Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izvanredni ekonomski rezultati koje je ostvarila Vlada Republike Srbije najpre na čelu sa Aleksandrom Vučićem, a zatim i sa Anom Brnabić, ogledaju se pre svega u kontinuiranom rastu BDP iz godine u godinu, da bi u prvoj polovini 2018. godine iznosio 4,8%, niskom inflacijom od oko 2%, suficitom u budžetu, umesto planiranog deficita, smanjenjem nezaposlenosti, povećanjem spoljno-trgovinske razmene za oko 10% na isti period prošle godine, povećanje penzija i zarada.

Ovakvi rezultati stvorili su manevarski prostor za povećanje ulaganja u svim sferama, uključujući i povećanje javnih investicija koje predstavljaju prioritet. Naime, realizacija javnih investicija, iznosiće u 2018. godini oko 3,5% BDP, a siguran sam da će 2019. godine biti oko 4%.

Pri tome treba istaći da će najveći deo javnih investicija ići na glavne puteve i železničke pravce. U putnoj infrastrukturi, najveći deo povećanja odnosio bi se na ubrzanje izgradnje K11 i obilaznice oko Beograda, a u železničkoj infrastrukturi na povećanje započetih radova, na pruzi Beograd-Budimpešta i rekonstrukciji pruge Niš-Dimitrovgrad. Takvim ulaganjem, popravila bi se struktura javnih rashoda, dao fiskalni podsticaj ubrzanju privrednog rasta i postavio temelj za potrebno dostizanje srednjoročnog nivoa javnih investicija od oko 5% BDP, što je odgovarajući cilj za Srbiju.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predloženi amandman kojim se dodaje stav 2. u članu 1. predloženog zakona, odnosi se na razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na porast ulaganja. U tom kontekstu moja pažnja biće posvećena na porast stranih ulaganja, odnosno stranih direktnih investicija.

Naime, sve zemlje u razvoju, gde spada i Srbija, kao zemlja u tranziciji, smatraju strana ulaganja značajnim izvorom privrednog razvoja, modernizacije, rasta proizvodnje izvoza zaposlenosti i prihoda. Takođe, one imaju veliki politički, ekonomski značaj, jer daju signal drugima da ta zemlja ima određene performanse i ekonomsku budućnost da se ulaganje može pokazati profitabilno.

Bez investicije praktično nemoguće je ostvariti privredni rast i razvoj u globalnom okruženju. Dodatne koristi od povećanja stranih ulaganja u Srbiji obuhvataju pokretanje tehnoloških transfera i prelivanje u domaću privredu, pomoć u razvoju ljudskih resursa i upravljačke sposobnosti. Doprinos u uključivanje u međunarodnu trgovinu, pomoć u stvaranju više koherentnih okruženja, razvoj preduzetništva.

Treba istaći da budućnost srpske privrede, a posebno izvoza, u najvećoj meri zavisi od povećanja priliva stranih investicija. Iz tog razloga treba preduzeti dodatne mere na planu stvaranja kvalitetnog poslovnog ambijenta u svakom pogledu, koji će za strane investitore predstavljati izazov.

Prepoznajući višestruki značaj stranih ulaganja, Vlada Republike Srbije, najpre na čelu sa Aleksandrom Vučićem, a danas sa Anom Brnabić, preduzimala je u kontinuitetu sve raspoložive mere na planu stvaranju kvalitetnog poslovnog ambijenta koji se ogleda, pre svega, u obezbeđivanju ekonomske i političke stabilnosti, poboljšavajući kvalitet zakona i čineći birokratiju efikasnijom, davanju subvencija i podsticaja za investitore, rešavanju infrastrukturnih problema, a sve u cilju privlačenja novih investitora u korist građana.

Naravno, pozitivni rezultati nisu izostali. Za razliku od perioda do 2012. godini, kada Srbija nije uspela da privuče veći i neprekidan priliv privatnih stranih ulaganja, zbog lošeg poslovnog okruženja, kada je udeo grinfild investicija bio zanemarljiv, a strane direktne investicije odnosile se prevashodno u procesu privatizacije preduzeća iz profitabilnih delatnosti, poput cementara, pivara, industrije duvana. Srbija je sada postala lider u regionu po visini učešća stranih direktnih investicija u BDP, tako da je u poslednjih pet godina privukla više od polovinu stranih direktnih investicija na zapadnom Balkanu.

U 2017. godini strane direktne investicije iznosile su 2,4 milijarde evra, a ove godine NBS procenjuje da će dostići 2,6 milijardi, s obzirom da su već u prvih pet meseci iznosile 1,1 milijarda evra, što je za 14% više nego prošle godine.

Takođe, treba apostrofirati da su strani investitori koji posluju u Srbiji zadovoljno poslovnim okruženjem, pa oko dve trećine ostvarene dobiti ponovo ulažu u proširenje svog poslovanja u našoj zemlji, što je samo potvrda da je Srbija postala prepoznatljivo mesto za ulaganje, posebno dugoročna.

Ako analiziramo sve relevantne parametre iz ove oblasti, možemo biti ponosni na ono što smo postigli. Mnoge poznate kompanije iz Kine, Rusije, EU i drugih država izabrale su Srbiju za investiranje svog kapitala, a mnogi od njih imaju dugoročne planove, što znači da su u Srbiju došli da ostanu. Takav trend će se sigurno nastaviti sve dok je na vlasti SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Hvala.

Hvala predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predloženi amandman odnosi se na očuvanje zaštićenih prirodnih dobara, pa u tom kontekstu želim da kažem nešto o korelaciji zaštite prirodnih dobara i razvoja turizma.

Zaštićeno prirodno dobro je očuvani deo prirode posebnih prirodnih vrednosti i odlika zbog kojih ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj.

Republika Srbija se odlikuje znatnim bogatstvom flore i faune, posebno endemičnim retkim biljkama i životinjama, kao i specifičnim ekosistemima zahvaljujući pre svega geografskom položaju na Balkanskom poluostrvu, reljefu, klimatskim odlikama i složenoj istoriji živog sveta.

Sa druge strane, razvoj turizma i čitavog niza ekonomskih aktivnosti ima niz pozitivnih efekata na ekonomiju i prosperitet turističkog mesta zemlje i regiona. Međutim, on istovremeno menja fizionomiju sredine u kojoj se razvija, produkujući ne samo pozitivne već i određene negativne promene.

Turizam poput drugih privrednih grana utiče na kvalitet životne sredine kao potrošač prirodnih i drugih resursa, zemljišta, vode, goriva, električne energije i hrane, ali i kao proizvođač značajne količine otpada i emisije. Negativni uticaji turizma na životnu sredinu izraženi su kroz pritisak na prirodne resurse, živi svet i staništa, kao i stvaranje otpada i zagađenja.

Turizam ima veliki interes da održi kvalitet životne sredine na visokom nivou, tako da je čista i zdrava životna sredina izuzetno važna pretpostavka njegovog uspešnog razvoja. Pozitivni efekti turizma u odnosu na životnu sredinu ogledaju se u činjenici da je reč o delatnosti koja teži ka adekvatnom korišćenju prirodnih resursa, unapređenju predela i održavanju ekoloških, ekonomskih i socio-kulturnih vrednosti lokalne zajednice.

Iz navedenih razloga prioritetni cilj je svih nadležnih organa da uspostave ravnotežu između razvoja turizma i zaštita životne sredine i da se omogući kontakt čoveka i prirodnog ambijenta.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od glavnih ciljeva koji se postiže predloženim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i otklanjanju razlika koje postoje u aktuelnom zakonu i međunarodnih obaveza, koje proističu iz procesa pristupanja EU, kao i stvaranje mogućnosti za korišćenje sredstava Zelenog fonda za kofinansiranje projekata koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova EU i ispunjavanju uslova za korišćenje sredstava iz IPARD fondova.

Kada kažemo Zeleni fond, onda treba istaći da se radi o budžetskom fondu koji služi za finansiranje svih projekata koji imaju veze sa zaštitom životne sredine. Dakle, fond je osnovan radi evidentiranja sredstava namenjenih finansiranju pripreme, sprovođenje razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti očuvanja održivog korišćenja zaštite i unapređivanja životne sredine.

Ovi projekti uključuju zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, šuma, kao i smanjenje uticaja klimatskih promena. Fond takođe služi kako bi finansirao uvođenje novih čistih tehnologija, kao i infrastrukture potrebne za unapređenje životne sredine, te da obezbedi stabilan sistem tretmana opasnog otpada.

Na žalost, prethodna štetočinska vlast je uspela u prethodnom periodu i ovaj fond da ugasi, kao što je gotovo uspela čitav život u Srbiji. Naime, 2016. godine po drugi put osnovan, a fond pre njega ugašen je 2012. godine zbog zloupotreba, netransparentnog i lošeg poslovanja. Tokom rada fonda nije realizovano više 2.200 potpisanih ugovora i na taj način se stvorio od 5,5 milijardi dinara.

Siguran sam da će ova odgovorna Vlada i ministarstvo, te ostali nadležni organi preduzeti sve mere i aktivnosti u pravcu otklanjanja prepreka i slabosti, koji su se manifestovali u dosadašnjem radu fonda kako u pogledu većeg izdvajanja sredstava, njihovog namenskog korišćenja, pa do donošenja svih neophodnih podzakonskih akata koji će ga učiniti operativnim. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predloženim amandmanom dodatno se definiše član 1. predloženog zakona, a odnosi se na očuvanje zaštićenih prirodnih dobara. U tom kontekstu ukazujem da je zaštićeno prirodno dobro predeona celina koja se odlikuje specifičnom geološkom, biološkom ili ekosistenom specifičnošću i raznovrsnošću.

Postoje različite vrste zaštićenih prirodnih dobara među kojima treba istaći zaštićena područja, zaštićene vrste i pokretna zaštićena prirodna dokumenta. Kod nas je zakonom zaštićeno oko 450 prirodnih celina i dobara, proglašeno je pet nacionalnih parkova, 13 parkova prirode, 74 rezervata prirode, 28 predela izuzetnih odlika i 253 spomenika prirode.

Nacionalni park Šar-planina je jedan od pet nacionalnih parkova. Nalazi se na Kosovu i Metohiji, koji je uspostavljen 1993. godine sa ciljem da se zaštite izuzetne vrednosti Šar-planine.

Šar-planinu odlikuje veliko bogatstvo i raznovrsnost živog sveta i prisustvo velikog broja reliktnih i endemičnih vrsta. Sa 45% biljnog sveta Srbije, osobenim šumskim zajednicama i vrstama, životinjskim vrstama koje se danas retko nalaze u prirodi, a mnoge su ugrožene čitavom svetu, Nacionalni park Šar-planina sa punim pravom nosi obeležje skloništa za divlji svet koji danas ubrzano nestaje.

Na Šar-planini živi 1.800 biljnih vrsta, od kojih su neke prisutne isključivo na ovom masivu, kao i 147 dnevnih leptira, 45 vrsta vodozemaca i gmizavaca, oko 200 vrsta ptica i 32 vrste sisara, što ga čini jednim od faunističkim najbogatijih područja Evrope.

Pored toga što je ovaj nacionalni park po svom prirodnom bogatstvu jedna od vrućih tačka biološke raznovrsnosti Evrope, on je izuzetno dragocen i kao kolevka srpske duhovnosti, državnosti i istorije. Na ovom području nalazi se 45 crkava i manastira podignutih u periodu od 12. do 16. veka.

Nacionalni park Šar planina, sa svim svojim vrednostima, ima i ogroman međunarodni značaj, pa u tom smislu ističem da se pored ostalog nalazi na nacionalnoj listi jednog od 10 potencijalnih rezervata biosfere u okviru UNESKO programa „Čovek i biosfera“ i nalazi se na preliminarnoj listi od pet potencijalnih dobara koja bi trebala da budu nominovana za upis u UNESKO listu dobara svetske baštine, na osnovu Konvencije o zaštiti svetske kulture i prirodne baštine.

Nažalost, aktuelna situacija i prilike na KiM ozbiljno ugrožava sve vrednosti Nacionalnog parka Šar planina. Naime, privremene institucije na KiM ne samo što onemogućavaju zaposlenima u javnom preduzeću „Nacionalni park Šar planina“ da obavljaju svoje poslove i zadatke u očuvanju navedenih vrednosti, već je jedan deo zaposlenih krivično procesuiran za navodno pustošenje šuma i pravosnažnom presudom izrečene su im uslovne kazne zatvora i novčana kazna u ukupnom iznosu od 150 hiljada evra. Kako zaposleni nisu u mogućnosti da isplate izrečenu novčanu kaznu, to im preti efektivna kazna zatvora, samo zato što su radili svoj posao i primenjivali propise ove zemlje.

Kancelarija za KiM i ovo ministarstvo su u dosadašnjem periodu, uzimajući u obzir aktuelne prilike, izuzetno vodili računa o zaposlenima u javnom preduzeću „Nacionalni park Šar planina“, koga je osnovala ova Skupština, kako u njihovom radno-pravnom statusu, tako i u prinadležnostima koje proističu iz istog. Zato molim Ministarstvo da u koordinaciji sa Kancelarijom za KiM, nađu adekvatno rešenje i za ovaj problem, kako zaposleni ne bi snosili štetne konsekvence. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, notorna je činjenica da su raseljena lica jedna od najosetljivijih društvenih grupa koja i pored proklamovanog principa da uživaju jednaka prava i slobode po međunarodnom i domaćem pravu, kao i sva druga lica, imaju ogromne probleme koji se manifestuju u gotovo svim sferama života, od statusnih pitanja, zapošljavanja, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite do rešavanja stambenih pitanja.

U oblasti isplata penzija u proteklom periodu trpeli su štetne posledice u vidu nemogućnosti da primaju pune iznose penzija.

Naime, raseljena lica sa Kosova i Metohije dobijaju penzije na osnovu radnih knjižica u kojima su sadržani podaci o radnom stažu i penzionim doprinosima. Ukoliko nemaju radne knjižice ili postoji neažurnost evidencije o plaćenim doprinosima na ostvarene zarade, a to je taj slučaj zbog poznatih događaja na tom prostoru, Fond PIO isplaćuje provizorno određenu penziju koja je značajno manja od one koju bi realno trebalo da dobije.

Takođe, raseljeni su žrtve nepoštovanja zakonskih obaveza, jer bivši poslodavci nisu uplaćivali doprione za PIO. Sada raseljeni nisu u mogućnosti da pokrenu postupak protiv svojih bivših poslodavaca.

Sve su to razlozi zbog kojih raseljena lica bez svoje krivice ne mogu da ostvare pravo na penziju ili neopravdano primaju umanjene penzije.

Predloženim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o PIO otklanjaju se neki od ovih problema, a oni se pre svega odnose na nedostatke podatka o zaradama, naknadama zarada i osnovica osiguranja za osiguranike i pravednijeg načina rešavanja ovog pitanja. U tom smislu ukazujem da se predloženim izmenama propisuje da se za ove osiguranike umesto najniže osnovice sada uzima njihov prosečni godišnji lični koeficijent, utvrđen na način propisan odredbom člana 67. Zakona.

Pored toga, ovo će se odnositi na ranije korisnike, koji s tim u vezi mogu da se obrate Fondu zahtevom za izmenu rešenja u skladu sa ovim zakonom u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, sistem državnih penzija zasniva se na principu međugeneracijske solidarnosti, gde aktivni osiguranici izdvajaju doprinos od zarade za isplaćivanje penzija.

Stručnjaci tvrde da za optimalno funkcionisanje penzijskog sistema broj penzionera i zaposlenih treba da bude najmanje jedan prema tri. Odnos zaposlenih i penzionera je odavno poremećen. Idealan je bio sredinom prošlog veka kada je odnos bio jedan prema pet, ali je već početkom sedamdesetih pao na jedan prema tri, da bi početkom devedesetih bio jedan prema dva i po.

Dodatni problem koji se negativno odražava na penzijski sistem donosi informatička ekspanzija i tehnološki napredak, kao i sve veća automatizacija proizvodnih procesa.

Penzijski sistem naročito ozbiljni poremećaj je doživeo za vreme vladavine prethodnog režima, kada je na stotine hiljada radnika ostalo bez posla, pa je udeo penzije u BDP bio ogromnih 13,8, a izdvajanje iz budžeta za penzije više od 48%.

U takvoj negativnoj konstalaciji prilika, Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, donela je jednu nepopularnu i tešku, ali neophodnu i hrabru odluku o privremenom umanjenju penzija, odluku koja nije bila proizvod bahatosti i arogancije, već potrebe javnog interesa i potrebe očuvanja stabilnosti ekonomskog sistema države.

Vlada Republike Srbije i Aleksandar Vučić bili su apsolutno svesni činjenice da je za poboljšanje stanja penzijskog sistema neophodno stvoriti realne izvore finansiranja, a to je pre svega stvaranje novih radnih mesta, što sadašnja vlast, na čelu sa predsednikom, uspešno radi otvaranjem na desetine novih fabrika i zapošljavanje više stotina hiljada u kontinuitetu.

U tom smislu, najbolje ilustruje podatak Republičkog zavoda za statistiku, da je krajem 2011. godine bilo zaposleno oko milion i 700 hiljada lica, a u drugom kvartalu 2018. godine dva miliona i 120 hiljada zaposlenih. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom smo kraju rasprave o predloženom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, pa dajem sebi pravo i slobodu da izvršim rekapitulaciju svih pozitivnih efekata koji će se ostvariti usvajanjem predloženog zakona. Ti pozitivni efekti pre svega ogledaju se u: promeni načina obračuna visina prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, usklađivanju penzija prema propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem, smanjenju broja privremenih rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje putem promena u načinu obračuna poslednje godine staža osiguranja, prestanku ovlašćenja Fonda da vrši prinudnu naplatu na ime neisplaćenih doprinosa za PIO obustavom jedne trećine penzije osiguranicima koji su sami obveznici uplate doprinosa za PIO, usklađivanju matične evidencije sa Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, ustanovljavanju penzionerske kartice u cilju olakšavanja korišćenja beneficija korisnika penzija, stvaranju mogućnosti za povećanja primanja isplatom novčanog iznosa uz penziju, u zavisnosti od ekonomskih kretanja i finansijske mogućnosti budžeta Republike Srbije, i naravno najvažniji – prestanak primene propisa o privremenom uređivanju načina isplate penzija, čime se stvaraju uslovi za povećanje penzija.

Sve su ovo bitni razlozi da u danu za glasanje podržimo predloženi zakon, što će SNS sa velikim zadovoljstvom i uraditi. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, hbgfc usvajanjem predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO ostvariće se mnogobrojni pozitivni efekti, a jedan od njih je i smanjenje broja privremenih rešenja Republičkog fonda PIO, putem promena u načinu obračuna poslednje godine staža.

Naime, trenutno u proseku godišnje u penziju odlazi između 80 i 100 hiljada ljudi, a samo 15% dobija rešenje kojim je utvrđen konačni iznos penzije. Osnovni razlog za donošenje tolikog broja privremenih rešenja je činjenica da se iznos penzije u većini slučajeva računa bez obračuna poslednje godine staža.

Broj privremenih rešenja o penzionisanju dupliran je od kada u obračun penzija ulazi čitav radni staž. Ranije za određivanje iznosa penzije nije se uzimalo u obzir poslednja godina radnog staža i svi su dobijali odmah konačna rešenja, ali je to izazvalo nezadovoljstvo, budući da su mnogima primanja pred penziju najviša pa je ta odredba ubrzo ukinuta. Međutim, obračun zarada i doprinosa u poslednjoj godini staža nije jedini razlog za izdavanje privremenih rešenja o penzionisanju. Često su u pitanju i drugi problemi vezani za pribavljanje podataka od kojih zavisi utvrđivanje visine penzija, kao što su neuplaćeni doprinosi za Fond PIO, naknadno utvrđivanje staža osiguranja usled nepostojanja prijava i odjava osiguranja, stečaj i likvidacija poslodavaca, sudski postupci u vezi sa doprinosima za Fond PIO i slično.

Otklanjanjem pojedinih razloga privremenosti, Fond PIO donosi novo rešenje koje opet može biti privremeno ako i dalje nisu poznati svi podaci. Tako se dešava da pojedini penzioneri do konačnog obračuna penzija dobiju i po nekoliko privremenih rešenja. Nakon izrade konačnog rešenja iznos penzije može da varira u manjoj ili većoj meri u odnosu na iznos po privremenom rešenju. Ako je penzija po konačnom rešenju manja nego što je bila po privremenom, korisnik je dužan da vrati više isplaćen iznos jednokratno ili obustavom maksimalno jedne trećine penzije sve do namirenja duga.

Znatno ređe se dešava da je korisnik po privremenom rešenju dobijao manji iznos od onoga kojim se obračunava konačnim rešenjem, a u tom slučaju Fond PIO isplaćuje iznos za ceo period od donošenja privremenog rešenja, odnosno od dana sticanja prava na penziju.

S obzirom na negativne posledice koje mogu da produkuju privremena rešenja, predloženim izmenama prevazilazi se problem donošenja privremenih rešenja zbog nedostatka podataka o prosečnoj zaradi za godinu u kojoj se ostvaruje pravo na penziju, određivanjem ličnog koeficijenta za tu godinu tako da se ne čeka kraj kalendarske godine. I pored toga, poželjno je da se i sami korisnici uključe u prikupljanju podataka neophodnih za donošenje konačnih rešenja, pogotovo ako su radni staž ostvarili u većem broju preduzeća od kojih su neka u međuvremenu otišla u stečaj ili likvidirana.

Samo tako moguće je prevazići problem koji mogu prouzrokovati privremena rešenja o penzionisanju, tim pre što je rok za donošenje konačnog rešenja oročen najduže za tri godine, a ukoliko u tom roku Fond PIO ne pribavi sve neophodne podatke, privremeno rešenje će biti proglašeno konačnim čime mnogi penzioneri mogu biti oštećeni. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi više zakonskih predloga od kojih će moj fokus biti usmeren na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

Kao što je apostrofirano u obrazloženju predloženog zakona, potreba za istim je rezultat dalje reforme i uređivanja penzijskog i invalidskog osiguranja započeta još 2002. godine, sa osnovnim ciljem stvaranja uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema.

Naime, vlade mnogih država suočile su se sa krizom nacionalnih penzijskih sistema. Postojeća demografska situacija, živi se duže, a rađa se manje dece, dovela je do toga da je sistem državnih penzija koji se u većini zemalja javlja kao osnovni vid penzijskog osiguranja, postao neodrživ. S jedne strane, sistem državnih penzija je preskup za državu, a sa druge strane, ne osigurava penzijske nadoknade koje mogu da obezbede dostojanstven život u starosti.

Sistem državnih penzija organizovan je po Bizmarkovom modelu. Zasniva se na principu međugeneracijske solidarnosti, gde aktivni osiguranici izdvajaju doprinose od zarade da bi se od tako prikupljenih sredstava isplaćivale penzijske nadoknade. Glavni faktor koji utiče na funkcionisanje sistema državnih penzija je odnos broja radno aktivnih stanovnika i broja korisnika penzija. Za zdravo funkcionisanje ovog sistema potrebno je od 3 do 3,5 puta više aktivnih osiguranika od penzionera.

Srbija sa svojim nepovoljnim demografskim karakteristikama pre nekoliko decenija imala je 3,5 puta radnika više nego penzionera, a danas je svega 1,5 puta više radnika, što produkuje potrebu dotiranja države iz budžeta radi isplate penzijskih nadoknada.

Naročito negativni odnos aktivnih osiguranika i korisnika penzije desio se tokom ekonomske krize, kada je u periodu od 2008. do 2012. godine ostalo 400.000 radnika bez posla, a istovremeno došlo do neopravdanog povećanja penzija od preko 20%, što je proizvelo deficit u ukupnom iznosu od blizu 170 milijardi dinara, pa je udeo penzija u BDP bio 13,8%, a država Srbija je morala da izdvoji iz budžeta 45%.

Ovo je bio jedan od rezultata nakaradne vladavine prethodnog režima, manifestovane kroz pljačkašku privatizaciju korupcionaških afera, kada su se oni lično bogatili, narod siromašio, a javne finansije doveli u provaliju, pa je likvidnost budžeta bila svega 15 dana.

Takva neodgovorna vlast ostavila je u budžetu sredstava za isplatu pola jedne penzije, a sve ostalo je opljačkano, oteto, odneto na drugu stranu.

Zbog ovako izrazito negativnog faktičkog stanja, koje je dovelo državu Srbije do ivice bankrota, Vlada Republike Srbije bila je prinuđena da donese iznuđene i teške mere, kako bi uopšte sistem javnih finansija opstao. To je produkovalo i donošenje Zakona o privremenog uređivanja načina isplata penzija, koji se ovim Predlogom zakona ukida, a čiji je primarni cilj bio da obezbedi finansijsku održivost penzijskog sistema, a time i održivost budžeta Republike Srbije i makroekonomsku stabilnost zemlje.

Ma koliko to paradoksalno zvuči, usvajanje tog zakona imalo je upravo za cilj zaštitu penzionera, jer da se nastavilo sa postojećim načinom isplate penzija, sistem bi bio urušen i onemogućena njihova isplata u celosti u vrlo skorom periodu.

Ukazujem da Srbija nije jedina zemlja koja je morala da pribegne ovakvim merama. To su uradile i mnoge druge zemlje, poput Španije, Grčke, Rumunije, Slovenije, Estonije, Letonije i mnogih drugih. Nije to bila ni bahatost, ni arogancija. To je bila teška odluka koja je morala biti doneta, koja je imala fundamentalni cilj da Srbija opstane, jer je prethodni režim vodio državu u propast i nijednog trenutka nisu razmišljali o budućnosti, već kako da traju od jednog do drugog izbornog ciklusa.

Dakle, za donošenje takvog zakona postojao je javni interes, koji se ogleda u potrebi očuvanja stabilnosti ekonomskog sistema države u uslovima finansijske krize, podmirivanja obaveza države i osiguranje nesmetanog obavljanja svih državnih funkcija i zadataka.

Zato treba i ovom prilikom odati ogromno priznanje i zahvalnost penzionerima koji su dali ogroman doprinos da Srbija izađe iz beznađa u koje ga je gurnula tadašnja vlast i da prođe težak put do suficita u budžetu i stabilnih javnih finansija, koje nam daju osnov za unapređenje uslova života za sve nađe građane.

Uzimajući u obzir pozitivne efekte u ekonomiji naše zemlje i finansijskom stanju u budžetu Republike Srbije, prestali su svi razlozi za dalju primenu Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. U tom kontekstu, ukazujem da je udeo penzija u BDP smanjen sa 13,8 na 11, koliko je standard na kome insistira MMF, sa tendencijom daljeg smanjenja tog udela. Takođe, smanjuje se deo penzija koje se isplaćuju iz budžeta sa ogromnih 45% na oko 30%, a povećava se finansijska disciplina i uplata doprinosa.

Isto tako, dolazi do uravnoteženja makroekonomske pozicije, a takođe, doći će i do rasta potrošnje koji bi mogao da dalje pogura našu prehrambenu industriju.

Na kraju, tu je još jedan argument, a to je ispravljanje odnosa između penzija, čime se iskazuje društvena i politička želja za većim stepenom solidarnosti u okviru javnog penzijskog sistema.

Na kraju, siguran sam da će se usvajanjem i primenom predloženog zakona realizovati proklamovani ciljevi, pa stoga, poslanička grupa SNS će sa velikim zadovoljstvom u danu za glasanje podržati ovaj i sve druge predložene zakone. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svima je poznata aktuelna konstalacija prilika na prostoru Kosova i Metohije. One su takve da limitiraju mogućnosti za iole normalan život, funkcionisanje ljudi u svim svojim segmentima.

Naravno da se ovakve prilike negativno manifestuju i na funkcionisanje zdravstvenih ustanova koje se nalaze u mreži zdravstvenih ustanova Republike Srbije. Ipak, i pored toga, zdravstveni sistem funkcioniše, a preduzimaju se mere i aktivnosti za bolju zdravstvenu zaštitu i kvalitetnije pružanje usluga pacijentima.

U tom kontekstu, ukazujem da je u toku transformacija zdravstvenih ustanova na prostoru Kosova i Metohije pri čemu od postojećih dvadesetak institucija, koje trenutno egzistiraju, na Kosovu i Metohiji u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije, biti formirano sedam zdravstvenih ustanova i to: Kliničko bolnički centar Kosovska Mitrovica, Kliničko bolnički centar Priština, Zdravstveni centar Gnjilane, domovi zdravlja Štrbce i Goraždevac, Apoteka Kosovska Mitrovica i Zavod za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici.

Dosadašnji period funkcionisanja zdravstvenih ustanova pokazao je da su neke od postojećih ustanova bile nefunkcionalne, te da će se institucionalnim ukrupnjavanjem stvoriti uslovi za bolju i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu.

Posebno treba apostrofirati činjenicu da od ukupnog broja zaposlenih, od oko pet hiljada, 600 radi u centralnoj Srbiji, a primaju zaradu u ustanovama na KiM, što je nelogično rešenje i predstavlja barijeru za novo zapošljavanje.

U cilju otklanjanja ove anomalije, planirano je da ova kategorija zaposlenih bude administrativno verifikovana u ustanovama u kojima rade i da će posle njihove integracije u zdravstvene ustanove u kojima su radno angažovani i transformacije mreže zdravstvenih ustanova biti otvoreno toliko novih radnih mesta.

Uzimajući u obzir napred navedeno, koristim priliku, uvaženi ministre, da vas pitam kada se očekuje…

… završetak transformacije zdravstvenih ustanova na KiM i rešavanje radno-pravnog statusa kategorije… (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, prepune čekaonice, duge liste čekanja, traženje veza ili ko ima materijalne mogućnosti i lečenje kod privatnika, to je bila ilustracija realnog stanja zdravstvenog sistema 2012. godine. Takvo faktično stanje uslovilo je da evropski zdravstveni potrošački indeks koji analizira nacionalne zdravstvene sisteme na osnovu 48 indikatora, koji uključuje oblasti kao što su prava i obaveštenost pacijenata, ishodi lečenja, pristup zdravstvenoj zaštiti, obim i područje usluga, prevencija i korišćenje farmaceutskih proizvoda, Srbiju rangira kao poslednju na listi 34 evropske zemlje.

Takav negativan trend zaustavljen je dolaskom SNS na vlast, kada je započeo kontinuiran napredak na ovoj listi, koji je ostvaren tokom 2015. i 2016. godine, da bi na najnovijoj listi za 2017. godinu zdravstveni sistem Srbije zauzeo 20. mesto, a iza Srbije nalaze se, između ostalih, i članice Evropske unije među kojima su: Rumunija, Bugarska, Poljska, Mađarska, Letonija, Litvanija i Grčka.

Najnovija lista potvrda je pozitivnog trenda koji je započet 2014. godine, a nastala je kao rezultat značajnih materijalnih ulaganja, reformi, modernizacije, kao i nove zdravstvene politike čiji je glavni cilj očuvanje i unapređenje zdravlja i kvaliteta života stanovništva Srbije. Najzapaženiji rezultati u 2017. godini jesu nastavak informatizacije zdravstvenog sistema, uvođenje elektronskog recepta, skraćeno vreme čekanja na terapiju onkoloških pacijenata od konzilijarne odluke, poboljšano stanje u oblasti mentalnog zdravlja, kao i rekordni rezultati u oblasti presađivanja organa.

U uverenju da će se nastaviti pozitivan trend u otklanjanju mnogobrojnih štetnih posledica u ovoj oblasti i realizovati ciljevi predloženog zakona, poslanička grupa SNS će podržati ovaj i ostale predložene zakone. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svaki segment društvenog života koji je prethodna vlast pokušala da uredi, uredila je na pogrešan način i na štetu građana Republike Srbije. U tom kontekstu najilustrativniji primer je upravo oblast zdravstvene zaštite. Naime, iako je Vlada Republike Srbije još 2002. godine utvrdila politiku zdravstvene zaštite, gotovo da ni jedan od proklamovanih ciljeva nije realizovan u prethodnom periodu.

Razlozi za takvo produkovano negativno faktičko stanje su mnogobrojni, ali ono je pre svega rezultat neplanskog, improvizatorskog razvoja, međustranačke kadrovske kombinatorike sa ogromnom korupcijom koja je usađena u sistem zdravstvene zaštite i na žalost postala pogubni faktor uređivanja odnosa u njemu. Takva pogubna politika stvorila je gotovo nepremostivi jaz između zdravstvenih radnika i građana, a medicinske radnike bezrazložno izvela na stub srama kao korumpirane službenike, iako ogromna većina njih živi skromno od svoje zarade i ne učestvuje ni u kakvoj korupciji. Stoga je vraćanje dostojanstva medicinskoj struci i uspostavljanje novog poverenja i međusobnog uvažavanja zdravstvenih radnika i građana važan cilj nove politike aktuelne Vlade.

U cilju prevazilaženja ovakvog stanja Vlada Republike Srbije kao glavni cilj nove zdravstvene politike utvrdila je očuvanje unapređenja zdravlja i kvaliteta života stanovništva Srbije i socijalno-ekonomska održivost sistema zdravstvene zaštite. To se može postići obezbeđenjem solidarnosti i jednakosti između zdravih i bolesnih, siromašnih i bogatih, starih i mladih, kao i kroz stvarnu rodnu ravnopravnost sa posebnim akcentom na posebne osetljive kategorije stanovništva, uvažavanje prava i ukazivanje na obaveze građana prema sopstvenom zdravlju.

Zdravstveni sistem treba da osigura fizički, geografski i ekonomski dostupnu i pristupačnu zdravstvenu zaštitu, integrisanu kroz vertikalnu povezanosti primarnog, sekundarnog, tercijalnog nivoa i horizontalnu povezanost u sistemu u odnosu na lokalne zajednice, kvalitetnu zdravstvenu zaštitu kroz stano unapređenje kvaliteta zaštite i prava korisnika na izbor lekara i informisanost sa pravom odlučivanja pacijenta.

Iako su nasleđeni ogromni problemi, a izdvajanja za zdravstvenu zaštitu nedovoljna, i sa takvim izdvajanjima aktuelna Vlada Republike Srbije je na dobrom putu da bolje uredi zdravstveni sistem, učini ga funkcionalnijem, kojim će precizirati obaveze svih institucija i pojedinaca u njemu.

U tom smislu već se preduzimaju konkretne mere poput uvođenja savremenog informacionog sistema, kao što je elektronski recept, elektronski uput i drugim servisima baziranim na korišćenju savremenih komunikacionih tehnologija.

U tom pravcu ide i predloženi zakon, što je dovoljan razlog da ga poslanička grupa SNS podrži u danu za glasanje. Hvala.

Hvala predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je i potencirano u obrazloženju predloženog zakona oblast ljudskih ćelija i tkiva do sada je bila regulisana Zakonom o transplantaciji ćelija i tkiva, kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona.

Međutim, aktuelni zakon uređujući oblast transplantacije nije prepoznao značaj definisanja i uređenja poslova u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, a isto tako nisu bili precizirani ni uslovi pod kojima se ti poslovi mogu obavljati, što je produkovalo lošu višegodišnju praksu da se u zdravstvenim ustanovama sprovode postupci u ovoj oblasti, ali bez definisanja uslova na republičkom nivou kako će se oni obavljati.

Jedna od mana bila je i to što nisu bila jasno definisane ustanove koje bi mogle da budu banka ljudskih tkiva zbog čega one nisu ni formirane. Predloženi zakon u najvećoj meri otklanja identifikovane slabosti, te na precizan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova u toj oblasti, kao i koji su uslovi koje banke ljudskih tkiva treba da ispunjavaju, a takođe pojednostavljena je procedura izdavanja dozvola zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao ispostavljanje informacionog sistema u pomenutoj oblasti.

Takođe, Predlogom zakona propisano je donošenje programa za presađivanje ljudskih organa u koji su uključene i ljudske ćelije i tkiva i koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i koji će definisati jasne procedure i postupke u vezi sa organizacijom, timovima i finansiranjem celokupnog postupka presađivanja ljudskih organa, ljudskih ćelija i tkiva. Sva ova i druga alternativna rešenja opredelila su poslaničku grupu SNS da podrži ovaj i ostale predložene zakone. Hvala.