Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je više ugovora i sporazuma koji se tiču zajmova Republike Srbije sa različitim finansijskim organizacijama pri čemu dominantno mesto zauzima ugovor o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku prevashodno zbog visine zajma, kao i sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan.
Najpre želim da istaknem da su svi ugovori u skladu sa Zakonom o javnom dugu i u tom kontekstu ukazujem na odredbu člana 5. navedenog zakona koji predviđa da se Republika Srbija može zadužiti radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, refinansiranja neizmirenog duga za investicije u kapitalna ulaganja, nabavku finansijske imovine kao i za izvršenje obaveza pod datim garancijama. Stavom 2. navedenog člana predviđeno je da Narodna skupština Republike Srbije odlučuje o zaduživanju Republike.
Pažljivom analizom predmetnih ugovora, odnosno njihovih esencijalnih odredbi koji se odnose pre svega na vremenski period korišćenja zajma, grejs perioda, kamate, nesumnjivo se može zaključiti da se radi o odličnim finansijskim aranžmanima. Ova konstatacija naročito važi za ugovor o zajmu sa Fondom za razvoj Abu Dabija gde imamo period dospeća 10 godina, grejs period pet godina i izuzetno nisku kamatnu stopu od 2,25 što samo govori da je ovaj kredit proistekao pored ostalog iz dobrih političkih odnosa dveju vlada ali i ličnih odnosa. Ovo je signal i potvrda investitorima da Srbija ima kredibilitet.
Novac će biti iskorišćen delom za pokrivanje budžetskog deficita, a najvećim delom za reprogramiranje najnepovoljnijih kredita koji su uzimani naročito u periodu od 2008. do 2012. godine i sa kamatnom stopom do 8% što nas je skoro dovelo u položaj visoko zadužene zemlje i bankrotstva sa direktnom nepovoljnim posledicama koje se manifestuju u enormnim kamatama koje plaća Srbija od oko 1,2 milijarde evra po čemu spada među zemlje Evrope sa najvećim izdacima za kamate i što čini oko 3,5% BDP.
Podsetiću vas, da od 2005. godine, ras spoljnog duga iz godine u godinu je bio, može se reći drastičan. Svake godine u proseku spoljni dug raste za oko dve milijarde evra što je produkovalo iznuđene i nepopularne mere od strane Vlade, premijera Vučića u vidu smanjenja zarade u javnom sektoru i dela penzija a sve u cilju izbegavanja potpunog bankrotstva.
Osnovna dilema koja je manifestovana i danas u Skupštini je da li postoji opravdanost zaduživanja države pogotovo u situaciji aktuelnih, odličnih ekonomskih i fiskalnih rezultata koje je ova Vlada ostvarila poslednjih nekoliko godina. Naravno, uvek se mogu naći argumenti koji govore u prilog neopravdanosti zaduživanja i po tom pitanju ne postoji jedinstveni stav ni u ekonomskoj teoriji.
Ne ulazeći u elaboraciju argumenata za i protiv, želim da ukažem da u konstataciji aktuelnih ekonomskih fiskalnih rezultata koje je ova Vlada ostvarila i koji su impozantni svakako da još uvek postoje problemi poput budžetskog deficita koji će biti daleko manji od predviđenog kako ove tako i sledeće godine, za šta će se delom upotrebiti dobijena sredstva, a ja želim da potenciram i mišljenje svih renomiranih ekonomista koji za prvi ugovor sa Fondom Abu Dabija jednodušno ocenjuju da ovako povoljan kredit bez obzira na ekonomske i fiskalne rezultate se jednostavno mora uzeti.
Postoje najmanje dve kvalitativne razlike između zaduživanja prethodnih vlada i ove Vlade. Prva razlika odnosi se na uslove zaduživanja koji su neuporedivo bolji danas nego ranije, što na nesumnjiv način govori o kredibilitetu koji uživa u svetu ova Vlada, pa su mnogi finansijski aranžmani proistekli iz mudre konzistentne politike, a u nekim slučajevima kao što sam i rekao, odličnih ličnih odnosa našeg premijera kao što je ugovor sa Fondom Abu Dabija.
Druga razlika je što ranija zaduživanja nisu dala gotovo nikakve pozitivne ekonomske i fiskalne rezultate već su naprotiv doveli zemlju u izuzetnu tešku situaciju za razliku od današnjeg trenutka gde su sva makro ekonomska kretanja povoljna. Ne postoji fiskalni deficit, javni prihodi nadmašuju sve prognoze, raste BDP, smanjuje se javni dug, ubrzava se privredna aktivnost, smanjuje nezaposlenost.
Dame i gospodo, dozvolite mi da se u par rečenica osvrnem i na ugao sa bankom za razvoj Saveta Evrope za izgradnju i opremanje nove zatvorske ustanove u Kragujevcu. Potreba za izgradnjom novih zatvorskih kapaciteta je nužna. Iako je u periodu od 2012. godine do danas došlo do proširenja kapaciteta i za više od tri hiljade mesta. I, u ovoj oblasti pokazuje se šta nam je prethodna vlast ostavila. Naime, 1. januara 2012. godine kapaciteti u srpskim zatvorima bili su 6.950 mesta, a broj lica je bio 10.958, to znači da je u proseku 157 lica bilo smešteno na 100 realnih zatvorskih mesta, a Srbija zbog toga bila na poslednjem mestu prema podacima Saveta Evrope.
Ceneći vreme, na kraju želim da ukažem na potpuno tendenciozno i neosnovane tvrdnje da se potvrđivanje sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan priznaje nezavisnost Kosova i Metohije. Kosovo kao ugovorna strana u sporazumu predstavljena u sporazumu u skladu sa dogovorom o regionalnom predstavljanju, a uzimajući u obzir i interpretativnu izjavu naše države kao i proklamovane ciljeve dovoljno govori koje apsolutno u sebi ne sadrže oblike državnosti, dovoljno govori o malicioznosti onih koji stoje na suprotnom stanovištu.
Kao što vam je poznato, prostor Kosova i Metohije je od vajkada permanentno bio izložen ratovima, stradanjima, previranjima, ipak sasvim sam siguran da nakon ratnih zbivanja 1999. godine i svega nakon toga što se desilo predstavlja najveće iskušenje i izazov za naš narod i državu u celoj našoj istoriji. Tako stvoreno negativno faktično stanje produkovalo je negativne posledice u svim sferama naših života i limitiralo mogućnosti za normalan život i egzistenciju.
Upravo takva negativna konstalacija aktuelnih prilika nameće potrebu da vodimo jednu odgovornu politiku, da budemo mudri i pronicljivi kako bi realizovali fundamentalne, nacionalne i državne ciljeve. Do realizacije istih zašta će biti puno vremena neophodno je prioritetno preduzeti sve raspoložive mere i aktivnosti na planu stvaranja bezbednih uslova za život Srba, zaštitu ljudskih i imovinskih prava i zaštitu državnih interesa.
To treba raditi upravo na način na koji do sada je radila Vlada Republike Srbije, putem razgovora, traženja kompromisnih rešenja uz nažalost brojne i bolne međusobne ustupke, a sve u skladu sa poznatim principom, da je politika umetnost mogućeg.
Na kraju, u očekivanju da će se realizovati svi efekti putem implementacije ovih ugovora i sporazuma, ja ću u danu za glasanje podržati ove predloge kao i moja poslanička grupa. Hvala lepo.