Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 2. predloženog zakona propisano je da je vojno obrazovanje deo obrazovnog sistema Republike Srbije, kao i da je delatnost od posebnog značaja za odbranu koja spada u nadležnost Ministarstva odbrane.

Predloženim amandmanom dodaje se stav 6. kojim se dodatno definišu ciljevi vojnog obrazovanja i odnose se na sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na prava raseljenih lica.

Poštovane kolege, polazeći od činjenice da su raseljena lica jedna od najugroženijih kategorija stanovništva, njihovi problemi su mnogobrojni, a najizraženiji su u oblastima rešavanja stambenih potreba, rešavanja statusnih pitanja, pitanja obrazovanja, zapošljavanja, penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja.

Kada je u pitanju rešavanje stambenih potreba, onda treba istaći da Republika Srbija pune dve decenije u saradnji sa međunarodnim organizacijama stvara uslove za ovu kategoriju stanovništva za njihov dostojanstven i siguran život.

Pored Vlade Republike Srbije, ovom prilikom želim da istaknem i doprinos jedinica lokalne samouprave koje to rade na dva nivoa. Na prvom nivou odnosi se na dodelu građevinskog zemljišta bez naknade za stambenu izgradnju, obezbeđivanje komunalne infrastrukture i odustajanje od naplate različitih lokalnih taksi i doprinosa. Na drugom nivou direktno se uključuju u rešavanje ovog gorućeg problema ove kategorije lica, pa u tom smislu, radi ilustracije, želim da istaknem dva primera. Jedan primer je Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima AP Vojvodine, koja je nedavno raspisala i sprovela javni konkurs za dodelu pomoći za izgradnju, dogradnju i adaptaciju stambenih objekata u maksimalnom iznosu od 500 hiljada dinara na teritoriji šest opština Vojvodine, a drugi primer jeste grad Beograd, odnosno Sekretarijat za socijalnu zaštitu.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predloženim amandmanom kojim se dodaje stav 3. dodatno se definišu posebni ciljevi kojim se postižu, ostvaruju vojnim obrazovanjem i odnosi se na sveobuhvatni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na prava raseljenih lica.

Republika Srbija u kontinuitetu, institucionalno i sistematski ulaže ogromne napore i izdvaja ogromna sredstva za rešavanje nagomilanih problema ove osetljive kategorije, uz koordinaciju relevantnih državnih organa i posebnih organizacija.

Dozvolite mi da na kratko se osvrnem na primedbe koje su izneli poslanici iz opozicije u prethodnih nekoliko dana, a koji se prevashodno odnose na nedovoljno poznavanje problematike, na proizvoljnim i paušalnim tvrdnjama i pogrešnim zaključcima.

U tom smislu, želim da istaknem i da ukažem na jednu poluistinu, jedan maliciozni zaključak koji se odnosio na tvrdnju da mladi sa Kosova i Metohije se stimulišu da idu, odnosno da participiraju Vojsci, tzv. „republike Kosovo“, i da su onemogućeni da učestvuju u našim vojnim školama.

Da je bilo dobronamerne kritike, onda bi narodni poslanik koja je takvu konstataciju iznela, trebala da kaže da je Ministarstvo pravde brzo identifikovalo ovakav problem i da je integracija negde nastala krajem oktobra, početkom novembra a da je već u aprilu mesecu Ministarstvo pravde donelo zaključak i obavezno uputstvo da sva fizička i pravna lica sa Kosva i Metohije, na njihov zahtev, mogu da zatraže od svih sudova, apostrofiram od svih sudova, u centralnoj Republici Srbiji, uverenje da se protiv njih ne vodi krivični postupak i da nisu osuđivani, pa samim tim to ne može biti razlog za neučešće u našim vojnim školama i Vojsci uopšte. Hvala.

(Vjerica Radeta: Replika.)

Hvala, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predloženim amandmanom dodaje se stav 3. kojim se dodatno definišu svrha posebnih principa vojnog obrazovanja, a odnosi se na sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na prava raseljenih lica.

U rešavanju nagomilanih problema ove ugrožene kategorije stanovništva naročito istaknutu ulogu ima Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije kao posebna organizacija u sistemu državne uprave osnovan Zakonom o izbeglicama.

Primarni zadatak Komesarijata je da obavlja stručne i druge poslove koji se odnose na zbrinjavanje, povratak i integraciju izbeglica i interno raseljenih lica. Poslove iz svoje nadležnosti Komesarijat za izbeglice i migracije vrši kontinuirano i u saradnji sa poverenicima za izbeglice i migracije u okviru lokalnih samouprava.

U vršenju ovlašćenja iz svog delokruga Komesarijat primenjuje različite zakone i propise, među kojima treba istaći Nacionalnu strategiju za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica. Rukovodeći se odredbama Nacionalne strategije, Komesarijat deluje u dva pravca, prvi se odnosi na stvaranje svih neophodnih uslova i pretpostavki za povratak pre svega interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, u smislu stvaranja bezbednosnih uslova i pravne sigurnosti, a uz puno angažovanje relevantnih organa Republike Srbije i međunarodne zajednice. Drugi pravac odnosi se na stvaranje uslova za lokalnu integraciju rešavanjem osnovnih životnih problema i izbeglica raseljenih lica i njihovo osposobljavanje za samostalan i u odnosu na ostale građane ekonomski i socijalno ravnopravan život. Hvala.

Hvala predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 1. predloženog Zakona o vojnom obrazovanju utvrđen je predmet zakona kojim se uređuju ciljevi vojnog obrazovanja, uzimajući u obzir specifičnosti i prirodu vojnog obrazovanja u odnosu na obrazovni sistem Republike Srbije, školovanje, usavršavanje i stručno osposobljavanje za potrebe i odbrane vojske, kao i mnoga druga pitanja sa fundamentalnim ciljem da se u ličnosti pripadnika Vojske Republike Srbije integriše odgovornost, znanje, vojnička čast i kreativnost modernog vojnika čvrsto oslonjenog na našu istoriju i vojničku tradiciju.

Predloženim amandmanom dodaje se stav 3, kojim se dodatno definiše predmet zakona i odnosi se na sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na prava raseljenih lica.

Poštovane kolege, raseljena lica su najranjivija kategorija stanovništva u Republici Srbiji koji danas, nakon proteka skoro dve decenije od okončanja sukoba, ne uživaju zagarantovana prava predviđena međunarodnim dokumentima, pre svega Konvencijom o ljudskim pravima, a to je pre svega pravo raseljenih lica da se vrate svojim domovima i da im se vrati imovina oduzeta tokom razdoblja raseljenja ili da budu obeštećeni za imovinu koja im ne može biti vraćena.

Polazeći od aktuelne konstalacije prilika na KiM, koja se ogleda u lošim bezbednosnim uslovima, ne funkcionisanju pravosudnih i drugih privrednih institucija, komplikovanom pravnom sistemu, raseljena lica samostalno teško mogu realizovati svoja osnovna ljudska prava. Upravo u tom kontekstu, Kancelarija za KiM u saradnji sa EU i drugim međunarodnim organizacijama u kontinuitetu nastavlja da pruža besplatnu pravnu pomoć koja se odvija kroz aktivnosti projekta, promocija i zaštite imovinskih prava interno raseljenih lica, izbeglica i povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji.

Realizacijom projekta predviđeno je ostvarivanje sledećih rezultata: pružena besplatna pravna pomoć interno raseljenim licima, izbeglicama i povratnicima na način kojim se obezbeđuje puno ostvarivanje njihovih ljudskih prava; unapređeno praćenje, izveštavanje o stanju ljudskih prava i zakonodavnih promena i drugim temama koje utiču na izbeglice i interno raseljena lica; povećana dostupnost informacija koje su neophodne za ostvarivanje prava izbeglica, raseljenih lica i povratnika.

Planirani rezultati ostvaruju se kroz aktivnosti pružanja pravne pomoći raseljenim licima za stupanje pred sudovima i drugim relevantnim institucijama na KiM, a izbeglica izrada pravnih dokumenata, podnesaka, pisanja izveštaja o temama koje se tiču ostvarivanja prava, pružanja pomoći prilikom prikupljanja dokumenata.

S obzirom da se najveći broj nerešenih pravnih slučajeva odnosi na imovinu, pravnici angažovani na projektu najviše se bave slučajevima povrata imovine i naknade štete, drugim imovinskim pitanjima, kao što su nelegalno zaposedanje imovine, prerane transakcije i otuđenje imovine, nelegalna eksproprijacija, kao i pitanje privatizacije.

Treba istaći da je podneto 40 hiljada zahteva za povraćaj imovine i preko 20 hiljada tužbi za naknadu štete za oštećenu i uništenu imovinu pred sudovima na KiM, koji se, nažalost, ne procesuiraju.

Pored prava na imovinu, projekat je posebno usmeren na ekonomska i socijalna prava, kao i zabranu diskriminacije raseljenih lica. Jedno od osnovnih sredstava pravne zaštite kojim se koristi tim pravnih stručnjaka jeste direktno zastupanje pred sudovima i institucijama na KiM.

Projekat pored neposrednog rada sa klijentima radi i na identifikaciji institucionalnih i zakonodavnih nedostataka i problematične prakse koja ima negativan uticaj na ostvarivanje prava raseljenih. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi više vrlo važnih zakonskih predloga iz oblasti odbrane i bezbednosti, od koji će moj osvrt biti usmeren na Predlog odluka o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama i jednim delom na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.

Terorizam, organizovani kriminal, širenje oružja za masovno uništenje, etnički i verski ekstremizam, ilegalne migracije, siromaštvo predstavljaju samo neke od pretnji i izazova po međunarodni mir i stabilnost u 21. veku.

Adekvatan odgovor na veliki broj raznovrsnih izazova, rizika i pretnji je u tesnoj saradnji, koordinaciji i udruženim naporima svih relevantnih svetskih, regionalnih organizacija, država i njihovih organizacija, kao i oružanih snaga.

Zajedničkih naporima pridružila se i Vojska Republike Srbije učešćem u multinacionalnim operacijama, čime konkretno doprinosi svetskoj, evropskoj i regionalnoj bezbednosti, ispunjavajući prihvaćene obaveze proizašle iz članstva u organizaciji UN i nastavljajući tradiciju učestvovanja u multinacionalnim operacijama UN, započetu 1956. godine na Sinaju.

Treba istaći da učešće Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama zasniva se na utvrđenim bezbednosnim i odbrambenim potrebama i interesima iskazanim u strategiji nacionalne bezbednosti, strategiji odbrane i strategijskom pregledu odbrane Republike Srbije.

U skladu sa pozitivnim propisima i spoljno političkim opredeljenjima države Vojska Srbije razvija sposobnosti za aktivan doprinos bezbednosnom okruženju i učešću u multinacionalnim operacijama pod mandatom organizacije UN i EU. Treba apostrofirati činjenicu za protivnika slanje naše vojske u multinacionalnim operacijama da su sve misije neborbene i odnose se pre svega na očuvanje, održavanje i izgradnju mira.

Značaj učešća Vojske u multinacionalnim operacijama je višestruko i prevashodno se odnosi na sticanje iskustva i znanja naših vojnika koje su usvojili od svojih saradnika i vojski drugih zemalja učesnika, koje kasnije primenjuju u izvršavanju radnih zadataka u okviru svojih funkcionalnih dužnosti.

Pored mogućeg doprinosa u političkom i ekonomskom položaju zemlje u svetskoj zajednici, učešće u multinacionalnim operacijama ima i pozitivan uticaj na razvoj vojne misli, prakse, a samim tim i operatike kao jedne od nauke u sistemu odbrane koja se bavi teorijom i praksom planiranja, priprema i izvođenja operacija.

Vrlo važan aspekt učešća u multinacionalnim operacijama je i implementacija iskustva. Iskustva iz multinacionalnih operacija mogu se prikupiti na više načina, ali od prikupljenog iskustva do implementacije u teoriju i praksu operatike izuzetno je kompleksan. Postoje više modula za validan i ispravan način uticaja na razvoj teorije i prakse, operatike, međutim, najpotpuniji način za implementaciju iskustva je sistem naučenih lekcija, koji se u svetu primenjuje godinama i daje izuzetne rezultate.

Sistem naučenih lekcija je instrument čija je osnovna namena rešavanje identifikovanih problema i izvršavanje zadataka vojske u zemlji i inostranstvu. Primenom naučenih lekcija stvaraju se uslovi za brzu i efikasnu upotrebu raspoloživih resursa, u vežbama, obuci i operacijama, kao i poboljšanje standarda, tehnika i procedura u različitim oblastima vojne delatnosti.

Dame i gospodo, dosadašnja praksa primene Zakona u upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije manifestovala je određene probleme koji se prevashodno odnose na nedovoljno efikasan postupak donošenja potrebnih odluka za učešće u multinacionalnim operacijama, koordinaciju aktivnosti između nadležnih organa, nepostojanje nacionalnih ograničenja i nemogućnost pribavljanja pokretnih stvari u javnoj svojini, radova i usluga za potrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u operacijama u inostranstvu.

Ova Vlada je identifikovala postojeće probleme i predloženim zakonom biće najvećim delom eliminisani. U tom kontekstu ukazujem da predloženim izmenama i dopunama Narodna skupština donosi odluku o upotrebi Vojske van granica Republike Srbije koja nije vremenski limitirana, uspostavlja se koordinacionalno telo u cilju koordinacije državnih organa, a prevazilazi se i problem u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja.

Sve ove izmene i dopune predloženog zakona imaju esecijalni cilj, a to je obezbeđivanje jedinstvenog i efikasnog funkcionisanja sistema odbrane u multinacionalnim operacijama i izvršenje dodeljenih misija.

Na kraju, ne sumnjam da će se usvajanjem predloženih zakona realizovati postavljeni ciljevi, pa vas u tom smislu pozivam da u danu za glasanje iste podržimo.

Na samom kraju, iako izlazim iz okvira teme dnevnog reda, ipak želim da izrazim zadovoljstvo nacrtom strategije odbrane i strategije nacionalne bezbednosti kojima se još jednom eksplicitno konstatuje da Srbija neće priznati nezavisnost KiM, da se protivi formiranju vojske Kosova i da će aktivno podržati učešće Srba u privremenim institucijama u Prištini. Ovo je još jedna nedvosmislena potvrda jedne ispravne i konzistentne politike u rešavanju najtežeg državnog pitanja Republike Srbije. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege, polazeći od činjenice da su izbeglice i interno raseljena lica najugroženija kategorija u Republici Srbiji, Republika Srbija od 1991. godine do danas ulaže velike napore i sredstva kako bi uz pomoć međunarodne zajednice obezbedila prihvat, privremeni smeštaj i pomoć u ishrani najugroženijim licima, koja ne mogu samostalno da obezbede sredstva za život.

Takođe, obezbeđena je odgovarajuća zdravstvena zaštita u istom obimu i sadržaju i pod istim uslovima kao i druga osigurana lica.

Izbeglice i raseljena lica u Republici Srbiji su u pogledu prava na rad u velikoj meri izjednačeni sa građanima Republike Srbije. U tom smislu oni se mogu prijaviti kao nezaposlena lica u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, pristupiti svim programima aktivne politike zapošljavanja, pristupiti zapošljavanju, konkurisati za slobodna radna mesta, a postoje sve mere afirmativne akcije usmerene na dokvalifikaciju i prekvalifikaciju nezaposlenih u skladu sa potrebama tržišta rada.

U pogledu obrazovanja ova osetljiva društvena grupa ima jednako pravo na obrazovanje, uz ostvarivanje prava u oblasti učeničkog i studentskog standarda primenom blažeg kriterijuma, a sve u skladu sa zakonom o učeničkom i studentskom standardu i odlukama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Isto tako, ovoj kategoriji lica pripada deo prava iz oblasti socijalne zaštite kao što su smeštaj u ustanove socijalne zaštite i hraniteljske porodice, usluge stručnog socijalnog rada, jednokratna materijalna pomoć i pravo na smeštaj u objekte za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima, u skladu sa odlukama jedinica lokalne samouprave o proširenim pravima.

Rešavanje svih nagomilanih problema u različitim sferama života zasnovano je na principima poštovanju ljudskih prava, uvažavanja ljudskog dostojanstva svakog pojedinca, dostupnosti prava i usluga na jednakim osnovama za sve, aktivnom učešću izbeglica i interno raseljenih lica u pronalaženju najboljih rešenja.

Sve ove kompleksne aktivnosti realizuju se upravo planskim dokumentima koji se tretiraju ovim zakonima, među kojima se ističe Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period od 2015. do 2020. godine. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pojmovi koji se koriste u predloženom zakonu sa preciznim značenjem utvrđeni su u odredbi člana 2. zakona. Predloženim amandmanom dopunjuje se član 2. tako što se dodaje tačka 18. koja glasi: „Efikasnost planiranja sa značenjem planiranja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije, s posebnim osvrtom na prava raseljenih lica“.

Republika Srbija kontinuirano više od dve decenije radi na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i aktivno stvara uslove za kvalitetan, dostojanstven i siguran život izbeglica i interno raseljenih lica u Republici Srbiji i aktivno pomaže povratak u mesto porekla.

Vlada Republike Srbije je posvećena pronalaženju trajnih rešenja ove osetljive kategorije lica, uz poštovanje svakog pojedinca na izbor. Problemi sa kojima se suočavaju izbegla i raseljena lica manifestuju se u svim sferama života, a najizraženiji su u oblasti rešavanja stambenih potreba, rešavanja statusnih pitanja, zapošljavanja, ostvarivanja prava iz penzijskog, zdravstvenog, socijalnog osiguranja i drugo.

Kada je u pitanju rešavanje stambenih pitanja, u proteklom periodu Vlada Republike Srbije, uz podršku međunarodne zajednice, obezbedila je preko 15 različitih stambenih rešenja putem kojih je zbrinuto preko 50 hiljada lica. Projekti rešavanja stambenih potreba uključivali su i izgradnju stambenih jedinica, dodelu pomoći za kupovinu seoskih domaćinstava, dodelu paketa građevinskog materijala i montažne kuće. Najveći deo do sada realizovanih projekata izgradnje stambenih jedinica bio je namenjen rešavanju stambenog pitanja lica iz kolektivnih centara i u funkciji njihovog zatvaranja.

Izbeglice i raseljena lica koja žive u lošim uslovima, u privatnom smeštaju, u tzv. nezvaničnim kolektivnim centrima zbog ograničenih sredstava bili su u manjoj meri obuhvaćeni programom podrške za rešavanje stambenih pitanja i to uglavnom putem programa dodele građevinskog materijala i kupovine seoskih domaćinstava sa okućnicom.

Posebno treba istaći da je lokalna samouprava važan oslonac i aktivan učesnik u procesima lokalne integracije izbeglica i raseljenih lica. Jedinice lokalne samouprave koje su uključene u projekat stambene izgradnje učestvuju i dodelom građevinskog zemljišta bez naknade, obezbeđivanja primarne komunalne infrastrukture i odustajanjem od naplate različitih lokalnih taksi i doprinosa.

Veliki broj jedinica lokalne samouprave i dalje pokazuje motivisanost za učešće u projektima lokalne integracije. Više od 137, što gradskih, što opštinskih skupština, usvojilo je lokalne akcione planove za unapređenje položaja izbeglica i raseljenih lica i dobilo finansijsku podršku Komesarijata za izbeglice i migracije za realizaciju aktivnosti predviđenih ciljevima u navedenim planovima. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 3. predloženog zakona taksativno su nabrojana načela koja se poštuju prilikom izrade i sprovođenja planskih dokumenata.

Predloženim amandmanom dodaje se tačka 15. koja predviđa još jedan princip, a to je princip efikasnosti planiranja koji podrazumeva planiranje u cilju sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na prava raseljenih lica.

Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije predviđene su vrste dokumenata kojim učesnici u planskom sistemu, u skladu sa svojim nadležnostima, utvrđuju ili razrađuju već utvrđene javne politike.

Među ostalim dokumentima nalazi se i strategija kao osnovni dokument javne politike, kojim se na celovit način utvrđuje strateški pravac delovanja i javne politike u konkretnoj oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika utvrđenih propisom Vlade.

Strategija se, po pravilu, usvaja za period od pet do sedam godina, a ostvarenje njenih ciljeva planira se i prati posredstvom akcionog plana za sprovođenje strategije.

Upravo u kontekstu rešavanja problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, Vlada Republike Srbije je 10. jula 2015. godine usvojila Nacionalnu strategiju za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period od 2015. do 2020. godine.

Navedena Nacionalna strategija odnosi se na dve ciljne grupe – izbeglice čiji je status definisan u skladu sa Zakonom o izbeglicama i interno raseljena lica sa teritorije Kosova i Metohije. Ova strategija je, u odnosu na izbeglice, utvrdila dva osnovna paralelna pravca delovanja, kojim se omogućava da izbeglice slobodno izaberu za njih najpovoljnije trajno rešenje, povratak ili integraciju.

Kada je reč o više od 20.000 raseljenih lica iz AP Kosovo i Metohija, koji borave na teritoriji centralne Srbije i više od 18.000 raseljenih lica unutar Kosova i Metohije, osnovno strateško opredeljenje Republike Srbije je da svakom pruži podršku za održiv povratak. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 1. predloženog Zakona o planskom sistemu Republike Srbije utvrđen je predmet zakona kojim se uređuje planski sistem Republike Srbije kroz propisivanje formata i obavezne sadržine različitih planskih dokumenata, obezbeđivanje i povezivanje javnih politika, obavezu praćenja i vrednovanja usvojenih javnih politika i propisa, uspostavu jedinstvenog informacionog sistema, kao i obavezu sprovođenja konsultacija prilikom izrade dokumenata javnih politika i propisa.

Ovako definisan predmet zakona ima za primaran cilj uspostavljanje efikasnog, transparentnog, koordinisanog sistema planiranja Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava.

Predloženim amandmanom kojim se dodaje stav 2. dodatno se definiše predmet zakona i odnosi se na sveobuhvatan razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na prava raseljenih lica.

Poštovane kolege, konflikti u regionu su doveli Republiku Srbiju na prvo mesto u Evropi po broju izbeglica i raseljenih lica. Nakon NATO agresije 1999. godine i ulaska KFOR na prostor KiM više od 200.000 Srba i ostalih nealbanaca bilo je prisiljeno da napusti svoja prebivališta, dok je dodatnih 20.000 lica raseljeno u martovskom pogromu 2004. godine, pri čemu treba istaći činjenicu da uprkos prisustva međunarodne zajednice ne postoje adekvatni bezbednosni uslovi za povratak, niti je osiguran pristup pravima, tako da se u proteklom periodu vratio zanemarljiv broj raseljenih lica, od čega je manje od 5% ostvarilo održiv povratak.

Ova migracija je dovela do novog opterećenja Srbije u kojoj se već nalazilo više od pola miliona izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Republika Srbija u saradnji sa različitim subjektima na međunarodnom i nacionalnom nivou obezbedila je izbeglicama trajna, održiva i primerena rešenja kroz pristup svim pravima, uslugama i resursima na jednakim osnovama kao državljanima Republike Srbije, a interno raseljenim licima efektivno poboljšanje uslova života u toku raseljenja i potpunu socijalnu uključenost.

U tom kontekstu apostrofiram činjenicu da je za obezbeđivanje prihvata i zbrinjavanja izbeglica i raseljenih lica Republika Srbija obezbedila više od 260 miliona evra iz sopstvenog budžeta, i to 42 miliona za smeštaj u kolektivne centre i socijalna davanja, 72 miliona za zdravstvenu zaštitu i 150 miliona za obrazovanje.

Osim prema hiljadama izbeglica i interno raseljenih lica, Republika Srbija je pokazala humanost i poštovanje međunarodnih standarda prema više od milion migranata iz Azije i Afrike koji su prešli preko teritorije Republike Srbije, kao i prema onima koji su trenutno smešteni u prihvatnim centrima za azil. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 3. taksativno su nabrojani ciljevi koji se žele postići usvajanjem predloženog zakona, za šta nemam nikakve sumnje da će se u narednom periodu realizovati.

Predloženi amandman odnosi se na dopunu člana 3. dodavanjem tačke 10. kojom se proklamuje još jedan cilj koji se odnosi na obezbeđivanje razvoja Republike Srbije sa posebnim aspektom na prava raseljenih lica.

Polazeći od činjenice da su raseljena lica jedna od najugroženijih kategorija stanovništva, čiji se problemi manifestuju u svim sferama života, Vlada Republike Srbije svojim aktivnim merama potvrđuje čvrstu rešenost i političku volju da zajedno sa ostalim državnim organima na celovit i transparentan način svim izbeglim i raseljenim licima ponudi pomoć i konkretna rešenja da bi mogli samostalno i na najbolji način da donesu odluku o svojoj budućnosti.

U cilju rešavanja ogromnih problema ove osetljive kategorije ljudi, Republika Srbija je uložila velike napore i sredstva kako bi uz pomoć međunarodne zajednice obezbedila prihvat, zbrinjavanje i integraciju izbeglica i raseljenih lica.

Prema postojećem zakonskom okviru izbeglicama i raseljenim licima obezbeđen je prihvat, privremeni smeštaj i pomoć u ishrani najugorženijim licima koji ne mogu samostalno da obezbede sredstva za život. Obezbeđena je odgovarajuća zdravstvena zaštita, određena prava iz oblasti socijalne zaštite i oblasti zaštite dece i porodice, kao i pravo na školovanje i zapošljavanje.

U kontekstu potvrde napora relevantnih državnih organa, ukazujem da je iz budžetskih sredstava Srbije omogućeno da se u 171 jedinici lokalne samouprave, uključujući i opštine na KiM, stambeno zbrine više od 5.700 porodica izbeglica i interno raseljenih lica i to dodelom blizu 5.000 paketa, građevinskog materijala i oko 1.000 seoskih kuća sa okućnicom.

(Predsedavajući: Kolega Veljkoviću, privedite kraju.)

Takođe ovim sredstvima omogućeno je da se ekonomski osnaži više od 4.700 porodica i interno raseljenih lica.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 2. predloženog zakona utvrđuje se precizno značenje pojedinih pojmova koji su korišćeni u predloženom zakonu.

Predloženi amandman predviđa dodavanje tačke 15. kojim se predviđa još jedan pojam, a to je afirmacija stečenih kvalifikacija, čije značenje je da predstavlja kapitalizaciju stečenih znanja, u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na prava raseljenih lica.

U tom smislu, želim da istaknem da je sve do sada tržište rada karakterisalo neuređen sistem kvalifikacija, a samim tim bila je i otežana pokretljivost radne snage, budući da poslodavci nisu raspolagali podacima o tome za šta su pojedinci nakon završetka obrazovanja osposobljeni da rade.

Uspostavljanjem Nacionalnog okvira kvalifikacija, svako zvanje dobiće svoju šifru, koja će biti usklađena sa evropskim kvalifikacijama, te poslodavci neće imati dilemu šta neko zna da radi kad ga zaposle. Od toga će korist ostvarivati svi – poslodavci, pojedinci, državni organi, a samim tim i društvo u celini, pri čemu je od posebnog značaja što će strani investitori imati potpuni uvid u tržište rada, pogotovo oni koji nisu u potpunosti upoznati sa obrazovnim sistemom gde posluju.

Uzimajući u obzir činjenicu da su raseljena lica jedna od najugroženijih kategorija društvenih grupa sa specifičnim problemima, Vlada Republike Srbije preduzima aktivne mere i stvara uslove za pojedince i porodice koji su odlučili da žive u Republici Srbiji, da ravnopravno sa svim drugim građanima rešavaju svoje osnovne životne probleme i uspešno se integrišu u lokalnu zajednicu.

Na kraju, izražavam zahvalnost ministru što pruža ogromnu pomoć u oblasti obrazovanja Srbima i ostalim nealbancima na Kosovu i Metohiji, kao jednom od preostalih stubova opstanka srpskog naroda na tim prostorima. Ministar koristi svaku priliku, a to je učinio i tokom jučerašnje rasprave, da apostrofira da će svaka reforma obrazovanja obuhvatiti i prostor južne srpske pokrajine, da je to moralna, zakonska, pa čak i međunarodna obaveza, uz zadržavanje drugačijeg odnosa prema školama u enklavama, gde se ne mogu poštovati standardi kao u centralnoj Srbiji, uvažavajući aktuelnu konstelaciju prilika na Kosovu i Metohiji.

Ovakvo postupanje samo potvrđuje esencijalnu činjenicu da će obrazovne ustanove na Kosovu i Metohiji ostati institucionalno vezane za Republiku Srbiju, što će omogućiti u krajnjoj instanci ostanak našeg naroda i naše države na tim prostorima. Hvala.

Hvala najlepše.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 1. Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije utvrđuje se predmet Predloga zakona kojim se po prvi put uređuje sistem kvalifikacija i povezuje sa evropskim okvirom kvalifikacija, čime će biti obezbeđena uporedivost stečenih kvalifikacija, odnosno biće podstaknuta mobilnost radne snage na evropskom tržištu.

Predloženi amandman odnosi se na dopunu člana 1. navedenog zakona, dodavanjem stava 3. kojim se konstatujem da se zakonom afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na prava raseljenih lica.

U tom kontekstu apostrofiram činjenicu da su raseljena lica najugroženija kategorija stanovništva koji se susreću sa ogromnim problemima u svim sferama života. Višestruke analize položaja raseljenih lica pokazuju da su njihovi najveći problemi stanovanje, pristup informacijama i zapošljavanju, kao i nedostatak osnovnih dokumenata.

Takođe, raseljena lica karakteriše nizak stepen autonomije, tj. pripadnici interno raseljenih lica populacije imaju otežan pristup zapošljavanju u sled duge neaktivnosti i nedostatka veština, što doprinosi njihovoj zavisnosti od socijalne pomoći.

Republika Srbija permanentno stvara uslove za kvalifikacije za kvalitetan, dostojanstven i siguran život raseljenih lica, i aktivno pomaže povratak u mesto porekla ili integraciju u mestu življenja.

Rešavanje pitanja raseljenih lica zasnovano je na principima poštovanja ljudskih prava, uvažavanja ljudskog dostojanstva svakog pojedinca, informisanosti i dobrovoljnosti odluka, dostupnosti prava i uslova na jednakim osnovama za sve, aktivnom učešću raseljenih lica u pronalaženju najboljih rešenja.

U pogledu mogućnosti obrazovanja treba istaći da raseljena lica imaju jednako pravo na obrazovanje, pri čemu je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno, a srednje i visokoškolsko zavisno od uspeha kandidata finansira se iz budžeta Republike Srbije ili kroz samofinansiranje.

Problem u dostupnosti u obrazovanju predstavlja težak materijalan položaj velikog broja porodica raseljenih, teškoće u finansiranju školovanja dece u srednjim školama i na fakultetima izvan njihovog boravišta, kao i nedovoljna informisanost o mogućnostima ostvarivanja podrške u rešavanju ovog problema.

Postojećim zakonskim okvirom iz oblasti obrazovanja, pre svega Zakonom o učeničkom i studentskom standardu predviđa se da učenici iz osetljivih društvenih grupa, u koje se ubrajaju i izbeglice i raseljena lica, ostvaruju prava u oblasti učeničkog i studentskog standarda primenom blažih kriterijuma koje propisuje ministar prosvete.

Takođe, Ministarstvo prosvete svake školske godine u okviru redovnog konkursa pod povoljnijim uslovima obezbeđuje smeštaj, ishranu, kao i dodelu kredita i stipendija učenicima, odnosno studentima iz osetljivih društvenih grupa. Hvala.

Hvala, predsednice.

Poštovani ministri sa saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da izrazim zadovoljstvo kvalitetu materijala koji smo dobili i koji sadrži sve relevantne argumente i elemente koji čine predložene zakone afirmativnim i ja sam siguran da će isti biti usvojeni u danu za glasanje.

Ipak, želeo bih da u svom daljem izlaganju osvrnem se kratko na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i delom Zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.

Osnovna snaga svakog društva su prevashodno ljudski resursi, odnosno ljudi od čijih sposobnosti, znanja i veština zavisi progres u svim oblastima društva. Opšte govoreći, bavljenje ljudskim resursima poslednjih decenija znatno je evaluiralo.

Na početku prošlog veka preovladala je važnost tehnologije i apsolutne nezainteresovanosti za ljudske potrebe i specifičnosti. Danas je nesumnjivo da se u svetlu novih organizacijskih i tehnoloških uslova promene ne mogu realizovati bez preciznog, sveobuhvatnog poznavanja ljudskih resursa. Čovek više nije marginalni organizacijski resurs, već značajno izvorište nove vrednosti.

Polazeći od napred navedenog, reforma javne uprave je trajan proces i predstavlja naročito u savremenim uslovima bitan uslov za uspešno sprovođenje reformskih principa i ciljeva u svim sferama društva.Opšti cilj reforme je dalje unapređenje javne uprave, koja će obezbediti visok kvalitet usluge građanima i privrednim subjektima, a od mnogobrojnih posebnih ciljeva ja bih izdvojio: uspostavljanje usklađenog javnobeležničkog sistema zasnovanog na zaslugama i unapređenje upravljanja ljudskim resursima, povećanje pravne sigurnosti i unapređenje poslovnog okruženja i kvaliteta pružanja javnih usluga i jačanje transparentnosti, etičnosti i odgovornosti u obavljanju poslova javne uprave.

Realizacija proklamovanih ciljeva izraženih u Strategiji javne uprave u Republici Srbiji nije moguća bez stručnog usavršavanja zaposlenih kao trajnog procesa putem stvaranja novog pravnog okvira kroz izmene i dopune propisa i donošenje novih. Upravo u tom pravcu idu predloženi zakoni koji će prevashodno obezbediti podizanje nivoa znanja i veština za obavljanje poslova u državnim organima.

Predlog zakona predstavlja unapređenje sistema stručnog usavršavanja državnih službenika i akcionim planom za njeno sprovođenje. Na osnovu dosadašnje primene postojećih zakonskih propisa i identifikovanih problema, predloženi zakoni treba da reše sledeće probleme. Kroz formiranje Nacionalne akademije za javnu upravu dobija se centralna institucija stručnog usavršavanja u javnoj upravi Republike Srbije sa preciziranjem obima i vrste ovlašćenja u poslovima stručnog usavršavanja državnih službenika.

Takođe, predlogom zakona programi stručnog usavršavanja se sistematizuju kroz više oblika. Isto tako, postojeći pravni okvir gotovo da ne uređuje pitanje kriterijuma, merila i načina utvrđivanja potreba za stručnim usavršavanjem, što se prevazilazi novim predlozima zakona.

Limitirajuće odredbe postojećeg zakona odnose se i na to ko realizuje stručno usavršavanje državnih službenika. Ovaj predlog zakona otklanja te barijere i precizira ko može biti predavač, odnosno sprovodilac obuke, uslove selekcije i akreditacije, nadležnosti za sprovođenje postupka selekcije, naknade za njihov rad i način upisa i vođenja stalne liste predavača.Važećim zakonom nije uređeno pitanje verifikacije programa stručnog usavršavanja, pa je s stoga izmenama i dopunama odredbe člana 97k predviđeno da za sve programe stručnog usavršavanja koji su akreditovani kod Nacionalne akademije izdaje se uverenje korisniku programa, a ako se po završenom programu vrši i provera znanja, onda se izdaje uverenje o ostvarenom uspehu.

Na kraju, ovim predlogom vrši se usklađivanje sa odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u pogledu načina popunjavanja radnih mesta u državnim organima putem premeštanja.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima postiže se opšti cilj koji se odnosi na obezbeđenje celovitosti, sveobuhvatnosti i održivosti znanja i veština državnih službenika i više posebnih ciljeva koji se odnose na unapređenje prava na stručno usavršavanje, unapređenje kvaliteta i delotvornosti stručnog usavršavanja, unapređenje efikasnosti procesa stručnog usavršavanja.

U očekivanju da će se realizovati svi ovi ciljevi, ja ću u danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je pored ostalog više desetina predloga kojima se rešavaju kadrovska pitanja određenog broja sudova i tužilaštava, a na osnovu ranije utvrđenih podzakonskih akata, kriterijuma i merila za izbor sudija i tužilaca, što će svakako pozitivno uticati na već učinjene pomake i efikasnost u našem sudskom sistemu.

Međutim, moja pažnja biće prevashodno usmerena na izbor tužioca za ratne zločine, pa u tom kontekstu želim da postrofiram činjenicu da je Republika Srbija manifestovala svoje opredeljenje da svi teški, masovni i sistematski ratni zločini budu istraženi, a učinioci kažnjeni u skladu sa međunarodnim standardima, bez obzira na nacionalnu, etničku i versku pripadnost ili status učinioca ili žrtve, kao i da promoviše politiku pomirenja, tolerancije regionalne saradnje i dobrih susedskih odnosa kao preduslov trajne stabilizacije i napretka čitavog regiona. Ovo opredeljenje izraženo je kroz ranije uspostavljen normativni i institucionalni okvir za procesuiranje ratnih zločina u okviru pravosudnog sistema Republike Srbije među kojima važno mesto ima i Tužilaštvo za ratne zločine.

Pored nedvosmislenog opredeljenja Republike Srbije da je nekažnjavanje ratnih zločina neprihvatljivo, činjenica je da od završetka sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, protekao dug vremenski period usled čega su istrage i procesuiranja ratnih zločina postali otežani.

Pored ove objektivne okolnosti koja predstavlja limitirajući faktor za uspešan rad tužilaštva, u proteklom periodu funkcionisanje istog, ispoljile su se mnogobrojne slabosti i problemi, a koji se pre svega odnose na sledeće što bih rekao. Mali broj podignutih optužnica u toku jedne godine u odnosu na relativno visok broj predmeta u fazi istrage, kao i tendencije, sve manjeg broja optužnica u predmetu ratnih zločina u odnosu na prethodni period. Nedostatak jasnih i transparetnih kriterijuma za uspostavljanje prioriteta u istrazi i podizanju optužnica, što je za posledicu imalo procesuiranje predmeta sa lakšom krivično-pravnom posledicom, a istovremeno nije bilo predmeta protiv visoko pozicioniranih učinilaca.

Nezadovoljavajući nivo regionalne saradnje u istrazi ratnih zločina gde glavnu opstrukciju sprovodi Hrvatska koja se pre svega ogleda u inicijativi hrvatskih poslanika, i to u evropskom parlamentu, kojim se zahteva ograničenje teritorijalne i personalne nadležnosti Tužilaštva za ratne zločine.

Slab kvalitet dokaznog materijala što je produkovalo porast oslobađajućih presuda, a u tom smislu ističem podatak da je u ukupno 30 predmeta koji su pravosnažno okončani, izrečena je presuda za 101 lice od čega je 68 lica osuđeno, a 33 oslobođeno.

Potrebu za unapređenjem mehanizma zaštite i podrške svedocima i žrtvama ratnih zločina i potrebu za podizanje nivoa društvene svesti o značaju kažnjavanja ratnih zločina.

Pored napred navedenih slabosti, naročito želim da apostrofiram dosadašnji selektivni pristup ratnim zločinima, pri čemu su bile fokusirane žrtve drugih naroda, a kada su u pitanju srpske žrtve, kao da nije reč o ljudima, već o nekoj drugorazrednoj ili trećerazrednoj kategoriji ljudi.

Ova konstatacija temelji se upravo na podacima da je od 178 optuženih lica, 153 Srba, dva Bošnjaka, dva Hrvata i 21 Albanac, od čega je 17 oslobođeno. Uz ovo treba dodati da je pravosuđe BiH potvrdilo optužnice od oko 60% protiv lica srpske nacionalnosti, a u Hrvatskoj čak preko 90%. Iz ovoga se lako može zaključiti da prethodni tužilac nije bio dovoljno angažovan na razotkrivanju zločina koji su bili počinjeni nad srpskim narodom u Hrvatskoj, a posebno na KiM. Prosto je neverovatno da od mnogobrojnih ratnih zločina učinjenih nad Srbima na prostorima KiM, gotovo da niko nije odgovarao, a nestao je čitav jedan narod sa jednog prostora uz ogromna stradanja Srba i ostalih nealbanaca, o čemu nas svakodnevno opominje i „Zid plača“ ispred ovog visokog doma.

Ovakvo negativno faktičko stanje nameće potrebu da ratni zločini učinjeni prema Srbima treba da budu prioritet Tužilaštva za ratne zločine.

Srbija je u prethodnom periodu striktno poštovala međunarodno pravo i u tom smislu ima moralno pravo da traži da se zločini svuda kažnjavaju i jednako tretiraju, kako se više nikada ne bi ponovili i kako bismo zadovoljenjem pravde za žrtve svi zajedno stigli do pomirenja.

Imajući u vidu identifikovane probleme, prioritete delovanja, nadam se da će za novog tužioca biti izabrano lice saglasno odredbi člana 5. stava 3. Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina, odnosno da će to biti lice koje poseduje visoki moralni ugled, profesionalac koji neće diskriminisati žrtve, koji će raditi po savesti i po zakonu i koji će učiniti sve da razotkrije što je moguće više zločina i da se odgovorni za to procesuiraju, bez obzira na naciju i veru. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, pored razloga navedenih u obrazloženju Vlade u kontekstu odbijanja ovog amandmana na želim da ukažem da aktuelna konstalacija prilika na KiM je svima poznata. One su izuzetno teške, kompleksne, koje nose puno izazova i problema, i u tom smislu su Briselski pregovori jedina mogućnost da se to negativno faktičko stanje sanira, relaksira. To je učinjeno u prethodnih nekoliko godina i svaki drugi način politike sasvim sigurno štetno implicira mnoge negativne posledice u svim sferama života svih Srba. Zbog toga ovaj amandman treba odbiti. Cilj svih tih razgovora u Briselu su upravo otklanjanje negativnih posledica koje su stvorene, najpre ratom, bombardovanjem, zatim formiranjem privremenih institucija na KiM, i samim tim smatram da prekidanje takvih briselskih sporazuma dodatno otežava položaj Srba na KiM, sa sasvim sam siguran, u krajnjoj konsekvenci da će to biti najbrži put za nestanak sa tih prostora. Zbog toga još jednom predlažem da se ovaj amandmana odbije.