Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Hvala, gospodine Jojiću. Da li se još neko javlja po amandmanu? Ne.
Na član 1. amandman je podnela poslanik Donka Banović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović, izvolite. A onda po amandmanu narodni poslanik Zoran Krasić.

Hvala, gospođo predsednice. Meni treba jedna informacija na osnovu člana 225. i 226. pošto raspravljamo o Predlogu zakona o budžetu, a to su nam vrlo važne informacije da bismo nastavili dalju raspravu. Sporazum sa MMF potpisan je pre više od mesec dana i preduslovi ili osnovne polazne pretpostavke za realizaciju ispunjenja tog sporazuma su bile da u 2009. godini imamo rast bruto društvenog proizvoda od 3,5%, inflaciju do 8%, pitanja vezana za deficit i ostale stvari za makroekonomsku stabilnost.
Iz vrlo neobičnih razloga, pošto je dogovor bio da Vlada u određenom roku dostavi Parlamentu budžet, Vlada je to uradila sa kašnjenjem od mesec i po dana, ali u okviru dogovora i datuma koji je dogovoren sa MMF, dakle, iz vrlo neobičnih razloga, na bordu direktora taj aranžman je prolongiran za mesec dana.
Ono što se mora uočiti, mi smo poslednjih sedam osam godina imali više aranžmana ili više tih praćenja situacije u Srbiji, po prvi put je MMF imao mnogo više optimizma nego što su imali pregovarači iz Srbije. Uvek je MMF insistirao da se drastično smanjuju određene pretpostavke. Mi smo mislili da će to biti bolje, a sada se prvi put desilo da smo mi bili veći pesimisti od njih.
Postoje nagoveštaji i određene informacije, a meni treba podatak da li je to tačno – da li je tačno da se MMF predomislio, da misli da je sa prevelikim optimizmom ušao u određene pretpostavke i da sada razmišljaju o korekcijama ovih osnovnih parametara, jer se onda na bazi tih parametara definiše deficit, određeni procenti u odnosu na bruto društveni proizvod i svi ostali parametri?
Naglašavam, prvi put se desilo da MMF ulazi sa puno optimizma, a kao što ste videli poslednjih mesec dana – korigovali su praktično sve procene vezane i za svetsku ekonomiju i za najveće ekonomije sveta. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Gospodin Dulić je inicirao i ovo javljanje. Pozdravljamo ideju da se radi novi prostorni plan. Ali, ono što je suštinsko pitanje u ovom trenutku jeste u kojoj meri je realizovan prethodni Prostorni plan. Jedan od ljudi koji se bavi prostornim planiranjem je rekao ako nemate plan onda ga sigurno nećete realizovati, ali ako imate plan postoje velike šanse da ga ne realizujete.
Ono što je problem sa našim planovima i strategijama to je što se najčešće ili vrlo teško dogovaramo oko polaznih pretpostavki i to su one glavne zamerke i na budžet koji imamo. Nisu tu bitne pojedinačne stavke, bitne su polazne pretpostavke koje utiču na realizaciju tog plana.
Koje su to polazne pretpostavke za realizaciju prostornog plana ili bilo koje strategije? To je jedno pitanje.
Drugo pitanje, šta –kada se jedan takav dokument uradi?
Sada raspravljamo o budžetu za 2009. godinu. Koliko je meni poznato u Srbiji u ovom trenutku ima tridesetak strategija koje je, što Skupština, što Vlada usvojila. Da li postoji i kakva je i da li uopšte ima veze iako ima, kakva je veza između tih strategija sa budžetom Srbije, kao osnovnim instrumentom vođenja politike? Kakve su veze strategije sa pojedinačnim zakonima i da li iko te strategije čita? Najčešće se te strategije donesu, onda stoje po nekim ormanima, skupljaju prašinu i apsolutno niko ne uzima u obzir to što u tim dokumentima piše.
Ozbiljan problem sa prostornim planom je što smo u vreme ekonomske krize i što su osnovni instrumenti za implementaciju tog plana i svih ovih urbanističkih planova finansijska sredstva, a ako nemate podatke o tome kako ćete ta sredstva da koristite, onda ne možete to ni da sprovedete u praksi.
Najavljeno je, i ovih dana i juče, ministar trgovine najavio je novu strategiju za razvoj trgovine u Srbiji. Osnovno je pitanje šta radimo sa postojećim dokumentima i koji su to ulazni parametri za realizaciju tih dokumenata. Kada odgovorimo na ta pitanja onda će nam biti mnogo lako da radimo i strategije i razne druge planove.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, gospodine ministre, konačno je na dnevnom redu budžet. Čuli smo jedno odlično objašnjenje zašto je prekršen Zakon o Vladi, zašto je prekršen Zakon o budžetskom sistemu – da bi budžet bio što kvalitetniji. Drugim rečima, da je budžet još malo kasnio ili da smo ušli u privremeno finansiranje, on bi bio još kvalitetniji. Nadam se samo da neće biti takav izgovor za sva kršenja zakona u ovoj zemlji – prekršili smo zakon da bi neka stvar bila urađena mnogo kvalitetnije nego što je bila planirana.
Na samom početku moram da odam priznanje gospođi Dragutinović. Ovaj budžet sadrži najviše informacija o strukturi budžeta i najviše podataka o primanjima i izdacima u odnosu na većinu prethodnih budžeta koje sam imao prilike u ovom parlamentu da vidim.
Ono što ćemo pokušati u okviru rasprave u načelu i u raspravi u pojedinostima, to je da govorimo o strukturi ovog budžeta, a i da govorimo o svim pojedinim stavkama.
Čini mi se da je ovaj budžet pun optimizma. Pretpostavka za njegovu realizaciju, ono što je predviđeno Memorandumom, jeste da rast bruto društvenog proizvoda bude 3%, da bruto društveni proizvod bude 3.060 milijardi, inflacija u toku sledeće godine 8%, pad izvoza robe za 4,8%, pad uvoza za 5,4% i deficit tekućeg računa 16,3%. Naravno, to su sve korekcije u odnosu na revidirani Memorandum, korekcije na dole, i to je rezultat ekonomske krize.
Ono što moram da primetim, to je da se u trenutku kada je pravljen Memorandum i u trenutku kada je formirana Vlada već uveliko znalo da je kriza u Americi i da će se ta kriza preliti i u Srbiju. Te pretpostavke smo morali da znamo, to se znalo još 2007.
Kakav je bazni koncept ekonomske politike Vlade? Bazni koncept ekonomske politike je da je to ekonomski odgovorna Vlada, da je ekonomska politika razvojna i da se uvaži balans između tekuće potrošnje i budućnosti države. Osnovni ekonomski ciljevi Vlade su: dinamični rast privredne aktivnosti, rast zaposlenosti i povećanje životnog standarda građana. To je sve rečeno kada je Vlada formirana, pre šest meseci.
Prava pretpostavka je da će rast bruto društvenog proizvoda biti 7% u narednom četvorogodišnjem periodu. To je prvo korigovano na 6,4%, pa je onda korigovano na 4%, pa onda u pregovorima sa MMF, čini mi se, na 3,5%. Prva pretpostavka od pre šest meseci očigledno nije realizovana za više od 50%, ili oko 50% – sa 7% na 3,5% .
U programu te Vlade, o tome smo ovde govorili u parlamentu, bilo je predviđeno da će se otvoriti 200.000 radnih mesta. To su sve bile pretpostavke na kojima je Vlada formirana. Jedna je stvar da li su te pretpostavke bile realne, ali ako govorimo o nečemu što su pretpostavke za naredne godine, onda naravno da nam je baza ono što ste govorili pre šest meseci i što ste tada obećavali. Šest meseci nakon formiranja Vlade broj zaposlenih u Srbiji je 1.994.159, odnosno 0,2% manji nego u istom periodu prethodne godine.
U prethodna tri meseca je zabeležen pad industrijske proizvodnje od 6%. To je najveći pad industrijske proizvodnje od 1999. godine, od kada se to meri.
Vlada je predložila i obećala da će smanjiti deficit tekućih plaćanja sa 13% na 8%. Podaci su iz ekspozea predsednika Vlade, tako da mi možete verovati. MMF tvrdi da je taj deficit 18,3% ili 500 milijardi dinara, što je za 10% više nego što je bilo obećano, a potrošačka korpa je iz meseca u mesec sve veća (tu je i ministar trgovine) i, kako kolege kažu – sve nam je manja, a sve skuplja.
Drugim rečima, ako bismo poslušali šta ste predložili pre šest meseci, i videli šta je urađeno za ovih šest meseci, onda, teško možemo verovati da ovaj budžet može da se realizuje.
Da se vratimo na budžet na bazi ovako realizovanih obećanja. Budžet ima svoju prihodnu i svoju stranu sa izdacima. Što se tiče strane sa izdacima, tu nemam nikakve bojazni, ona će se realizovati u maksimalno mogućoj meri.
Ovaj budžet ima 884 strane. Kao što je moj prethodnik govorio, ako zanemarimo prvu stranu i govorimo o 883 strane, tu ima logike i ima velike doslednosti. Mi ćemo u raspravi o amandmanima detaljno govoriti o te 883 strane, a ja ću se ovde bazirati na strani 1, na prihodima i izdacima budžeta.
Podloga za stranu 1. treba da bude ono što sada imamo i ono što je realizacija za prvih 11 meseci ove godine. Podaci su sa sajta Ministarstva finansija pošto nam niste odgovorili na poslaničko pitanje (izvinjavam se, još uvek ga nismo dobili).
Rebalansom budžeta predviđeno je da prihodi budu 650 milijardi. Za prvih 11 meseci prihodi su 584 milijarde, zaključno sa 2. decembrom. Ukupno nedostaje 66 milijardi. U novembru su prihodi bili 49 milijardi. Ako se taj trend nastavi i u decembru, mada ste vi ovde rekli, u skupštinskoj raspravi, da će biti oko 54 milijarde, to predstavlja manjak od petnaestak milijardi u odnosu na procenu koju smo napravili 1. novembra. Znači, za dva meseca grešimo u proceni za 15 milijardi.
Poreski prihodi su za prvih 11 meseci 526 milijardi, u odnosu na 606 milijardi, koliko je planirano – znači, 80 milijardi su manji. Ako se nastavi taj trend u decembru, poreski prihodi će biti za 40 milijardi manji nego što je predviđeno rebalansom budžeta od pre 60 dana.
Porez od PDV-a, koji je najveći poreski prihod, za prvih 11 meseci je 275 milijardi, u odnosu na 315, koliko je planirano, odnosno biće petnaestak milijardi manji nego što je predviđeno rebalansom budžeta.
U samom Predlogu budžeta kažete da se neće realizovati otprilike 15 milijardi od onih predviđenih prihoda. Glavni problemi u narednoj godini će biti pad izvoza, smanjen priliv kapitala, smanjena kupovna moć. Već sam napomenuo da je pad industrijske proizvodnje 6%.
Zaduživanje je ono na šta posebno treba obratiti pažnju. Značajno su smanjeni pristupi kapitalu u inostranstvu. Primera radi, u prvih devet meseci ove godine preduzeća su se u inostranstvu zaduživala prosečno 458 miliona dolara mesečno. U oktobru je to zaduživanje palo na 13 miliona dolara, a u oktobru prethodne godine je bilo 275 miliona dolara. Toliko o redu veličine.
Kada govorimo da će biti ozbiljan problem da se popuni deficit platnog bilansa, govorimo o ovome. Nema para u inostranstvu do kojih možemo da dođemo.
Prvobitni deficit je bio planiran 1,5%, zato što je i deficit bio manji. To je bilo pre nego što je doneta odluka da se pristupi jednostranoj primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ako se ne varam, bilo je predviđeno oko 46 milijardi. Primena ovog sporazuma je povećala taj deficit, ali je smanjila i bruto društveni proizvod. Ako ja dobro računam, deficit je 50 milijardi, bruto društveni proizvod je 3.060 milijardi, to nije 1,5%, nego 1,63%.
To naravno nije toliko važno narodnim poslanicima koji će za ovaj budžet glasati, a kako će na ovakve igre sa brojevima i igre sa deficitom reagovati MMF..., a konsolidovani deficit u koji ulazi i Fond za socijalno osiguranje – četiri milijarde je Fond, ako se ne varam, deficit budžeta je 1,63%, a konsolidovani deficit je 1,5%.
Kada se uzme u obzir ovo smanjenje, pošto se budžet ne puni onako kako je planirano, prihodi za narednu godinu su predviđeni za 10% više nego što je predviđeno u ovoj godini, pod uslovom da uvozimo podjednako, pod uslovom da kupujemo podjednako kao u ovoj godini i pod uslovom da sve funkcioniše kao u ovoj godini.
Šta će da se desi ako se uvoz smanji za 10%? Postoje naznake da se uvoz značajno smanjuje i u novembru i u decembru. Šta će se desiti ako se uvoz smanji za 10%? Smanjiće se prihodi od carina. Osnovni prihod koji puni budžet je PDV, porez na dodatnu vrednost. Sedamdeset procenata poreza na dodatu vrednost su prihodi od robe koja se uvozi. Drugim rečima, ako se uvoz smanji za 10%, prihodi budžeta su manji za 30 milijardi dinara. I prethodne i ove godine imamo manji prihod nego što smo planirali, manji su za 1%. Ako sledeće godine ponovimo ono što smo imali prethodne i ove godine, onda će to biti dodatnih 12 milijardi manjka u budžetu, pa sa onih 30, saberite i to je 45 milijardi.
Imali smo obećanje da će Vlada uraditi sve da niko ne živi gore 2009. nego što je živeo 2008. godine. To obećanje može da bude u redu. Međutim, 1.700.000 ljudi će sigurno živeti gore 2009. nego 2008. godine. Kako? Tako što su ove godine penzije povećane, u ova dva povećanja, negde između 17% i 20%. Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju penzije su zamrznute. Pošto je projektovana inflacija 8%, realna vrednost tih penzija će 31. decembra 2009. godine biti 8% manja nego što je bila 1. januara. Sve pod uslovom da se ostvari ovaj idealni scenario. Znači, penzioneri u Srbiji, 1.700.000 penzionera, 31. decembra će živeti bar 8% gore nego što su živeli 1. januara. Toliko o tome.
Mi potpuno podržavamo ideju ministra finansija i vrlo smo iznenađeni zašto Vlada nije prihvatila taj odličan predlog ministra finansija.
Da podsetim, ministar Dragutinović je predložila da povećanje ne bude linearno, nego da se podjednako rasterete ili opterete fondovi, da penzioneri sa najnižim penzijama dobiju nešto veće povećanje, da, kako se penzije povećavaju, oni penzioneri sa najvišim penzijama, a ima ih sa preko 70.000-80.000 dinara, imaju manje povećanje. Mi smo taj predlog u potpunosti prihvatili. Bili smo vrlo iznenađeni kada je Vlada uradila nešto drugačije.
Takođe smo bili vrlo iznenađeni kada smo videli da nije prihvaćen predlog MMF-a da se penzije povećaju 5% u 2008, a da se povećaju za rast inflacije u 2009. godini. To bi onda bilo povećanje od 13,5%, što je veće nego ovih 10%.
Na kraju ću se osvrnuti samo na još nekoliko stvari iz budžeta. U budžetu kažu da je Vlada izabrala svoje prioritete. To su obrazovanje, nauka, infrastruktura i zaštita životne sredine. Budžet za obrazovanje je povećan 1,5%, budžet za nauku je povećan za 3,5%, budžet za infrastrukturu smanjen za 27%, a budžet za zaštitu životne sredine je povećan za 13,8%. Međutim, kada se pogledaju apsolutni iznosi, to je svega 4,5 miliona evra. Šta bi bilo da ovo nisu prioriteti, ne smem ni da zamislim.
Žao mi je što nema mog kolege inženjera Mrkonjića, pošto u budžetu kaže, u razdelu infrastruktura, da će se na radovima na Koridoru 10 zaposliti 120.000 ljudi. Nikada nisam video autoput na kome radi toliki broj ljudi. To sam video samo u filmovima, odnosilo se na vreme kada su građene piramide.
Još jedan prioritet je poljoprivreda. Budžet za poljoprivredu, odnosno subvencije su smanjene za 25%. Šta bi bilo sa poljoprivredom da to takođe nije jedan od prioriteta?
Nastavićemo priču o budžetu u raspravi o pojedinostima. Što se tiče socijalnog pakta i pakta sa sindikatima i dogovora koji je postignut, trebalo bi pitati gospodina Orbovića, pošto smo mi dobili jedno pismo, kao svi narodni poslanici, gde se insistira da glasamo za amandmane na budžet, jer je ovako predloženi budžet neprihvatljiv. Traži se da se ispune predizborna obećanja i ono što je potpisano pre nešto više od mesec dana, prošireno dejstvo opšteg kolektivnog ugovora. U suprotnom, najavljuju ozbiljne štrajkove.
Vrlo sumnjamo da ovakav budžet može da se realizuje. Siguran sam da ćemo u toku sledeće godine ponovo sedeti ovde i raspravljati o rebalansu ovog budžeta, kada će ti prihodi biti potpuno drugačiji od ovih. Ovakav budžet sigurno nije budžet za koji će DSS da glasa. Hvala.

Na osnovu čl. 225. i 226. tražim obaveštenje i informaciju – da li je u ministarstvu nadležnom za pitanje koje je postavio moj prethodnik i dalje državni sekretar lider Pokreta veterana Srbije, gospodin Vasiljević, koji je bio naš kolega doskoro? Hvala.

Uvaženi kolega potpredsedniče, gospođo ministarka, poštovane kolege, konačno je na dnevnom redu set zakona koji su obećani u sklopu mera za umanjenje efekata svetske ekonomske krize. Slažemo se da kriza postoji i slažemo se da te mere moraju da budu sveobuhvatne. Najavljeno je da će biti puno različitih mera koje će regulisati sve segmente bankarskog i privrednog sektora i probleme vezane sa stanovništvom. Međutim, ovo je prvi u redu zakona. Mi ovaj set, u svakom slučaju, kao set mera pozdravljamo.
Imali smo prilike da čujemo i sinoć, a i jutros na konferenciji za novinare da je sklopljen aranžman sa MMF-om i taj aranžman podrazumeva brojne stvari. Nešto od toga smo čuli, a nešto ćemo verovatno imati prilike da čujemo u danima koji su pred nama.
Moram da primetim da kao da je postojao dogovor između misije, odnosno delegacije MMF-a i opozicije u Srbiji, jer sve ono što je opozicija ukazivala u toku rasprave o rebalansu budžeta bile su ključne stvari oko kojih je MMF insistirao da budu uslov za sklapanje ovog aranžmana. Mi smo imali samo sedam dana, oni su imali 21 dan, ali su očigledno bili mnogo ubedljiviji pregovarači, nego što je to bila opozicija u Skupštini Srbije.
Pozdravljam ono što je rekla gospođa ministarka. Ona je istakla dve najvažnije stvari koje nas očekuju u periodu koji je pred nama - to su štednja i to je poverenje. Štednju ćemo videti u budžetu, a poverenje je poverenje koje moramo da vratimo u bankarski sistem, poverenje koje moramo da vratimo u institucije.
Ajmo da se osvrnemo na poverenje. Kolege su već govorile o priči u vezi ovog zakona o agenciji i oko depozita, da li treba da bude 3.000, 7.500, 20.000 ili neka druga cifra, a podsetio bih da je 31. oktobra ovde u Skupštini poslanički klub DSS predložio da se formira, da Skupština svojom odlukom formira jednu komisiju koja treba da se bavi svim aspektima moguće krize i svim merama koje treba preduzeti. Tada smo predložili, a i danas to smatramo - da bi se smanjili efekti ove krize moraju da budu angažovani svi faktori u zemlji, morao bi da se postigne konsenzus sa svim grupama.
Naša poslanička grupa, poslanička grupa DSS, tada je predložila da bi trebalo razmisliti o eventualnoj pozajmici kojom bi se obezbeđivala stabilnost kursa. Ministarka je rekla da nećemo tražiti sredstva, a istog tog dana, otprilike u isto vreme, to je bilo negde oko sedam uveče, postoje stenografske beleške, nekako se pogodilo u istom tom trenutku, da je predsednik Vlade rekao da se aranžman, postoji arhiva vesti, tiče samo budžeta i da nikakva finansijska sredstva nisu potrebna. Dva dana kasnije se pojavljuje vest u novinama - da se već pregovara o eventualnoj pozajmici kojom bi se branio budžet.
Dobili smo informaciju da se upravo barata sa tom cifrom od oko 500 miliona dolara, koja su sastavni deo aranžmana MMF-om i koja će biti povučena, to su rezervisana sredstva, samo u slučaju da bude potrebno da se odbrani kurs.
Smatrali smo tada, a smatramo i sada da u periodu koji je pred nama odbrana kursa će biti izuzetno važna za sveobuhvatnu stabilnost. Toliko o poverenju.
Nije mi jasno da li je problem da čujemo opoziciju, da saslušamo i da neke od predloga, koji mogu da se pokažu da su korektni, i uvažimo.
Pred nama je set nekoliko zakona. Prvim zakonom se definiše da se taj depozit podiže sa 3.000 evra, koliko je to bilo do sada, na 50.000 evra. Postoje tri izvora kojima se garantuje taj depozit. Ministarka je rekla dva, to su - obavezna rezerva, Fond za osiguranje depozita i ako ta dva izvora ne budu dovoljna, verovatno će morati da priskoči budžet. Iskreno se nadam da nikada nećemo doći u tu situaciju.
Što se tiče obavezne rezerve ona pokriva 40% ovih sredstava, ali Fond za osiguranje depozita je svega 74 miliona evra. To je izjava koju je gospodin Ilić dao u jednim novinama, pretpostavljam da je tačna. Ako je ukupan depozit oko 90%, onda nije teško sračunati da se barata sa cifrom od oko pet, pet koma nešto milijardi, u zavisnosti od toga koliko je štednja. Tu očigledno postoji određena razlika.
Članom 4. ovog zakona se daje mogućnost da se ovaj depozit, ako postoji potreba, znači garantujemo ponovo 99,9% svih onih uloga i ogroman procenat štednje koji se meri sa otprilike preko 80%, a onda se kaže - ako postoji potreba, onda će Vlada u dogovoru sa Narodnom bankom, odnosno uz saglasnost Narodne banke taj depozit podići.
Da li mi možemo danas da pretpostavimo da ta potreba postoji? Koji su razlozi da će postojati ili šta to treba da se desi da bi se taj depozit podigao? Zašto se to radi dogovorom i odlukom Vlade? Zašto to nije predmet zakona? Ako nema finansijskih efekata po budžet, onda je to jedna stvar, ali kako ćemo garantovati depozite?
Valjda depozite garantujemo zato što može da nastupi problem i da neko od banaka ima problem da ta sredstva isplati? Ako problema nema, onda zakon nije ni potreban. Ako problema ima, onda očigledno nema sredstava i nemoguće je da su finansijski efekti nula.
S druge strane, u budžetu se kaže - nema finansijskih efekata. Svaki naš građanin zna da ako ode i uzme onu pozajmicu, kako se to zove keš kredit ili kao uzima kredit za stan - da mora da postoji garancija i ta garancija uvek ima cenu. Jedino u slučaju kada Republika Srbija nešto garantuje, onda to nema efekta na budžet i ta vrsta garancije nema cenu - što je vrlo interesantno rešenje.
Imamo Predlog zakona da bi se garantovala stabilnost sistema i u slučaju da neka od banaka dođe u problem. Daje se mogućnost da Agencija za osiguranje depozita može za račun Republike Srbije kupiti akcije tih banaka. To je naravno na predlog Vlade, uz saglasnost Narodne banke. Čim je u pitanju neka kupovina ovakve vrste jasno je da transparentnost mora da bude potpuna - pitanje je po kojoj ceni će se kupovati, kako će se kupovati.
Jedno od osnovnih pitanja je kako će se kontrolisati čitav taj proces. Na sajtu Agencije, a većina Vladinih tela ili praktično sva imaju svoj internet sajt i tu postoje brojni podaci odakle možemo da dobijemo praktično sve podatke, ili veliki broj podataka koji su interesantni, sajt ove agencije je prilično neažuran, ali čini mi se da prema podacima kojima raspolažem - ova agencija još uvek nema upravni odbor. Ne znam da li sam upravu, ali čućemo, pretpostavljam, da li je to tačno. Ako Agencija nema upravni odbor, ko može da kontroliše i koje je to telo, sve i da je sve u redu, koje će to telo kontrolisati na pravi način?
Mi smo naravno predložili da se jedan ovakav član zakona briše. Što se nas tiče, uvek je moguće sve da se reguliše zakonom. Svaki zakon koji je dobar koji pomaže stabilnosti sistema, može da bude usvojen u ovoj skupštini u vrlo kratkom roku - mnogo brže nego što je potrebno vreme da se odluka dostavi Vladi, da Vlada traži saglasnost NB, da NB to uradi u dogovoru sa guvernerom, Savetom ili nekim drugim organima.
Interesantno je primetiti da su kolege iz G17 plus tu imale dva vrlo interesantna amandmana. Mi smatramo da su amandmani jako dobri i da bi trebalo razmisliti da oni budu prihvaćeni. Jedan amandman kaže da se taj rok od 90 dana smanji na 30 dana. Ako je sve u redu, ako postoje depoziti kod NB, ako nema drugih dodatnih finansijskih sredstava koja su potrebna da se sve to isplati, ako nema potrebe da opterećujemo budžet svim tim stvarima, uopšte ne vidimo razloga da dodatno ne pojačamo stabilnost bankarskog sistema i da ne počnemo isplate u roku od tri dana, a da završimo u roku od 30 dana.
Time je garancija potpuna i time u potpunosti garantujemo stabilnost sistema.
Ono što u ovom trenutku nedostaje, a što je izuzetno važno i što, nažalost, ne možemo čuti, a ne možemo ni videti iz zakona pošto ih još uvek nema u proceduri, na koje ćemo sve načine reagovati na sve one skrivene elemente i na skrivene rizike koji mogu da nas očekuju.
Mislim da smo prvi udar krize prebrodili. Mislim da će, sa ovom intervencijom MMF-a i sa ovom pozajmicom i stabilnost kursa biti obezbeđena u nekom periodu koji je pred nama. Ali, osnovno pitanje je šta će se desiti sa realnim sektorom, sa svim onim slabostima privrede realnog sektora, a indirektno i stanovništva.
Stanovništvo je zaduženo sa 334 milijarde dinara, a privreda je zadužena sa 650 milijardi, plus 10,7 milijardi evra nekih spoljnih dugova. Sledeće godine privredi dospeva više od tri milijarde evra za otplatu.
U ovim uslovima, kada je potpuno realno očekivati da će tražnja biti smanjena, kada se mnoge fabrike zatvaraju i na prinudnom su odmoru, ne u Srbiji u tako velikoj meri, kao što se dešava u Rumuniji, Mađarskoj i kao što se dešava u drugim zemljama, ako se to desi, na koji način će privreda servisirati dugove i na koji način ćemo reagovati.
Možemo da kažemo - dobro, privreda se zaduživala, nije posao države, naročito ne u ovakvim sistemima, da brine o onome što se dešava privredi. Ali, ako taj problem postane veliki, ako se taj problem privrede prelije na finansijski sektor, onda ponovo može da bude ugrožen kompletan finansijski sistem.
Interesuje nas da vidimo na koji način će sve te mere biti definisane i kada će one stići. Moje kolege će govoriti o merama koje su preduzele zemlje koje su zahvaćene i koje nisu zahvaćene krizom. Videćete da je većina svetskih zemalja već napravila vrlo ozbiljne planove u različitim oblastima šta sve treba uraditi da bi se svi ti elementi umanjili.
Mi smo videli samo jedan element i to je ovaj koji garantuje depozit, i ništa drugo što se odnosi na privredu i na realan sektor. Kriza je možda bila izgovor za neispunjena predizborna obećanja. Ali, malo je verovatno da nismo mogli da naslutimo recesiju pre šest ili sedam meseci kada su ta obećanja davana.
Da prihvatimo i da tada možda nije bilo jasno, ali pre sedam dana je potpisan prošireni kolektivni ugovor. Da li smo tada znali da kriza postoji? Da li smo tada znali da će biti problema sa finansijama? Čemu služe onda potpisi za koje svi znaju da nikada neće biti realizovani? Da li je to onda ozbiljan pristup ovako ozbiljnim problemima?
Očekujemo da ćemo do budžeta i zajedno sa budžetom dobiti sve ove mere. Imamo amandmane na ove zakone. Imamo i podržaćemo amandmane nekih drugih poslaničkih klubova. Smatramo da postoje dobri amandmani koji mogu da otklone nedostatke ovih zakona. I u odnosu na ishod ili zavisno od sudbine tih amandmana ćemo odlučiti kako ćemo glasati o ovim zakonima. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice. Hteo sam da tražim od ministra finansija obaveštenje da bih dobio blagovremeno sve potrebne informacije koje su mi važne za vršenje poslaničkog posla. U svako vreme je važno da imamo poverenje u institucije i važno je da institucije poštuju propise, zakone i sve ono što utvrđuje osnov za njihov rad.
Naša javna potrošnja je otprilike nešto malo manja od 50% bruto društvenog proizvoda, 44-45%, i pre svega osnovni zakon po kome je definisan sistem kontrole ubiranja i trošenja državnih para je Zakon o budžetskom sistemu. Član 14. Zakona o budžetskom sistemu u svom prvom stavu definiše jasan budžetski kalendar i između ostalog kaže da 1. novembra Vlada treba da usvoji budžet i da ga dostavi parlamentu. Poslednji stav ovog istog člana kaže da je rok iz stava 1. krajnji rok u budžetskom kalendaru.
Drugim rečima, to može da bude i mnogo ranije, ali ne sme da bude kasnije. Ne sumnjam da će Vlada dostaviti u sledećih petnaestak sati budžet Republike Srbije, ali molim ministra finansija da nam da tačnu informaciju da bismo mogli da se pripremimo za dalji rad. Hvala vam.

Javljam se na osnovu člana 226. i molim objašnjenje.
U članu 1. zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu kaže se da su izdaci budžeta i nabavka finansijske imovine 695 koma nešto milijardi dinara. Ukupni izdaci budžeta nisu 695 nego su 742 milijarde dinara.
Koliki je, zapravo, ukupan budžet Republike Srbije? To je važno zbog svih onih parametara.
Takođe nije nevažno pitanje, prošle godine smo imali nekoliko interesantnih situacija vezano za finansiranje političkih stranaka, jer je u jednom trenutku procenat bio utvrđen na ukupne izdatke budžeta, pa je naknadno utvrđeno da bi to možda ipak trebalo da bude na izdatke budžeta. Ta razlika nastaje pošto po Zakonu o finansiranju političkih stranaka je 0,15% od te ukupne sume.
S druge strane, Ustav Republike Srbije predviđa da određena sredstva iz budžeta moraju da idu za finansiranje AP Vojvodina. Taj procenat se računa u odnosu na jednu ili u odnosu na drugu cifru. Šta o tome kaže Zakon o budžetskom sistemu?

Gospođo predsednice, gospođo ministar, iskoristiću priliku, neću govoriti o amandmanu, ali da se ne bih javljao nekim drugim povodom za šta Poslovnik daje mogućnosti. Mislim da smo se, posle mesec ili dvadesetak dana otkada je bila ozbiljna diskusija ovde u Skupštini, složili da u svetu postoji ozbiljna finansijska kriza. Direktno ili indirektno, ta kriza će pogoditi i Srbiju.
Do sada je Narodna banka, pre svega, svojom politikom uspela da odbrani kurs dinara i da značajno minimizira efekte te krize u ovom trenutku na Srbiju.
Kako će se stvari odvijati, to je teško pretpostaviti jer i na Islandu je pre nekoliko meseci izgledalo potpuno drugačije. U Irskoj, vidimo šta se dešava u Mađarskoj, polako se to preliva i na susedne zemlje, Rumuniju, Bugarsku i Grčku.
Kažem, da li direktno ili indirektno, ta kriza će doći i kod nas. Ako ništa drugo, preko direktnih stranih investicija, preko kredita i preko svega onoga što je neophodno da bi država Srbija funkcionisala. Vlada je predložila mere i o tome smo već govorili. Predloženo je da se osigura depozit. Mi smatramo da u ovom trenutku Srbija teško da ima snage da garantuje 50.000 evra. Mislimo da je ono što smo mi kao DSS predložili - 20.000 evra - mnogo realniji iznos.
Slažemo se da je dobar zakon koji predlaže ukidanje poreza na štednju. Mora hitno da se promeni Zakon o hartijama od vrednosti. Ne možemo nikako da se složimo sa predsednikom Komisije za hartije od vrednosti koji kaže da je ovo samo blaga neravnoteža na berzi jer većina najlikvidnijih akcija beleži istorijski minimum.
Većina banaka već danima beleži nove i nove istorijske minimume. Naša berza je, a berze u okruženju, recimo, u BiH je ispod vrednosti od trenutka kada je berza formirana, i to je situacija više nego ozbiljna.
Ovako ozbiljna situacija zahteva apsolutno široki društveni konsenzus i zahteva da Narodna skupština preuzme svoju odgovornost i svoju ulogu. Mislimo da jedino Narodna skupština ima snagu da na jednom mestu okupi sve one nezavisne institucije koje jedino odgovaraju Narodnoj skupštini Republike Srbije, i Komisija za hartije od vrednosti koja je odgovorna za berzu, i Narodnu banku i Vladu Republike Srbije. Jedino tako, sa pravilnim izborom mera i donošenjem novog budžeta, i svega onoga što sledi možemo da minimiziramo efekte te krize na Srbiju.
Demokratska stranka Srbije i poslanički klub DSS danas je predložio da se po hitnom postupku formira komisija za praćenje svetske ekonomske krize i komisija koja će preduzimati mere u cilju ublaženje negativnih efekata i uticaja te krize na Srbiju.
Predlažemo da članovi te komisije budu predsednik Vlade Republike Srbije, ministar finansija, guverner Narodne banke, predsednik Komisije hartija od vrednosti, predsednik Narodne skupštine koji bi predsedavao tom komisijom, i po jedan predstavnik svake poslaničke grupe. Ta komisija treba da bude hitno formirana, a smatramo da to ne treba odlagati, pošto sledi nedelja štednje i u toj nedelji će devizni štedni ulozi u bankama biti ozbiljno ugroženi.
Ne treba da postoji panika jer nema mesta za paniku, ima mesta za ozbiljnost. Ne vidimo ni jedan jedini razlog zašto Skupština već na dnevnom redu nema sve te preko potrebne zakone. To su dobre mere, mi ih podržavamo i verujem da će ih podržati velika većina poslanika u Skupštini, ali ako te mere budu zakasnile, onda će efekti biti minimalni.
Ne vidimo ni jedan jedini razlog da sledeće nedelje Skupština na dnevnom redu nema Zakon o osiguranju depozita, Zakon o hartijama od vrednosti, Zakon o porezu na štednju i sve to što treba da uradi u novom budžetu za 2009. godinu.
Takođe, sada su pregovori sa MMF. Narodna banka Srbije praktično formira međubankarsko tržište, koje u ovom trenutku ne funkcioniše. Pitanje je koliko će dugo Narodna banka moći da brani ovakav kurs. Juče je intervenisala sa 30 miliona evra, iz dana u dan to čini, u poslednjih sedam dana to je bilo preko 200 miliona evra. Mi smo sigurni da će guverner politikom koja je vođena u prethodnom periodu uspeti da odbrani kurs.
Ali, treba razmisliti o ideji, pošto je u ovom trenutku misija MMF ovde, a ona je već intervenisala u Mađarskoj sa dvadesetak milijardi, Međunarodni monetarni fond i svetske međunarodne finansijske institucije ne raspolažu neograničenim sredstvima, trebalo bi razmisliti da li postoji potreba i za nekom eventualnom pozajmicom koja bi bila obezbeđena, jer ako se javimo kasno, kasnije možda nećemo moći da privučemo sredstva.
Kažem, treba razmisliti, a to ćemo sve videti. Mi smo to predložili danas i nadamo se da će Skupština, i predsednik Narodne skupštine, i svi mi zajedno preuzeti odgovornost koju imamo prema zakonima u ovoj zemlji.

Gospođo predsednice, gospođo ministar, u ove sitne sate na dnevnom redu je Državna  revizorska institucija. Gospodin Jojić je predložio da se poveća klasifikacija 411, odnosno da se plate Državnoj revizorskoj instituciji povećaju, a Vlada je odgovorila da se amandman ne prihvati iz razloga što je Državna revizorska institucija procenila da joj nije potreban veći obim sredstava. Tu je Vlada potpuno u pravu.
Vlada je potpuno u pravu. Državna revizorska institucija je telo koje je formirala Narodna skupština i na moju veliku žalost to telo ni posle godinu dana ne funkcioniše, praktično da nisu ni počeli sa radom. Predložili su neke od svojih akata, njih treba da verifikuje Narodna skupština.
To je još uvek daleko od bilo koje funkcije koju to telo treba da radi. To jeste obaveza i prema međunarodnim standardima. Mi smo poslednja zemlja u Evropi koja je dobila Državnu revizorsku instituciju.
Po Zakonu o budžetskom sistemu, ovom koji ćemo prekršiti u sledećih 20-ak minuta, Narodna skupština treba da bira eksternog revizora završnog računa i to sve do trenutka dok se ne formira Državna revizorska institucija. Državna revizorska institucija je formirana, ali u ovom trenutku nema kapacitet da uradi reviziju završnog računa. Da li će imati za godinu dana, to ćemo tek videti.
Naravno da ova priča nema nikakve veze sa Vladom, jer Državna revizorska institucija, pre svega, treba da pomogne da se podigne kapacitet parlamenta. Mislim da to zavisi, pre svega, od svih nas, a najviše od predsednika Narodne skupštine, jer je on prvi među nama.
Treba dati podršku Državnoj revizorskoj instituciji, treba uticati na nju da ne očekuje pomoć Vlade u svakom trenutku. Nije bilo ni jednog jedinog razloga da Državna revizorska institucija ne iznajmi, recimo, prostor, pa da počne rad, da regrutuje veliki broj revizora i da počne da ispunjava svoju funkciju.
Kada bude došao budžet, recimo, jedna od osnovnih funkcija državne revizije je da nam dostavi izveštaj o budžetu i o završnom računu. To će sigurno pomoći mnogo više od bilo koje analize koju mi dobijamo, da narodni poslanici imaju jasan uvid u način na koji se troše državne pare i način na koji Vlada dostavlja predlog i na koji se način Vlada ponaša prema javnim prihodima. Da li će to biti za godinu ili dve, to je u ovom trenutku jako teško proceniti.
Mislim da i Narodna skupština i Odbor za finansije, ali i predsednik Narodne skupštine, treba da urade sve da Državna revizorska institucija što pre počne da ispunjava uslove koji su definisani zakonom.
Vrlo je teško uraditi, to je jedan vrlo ozbiljan zahvat - reviziju završnog računa. Da li će to Državna revizorska institucija moći da uradi sama ili će biti potrebna pomoć neke od institucija zemalja zapadne Evrope sa kojima već imamo saradnju, to treba da proceni nezavisno telo kao što je Državna revizija, ali će svima nama u interesu biti da oni što pre počnu da rade i da ova kolona što se tiče plata, bude mnogo veća nego što je 28 miliona dinara. U ovom slučaju je Vlada potpuno u pravu što nije prihvatila ovaj amandman.

Javio sam se za repliku na izlaganje gospodina Maraša. Ne bi bilo dobro da bude shvaćeno da DSS brani Vladu, a da LDP napada. Nisam mislio da Državna revizorska institucija ne treba da se osloni na Vladu i da ne treba da dobije pomoć, ali oni su već prilikom formiranja imali pomoć nekih evropskih fondova i imali su obezbeđene pare iz budžeta. Uvek je najlakše ne raditi ništa i čekati da neko reši tvoj problem.       
Na kraju krajeva, svaka institucija treba da se izbori za svoju nezavisnost i treba da se izbori za svoje mesto. Mi smo u Skupštini, u razgovorima na Odboru za finansije, u razgovorima s ljudima iz Državne revizije, kada smo govorili o realnim problemima kao što je prostor, ukazali na to da, pošto imaju pare iz budžeta, najlakše je čekati da Vlada reši taj problem, oni su nezavisna institucija i imaju podršku parlamenta, neka izvole pa nek iznajme prostor i neka počnu da rade svoj posao.
Mislim da takve institucije, ako budu čekale da im Vlada reši problem ili ako budu čekale da im sutra Skupština reši problem, jer njih je Skupština formirala, a oni su, praktično, nezavisni što se tiče kreiranja svojih budžeta i vršenja revizije, nezavisni su i od Skupštine, ako sebe dovedu u takav položaj, onda neće raditi ni punim kapacitetom.
Isto kao što u situaciji kada se krši Zakon o budžetskom sistemu, onda predsednik parlamenta mora da zaštiti ovu instituciju. Tako i Državna revizorska institucija mora da se izbori za svoju nezavisnost. To je jedini način da institucije funkcionišu.

Završavam. Slažem se sa gospodinom Marašem, Vlada je kriva.

Zahvaljujem.
Javljam se povodom amandmana, pošto smo konačno prešli na član 5. Zakona o izmenama budžeta, odnosno rebalansa. Razgovaramo sada o onim konkretnim razdelima. Primetna je promena u načinu na koji je ovaj budžet koncipiran. To mora da se pohvali. To je razlika u odnosu na onaj prethodni deo.
U obrazloženju, u onom delu gde se objašnjava kako je napravljen budžet, ovaj budžet je podeljen na dva dela. Jedan je linijski, a drugi je programski deo. Čini mi se, mada to ne piše u obrazloženju, da je ideja bila potpuno jasna, da se svi oni programi koji mogu da predstavljaju neke konkretne programe, koji daju konkretne rezultate, nalaze u tom programskom delu budžeta.
Jasno je da bi za svaki od tih delova programskog dela budžeta trebalo da postoji kompletna analiza svih onih pozitivnih efekata koji mogu da budu jasno definisani i koji mogu da budu jasno merljivi. Na primer, ako je cilj da se smanje regionalne razlike, onda efekat tih mera može da se jasno meri nakon nekog vremena. Ako je želja da se postigne zaposlenost, i to, takođe, može da se izmeri, tako što se pažljivo prati realizacija tih projekata.
Mi smo ukazivali u prethodnoj godini, u vreme kada smo mi bili deo vladajuće većine, da su dve krupne manjkavosti koje naša vlada ima – deo koji podrazumeva budžetsku kontrolu i deo koji podrazumeva efekte, odnosno analizu svakog ulaganja. Praktično, svako ulaganje i svaka nova investicija, da bi mogla da bude praćena odgovarajućim programom, mora da ima merljive efekte i da nakon toga možemo da vidimo šta se time postiže. Nažalost, to još uvek nemamo.
To su bile primedbe i kada smo mi bili deo vladajuće većine. Čini mi se da su te dve funkcije i danas prilično slabe u Ministarstvu finansija i u Vladi. Državna revizorska institucija bi to mogla da ispravi, ali, nažalost, još uvek ne funkcioniše punim kapacitetom.
Šta je ovde jedina zamerka? Podržavamo taj programski deo budžeta, međutim, programski deo budžeta čine Ministarstvo trgovine i usluga, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo državne uprave i Ministarstvo vera. Da li tu ima ijednog ministarstva koje ima realni problem na terenu?
To je znatna količina sredstava, 119 milijardi. Međutim, cifra može da zavara, jer, od toga, Ministarstvu prosvete ide više od 90%, a ministar prosvete nam je rekao da je najveći deo tih sredstava određen za plate, tako da, u stvari, nema investicija. Od tih 106 milijardi, čini mi se da je rekao, 95 ili 96% su plate zaposlenih.
Programski deo budžeta čini svega desetak milijardi budžeta, što nije neka cifra. Linijski deo budžeta su sva ona ministarstva koja imaju realne projekte na terenu.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – 24-25 milijardi, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja – 14 i nešto milijardi, Ministarstvo infrastrukture, Ministarstvo kulture, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, pa onda baš nije jasno zašto se to uradilo.
Ako Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja nije deo programskog dela budžeta, ili Ministarstvo infrastrukture, onda je pitanje da li uopšte treba da postoji podela na ta dva dela i ta početna ideja, koja je, u svakom slučaju, za pohvalu, ovakvom podelom, nije realizovana.
Nije jasno kakva je, uopšte, bila ideja o podeli na ova dva dela budžeta. Neću govoriti ni o personalnim rešenjima, ni o pripadnosti pojedinim strankama, kažem, upada u oko prilično nejasna podela. Ako je Ministarstvo vera programski deo budžeta, onda mi uopšte nije jasna ta inicijalna ideja, koja je sigurno dobra i za pohvalu.
Iskreno se nadam da ćemo sutra dobiti budžet, pa ćemo o tome razgovarati u okviru budžeta.

Gospođo predsednice, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, dugo najavljivani rebalans budžeta je konačno pred nama. Malo je paradoksalno, jer po Zakonu o budžetskom sistemu u sledećih desetak dana, 1. novembra, treba da se pojavi budžet koji mi treba da usvojimo 15. novembra, znači za manje od mesec dana ćemo usvojiti budžet za 2009, ali uvek su u Srbiji specifične okolnosti koje imaju neka neobična stanja.
Zašto rebalans budžeta danas, kao što reče gospođa Dragutinović? Pa, postoje dva odgovora na ovo pitanje, jedan je dala gospođa Dragutinović, a drugi njen državni sekretar, gospodin Ilić. Gospođa Dragutinović je rekla da je razlog za rebalans nova metodologija i mi to u svakom slučaju pozdravljamo.
A u vrlo gledanoj emisiji "Utisak nedelje" gospodin Ilić je rekao da rebalans budžeta se nalazi u Skupštini zato što Vladu sačinjava veliki broj stranaka, baš tako je rekao u "Utisku nedelje". Vladu sačinjava veliki broj stranaka, tu ima dosta malih stranaka, one se plaše izbora i hoće da u prvoj godini zadovolje i ispune sva predizborna obećanja. Ovo je politički budžet koji predstavlja ispunjenje predizbornih obećanja. Emisija je bila reprizirana nekoliko puta, možete da proverite da li je to baš tako.
Naravno da u Skupštini Srbije uvek imamo dilemu da li je čaša puna ili je čaša prazna. Nama je ovde važno da čaša ima vode, a da li je puna ili prazna zavisi od ugla iz koga određeni problem gledamo. Pre 15 dana je praktično čitava opozicija optužena za širenje panike.
Ukazivali smo da postoji kriza u finansijskom sektoru, da će ta kriza metodom spojenih sudova u manjoj ili većoj meri da se prelije u Srbiju, da ne znamo koliki su to efekti, ali u svakom slučaju da će se to osetiti ovde.
Na Odboru za finansije bili su guverner i bio je takođe državni sekretar Ilić. Nama su rekli da vi niste u mogućnosti, imali ste neke druge obaveze. Mi smo s njima obavili razgovor. Pretpostavljam da su vas obavestili o svemu tome.
Rečeno nam je da tri hiljade evra, koliki je depozit osiguran po našem zakonu, apsolutno pokriva i garantuje stabilnost sistema, pokriva 90% partija i da nema nikakve potrebe da se povećava garantni depozit. Kada smo mi predložili zakon, DSS i naš poslanički klub, po kome podižemo depozit na 20 hiljada evra, optuženi smo za demagogiju, za populizam, za širenje dalje panike i pometnje.
Deset dana kasnije, Vlada donosi odluku da se poveća depozit na 50.000, a možda i na 100 hiljada evra. Da li je čaša puna ili je čaša prazna? Postoji magnetofonski snimak, može da se proveri, pa ćemo videti o čemu se radi. Toliko o čaši.
Mi ćemo u delu načelne rasprave i u diskusiji o amandmanima analizirati pojedinačno politike Vlade. Pokušaću da odgovorim na pitanje da li je ovaj budžet realan, bez obzira na to što nam je rekao vaš državni sekretar i kolika je verovatnoća da se ovaj budžet ispuni.
U vašem izlaganju, to je malo šire na internet sajtu Vlade nego što ste rekli ovde, ova verzija, u svakom slučaju piše da su osnovne pretpostavke za realizaciju ovakvog budžeta ubrzanje reformi, nastavak evropskih integracija, fiskalna i monetarna politika i povećanje stope investicija na 25 do 27 procenata bruto društvenog proizvoda ili osam do 10 milijarde evra. To su pretpostavke da se ovakva politika ispuni.
Prvo, prema svim istraživanjima i prema svim izveštajima međunarodnih institucija, kreditni rejting Srbije pada. Svetska banka u izveštaju poslovanja 2009. godine kaže da Srbija zauzima 94. mesto, što je tri mesta gore nego prošle godine, 12 mesta gore nego 2005. godine. Svetska banka u izveštaju upravljanja kaže da je značajno smanjena efikasnost Vlade Republike Srbije.
Kanadski "Frejzer institut" kaže da Srbija zauzima 98. mesto u regionu prema uslovima poslovanja i u regionu je lošija samo Bosna i Hercegovina. Primera radi, Albanija je na 65. mestu, Bugarska na 68. mestu. "Transparentnost internacional" kaže da Srbija deli 85. mesto na njihovom izveštaju. Primera radi, Rumunija je na 70, Makedonija na 72. mestu.
Što se tiče investicija, koje su uslov za ispunjenje ove ekonomske politike, one će ove godine biti više nego dva puta manje nego što vi projektujete.
Dva puta manje investicija nego što je potrebno da bi se ovakav projekat realizovao, svega 12,3% od bruto-društvenog proizvoda, što je značajno manje nego prošle godine, kada je bilo 17%, i dva puta manje nego što vi pretpostavljate za realizaciju.
Platno-bilansna pozicija Srbije se značajno pogoršala. Ove godine trošimo 19% bruto društvenog proizvoda više nego što proizvodimo.
Kako kaže MMF u svom izveštaju, 500 milijardi dinara potrošimo više nego što se u Srbiji napravi. Kako to da nadoknadimo? Kroz privatizaciju, zaduživanjem i doznakama iz inostranstva. Dosta naših ljudi radi u različitim zemljama i te pare donose u Srbiju.
Ukupan spoljni dug iznosi 60% bruto društvenog proizvoda i povećava se iz godine u godinu. Prema Memorandumu koji je pred nama, spoljni dug ove godine je 20,8 milijardi dolara, 2009. godine 24,4, 2010. godine 27,8 i projekcija za 2011. godinu je 31,1%. U sledeće tri godine spoljni dug će se povećati za 11 milijardi dolara, a u Memorandumu se jasno kaže da je dugoročni kreditni rejting, na strani 75, bb minus i da će tako dugoročno ostati.
Javni rashodi su za 18,7% veći nego u istom periodu prethodne godine. Značajna su povećanja i upadljiv je rast subvencija, dokapitalizacija, pozajmica, transfera, nabavke robe, neselektivne investicije u zgrade i građevinske objekte. Malo je neobično pošto se ide sa rebalansom ovako neposredno pred budžet, ali bilo je dobro da smo dobili i podatke o izvršenju budžeta.
Vi ste na početku rekli da smo imali srećnu okolnost, vi ste to nazvali - iznenadna sreća, pošto ove godine imamo 10 i po milijardi više sredstava nego što je planirano. Ta iznenadna sreća se zovu carine, jer od tih 10 i po milijardi devet su carine.
Šta znači carine? To znači da uvozimo neverovatne količine robe i da je taj deficit sve veći i veći. Nisam siguran da ako uvozite ogromne količine robe, da je to iznenadna sreća, to bih nazvao nekako drugačije.
U svakom slučaju, uveliko se smanjuje javna potrošnja, uveliko se povećava umesto da se smanjuje javna potrošnja, a fiskalni deficit se sve više i više povećava.
U ovom budžetu i Memorandumu nema podataka kako će ovaj i ovakav budžet uticati na osnovne parametre, na rast cena, na politiku plata, na ekonomski rast, na nove investicije, na smanjenje siromaštva, na socijalnu zaštitu, na državnu pomoć i na sve druge važne makroekonomske parametre.
Neke konkretne stavke, o tome ćemo pričati u raspravi po amandmanima, ali je vrlo interesantan programski deo budžeta i rečeno je da će se NIP naći u programskom delu budžeta.
U tom programskom delu nema Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, ali ima Ministarstva vera i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Malo je neobično da programski deo budžeta sačinjava Ministarstvo vera, a Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja ne, ali dobro, to je stvar predlagača.
U najvažnijem dokumentu uz budžet, koji predstavlja politiku Vlade, a to je Memorandum o ekonomskoj politici, za samo godinu dana povećanje, odnosno udeo u rashodu bruto-društvenog proizvoda je 6%, Memorandum iz 2007. godine 39,5, Memorandum iz maja 2008. godine 43,3, a sada je 45,4. Značajno povećanje potrošnje. Ako se bude ispunilo sve ono što je obećano, biće nam još i gore.
Pohvaljujem Memorandum koji je vrlo pošten, vrlo efikasan i vrlo precizan. On o ovom budžetu govori više nego što bilo ko od nas može da kaže.
Na strani 56 u poglavlju - Fiskalni rizici, kažete ovako: populistička ekonomska politika. Vi vašu politiku nazivate populističkom. Tu nemam ništa da dodam. Kažete ovako: ozbiljan fiskalni rizik predstavlja mogućnost nastavka sprovođenja populističkih ekonomskih politika.
Ne kažete da će se možda voditi, nego kažete da će se nastaviti populistička ekonomska politika. Na ovo nemam ništa da dodam. Ovo nije budžet koji možemo da podržimo. Hvala.