želimo jake lokalne samouprave. Nadam se da će one iz dana u dan biti sve jače i jače.
Ne bih dužio previše, nego bih hteo da ukažem još na jednu stvar. To je, pre svega, vezano za donošenje zakona o imovini lokalnih samouprava. Ukoliko uspemo da u 2008. godini donesemo zakon o imovini lokalnih samouprava, nadam se da postoji izrazita volja svih poslaničkih grupa da idemo u tom pravcu i ispunimo svoju ustavnu obavezu, kao što to činimo i sad, poštujući Ustav i Ustavni zakon, donoseći set ovih zakona, mislim da će to biti snažan zamajac lokalnim samoupravama vezan za njihov privredni razvoj, jer to je ono što Srbiji treba, to je ono što je potrebno svakoj lokalnoj samoupravi.
Ako urbanistički rešimo lokalne samouprave, ako vodimo uspešnu politiku građevinskog zemljišta i ako imamo imovinu lokalnih samouprava prema kojoj se odgovorno ponašamo, prema kojoj svaki pojedinac mora odgovorno da se ponaša i iza koje stoji odluka većine u SO, ma kakva bila, bilo relativna, bilo apsolutna, predviđena zakonom o imovini lokalnih samouprava, to će biti značajan podsticaj kako domaćim, tako i stranim investicijama, i to je ono što nam je potrebno.
Samo na još jedan aspekt ove problematike bih se osvrnuo, a to je zakon o teritorijalnoj organizaciji, koji nam je doneo 19 novih gradova, 19 novih centara, koji će kroz posebne zakone, koji će biti doneti u Narodnoj skupštini, biti ojačani. To treba da budu centri u okviru kojih će se razvijati čitava područja. Moramo voditi računa o ravnomernom regionalnom razvoju, uopšte, o regionalnoj razvijenosti, i nadam se da ćemo kroz ovaj koncept postojanja gradova uspeti da odgovorimo ovom izuzetno važnom zadatku, da će ovi gradovi uspešno ispuniti obaveze koje se stavljaju pred njih.
Zamolio bih vas, predstavnike s desne i s leve strane ove govornice, da, kao što će to uraditi DSS, NS, odnosno naša lista koja nosi ime predsednika ove vlade, koja je zdušno stala iza ovog zakona, svi stanemo iza njih kako bismo dobili jaku i modernu samoupravu, koja će biti na usluzi građanima, koja će zadovoljiti sve njihove potrebe.
Još vas jednom pozivam da u danu za glasanje glasate svi za ovaj zakon. Hvala vam puno.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, a želeo bih ovom prilikom da se obratim i građanima Srbije koji prate prenos ove sednice. Sigurno da je reč o izuzetno važnoj temi, koja zaokuplja pažnju srpske javnosti u poslednje vreme, tako da bi trebalo da obratimo izuzetnu pažnju na ono što se danas nalazi na dnevnom redu.
Pred nama se nalazi zakon o predsedniku Srbije i zakon o izborima za predsednika Srbije. Zbog čega mi danas raspravljamo o ovim zakonima? Pre svega, zbog Ustava Republike Srbije koji je donet u novembru 2006. godine, zbog Ustava za koji je glasao najveći broj narodnih poslanika, i oni poslanici koji danas govore u prilog donošenja zakona o predsedniku Srbije, kao i oni poslanici koji sa leve i desne strane sale kažu da imaju neke zamerke na predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu, bilo s pravom, bilo bez prava, ali svako ima pravo da govori o ovim predlozima zakona na način na koji misli da treba da govori.
Ono što je najvažnije, 8. novembra 2006. godine Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Ustav Republike Srbije, napravila distancu u odnosu na Ustav iz 1990. godine, koji je bio Ustav jednog drugog vremena. Jednostavno, vreme nosi sve pred sobom, društvene promene čine svoje, pa je bilo vreme da se donese i novi Ustav. Zahvalan sam svim narodnim poslanicima u prethodnom sazivu i svim građanima Srbije koji su na referendumu dali pozitivan signal za promenu Ustava Srbije, jer to je ono na čemu je DSS insistirala svih ovih godina, a imala je i veliku podršku od svih stranaka u Skupštini Republike Srbije.
Odnos DSS-a prema institucijama je davno poznat. Poznat je, pre svega, zbog onih problema koje smo imali tokom 2002. i 2003. godine, upravo sa ovom institucijom predsednika Srbije. Čisto da napravimo jednu malu ekskurziju u prošlost - šta se to uopšte dešavalo tih godina.
Imali smo tokom 2002. i 2003. godine nekoliko izbora za predsednika Srbije, koji su bili neuspešni. Nismo imali predsednika Srbije. Imali smo izuzetno veliku krizu i nekih drugih institucija. Takva stvar više ne sme da se desi u Srbiji i upravo će donošenje ovog zakona o predsedniku Srbije i zakona o izboru predsednika Srbije omogućiti da ovakvu situaciju više nemamo i da, na svu sreću, u narednom periodu razmišljamo samo o tome ko će nam biti predsednik, da biramo najbolje kandidate, one kandidate koji Srbiju zajedno sa ostalim državnim institucijama mogu da vode napred, i da se više ne bavimo time da li ćemo imati jednu instituciju ili je nećemo imati.
Što se tiče same materije koja reguliše problematiku predsednika Srbije, do sada je postojalo jedno šarenilo propisa u okviru kojih je obrađivana čitava ova materija. Ovaj put, zakonom o predsedniku Srbije i zakonom o izborima za predsednika Srbije, ova materija se uobličava na jedan zadovoljavajući način, prihvatajući ono što je sadržano u Ustavu Republike Srbije kao sveto pravilo koje se kasnije razrađuje kroz pojedine odredbe jednog i drugog zakona.
Ustavom Republike Srbije ustanovljen je parlamentarni sistem podele vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu koja je, na neki način, podeljena između predsednika Srbije i Vlade Republike Srbije. Ustavom Republike Srbije definisani su položaj i nadležnosti predsednika Srbije. Što se tiče samih nadležnosti, one su definisane u članu 112. Ustava Republike Srbije, gde se predsedniku Srbije u nadležnost daje da predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, ukazom proglašava zakone, predlaže Narodnoj skupštini kandidate za predsednika Vlade i brojne druge nadležnosti koje su tu sadržane. Ovim zakonima se na detaljniji način razrađuje ova materija i pokušavaju se ustanoviti pravila vezana za jednu od najvažnijih državnih institucija u našoj zemlji.
U drugim zemljama je različita pravna praksa, na koji način je regulisana ova materija. Negde je ona skoncentrisana u jedan jedinstveni zakon o predsedniku države, negde je razbijena na dva zakona, kao što je to slučaj sada kod nas, negde čak postoji više zakonskih tekstova, postoje čak i zakoni koji govore o pravima bivših predsednika republika - na koji način je uređen njihov položaj, njihova prava i njihove obaveze. Ali, ovde je ova materija sažeta na jedan sistematičan način u dva zakona i mislim da, kada govorimo o ovim zakonima, pre svega treba govoriti o nekoliko različitih oblasti koje su regulisane.
Pre svega, svojstvo mandata, nadležnosti koje su definisane Ustavom, a kasnije u odnosu prema Narodnoj skupštini Republike Srbije one razrađene u zakonu o predsedniku Srbije, uslovi koji su potrebni za vršenje funkcije predsednika Srbije i njegovih nadležnosti, i tu je najveća oblast koja je definisana ovim predlogom zakona o predsedniku Srbije i tu će Narodna skupština najviše uraditi u tom delu regulisanja ove oblasti. Isto tako, u ovom zakonu se govori i o pravima predsednika Srbije po prestanku mandata. Izborna pravila su sadržana u ovom drugom zakonu, u zakonu o izborima za predsednika Srbije i, dakle, obuhvaćena je čitava materija.
Kada govorimo o specifičnostima zakona o predsedniku Srbije, treba se koncentrisati na nekoliko tema da ne bi ovde puno vremena oduzimali. U raspravi po amandmanima ćemo sigurno imati prilike da se osvrnemo na svaku oblast kojom je definisan zakon o predsedniku Srbije. Ovde bih se, pre svega, zadržao na nekoliko instituta. Pre svega na zakletvi koju polaže predsednik Srbije, na prestanku mandata predsednika Srbije i na pravima predsednika pošto mu prestane mandat.
Što se tiče same zakletve, izuzetno značajnu stvar predstavlja činjenica da zakletva ima konstitutivan značaj. Dakle, mandat počinje da teče onog trenutka kada predsednik Srbije položi zakletvu. To je definisano u članu 10. stav 3. Predloga zakona i na ovaj način je, u stvari, predviđeno uvođenje predsednika u mandat. Isto tako, predviđene su neke situacije koje u praksi mogu da se dese. U slučaju kada, na primer, Narodnoj skupštini Republike Srbije prestane mandat, kad poslanicima prestane mandat ili se, jednostavno, Skupština ne nalazi u redovnom zasedanju, predviđena je i mogućnost okupljanja narodnih poslanika upravo iz razloga nužnosti, neophodnosti da predsednik Srbije položi zakletvu, zakletvu koja je sadržana u članu 114. Ustava Republike Srbije, o kojoj je malopre govorio moj kolega Petković. Ne bih se više zadržavao na tome, ali ta zakletva je veoma bitna za sve nas i mislim da na njoj treba svi da insistiramo. Izvinjavam se kolegi Rakovcu, kaže da je i on govorio o tome.
Što se tiče prestanka mandata, treba napomenuti da za to postoji nekoliko mogućnosti. Jedna je istek mandata, odnosno istek od pet godina, protekom pet godina od polaganja zakletve, što je jedan od najprirodnijih načina za prestanak funkcije predsednika Republike Srbije, sa određenim izuzecima, kada predsednik, eventualno, bude u nekom drugom mandatu izabran.
Više bih pažnje posvetio situaciji kada se podnese ostavka od strane predsednika Srbije i kada dođe do razrešenja predsednika Srbije. Što se tiče podnošenja ostavke, ova materija nije jasno regulisana Ustavom i ona se na bliži način definiše zakonom o predsedniku Srbije. Pre svega, u pogledu lica kome se upućuje eventualna ostavka od strane predsednika Srbije, a u zakonu je predviđeno da to bude predsednik Narodne skupštine, i načina na koji će se to vršiti, putem upućivanja ostavke u Narodnu skupštinu preko redovnih instrumenata kao što je pisarnica. Dakle, da nema eventualnih nepoznanica na koji način se ostavka podnosi, pre svega zbog mogućnosti eventualnih zloupotreba, mogućnosti nerazumevanja, nesporazuma - kada nastupa momenat kada je predsednik Srbije podneo ostavku.
Druga stvar koja je izuzetno važna je instrument razrešenja. U situacijama kada određeni broj narodnih poslanika podnese inicijativu da je predsednik Srbije prekršio Ustav, Ustavni sud ima obavezu da se oglasi. Ukoliko Ustavni sud smatra da je izvršena povreda Ustava, onda je potrebna dvotrećinska većina narodnih poslanika da bi se predsednik Srbije razrešio. Definiše se i situacija ukoliko Ustavni sud, na primer, okarakteriše da nema povrede Ustava od strane predsednika Srbije, onda se uopšte i ne ide u dalji postupak vezan za razrešenje predsednika Srbije.
Na kraju, rekao bih jednu stvar koja je bitna pre svega zbog institucije predsednika Srbije, ne gledajući ko je danas predsednik Srbije, ko je bio predsednik Srbije, ko će biti predsednik Srbije u nekom narednom periodu. Mislim da institucija predsednika Srbije predstavlja izuzetno važnu državnu funkciju, o kojoj moramo svi voditi računa. On je isto tako važan, taj institut, kao što su važni i određeni državni simboli, kao sve ono što reprezentuje Republiku Srbiju.
Možda je broj normi koji je u toku prepodnevne rasprave bio osporavan, vezan za prava predsednika Republike pošto mu prestane mandat, možda ima čitava ta priča svoju realnu podlogu, ali mislim da treba da se koncentrišemo na jednu stvar: predsednik Srbije predstavlja onaj element koji reprezentuje državno jedinstvo Republike Srbije. Mislim da, u tom smislu, treba da o licima koja su bila predsednici Srbije vodimo računa jer tako, na taj način, štitimo državu Srbiju, štitimo njene institucije.
Isto tako treba da štitimo i druge institucije jer, ako nema institucija nema ni države, a imali smo u prethodnom periodu situacija kada smo bili u takvoj poziciji.
Ne dajmo da Srbija više ikada bude bez ijedne institucije. To je ono za šta se DSS sve ovo vreme zalaže i za šta zahtevamo vašu podršku prilikom donošenja ovih zakona. Hvala vam puno.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Sigurno je da su ovaj amandman, o kome je malopre bilo reči, o kome je govorila naša koleginica, gospođa Vjerica Radeta, i ova dva amandmana koje su podneli predstavnici LDP-a u vezi, kao i da je materija o kojoj oni govore izuzetno bliska, ako ne i identična.
Ovde samo treba naglasiti jedno, da – kada se donose odluke o zahtevima, kada je reč o ustavnoj žalbi i pojedinačnim zahtevima, da li radi pojedinca ili odluke nekih privrednih organizacija ili bilo koga drugog, može vrlo često pojedinac da ima problema usled objavljivanja takve odluke od strane Ustavnog suda, bilo u ''Službenom glasniku'', bilo u nekom drugom glasilu o kome je reč u Predlogu zakona o Ustavnom sudu.
Sigurno je da u nekim elementima o kojima ste pričali imate pravo. Ja bih, pre svega, sugerisao Ministarstvu pravde nešto u ovom smislu, kada kasnije bude ovo razmatrao u praksi, pošto je ovo izuzetno važno zbog stručne javnosti, jer odluke Ustavnog suda su veoma bitne i svi mi koji se bavimo pravom u pojedinim trenucima smo nailazili na ovakve odluke i izvlačili neke svoje pojedinačne sudove o tome. Nemamo takav amandman, ali, možda bi trebalo razmišljati kroz praksu, eventualno, o nekim kriterijumima vezanim za objavljivanje takve pojedinačne odluke po ustavnoj žalbi.
To sam samo hteo da ukažem, eventualno, treba o tome razmišljati, jer ovo je izuzetno važna materija, a ove amandmane, u ovom obliku, po mom mišljenju, ne bi trebalo prihvatiti, tako da pozivam ostale kolege narodne poslanike da ne prihvate ovaj amandman. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Poštovani članovi predsedništva, predstavnici Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, kada govorimo o ova tri zakona, koja imaju karakter međunarodnih sporazuma, hteo bih na prvom mestu da istaknem značaj i važnost zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o olakšanoj proceduri za izdavanje viza.
U toku današnje rasprave čuli smo veoma puno razloga zašto treba glasati za potvrđivanje ovog sporazuma, odnosno zašto izglasati ovaj zakon. Sigurno da sve moje kolege poslanici koji su govorili u prilog tome imaju pravo i iz tog razloga poslanici DSS će u danu za glasanje podržati predloge ovih međunarodnih sporazuma.
Isto tako čulo se sa različitih strana i o nekim nedostacima koji stoje iza ovih međunarodnih sporazuma. Ja bih pre svega hteo da govorim o onim pozitivnim stvarima. Hteo bih da govorim o onim stvarima koje su bitne za građane Republike Srbije, a sigurno da su svi građani Republike Srbije, neki u manjoj, neki u većoj meri, osetili u prethodnim godinama šta znači stajati u redu ispred ambasade, šta znači prikupljati dokumentaciju da biste dobili vizu za bilo koju zapadnoevropsku zemlju, a sve u cilju da biste ostvarili svoj neki posao ili se susreli sa svojom porodicom, kao i ostvarili neki poslovni kontakt ili bilo šta drugo.
Zašto ove sporazume treba prihvatiti? Treba ih prihvatiti iz nekoliko razloga. Pre svega, zato što nam otvaraju put ka takozvanoj beloj šengenskoj listi, zato što predstavljaju deo procesa evropskih integracija, zato što najveći deo građana Republike Srbije podržava proces evropskih integracija, zato što najveći deo građana Republike Srbije želi da putuje i želi slobodno da se kreće. To su razlozi, zašto treba glasati za ovaj sporazum. Mislim da ovi razlozi predstavljaju sasvim dovoljan osnov zašto bi svi u danu za glasanje trebalo da podrže ove predloge.
Osnovna svrha donošenja ovog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice leži u tome da se nastoji olakšati procedure za izdavanje viza. Svi smo bili svedoci u prethodnom periodu da proces dobijanja viza nije bio nimalo lak posao. Zašto je to tako, čija je to krivica i zbog čega mi nismo to mogli da odradimo, ne bih ulazio sada u te razloge jer bi moglo o tome mnogo da se diskutuje. Jednostavno, treba da ostavimo neke stvari iza sebe i da razmišljamo o budućnosti i o Srbiji koja će živeti bolje, da razmišljamo o Srbiji koja će imati bolji privredni rast i da razmišljamo o Srbiji gde će građani biti zadovoljniji, a sigurno da ova vlada, na čelu sa gospodinom Vojislavom Koštunicom, to može da pruži.
Koji su to neki instrumenti koji su sadržani u okviru ovog predloga zakona o Sporazumu između Republike Srbije i Evropske zajednice. Na jedan jeftiniji način će građani moći da ostvaruju svoja prava na dobijanje vize i izdavaće se vize koje će značiti veći broj ulazaka. Recimo, kada bi neko želeo da ode u inostranstvo neće stalno morati da ide pred neku ambasadu da stoji tamo u redovima i da čeka na red za vizu, jednostavno, dobijaće se mogućnost za više ulazaka u inostrane zemlje u nekom dužem vremenskom periodu.
Osnov za sve ovo danas o čemu mi pričamo jeste Sporazum koji je potpisan između predstavnika Ministarstva Republike Srbije u Briselu 18. septembra ove godine i sigurno, ukoliko mi blagovremeno usvojimo ove predloge zakona, da će naši građani moći da računaju na ove olakšice od 1. januara sledeće godine.
Ali, kada govorimo o licima koja mogu da ostvare ovo pravo, ja bih pre svega izdvojio dve kategorije. Složićete se svi sa mnom, da te dve kategorije predstavljaju motor razvitka jedne moderne Srbije. Mislim da će se složiti i moje kolege iz opozicije, predstavnici SRS, predstavnici SPS i predstavnici drugih poslaničkih grupa, koje učestvuju u radu Parlamenta.
Sada ću vam reći razlog zbog čega ćete se vi složiti sa ovim –sigurno imate vlast u nekim lokalnim sredinama, u velikom broju opština na teritoriji Republike Srbije i vi sigurno imate potrebu da privlačite investicije, bilo domaće, bilo strane. Zašto to radite? Da biste poboljšali kvalitet života građana u tim sredinama. Kako mislite da građani, odnosno predstavnici lokalne samouprave mogu da ostvaruju bolje kontakte sa investitorima koji dolaze iz inostranstva i koji žele da otvore neke pogone na teritoriji tih opština i da zaposle veći broj ljudi – to je upravo cilj, koji mi želimo da postignemo da imamo jednu bolju Srbiju i jednu bolju zemlju.
Isto tako bih želeo da ukažem i na privredne kontakte koji sigurno idu u prilog tome da predstavnici svih stranaka moraju da rade na tome da poboljšaju kvalitet života građana. Želim da vas sve pozovem, pre svega, zbog građana Srbije da radimo u jednom zajedničkom interesu, a to je bolja Srbija.

Nisam želeo da stavim u bilo kakav negativan kontekst sve one koji žele dobro Srbiji, na prvom mestu. Druga stvar, ja sam, za razliku od vas, ako to vi niste, stajao u redu za vize, sasvim svesno, zato što je to bila moja volja, niko me nije terao na to. Treća stvar, mislim da je izuzetno važno da pomognemo svima kojima je ta pomoć neophodna iz bilo koje sredine oni dolazili. A, ukoliko budete glasali za Predlog ovog zakona pomoći ćete i vašim predsednicima opština da još bolje mogu da rade svoj posao.

Poštovane kolege poslanici, poštovani predsedavajući, već duže vreme pokušavamo da vratimo raspravu na izmene i dopune Zakona o osiguranju i na raspravu o amandmanima. Kao prvo, pozivam  se na Poslovnik, član 103, a hteo bih da kažem nekoliko reči o tome.
Imamo veliku potrebu za donošenjem izmena i dopunama Zakona o osiguranju. Nekoliko veoma bitnih stvari leži u ovom zakonskom predlogu. Pre svega treba da posle dve i po godine, otkako je donesen novi Zakon o osiguranju, uskladimo neke odredbe i zbog međunarodnih integracija, odnosno mogućnosti pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Jedan od amandmana koji je predložen na zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju jeste i amandman našeg kolege Nebojše Stefanovića na član 3. Predloga zakona, koji glasi - briše se.
Ukratko bih vas podsetio na to šta u osnovnom Zakonu o osiguranju, u članu 26, gde se traži brisanje jednog dela, stoji: ''Akcionarsko društvo za osiguranje osnivaju najmanje dva pravna odnosno fizička lica. Strana pravna i fizička lica mogu, pod uslovima uzajamnosti (ovo je u stvari ključni deo, gde se traži brisanje ove odredbe, odnosno brisanje ove klauzule uzajamnosti) osnovati akcionarsko društvo za osiguranje ili ulagati sredstva u akcionarsko društvo za osiguranje.''
Veoma bitna stvar koju treba naglasiti prilikom govora o ovom amandmanu našeg poštovanog kolege gospodina Stefanovića jeste da amandman ne treba prihvatiti, pre svega zbog nekoliko stvari. Navedena odredba koja postoji u Zakonu o osiguranju stoji, pre svega, zbog obaveze koje su preuzete u procesu pristupanja međunarodnim organizacijama i institucijama, a jedna od njih i Svetska trgovinska organizacija.
Ne treba vas podsećati koliko je to bitno za građane Srbije i koliko je bitno da mi svi ovde vodimo računa o pristupanju Srbije ovim međunarodnim institucijama. Tako da brisanje ove klauzule uzajamnosti, koja je sastojana u ovom amandmanu koji govori o osnivanju osiguravajućih društava, onemogućila bi Srbiji da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a sigurno da bi zbog toga građani Srbije imali mnogo štete, a isto tako i sva privredna društva koja su povezana sa procesom pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Iz tog razloga bih vas pozvao još jednom da danas govorimo o onome što je na dnevnom redu, a to su izmene i dopune Zakona o osiguranju i amandmani koji su vezani za to. Pozvao bih vas još jednom da, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, govorimo o tome i pozvao bih sve poslanike da poštuju Poslovnik kao jedan od osnovnih akata na osnovu kojih radi Narodna skupština Republike Srbije. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedavajući, povodom Predloga izmena i dopuna Zakona o državnoj upravi, vezano za član 71. i amandman koji su podnele kolege Laslo Varga i Balint Pastor, ja bih hteo odmah na početku da kažem kakvo je rešenje predviđeno izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi.
U članu 71. kaže se da ministarstva prate ustavnost i zakonitost odluka koje donesu autonomne pokrajine u svom delokrugu. Stav 2. kaže da je organ autonomne pokrajine dužan da odluku koju donese dostavi u roku od 24 sata nadležnom ministarstvu, koje je dužno da u roku od 48 sati predloži Vladi da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke ako smatra da ona nije u skladu sa Ustavom ili zakonom. Isto tako se kaže da ako Vlada u roku od 72 sata pokrene pred Ustavnim sudom postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke, Ustavni sud može do donošenja svoje odluke da odloži stupanje na snagu osporene odluke.
Postojeći Zakon o državnoj upravi na jedan drugačiji način je regulisao čitavu ovu materiju stavljanja van snage odluka organa autonomne pokrajine.
Mislim da je novi Ustav Republike Srbije otišao korak dalje, a konkretno ove izmene i dopune zakona idu još jedan korak dalje u čitavoj ovoj materiji.
Zamislite situaciju da izbrišemo stav 2. i stav 3. člana 71. Sada ću vam reći kako bi glasio taj član 71 – ministarstva prate ustavnost i zakonitost odluka koje donesu autonomne pokrajine u svom delokrugu. I ništa više. Šta ćemo onda, šta možemo da radimo? Nemamo nijednu odredbu koja govori o rokovima, onda to može da se desi za 100 godina, čitava stvar.
Ukoliko bi bio prihvaćen amandman kolega Balint Pastora i Lasla Varge, ostala bi jedna ogoljena norma koja ne bi imala svoju konkretizaciju. Ja apsolutno ne sporim činjenicu da to dopisivanje može da bude eventualni problem, ali to je neophodno. Mora postojati saradnja između Vlade Republike Srbije i organa teritorijalne autonomije, odnosno, konkretno u ovom slučaju vi govorite o AP Vojvodini, odnosno o opštim aktima koje donese Skupština AP Vojvodine. Jednostavno, ja ne mogu da prihvatim tu činjenicu da bez rokova mi možemo da funkcionišemo u ovom delu.
Imam još jedan predlog za ministarstvo, da ubuduće eventualno razmotri još jednu situaciju, a ona se može javiti kao ekstremna, a to je da možda, ukoliko se donese odluka koja stupa na snagu odmah, tu može doći do eventualnih problema.
Treba razmišljati o tome. Ja ne kažem da će to biti pravilo i da ekstrem treba uvek sankcionisati u startu, jednostavno, treba da pustimo da ove odredbe koje su predviđene izmenama i dopunama Zakona o Vladi zažive i da vidimo kakva će biti praksa, pa ako treba, Vlada će da predloži, a to mogu i poslanici, i mi ćemo predložiti jedan takav amandman, odnosno izmenu i dopunu odluke o Vladi koja će rešavati tu konkretnu situaciju.
Mislim da u ovom konkretnom slučaju nema mesta strahu koji ste vi izneli, odnosno kojim želite da obrazložite ove amandmane, jer Ustavni sud je taj koji može da odlučuje o ustavnosti i zakonitosti ove odluke, a Vlada samo služi kao neka vrsta tehničkog servisa koji prosleđuje čitavu ovu stvar Ustavnom sudu.
Pozvao bih sve kolege poslanike, iz svih poslaničkih grupa, vidim da mi neki klimaju glavom, verovatno će glasati i oni kada dođe vreme za to. Mislim da je ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o državnoj upravi u ovom delu korak napred i dajte da pustimo da idemo napred, a ne da ostavljamo normu koja nam ne znači ništa. Hvala puno.

Gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, u Predlogu zakona o državnom pečatu Republike Srbije u članu 6. stoji: "Sekretar Narodne skupštine, generalni sekretar predsednika Republike i generalni sekretar Vlade podnose zajednički zahtev za izradu državnog pečata."
Na ovaj član Zakona o državnom pečatu naš kolega poslanik Milorad Buha podneo je amandman da se član 6. menja i glasi: "Narodna skupština Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije i Ustavni sud Republike Srbije podnose zajednički zahtev za izradu državnog pečata." Isto tako, u njegovom amandmanu stoji da su organi iz stava 1. dužni da čuvaju pečat, vode evidenciju, i ostale stvari koje su navedene u pomenutom amandmanu.
Moja poslanička grupa, poslanička grupa DSS, misli da ovaj amandman ne treba prihvatiti iz sledećih razloga. Jedan od ovih razloga jeste taj koji je sadržan u stavu 1. predloženog amandmana, gde se i Ustavni sud Republike Srbije unosi u čitavu materiju koja je vezana za zakon o državnom pečatu. Čuli ste obrazloženje mojih kolega poslanika iz DSS-a zašto ne bi trebalo da se na sve akte koje donosi Ustavni sud Republike Srbije udare državni pečati.
Postoji nekoliko razloga zašto je to tako. Prvi i osnovni razlog jeste da se državni pečat udara na ona dokumenta koja su od izuzetnog značaja za državu Srbiju. Sigurno da je Ustavni sud najvažnija državna institucija koja postoji u Srbiji i sigurno da na nekim dokumentima Ustavnog suda treba da stoje ti pečati.
Tako da je predviđeno i posebnim zakonom, a videli ste sigurno da je i Predlog zakona o Ustavnom sudu u proceduri... Sigurno da ćete imati prilike i amandmanski da delujete i na ovaj zakon o Ustavnom sudu, pre svega iz nekoliko razloga. Ustavni sud donosi brojna akta, ali samo neka imaju karakter od posebne državne važnosti na koje treba da se stavi državni pečat. Ne može državni pečat da se udara na bilo koji dokument.
Kolega Markoviću, zato postoje pečati drugih državnih organa koji se udaraju na neke druge akte. Nema potrebe za ovim najznačajnijim državnim pečatom. Isto tako, ovi državni pečati se stavljaju na ona dokumenta koja imaju protokolarnu formu, to smo se složili u prethodnim diskusijama, tako da mislim da ovde nema nekih velikih problema.
Stav 2. amandmana koji je podneo Milorad Buha vezan je za to da su organi iz stava 1. ovog člana dužni da čuvaju državni pečat, odgovorni su za njegovu upotrebu i za evidenciju.
Potrebno je postojanje personalne odgovornosti kod ovih lica koja drže ovaj državni pečat i koja su zadužena. Primenjivanje kolektivne odgovornosti sigurno da nije dobro.
Zamislite samo situaciju da se nešto desi sa takvim državnim pečatom; kada postoji kolektivna odgovornost nikad ne možemo da utvrdimo ko je nadležan za njegovo čuvanje.
Druga stvar koju sam hteo da kažem vezana je za vas, kolega Markoviću. U svom prethodnom izlaganju ste rekli nekoliko stvari. Pre svega, pomenuli ste naziv "ministarstva protiv lokalne samouprave". Mislio sam, kolega Markoviću, da ste vi pravnik po struci.
Zakon o ministarstvima je donesen i postoje nazivi ministarstava, nisam čuo za "ministarstvo protiv lokalne samouprave" i ne znam da ono postoji. Ako mislite da postoji, molio bih vas da mi obrazložite o čemu se tu radi. Kao pravnik, mislim da treba da znate kako glasi Zakon o ministarstvima i mislim da to nije tema o kojoj danas treba da govorimo.
Druga stvar o kojoj ste govorili u svom prethodnom izlaganju, pre petnaestak minuta, vezana je za čuvara državnog pečata. Govorili ste o njemu.
Sigurno znate da u svetloj srpskoj tradiciji, u tradiciji pravnog sistema države Srbije još od Nemanjića postoji institucija čuvara državnog pečata.
Ne bih želelo da se na ovaj način umanji značaj te institucije, a iz vašeg izlaganja nisam mogao da zaključim da ste vi govorili u pohvalnom smislu o ovoj instituciji. Mislim da to nije tema da sada govorimo o njoj.
Na kraju svog izlaganja želeo bih da kažem da poslanici DSS-a neće glasati za ovaj amandman. Ovaj amandman možda ima mesta na drugom mestu, odnosno kada se bude govorilo o drugim zakonima, tako da pozivam sve kolege narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju protiv ovog amandmana, a da onim temama kojima ovde nije mesto ne zaokupljamo pažnju narodnih poslanika i građana. Hvala puno.

Poštovane kolege narodni poslanici, pošto se već približavamo kraju današnjeg radnog dana, samo nekoliko stvari sam hteo da kažem vezano za ovaj amandman koji je podneo naš kolega Sreto Perić, a koji je obrazložio moj prethodnik.
Ovaj amandman koji je podneo naš kolega Sreto Perić odnosi se na rokove koji su vezani za prijavljivanje nestanka pečata. Mislim da je ovo rešenje koje stoji u Predlogu zakona o pečatu državnih organa mnogo celishodnije.
Hteo bih samo jednu konstataciju da iznesem, odnosno razlog zašto bi trebalo možda ostaviti ovo rešenje "bez odlaganja", a povodom ovoga što je moj prethodnik rekao da je ovaj rok od 24 sata primereniji.
Slažem se da računanje vremena mora da bude precizno i da mora jasno da se zna trenutak od kada se nešto računa i do kada nešto traje, pre svega zato što u svakom zakonu, kao što je ovaj, postoje kaznene odredbe koje se odnose na ono lice koje eventualno prekrši svoju obavezu koja postoji u zakonu. Možda ima smisla u ovom prvom roku od 24 sata, međutim, mislim da u vezi sa oglašavanjem u "Službenom glasniku" postoji problem u praksi i da se u tom delu možda pojavljuje problem vezan sa ovim amandmanom.
Ovo bi bilo prihvatljivo, sa mog stanovišta, ukoliko bi samo ovaj prvi rok postojao, a ovaj drugi rok ne. Jednostavno, mislim da "Službeni glasnik" ne bi bio u mogućnosti, odnosno ta ustanova koja se bavi oglašavanjem, da na tako brz način reaguje.
Ova vaša tvrdnja u prvom delu sigurno stoji, međutim, pošto je ceo amandman obuhvatio i jednu i drugu stvar, mi ne možemo sada da sečemo amandman po pola. Voleo bih da mogu još da se podnose amandmani, pa da možemo da presečemo ovaj amandman i da učinimo zakon celishodnim. Sigurno da svi narodni poslanici koji su podneli amandmane žele da poboljšaju tekst zakona, čak i u onim delovima gde se kaže - briše se ovaj član zakona. To je sigurno njihova želja da se unapredi određeni zakon.
U drugom delu bih rekao nešto vezano za efikasnost organa lokalne samouprave, kao i uopšte efikasnost državne uprave. Kada je u pitanju bilo koja vlast, republička, lokalna, vlast AP Vojvodine ili Kosova i Metohije, potpuno je svejedno, svi nosioci ovlašćenja u ovim državnim organima moraju da vode računa o tome da građani na jedan efikasan način mogu da ostvaruju svoja prava iz bilo kog zakona. Jednostavno, voleo bih da mi za šest meseci, godinu dana više ne moramo da pričamo o ovoj temi i da državna uprava na bilo kom nivou vlasti može da bude efikasna, da mi ovu temu, efikasnost državne uprave, ostavimo iza sebe. To bi bilo najbolje, pa bili na vlasti predstavnici DSS-a, DS-a, SRS-a ili neke druge stranke.
Nadam se da ćemo svi težiti tome i sigurno je da postoje određena podsticajna sredstva od strane Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a i od strane drugih fondova koji doprinose ovom cilju. Mislim da svi moramo zajedno da se borimo, zajedno sa ministrom i zajedno sa Vladom, koja god ona bila, da građani na najlakši mogući način ostvaruju svoja prava pred organima državne uprave.

Poštovani gospodine predsedavajući, kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, konačno da se vratimo na raspravu o amandmanima.
Pred nama se nalazi amandman koji je podneo kolega Rajko Baralić. Iskren da budem, toliko je davno bilo od kada je kolega Rajko Baralić govorio o svom amandmanu i o razlozima zašto treba glasati za amandman, da se više ne sećam šta je čovek rekao. Uzećemo stenogram, što bi rekle kolege radikali.
Apsolutno podržavam kolege iz SPS-a koji su se znatno angažovali na radu na amandmanima oko izmena i dopuna Zakona o Vladi. Plod njihovog rada je i nekoliko usvojenih amandmana od strane Vlade Republike Srbije.
Ovaj amandman na član 12, koji kaže da se naslov iznad člana 40. briše, a član 40. menja i glasi, kaže: "Odnosi predsednika Republike i Vlade zasnivaju se na saradnji i na pravima i dužnostima koji su određeni Ustavom, zakonom i drugim opštim aktima". Kolega Rajko Baralić predložio je da se iza reči: "zasnivaju se" briše deo koji kaže: "na saradnji".
Dakle, ovde se na neki način osporava ova saradnja između predsednika Republike i Vlade Republike Srbije, ali bih vam na kratko citirao članove 111. i 112. Ustava Republike Srbije, koji kažu: "Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije", a što se tiče nadležnosti, u članu 112. se kaže: "Predsednik Republike: predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu; ukazom proglašava zakone, u skladu sa Ustavom; predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista; predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom; postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije, na osnovu predloga Vlade; prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika; daje pomilovanja", itd.
Isto tako, u članu 122. i članu 123. date su definicije položaja Vlade Republike Srbije i njene nadležnosti. U članu 122. se kaže da je Vlada nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji, a nadležnosti Vlade su da utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine, donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona, predlaže Narodnoj skupštine zakone i druge opšte akte itd.
Jednostavno, ukoliko bi se brisala ova odrednica koja je predviđena amandmanom kolege Rajka Baralića, da ne postoji saradnja između predsednika Republike i predsednika Vlade, onda ne znam kako bi taj odnos između dva dela izvršne vlasti uopšte funkcionisao, jer treba da funkcioniše na saradnji. Mislim da je to osnovna intencija, da svi državni organi treba da uspostave saradnju između sebe. To je definisano i samim Ustavom Republike Srbije.
Novi ustav Republike Srbije na potpuno drugačiji način definiše materiju odnosa između predsednika Republike i Vlade. U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi to se uređuje drugačije nego u Zakonu o Vladi.
Prema novom ustavu, vanredno stanje više ne uvodi predsednik Republike na predlog Vlade, član 83. tačka 8. Ustava iz 1990. godine, već to radi Narodna skupština, odnosno zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, ako Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane. Dakle, uopšte rečeno, uspostavlja se jedan novi odnos između ovih najvažnijih državnih institucija i nosilaca izvršne vlasti i Poslanička grupa DSS-a smatra da treba da ostanu one odrednice koje stoje u Predlogu izmena i dopuna Zakona o Vladi, a da ovaj amandman koji je podneo kolega Rajko Baralić ne treba da se prihvati.
Jednostavno, podržavam stav Vlade koja, takođe, smatra da ovaj amandman ne treba prihvatiti, tako da vas pozivam da u danu za glasanje ovaj amandman kolege Rajka Baralića ne prihvatite, osim, možda, ako kolega Rajko Baralić dodatno ne elaborira koja je suština ovog amandmana.

Poštovani gospodine predsedavajući, kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, čuli smo u prethodnih 15-ak, možda i malo više minuta, razloge zbog kojih treba prihvatiti amandman narodnog poslanika Nemanje Šarovića, koji je u članu 5, posle reči "na položaj", predložio da se dodaju reči "niti zapošljavati nove državne službenike i nameštenike".
U narednih nekoliko minuta bih pokušao da vam ukažem na to zašto mislim da ovaj amandman koji je kolega Šarović predložio nije dobar, odnosno da nije u konzistenciji s ostalim odredbama Zakona o Vladi i predloženim izmenama i dopunama Zakona o Vladi.
Pre svega, treba reći da su se predložene izmene i dopune Zakona o Vladi našle na dnevnom redu današnjeg zasedanja iz razloga što je osnovni tekst Zakona o Vladi donet na osnovu Ustava iz 1990. godine. Jednostavno, on mora da pretrpi određene izmene, zbog donošenja novog ustava i usaglašavanja pojedinih odredaba Zakona s njim. Dakle, ovo je proces menjanja svih zakona, proces koji je ustanovljen Ustavnim zakonom, i mi tu obavezu imamo prema Narodnoj skupštini i prema građanima koji su nas birali.
Hteo bih samo da kažem da je, isto tako, 2006. godine, u julu, donet jedan zakon, Zakon o državnim službenicima, koji je na poseban način obradio ovu strukturu državnih službenika i koji je dosta novina doneo u pogledu ovih lica, naročito u pogledu definisanja - ko su državni službenici, a ko su funkcioneri. Iz tog razloga, mislim da su odredbe ovog zakona o državnim službenicima i Zakona o Vladi, koje kao funkcionere tretiraju samo državne sekretare, kao i generalnog sekretara Vlade, dobre, upravo iz razloga što državni službenici treba da budu sva ostala lica koja se nalaze na položajima, na čelu određenih organa uprave, pojedinih organizacija itd.
Jedna stvar koja je vezana za ovaj amandman i zašto ovaj amandman ne treba prihvatiti. Amandman ima dobar cilj, a to je da se u nekim prelaznim periodima onemogući gomilanje zaposlenih u pojedinim državnim organima, organizacijama itd. I u samim izmenama i dopunama Zakona o Vladi stoji da u ovom prelaznom periodu Vlada ne može postavljati na položaj državne službenike.
Što se tiče zapošljavanja, mislim da je ovo materija koja treba da bude uređena Zakonom o državnim službenicima. Ovaj amandman će imati smisla kad dođe Zakon o državnim službenicima, eventualno, njegove izmene, na dnevni red. Mislim da u ovom trenutku, kada se na dnevnom redu nalaze izmene i dopune Zakona o Vladi, ne možemo prihvatiti ovaj amandman, a kada budu, eventualno, došle izmene i dopune Zakona o državnim službenicima, onda one mogu doći u obzir.
Mislim da je to osnovni razlog zašto amandman kolege Nemanje Šarovića ne treba prihvatiti.
Stoga bih zamolio da, onako kako moje kolege narodni poslanici iz redova DSS-a budu glasali protiv ovog amandmana, ni vi ovaj amandman ne prihvatite, jer ova materija treba da bude regulisana na drugom mestu i onda možemo govoriti o toj čitavoj stvari. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, javio sam  se povodom amandmana koji je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović, koji glasi: ''U članu 8. Predloga zakona, kojim se menja postojeći član 20, stav 2. briše se. Onaj drugi amandman neću obrazlagati, već će ga obrazlagati moj kolega Petković.
Izmene i dopune Zakona o Vladi predvidele su, u članu 20 - da predsednik Vlade može podneti ostavku, koju upućuje predsedniku Narodne skupštine i o kojoj obaveštava predsednika Republike i javnost. Isto tako, u stavu 2. se kaže - Narodna skupština, na prvoj sednici, bez rasprave prima k znanju da je predsednik Vlade podneo ostavku i time Vladi prestaje mandat. Onda idu sledeći stavovi, stav 3. i stav 4.
Ovde se, konkretno, radi o ovom roku od sedam dana, za koji su kolega Mihajlović i kolega Mirović smatrali da treba da ostane u zakonu o Vladi, da postoji neki rok koji bi bio potreban, vezano za podnošenje ostavke.
Ovde je u pitanju i pravna tehnika, jer postoje u zakonima izvesne odredbe koje slede iz pravnih akata više snage, a to je u ovom slučaju Ustav Republike Srbije. Konkretno, ono što je predloženo izmenama i dopunama Zakona o Vladi, gde se kaže, dakle, prepisuje se ovaj član 132. stav 3. - da Narodna skupština na prvoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade.
Poslanička grupa DSS-a smatra da predloženi stav, vezano za izmene i dopune Zakona o Vladi, treba da stoji onako kako je to Vlada predložila, jer se na ovaj način potpuno reguliše ova materija, a ona proističe iz Ustava.
Koliko se sećam, tokom prethodne godine, odnosno tokom oktobra-novembra, postojala je velika većina narodnih poslanika koji su stali iza teksta Ustava koji je prošao i na referendumu.
Apsolutno, ovde ne opovrgavam konstataciju da je moguće u izmenama i dopunama Zakona o Vladi taj rok definisati. Teoretski je njega moguće postaviti u ovaj tekst, međutim, smatram da ovo što je Vlada Republike Srbije predložila treba da stoji i iza toga stoji i poslanička grupa DSS-a.
Još jednu stvar bih hteo da naglasim, da je prvobitni tekst zakona o Vladi donet 2006. godine, pre nego što je donesen Ustav Republike Srbije, i u skladu s tim je trebalo izvršiti njegovu korekciju.
Iz tog razloga se i ove izmene i dopune Zakona o Vladi nalaze na dnevnom redu, samim tim i ovaj amandman, odnosno ova odredba koju je predložila Vlada Republike Srbije.
Smatramo da ovde ima mesta ovom Vladinom predlogu i iz tog razloga pozivam sve narodne poslanike da ovaj amandman koji su podneli moje kolege poslanici ne prihvate i da se u danu za glasanje negativno izjasne o njemu. Hvala vam.