Radujem se gospodine ministre što čujem da je započeo proces koji se tiče reforme državne uprave. Lično bih vam predložio da konkretno manifestujemo tu volju. Da se raspišu konkursi za sva pomoćnička mesta u svim ministarstvima u Vladi i da se izaberu svi pomoćnici saglasno Zakonu o državnim službenicima na konkursu. To znači da poštujemo već postojeće zakone. Mi smo sada u iščekivanju donošenja novih zakona. Verujem da će oni vrlo brzo stići pred Narodnu skupštinu. Da bismo u potpunosti verovali da ulazimo u proces departizacije potrebno je da primenimo zakon koji je uveo koncept departizacije. To je nešto što od vas očekujem.
Kada smo ovo rekli, jasno je svima ovde u Narodnoj skupštini, svim poslaničkim grupama, da je pitanje broja zaposlenih u državnoj upravi probilo svoje krajnje granice. Mislim da ne postoji ni jedna poslanička grupa koja se oko toga ne slaže. Ali, vi ovim konzervirate stanje, a mi imamo višak. Mi moramo ući u proces da bi rasteretili javnu potražnju ne na način da ne zapošljavamo više. Valjda je svima jasno da ne treba da ne zapošljavamo više nego da vidimo gde je višak i da neko ko ništa ne radi ne prima platu od države u pojedinim segmentima državni uprave. To je suštinska stvar. To je nešto što se očekuje. Naravno, nije samo to vaš posao kao ministra finansija nama je to jasno, tu su i Ministarstvo za državnu upravu i Ministarstvo za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj i drugi segmenti državne uprave i neka druga ministarstva koja se bave ovim problemom.
Mi moramo da se dogovorimo svi i verujem da je svima nama ovde to jasno, da se završilo sa daljim zapošljavanjem mimo potreba pojedinih segmenata državne uprave, ali moramo ući u proces racionalizacije, a racionalizacija je u isto vreme i departizacija. Hvala.

Gospodine ministre, gospodine potpredsedniče, kolege poslanici, rasprava je o amandmanu koji je podnela poslanička grupa DSS na član 1.
Videli ste gospodine ministre, iako je ovaj predlog zakona i ova mera o kojoj raspravljamo već ovoliko vremena imala za cilj rešavanje finansijskih i budžetskih problema, mi raspravljamo o državnoj upravi. Zato sam vam rekao da ta stvar nije samo i ne dotiče samo budžet, nego se tiče celine problema koji ovde imamo.
S obzirom da se povela rasprava da li je ovo zamrzavanje, da li je ovo zaustavljanje procesa, da li je nešto drugo i dalje mislim da se ovim konzervira trenutno stanje. Šta je problem u tom konzerviranju?
Činjenici da smo se svi ovde složili, sve poslaničke grupe da je stanje koje se tiče broja zaposlenih u javnoj administraciji neizdrživo. Ako konzerviramo jedno neizdrživo stanje, kako smo rešili problem javne potrošnje? Nismo ga rešili. U činjenici da imamo veliki broj zaposlenih u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima ovim zaustavljamo i nivo javne potrošnje se zadržava.
Zato smo gospodine ministre insistirali da se ova stvar reši hitnom reformom državne uprave u narednih mesec, dva. To je moguće gospodine ministre. Vrlo je moguće. Prvo da se primeni Zakon o državnim službenicima, da se hitno donese u Narodnu skupštinu zakon o zapošljavanju u lokalnoj samoupravi i autonomnoj pokrajini. Godinama stručne službe u Ministarstvu državne uprave rade analizu potreba pojedinih organa državne uprave i zna se koliko izvršilaca je tu potrebno. Zakonom o lokalnoj samoupravi ćete omogućiti lokalnim samoupravama da rešavaju problem.
S druge strane, gospodine ministre, vaša poruka javna da se ulazi u reformu državne uprave koja podrazumeva racionalizaciju je poruka ovim sad ljudima koji su zasnovali radni odnos i niko ih ne može skloniti ili onima koji su eventualno planirali dok se reforma ne završi je sledeća - možete se zaposliti, ali to traje mesec, dva, ostaćete bez posla, jer niste potrebni za funkcionisnje dalje državne uprave. Zapošljavate se partijski. Dolazite tu zato što treba da rešimo neke probleme. Ti ljudi, svejedno, i ovi, do 2015. godine, čiji je status zamrznut, hoće li oni ostati bez posla ako su višak? Ja bi voleo to od vas da čujem. U procesu racionalizacije. Treba im to saopštiti.
Prema tome, gospodine ministre, ovo stanje koje ste predložili ovim zakonom jeste održavanje nivoa javne potrošnje koji je bio do sad, a on je neodrživ. I zato smo mi tražili da se umesto ove situacije kuju ste predložili hitno uđe u racionalizaciju stvaranjem efikasne i bolje državne uprave koja je državi potrebna, prvo zbog njenih građana a onda zbog investitora koji se svakodnevno na stanje u državnoj upravi žale.

  Koji je to rok, gospodine ministre? Koji je rok? Govorim o tome da se o reformi državne uprave priča prethodnih pet, šest godina. Ne želim da verujem da bilo ko ko je pričao o tome nije nešto radio u okviru svog resora, tj. da bar stručne službe na nivou pomoćnika državnog  sekretara nisu radile određene statistike koji je broj neophodan izvršilaca u pojedinim segmentima da bi jedno ministarstvo, jedno javno preduzeće, jedan drugi organ državne uprave dobro funkcionisao. Hoću da verujem da se to nešto radilo i da postoje neki podaci koji bi vama pomogli da se izađe sa planom racionalnizacije u državnoj upravi.
Ako to nije bio slučaj od 2007. godine, kada je faktički prema Skupštini prestao zakonodavni proces kada je u pitanju državna uprava, onda je to strašno. Voleo bih da čujem od vas da se nije radilo prethodnih pet godina ništa po tom pitanju.
Što se tiče zakonodavnog proces, zakon koji se tiče radnih odnosa u lokalnoj samoupravi i autonomnoj pokrajini je jedan vrlo jednostavan zakon koji nema potrebe da se, čak koliko sam čuo, u formi nekog prednacrta radi, jer je već rađen u ministarstvima. On će da reši velike probleme sa viškom zaposlenih unutar lokalnih samouprava i primena Zakona o državnim službenicima. Ako nemamo te podatke, nijedan od tih podataka onda se sa vama slažem da to nije moguće u roku od dva meseca i onda je to strašno za državu. Ali, ako počinjemo od nule, molio bih vas zbog urgentnosti problema da nam kažete koji je to rok u kojem Vlada RS može da izađe pred javnost, Narodnu skupštinu i kaže – mi ulazimo u proces stvaranja efikasne državne uprave koja podrazumeva racionalizaciju, profesionalizaciju i sve ono što je potrebno da dobijemo jaku državnu upravu.

Gospodine ministre, nije slučajno što poslanička grupa DSS insistira da se ovo pitanje raspravi, da se raspravi otvoreno i da se svi segmenti koji se tiču ukidanja pravosudnih institucija na KiM ovde izvedu na čistac.
Nismo slučajno pominjali Briselski sporazum, bez obzira što se on ne pominje u zakonu. On se spominje u jednom vrlo važnom dokumentu – Strategija reforme pravosuđa. Briselski sporazum se najdirektnije pominje u Strategiji reforme pravosuđa, gde se kaže – usaglašavanje mreže sudova sa Briselskim sporazumom.
Najdirektnija posledica strategije reforme pravosuđa je Zakon o mreži sudova, gde je jednostavno u Briselskom sporazumu definisana odredba da će se pravosudne institucije Republike Srbije u potpunosti ukinuti i preneti u nadležnost, kako mi kažemo, privremenih institucija samouprave na KiM jeste u stvari ono što se danas dešava.
Međutim, jedno je važno pitanje koje takođe želim da postavim. U Zakonu ste rekli da će se do 31. decembra ove godine doneti poseban zakon, mada mi ne znamo šta je poseban zakon. Bila je rasprava da li je to više zakona ili je to ustavni zakon? Ostala su još 42 dana. Taj zakon menja i odnosi se na uređenje vlasti. Da li ćemo mi do kraja ove godine imati referendum kojim se građani Srbije pitaju da li se ukidaju sudovi na teritoriji Kosova i Metohije? Jer, da biste ukinuli sudove na Kosovu i Metohiji, morate da raspišete referendum i pitate građane Republike Srbije. Šta će se desiti ukoliko se taj zakon ne donese?
Da vas podsetim, Narodna skupština Republike Srbije, usvajajući Rezoluciju kojom se definiše platforma za pregovore, rekla je – sve nadležnosti koje budu rezultat pregovora između Beograda i Prištine biće poverene privremenim institucijama u Prištini posebnim ustavnim zakonom i biće im prenete u nadležnost.
Postavljam pitanje – da li će ovaj zakon koji se tiče sudova biti donet do kraja godine? Gospodine ministre, postavlja se pitanje suštinske autonomije. Vi ste suštinsku autonomiju ovim definisali. Za vas je suštinska autonomija Briselski sporazum i zakon i uredbe koje su usvojene u prethodnoj Vladi i koje ste vi sada usvojili. Vi nemate prostor za dalji razgovor. Suštinska autonomija za vas je Briselski sporazum. Vama je dato samo da donesete zakon u Narodnoj skupštini kojima ćete razbiti jedinstvo pravosudnog sistema i poveriti institucijama koje su proglasile nezavisnost Kosova i Metohije, pravosudni sistem i pravdu da oni vrše nad Srbima. To je suštinska stvar.
Još jednom ponavljam, Briselski sporazum spominjemo zato što se pominje u Strategiji reforme pravosuđa, gde ste se obavezali da usaglasite pravosudnu mrežu Srbije sa Briselskim sporazumom. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, naš koncept kad su u pitanju javna tužilaštva mi ćemo izneti kada budu na dnevnom redu izmene Zakona o javnim tužilaštvima. U svakom slučaju, on se razlikuje od onih rešenja koja su tamo definisana i smatramo da mesto koje ima osnovni sud treba da ima i osnovno javno tužilaštvo. Naravno, Zakonom o uređenju sudova i deo nadležnosti je sada promenjen i u tom smislu mi smo intervenisali i amandmanski kada je u pitanju Zakon o javnim tužilaštvima.
U svakom slučaju, ovim amandmanom predlažemo da se formira osnovno javno tužilaštvo za teritoriju opštine Šid, da pokriva teritoriju osnovnog suda u Šidu. Šid je jedna važna i značajna opština na teritoriji AP Vojvodine, pripada onom delu koji se zove Srem i, što je najvažnije, pogranična je opština. Pogranična je i prema Republici Hrvatskoj i prema Bosni i Hercegovini. Veliki je promet, pogotovo preko prelaza Batrovci, a odvija se na teritoriji opštine Šid. Znamo da su u prethodnom periodu neposredno u tom području bila i ratna dejstva i sav onaj kriminal koji se može zamisliti na jednom graničnom području prema državi koja je sada primljena i u EU zahteva da se na području opštine Šida pored osnovnog suda formira i javno tužilaštvo.
Bez obzira što ste vi ovde naveli razloge odbijanja amandmana, da priliv predmeta to ne dozvoljava, o tome ćemo nešto govoriti o čitavom ovom konceptu kada budu ova tri zakona na dnevnom redu, ali smatramo zbog značaja opštine Šid, zbog njenog pograničnog značaja, zbog njenog industrijskog značaja, zbog granice, pogotovo sa Republikom Hrvatskom, da zaslužuje i treba da na svom području pored osnovnog suda, što je dobro da je vraćen osnovni sud u opštini Šid, dobije i osnovno javno tužilaštvo. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, kolege iz ministarstva, kolege narodni poslanici, ovo je tema koja je jako važna, to je jedno ustavno pravo, pravo na suđenje u razumnom roku i sasvim je sigurno da su građani, kada je to pravo u pitanju, vrlo zainteresovani, obzirom na stanje u kome se nalazi pravosuđe, obzirom na sve postupke koji dugo traju.
Po našem mišljenju, ovaj član je poprilično komplikovan i u određenom smislu nejasan. Prvo, pitanje primerene naknade. Ako je neko pretrpeo štetu, onda se kaže da je u pitanju šteta. Šta je primerena naknada? To je jedna stvar koja u pravnom prometu nije nešto preterano poznata, ni jasna.
S druge strane, pitanje suđenja u razumnom roku, mislimo da se može rešiti na drugačiji način. Sasvim sigurno, bolje je rešiti uspostavljanjem efikasnog pravosudnog sistema, efikasno disciplinskog postupka kad su u pitanju suđenja, boljeg nadzora, nego uvoditi jednu glomaznu i komplikovanu proceduru, kakva je ovde predviđena.
Naravno, obavezno uputstvo koje se ovim članom nalaže da će dati viši sud nižem sudu da u određenom roku presudi datu stvar, pitanje je da li će se sprovesti. Šta ako se ne sprovede? To je jedna stvar koja je za nas takođe nejasna i sporna.
U svakom slučaju, smatramo da je uvođenje efikasnijeg postupanja sudija većeg nadzora, jače disciplinske odgovornosti nešto što može da doprinese na bolji način da se ovo ustavno pravo, koje je važno za građane, realizuje, nego ovako kako ste vi ovde predložili, uvažavajući opravdanu brigu koju imate s obzirom na nasleđe koje ste zatekli, veliki broj nerešenih predmeta, haos u pravosuđu. Mislimo da je dugoročniji cilj uspostavljanje efikasnog pravosudnog sistema, odgovornijeg suđenja, odgovornijih sudija bolji način.

Smatramo da ne treba uvoditi institut upravitelja suda. Čitava ova situacija u kojoj se nalazi pravosuđe u svim ovim složenim problemima u kojima se nalazi, a pogotovo posle uspostavljanja nove mreže sudova nakon usvajanja ovog zakona dodatno opterećivanje i dodatno usložnjavanje odnosa unutar upravljanja jednim sudom, uvođenjem upravitelja suda, mislim da je potpuno neracionalno i nepotrebno i zahtevaće dodatne troškove.
Obzirom da svi znamo da svaki sud ima sekretara suda kome se poveravaju ove vrste poslova koje se sada nameravaju poveriti upravitelju suda, nije nam jasno bez obzira što je ostavljena mogućnost da se to reši sudskim poslovnikom, šta će da radi onda sekretar suda? Nije jednostavno urediti odnose unutar upravljanja jednim sudom. Smatramo da će pored predsednika suda, sekretara suda uvođenje upravitelja suda stvoriti jednu situaciju koja može da ionako rovite stvari kada je u pitanju predsednik suda i njegova odgovornost dodatno zakomplikovati.
Smatramo da je sasvim dovoljno da sekretar suda obavlja ove materijalno-finansijske poslove, da su u krajnjoj liniji do sada tako stvari funkcionisale i ne vidimo da smo dobili pravo obrazloženje zašto je neophodan upravitelj suda.
U prethodnom periodu smo imali veoma mnogo problema sa upravljanjem sudova i imali smo predsednike sudova u v.d. stanju. Čak i obrazloženje koje sam čuo za prethodno uvođenje mreže sudova radi lakšeg upravljanja sa manje predsednika sudova je bila jedna priča koja se mogla čuti. Govorim za mrežu iz 2008. godine. Nema potrebe za ovim novim institutom. On em košta em neće rešiti ključne probleme, bez obzira što se ovim amandmanom koji je odbor predložio neke stvari popravljaju, sam institut je po našem mišljenju neracionalan.

Gospodine ministre, mi mislimo da je bilo bolje rešenje koje je bilo u sadašnjem zakonu, da postojanje osnovnog suda prati postojanje osnovnog javnog tužilaštva na području koje pokriva osnovni sud.
Tokom rasprave o Zakonu o tzv. mreži sudova ukazali smo na problem. Radi se o osam javnih tužilaštava koja jednostavno ne postoje, a u tim opštinama postoje osnovni sudovi. Pročitaću ih. Radi se o Ivanjici, Šidu, Priboju, Dimitrovgradu, Sjenici, Majdanpeku, Bujanovcu i Knjaževcu.
To nisu male opštine. Karakteriše ih činjenica da se nalaze u pograničnom području. Vi ste ovde nama, u razlozima za odbijanje amandmana, ukazali na problem priliva predmeta. Juče sam pažljivo slušao vašu diskusiju o tome da priliv predmeta određuje da li će negde biti sudske jedinice ili odeljenje. Sa tim se slažem, načelno se sa tim slažem.
Međutim, ovde se radi o osnovnim tužilaštvima u pograničnom prostoru, u ne malim opštinama. Priznaćete da ni Knjaževac, ni Priboj, ni Majdanpek, Šid, ja sam danas govorio nešto o opštini Šid, nisu male opštine. Sasvim sigurno, zbog specifičnosti, zbog toga što se nalaze na granici, zbog značaja tih opština za našu državu, nije bio neki problem. Mislim da ne bi bio veliki trošak da se umesto 58 javnih tužilaštava moglo formirati 66, koliko ima i osnovnih sudova.
Nismo jednostavno dobili pravo obrazloženje zašto se odstupili od sadašnjeg rešenja u zakonu. Mislimo da bi bolje bilo da se ostalo pri sadašnjem rešenju, da je ovih osam važnih opština imalo osnovno javno tužilaštvo.

Gospodine predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika član 7. U tom trenutku niste bili u sali kada su se ovde čule najgrublje uvrede i optužbe na račun DSS i našeg predsednika Vojislava Koštunice. Izrečene su optužbe da naša poslanička grupa, predsednik naše poslaničke grupe je inspirator nasilja na Kosovu i Metohiji. Dočekali smo da u vremenu kada smo mislili da smo usvojili slobodu i demokratiju i pravo da se izražavamo, da oni koji imaju svoje mišljenje koje se ne slaže sa mišljenjem vladajuće većine budu optuživani, budu prokaženi, budu javno linčovani i bez suđenja i bez presuda na ovakav način optuživani.
Mi smo godinama navikli na ovakve optužbe sa raznih televizija, posebnih emisija, stranih ambasada, uvek zato što smo držali do jasnog i čvrstog stava da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije. Borićemo se uvek da bude neotuđivi deo Srbije i nećemo promeniti svoju politiku, ali ako je ovo način da se oni koji drugačije misle etiketiraju i optužuju onda vas molim da uzmete u obzir da to nije nešto što dolikuje Narodnoj skupštini.
Mi smo ovde vrlo konkretno iznosili naše stavove i nikog nismo vređali. Ali, neće nas sprečiti ovakve izjave, ovakve optužbe, podli udarci da nastavimo našu politiku i da sprovodimo ono za šta se zalažemo. Trpeli smo mi i u prethodnim godinama, od prethodne Vlade i prethodnih vlada ovakve iste napade, ovakve iste izjave, ali od naše politike nećemo odustati.
Ja vas molim da ova Narodna skupština, koja je u prethodnom periodu dostigla određeni nivo komunikacije i normalnog uvažavanja među poslanicima, bez obzira na političke razlike, taj nivo zadrži i da se ovakve izjave, ovakve etikete i omalovažavanje onih koji drugačije misle, zaustave. Hvala.

Član 27. Gospodine predsedniče, ja mislim da treba da se uspostavi red u Narodnoj skupštini, da se ova sednica nastavi. Mi se za to zalažemo. Ali, mi smo sada čuli da predsednik jedne političke stranke ne predstavlja stranku u javnosti niti da zastupa njene stavove.
Znate šta. Cela poslanička grupa i članstvo DSS stoji iza svog predsednika.
(Predsednik: Sve je to u redu, ali to nema nikakve veze sa povredom Poslovnika. Politički stavovi koji se iznesu na sednice Narodne skupštine, ti politički stavovi ne definišu povredu Poslovnika.)
Predsedniče, ja vas molim da vodite računa o načinu izražavanja u Narodnoj skupštini. Ja ne znam da li se nekad neko iz poslaničke grupe DSS ikada uvredljivo izražavao o bilo kome iznoseći svoje političke stavove, bez obzira koliko se mi razlikujemo.
(Predsednik: Ali, ono što je rekao gospodin Šormaz, što sam ja čuo, nije bilo uvredljivo.)
Gospodine predsedniče, gospodin Šormaz je rekao da je Vojislav Koštunica inspirator nasilja i podstiče ekstremističke grupe da vrše nasilje na Kosovu. Ja vas molim, ovde je Narodna skupština to mogla da čuje. Ja vas molim da uvažite ovo što smo mi rekli i da se jednostavno ovako nešto ne dozvoli u Narodnoj skupštini. Ako smo se složili da smo dostigli određeni nivo u prethodnom periodu, međusobnog uvažavanja i ophođenja, ne moramo se vređati, inače ćemo se vratiti u neka druga vremena, što sigurno ne želimo.
U krajnjoj liniji, verujemo da smo posle 2000. godine dostigli nivo demokratskih prava da iznosimo svoje stavove, bez obzira koliko se razlikujemo o tome. Ne moramo sada ponovo da se vraćamo u vremena kada to više nije dopušteno.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, ja sam u ovom amandmanu i u narednom želeo da ukažem na potrebu ozbiljnije komunikacije ili informisanja o ovako važnoj oblasti. Inače, želim da kažem da je ovo jedan izuzetno važan zakon i važno je što se donosi. Važan je kako zbog činjenice da učestvujemo u različitim sporazumima kojima se reguliše ovo pitanje, tako i zbog činjenice da se time povećava i naša bezbednost.
Međutim, ovim amandmanom koji se tiče izuzeća kada je u pitanju davanje saglasnosti, smatrao sam neophodnim, bez obzira na činjenicu što ministri sede zajedno u Vladi, da je potrebno ipak o ovako osetljivoj oblasti obavestiti ministarstva i nadležne organe koji su u članu 13. ti koji odlučuju o zahtevu za izdavanje dozvole.
Nije mi jasno zašto niste prihvatili amandman. Pročitao sam vaše obrazloženje. Moram da budem iskren, nisam dobio odgovor čitajući ovakav tekst obrazloženja zašto je amandman odbijen. Ovo je jedno uopšteno obrazloženje odbijanja amandmana. Ovde se radilo o jednom malom naporu da se tako važni organi, kao što su Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova, MUP, VBA i BIA obaveste o činjenici da se daje dozvola u jednom posebnom postupku i posebnoj proceduri.
U mom amandmanu se nije čak ni tražila saglasnost, nego da se oni obaveste. Želeli smo na svaki mogući način da izbegnemo situaciju, obzirom da se nadležno ministarstvo, u ovom slučaju vaše ministarstvo konkretno ne mora da zna sve potrebne podatke ili da ima potrebne informacije o jednom poslu, da se o ovako osetljivim stvarima bar obaveste ovi organi koji mogu da daju odgovor ili da imaju nekakvu primedbu u vezi konkretnog posla. U tom smislu sam iznenađen da nije prihvaćen ovaj amandman. On je bio krajnje dobronameran. Mislim da ovo nije nikakav suvišan posao za samo vaše ministarstvo. Hvala.

Amandman je na istom tragu. Sada možemo da polemišemo o ovome što ste vi rekli, ali ovde se radi o jednoj formalnoj obavezi ministarstva da ovu stvar uradi i da se zakonom obavežu ti organi da daju tu informaciju.
Ovde se radilo o tome da ukoliko Vlada odluči da se ne izda dozvola, radi se o situaciji da ti organi mogu da upute primedbu na ovu konkretnu situaciju. Nije mi jasno zašto ovaj amandman, kao ni prethodni, nije prihvaćen. Ne vidim zašto bi se činio poseban napor ili poseban posao ukoliko bi se ovakva obaveza od strane vašeg ministarstva ili drugih organa u ovom slučaju uradila.
Mislim da konkretno Ministarstvo za odbranu i MUP imaju konkretnije mogućnosti da pribave informacije koje mogu biti sporne kada je u pitanju pojedini posao. Hvala.

Javljam se po članu 27.
Gospodine predsedavajući, način na koji ste prekidali govornike koji su raspravili o dnevnom redu, a izmene i dopune Zakona o javnoj svojini su na dnevnom redu, je nedopustiv. Prvenstveno iz tog razloga što ste uveli jednu drugu praksu. Mi smo imali od prethodnog govornika diskusiju o dobiti javnog preduzeća „Pošta“, koju niste prekinuli, a koja nije tema dnevnog reda i nema dodira sa Zakonom o javnoj svojini, a prekinuli ste mog kolegu Milana Lapčevića i sada kolegu Čizika, koji su govorili o uzrocima zbog kojih smo došli danas u situaciju da menjamo ovaj zakon, o uzrocima koji se tiču javnih preduzeća, lokalnih samouprava i posledica posle usvajanja ovog zakona.
Znate šta, ako hoćemo da tako tumačimo Poslovnik, koji se nikada tako nije tumačio, gospodine potpredsedniče, nikada, onda je ova debata potpuno izlišna. Šta smo mi ovde? Kakvi smo mi poslanici? Mi pričamo o Zakonu o javnoj svojini. Ako niste reagovali na potpuno odstupanje od zakona, nemate pravo sada da ukazujete na taj način kolegama. Nisam se javio kada je bio kolega Lapčević, ali sada sam morao da se javim jer je apsolutno identična situacija. Znači, mi nemamo pravo da govorimo ovde u Narodnoj skupštini o Zakonu o javnoj svojini, a imamo mnogo toga da kažemo, kao i o posledicama koje će nastupiti. Molim vas, uvedite identičnu praksu i prosto pustite da se priča o zakonu. To je suština, a ne da se tolerišu rasprave koje nemaju nikakve veze sa zakonom. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, iako ovaj predlog zakona ima jednu odredbu koja ukazuje na potrebu pomeranja roka za upis svojine javnih preduzeća i društva kapitala, čitava dosadašnja rasprava je ukazala na, mislim, važniju stvar koju smo mi morali da očekujemo od predstavnika Vlade, a to je da izađu pred ovu Narodnu skupštinu sa izmenom ovog zakona mnogo dubljom, mnogo sveobuhvatnijom i mnogo ozbiljnijom, zato što je zakon koji je usvojen 2011. godine, koji je DSS kritikovala, koji je, kako je ovde neko nazvao od kolega, napravljen trulim kompromisom između Vlade Vojvodine i Vlade Republike Srbije, gde je neposredno pred početak rasprave usvojeno 20 amandman od strane Vlade Vojvodine, upravo je doveo nas u ovu situaciju. Loš zakon, sa lošim rešenjima, usvojen pod pritiskom vlasti u Vojvodini, doveo je do ove situacije u kojoj se sada nalazimo. To je jedna strana ovog problema.
Drugi problem je da ni prethodna ni sadašnja Vlada nisu razumele složenost procesa u koji se ušlo. Na osnovu Ustava Republike Srbije konstituisana je javna svojina i njena tri oblika. Iako se nedopustivo kasnilo sa usvajanjem zakona, zakon je donet. Prethodna Vlada i ova Vlada morale su da razumeju komplikovane procese i sa koliko subjekata će morati da rade da bi se ovaj proces sproveo i da ne bismo došli u ovu situaciju u kojoj se sada nalazimo.
Vi ste u jednom trenutku, gospodine ministre, rekli – nije se vodilo računa o stvaranju mehanizama kako bi se proces kontrolisao. Nedostajala je koordinacija na svim nivoima, i na nivou Republike, kada je u pitanju imovina Republike Srbije, da ne govorim o, o tome ću mnogo dublje govoriti, ceneći i vaše prisustvo kao ministra za lokalnu samoupravu, problemima sa kojima ćemo se tek suočiti kada je u pitanju upis svojine lokalnih samouprava i javnih preduzeća na tom nivou, a posebno je složeno pitanje imovine AP Vojvodine.
Da vas podsetim, drage kolege, ovaj zakon je usvojen 2011. godine u oktobru mesecu, gde je u zakonu rečeno da će se imovina AP Vojvodine uspostaviti, između ostalog, na osnovu Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, za koga je DSS u tom trenutku rekla da je apsolutno neustavan. Zakon je usvojen, stupio je na snagu, počeo je upis imovine, u julu mesecu 2012. godine Ustavni sud je oglasio taj zakon neustavnim.
Pitam vas sada, gospodine ministre, jako je važno pitanje, pošto je niz nadležnosti stavljen van pravnog sistema Republike Srbije, koja se tiču AP Vojvodine, da li je neka imovina upisana kao vlasništvo AP Vojvodine da bi se vršile nadležnosti koje su sada neustavne? To je vrlo važno pitanje. Da li sada potpuno nezakonito AP Vojvodina raspolaže nekom imovinom?
Iako smo mi tada ukazali da se nije smelo ući u proces donošenja takvog zakona, iako se na pritisak Vlade Vojvodine usvojilo 20 amandmana, mi smo dobili ovakav zakon i oboren je Zakon o Zakonu o utvrđivanju nadležnosti na Ustavnom sudu. To je stvar o kojoj mora da se vodi računa, jer niz nadležnosti je preuzet, neustavan je. Nažalost, neke još nisu u tom delu ispoštovale stav Ustavnog suda.
Kada je u pitanju upis javnih preduzeća na nivou lokalnih samouprava, mislim da ćete se, gospodine ministre, suočiti sa ogromnim problemom. Vi ste sada rekli – nemamo obavezu na osnovu zakona da vršimo kontrolu koja javna preduzeća su upisala ili izvršila popis svoje imovine. Kako ćete, gospodine ministre, u preko 180 gradova i opština u Republici Srbiji iskontrolisati upis svojine javnih preduzeća u tim gradovima i opštinama?
Zašto mi govorimo da je ovaj rok kratak? Ako nema načina koordinacije, koji ćete u krajnjoj liniji vi da radite, komisije za lokalnu samoupravu. Taj proces nikad nećemo završiti. Podsećam vas da sledeće godine ističu rokovi za upis svojine lokalnih samouprava. U velikom broju lokalnih samouprava procesi nisu ni započeti i veliki broj lokalnih samouprava nema ni kapacitete da taj posao uradi.
Ovo su jako složena pitanja, ozbiljna pitanja. Ako pod hitno ne uspostavite nekakav oblik koordinacije da se taj proces prati sa centralnog nivoa, ni na koji način ne ugrožavajući pravo na lokalnu samoupravu, mi ćemo ući u jedan potpuni haos sledeće godine.
Ovo je još jedno važno pitanje na koje bi vi morali kao ministar da obratite pažnju u narednom periodu. Da, ovo je korak ka decentralizaciji, o tome se govorilo ovde u Narodnoj skupštini, važan korak, koji je omogućio Ustav, zakon. Ali, ima se utisak da same lokalne samouprave nisu razumele do kraja šta je to decentralizacija, nisu razumele svoju ulogu i kao da se boje da u taj proces do kraja uđu i kao da i dalje vlada onaj sistem koji je bio pre višestranačja u Srbiji, da se gleda u Beograd i kako Beograd naredi, tako će biti. Same lokalne samouprave još nisu shvatile da imaju određena prava po Ustavu i po zakonu.
Morate da radite na jačanju svesti o decentralizaciji. Ako oni nemaju tu svest, neće imati svest ni da upišu tu imovinu koja njima pripada. Oni verovatno, pošto proces ovako sporo ide, ne razumeju šta će im to.
Situacija je toliko složena da se mi možemo nalaziti iz godine u godinu u permanentnoj situaciji da ovako o ovome raspravljamo.
U krajnjoj liniji najlakše je sa nivoa Vlade, manje javnih preduzeća Vlada može da iz samog Ministarstva finansija napravi jedno telo koje će da koordinira i da kaže taj posao mora da se uradi.
Prethodno pitanje je naravno da li država Srbija uopšte zna šta je njeno? Da li uopšte država Srbija zna šta je njena imovina? To je ozbiljno pitanje. Ako nam kažete da ni to ne znamo, mi džabe danas radimo ovaj posao. Mi ćemo se naći za godinu dana i ponovo ćemo sve ovo ispočetka da pričamo. Zato je ovaj zakon bio loš, jer prethodno pitanje nije rešeno - šta Republika Srbija ima?
Molim vas da ovu današnju raspravu ozbiljno shvatite, jer bez obzira što se radi o jednom zakonu i jednom članu, taj član ništa neće rešiti ovih godinu dana. Možda će se rešiti na nivou republike, ali kad se siđe dublje nisam siguran da taj proces bez ozbiljne koordinacije i ozbiljnog sastanka, koji bi bio sa predsednicima i gradonačelnicima da se obavi i da se kaže – ljudi vas čeka za godinu dana ozbiljan posao.
Za Vojvodinu bih voleo da mi odgovorite zato što je jako važno pitanje. Jako važno pitanje, obzirom da se vodi pred Ustavnim sudom spor i oko Statuta AP Vojvodine. Čitava ta priča oko imovine Vojvodine i oko toga šta je ulagala Vojvodina i šta je Fond za kapitalna ulaganja sa takvom hipotekom, koju na sebi ima, ulagao. To je nešto što bi voleli da znamo.
Posebno pitanje i poseban problem, na koji smo ukazali kad je zakon usvojen, jeste kako će se ovaj zakon primenjivati na drugoj našoj pokrajini, jer se kaže u sadašnjem zakonu - da će do odlaska međunarodnih snaga na teritoriji Kosova i Metohije se primenjivati Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Znači, ne ovaj sadašnji Zakon o javnoj svojini, nego Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Sad ja vas pitam, gospodine ministre, ako je to tako, ako su neke lokalne samouprave na teritoriji republike na teritoriji AP Kosova i Metohije upisale svoju imovinu kao imovinu svoje lokalne samouprave, javna komunalna preduzeća, delovi javnih preduzeća… Mi sad ne znamo, možda EPS, možda „Elektromreža“ Srbije… Mi smo danas pokrenuli pitanje pred Ustavnim sudom o energetici, o tom sporazumu koji se tiče energetike. Šta je sa tom imovinom? Ako vi u isto vreme pravite dogovore da se suspenduje deo sistema Republike Srbije sa prostora Kosova i Metohije, a ovim zakonom predviđate da se primenjuje Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Da zaključim proces je složen, ozbiljan. Mislim da se nije pristupilo dobro. Prvo, moralo se menjati mnogo dublje ovaj loš zakon. Drugo, nije se Vlada pripremila ni prethodna ni sadašnja za probleme koji nailaze. Možda rešite problem na nivou republike. Kako ćete rešiti problem sa AP koja permanentno ucenjuje i večito dok krši Ustav večito viče kako se Ustav od strane republike krši, a na nivou lokalnih samouprava tu neka nam je svima Bog u pomoći. Tu niko ne zna koliko je i šta urađeno. Ako ne budete imali nekakvu evidenciju u 184 opštine u Republici Srbiji koliko je urađeno naći ćemo se vrlo brzo na ovom istom mestu. Hvala.

Hvala gospodine ministre.
Što se tiče ovog prvog pitanja, potpuno ste u pravu. Na osnovu Ustava Republike Srbije i nespornih odredaba Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina ima nadležnosti i na osnovu toga pravo da na svoje ime upiše imovinu neophodnu za vršenje tih nadležnosti. To nije sporno. Prosto sam ukazao na problem da između donošenja zakona i primene zakona je Ustavni sud reagovao iz niza oblasti koja se tiču energetike, zašite životne sredine i pitanje koje se odnosi na tzv. Akademiju nauka i umetnosti i Nacionalni park „Fruška Gora“. Imate tu dosta složenih pitanja koja moraju da se isprave jer brzina kojom su doneti amandmani ukazuje na to da se verovatno brzo radilo i kad je u pitanju upis imovine. Možda se u tom periodu izvršio upis toga.
Što se tiče drugog pitanja, a oba se odnose na obe naše AP, Zakon o sredstvima svojine Republike Srbije govori da je sva imovina na teritoriji Kosova i Metohije imovina Republike Srbije. Moje pitanje je da li Vlada Republike Srbije sa jedne strane ima jasnu sliku o tome šta je upisano? Zašto sam postavio to pitanje i zašto imam pravo da sumnjam? Zato što dok govorimo o tom pitanju sa nelegalnim institucijama Kosova razmenjujemo katastarske knjige. Sada raspravljamo i o pitanju energetike, koje se tiče mreža, koje su po ovom zakonu isključivo svojina Republike Srbije. Ne može se primeniti ni jedan drugi zakon, ako hoćemo da poštujemo Zakon o sredstvima Republike Srbije, osim zakona Republike Srbije, pa između ostalog i Zakon o lokalnim samoupravama.
Lokalne samouprave tamo imaju neke zgrade koje koriste. To je sve imovina Republike Srbije. Kako možemo sada da suspendujemo pravni poredak tako da se primenjuju zakoni tzv. Kosova i Metohije, ako znamo da se isključivo na osnovu zakona koji se primenjuju u Republici Srbiji ta imovina tretira kao imovina Republike Srbije?
To je bilo moje pitanje. Jasno je meni da tamo postoji sila. Pravo Republike Srbije ne može biti suspendovano tom silom. Hvala.