Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao narod koji je često ratovao ne treba nas iznenaditi činjenica da se oko 6000 srpskih vojničkih grobalja nalazi u oko 50 država širom sveta, od Austrije, gde ih ima najviše 83, pa preko Italije, Mađarske, Nemačke, Makedonije, Hrvatske, Francuske, Albanije, Tunisa, Alžira, sve do Okeanije i Kanade.

Srpska groblja prilično dobro održavaju naši saveznici iz Prvog svetskog rata, pogotovo u Francuskoj, Grčkoj, ali i Austriji. Međutim, mnogi sprski memorijali su u nekim stranim zemljama namerno zaboravljani i uništavani. Glavni razlog neodržavanja, skrnavljenja ili čak uništavanja u nekim zemljama, je politika brisanja srpskog nacionalnog identiteta sa njihovih teritorija. Najviše srpskih tragova uništeno je u Makedoniji, Albaniji, Hrvatskoj.

Radi ilustracije ovakvog faktičkog stanja, ističem Izveštaj SANU, u kome se navodi da je u Valoni spomen-kosturnica za 302 srpska vojnika i dva generala iz Prvog svetskog rata, razorena i prekrivena ljudskim izmetom. Takođe, tragovi srpskih vojnih kosturnica u Skadru, LJešu, Kavaji, nema, iako se zna da su tu postojala groblja sahranjenih boraca iz Balkanskih i Prvog svetskog rata.

Sve su to razlozi da naša država preduzme ozbiljne korake kako bi se srpska groblja i vojni memorijali oteli od uništenja i zaborava. Posle mnogo godina nemara i zapuštenosti, Vlada Republike Srbije krenula je da zaštiti od daljeg urušavanja srpska groblja i vojne memorijale u svetu. To čini putem bilateralnih sporazuma, gde Srbija preuzima na sebe obavezu da brine o memorijalima tih zemalja u Srbiji, a one o srpskim memorijalima na sopstvenoj teritoriji. Tamo gde to nije moguće, uspostaviti takav uzajaman odnos o srpskim grobljima brinuće se posredstvom diplomatsko-konuzlarnih predstavništva, čija je zakonska obaveza da ministarstvu dostavljaju izveštaje o stanju ratnih memorijala do 30. septembra tekuće kalendarske godine.

U cilju stvaranja takvog pravnog okvira ide i predloženi zakon koji uređuje pitanje zaštite srpskih ratnih memorijala u zemlji i inostranstvu, a u cilju realizacije….

Hvala, predsednice.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pored činjenice da su u ovoj oblasti egzistirali pravni propisi stariji više od 40 godina, što je nametalo potrebu donošenja novih zakona u cilju prevazilaženja zastarelih rešenja i uređenja u skladu sa principima modernog građanskog društva, bilo je neophodno da se novim zakonom preciziraju razgraničenja nadležnosti između ministarstva i jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze ratni memorijali.

Dosadašnji nerešeni odnosi dovodili su do konfuzije i onemogućavali su efikasnu i kvalitetnu kontrolu utroška sredstava koje Republika Srbija obezbeđuje u budžetu za ovu namenu.

U cilju otklanjanja ove anomalije, predložena rešenja eksplicitno utvrđuju dužnost jedinica lokalnih samouprava za redovno održavanje ratnih memorijala na njihovoj teritoriji, dok, s druge strane, ostaje obaveza Republike Srbije u pogledu investicionog održavanja, kao i način prevazilaženja problema kada jedinica lokalne samouprave nije u mogućnosti da obezbedi finansiranje redovnog održavanja ratnih memorijala koji su od značaja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova.

Pored ova dva subjekta, čije obaveze proizilaze iz zakonskih propisa, želim da ukažem i odam priznanje jednom broju udruženja građana koja se volonterski bave pronalaženjem i čišćenjem srpskih vojnih grobalja. U volonterskim akcijama pronalaženja i čišćenja srpskih vojnih grobalja, članovi udruženja, rukovođeni isključivo ljubavlju i patriotizmom, pronalaze, čiste i uređuju na desetine srpskih vojnih memorijala, pa u tom smislu molim nadležne državne organe da pomognu ovo i slična udruženja u njihovom nastojanju da otrgnu od zaborava naše pretke koji su položili svoje živote za našu slobodu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi set izuzetno važnih zakona od kojih će moja pažnja biti usmerena na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.

Prednosti koje donosi primena alternativnih metoda rešavanja radnih sporova su mnogobrojne, a one se ogledaju pre svega u efikasnosti i ekonomičnosti postupka, stranačkoj autonomiji, dobrovoljnosti, besplatnosti, neformalnosti, kvalitetnijem rešavanju radnih sporova isključivanjem potrebe za vođenjem dugotrajnih i skupih postupaka pred sudovima, rešavanje sporova uz prisustvo treće neutralne stranke, poboljšavanju komunikacije strana u sporu.

Naročito želim da apostrofiram da je unapređenje alternativnih metoda rešavanja radnih sporova od presudnog značaja u cilju poštovanja ljudskih prava, principa vladavine prava i pravne države. U tom kontekstu ističem činjenicu da su u znatnom broju predmeta pred Evropskim sudom za ljudska prava protiv Republike Srbije u kojima je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku činili upravo radni sporovi.

Napred prezentirane prednosti uslovile su donošenje Zakona o mirnom rešavanju sporova, koji se primenjuje od 1.01.2005. godine, kao i izmene i dopune istog zakona iz 2009. godine. Međutim, nakon proteka više od jedne decenije od njegove primene i na osnovu sprovedenih istraživanja, pokazalo se da su različiti faktori i okolnosti uticali da ovaj institut ostane nedovoljno vidljiv i afirmisan u našoj državi, tako da je sudska zaštita i dalje ostala primaran oblik zaštite prava zaposlenih.

Najbolja ilustracija za ovakav zaključak jeste podatak da je u toku 2016. godine pred sudovima pokrenuto 30 hiljada radnih sporova, dok je pred republičkom Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova pokrenuto svega 956 radnih sporova, što čini tek 30. deo od ukupnog broja radnih sporova. Nedovoljna informisanost, nepoverenje od strane zaposlenih i poslodavaca, slaba vidljivost i organizaciono tehnički nedostaci Agencije, a naročito nedostaci u zakonodavnom okviru su samo neki od razloga koji su produkovali ovako negativno faktičko stanje u ovoj oblasti.

Uočeni nedostaci zakonodavnog okvira mirnog rešavanja sporova u praksi dovode do poteškoća u primeni aktuelnog zakona u pojedinim segmentima, nedovoljne fleksibilnosti i vidljive prednosti ovog instituta. Sa druge strane, dobrobiti alternativnih metoda rešavanja radnih sporova su mnogobrojne i prepoznate su međunarodnim instrumentima za zaštitu socijalno-ekonomskih prava.

Ovakvo faktičko stanje, odnosno nedovoljno korišćenje ovog instituta negativno se manifestuje i utiče na povećanje broja radnih sporova pred sudovima, na dugotrajnost sudskih postupaka, potrebu za dodatnim finansijskim sredstvima, stvaranje negativnog ambijenta za poslovanje, urušavanje socijalne sigurnosti zaposlenih i poslodavaca.

U cilju otklanjanja ovih negativnih posledica neminovno se nameće potreba za unapređenjem zakonodavnog okvira mirnog rešavanja sporova, što se upravo radi predloženim zakonom, kojim se otklanjaju neadekvatne i neprecizne odredbe važećeg zakona, uključujući i njihovo usaglašavanje sa postojećim međunarodnim standardima međunarodne organizacije rada i Evropske unije. Predloženim izmenama i dopunama unapređuju se mehanizmi alternativnog rešavanja radnih sporova i ponuđena su konkretna rešenja i pravni argumenti za unapređenje zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.

Od mnogobrojnih izmena i dopuna želim da potenciram samo neke od njih. Dopunom odredbe člana 2. aktuelnog zakona proširuje se krug strana u kolektivnom sporu, pa se pored do sad predviđenih učesnika, poslodavca, sindikata i zaposlenog ili predstavnika zaposlenog, kao strane pojavljuju štrajkački odbor i osnivači za javna preduzeća i javne službe. Takođe, precizira se i proširuje delokrug republičke Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, tako da izmene predviđaju da radnici mogu pokrenuti postupak pred Agencijom za mirno rešavanje sporova zbog otkaza, radnog vremena, ostvarivanja prava na godišnji odmor, isplatu zarada i naknade zarade, otpremnine, isplate jubilarnih nagrada, ali i zlostavljanje i diskriminacije.

Prema sadašnjem zakonu, radnici mogu da pokrenu individualni spor samo zbog otkaza, ugovaranja isplate minimalne zarade i diskriminacije i zlostavljanja. Što se tiče samog postupka, rok koji druga strana ima na predlog o mirnom rešavanju sporova pokazao se kao previše kratak, tako da je isti produžen na pet radnih dana. Isto tako, postojeći zakon nije dovoljno jasan u pogledu roka za podnošenje predloga u delatnostima od opšteg interesa i gde postoji obaveza obezbeđivanja minimuma procesa rada, gde je propisan rok od tri dana, što u praksi stvara probleme, jer u rok ulaze i neradni dani, pa je stoga sada precizirano da je to rok od tri dana od dana nastanka spora.

Važećim zakonom propisan je rok za okončanje kolektivnog radnog spora od 30 dana od dana otvaranja rasprave. Međutim, u praksi je često ovaj rok bio kratak i predstavljao je ograničenje u postupku mirnog rešavanja spora, tako da je sadašnjim izmenama predviđena mogućnost da na zahtev strana u sporu taj rok može da se produži za još 30 dana. Aktuelnim zakonom predviđeno je da su sve rasprave na koje se utvrđuje relevantno činjenično stanje javne, međutim, u sporovima povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu, uzimajući u obzir njihovu prirodu, često se iznose osetljivi podaci, pa je s pravom izmenama zakona predviđena mogućnost isključenja javnosti na zahtev strana u sporu, ako za to postoje opravdani razlozi.

Ove i sve druge predložene izmene i dopune imaju primarni cilj da unaprede zakonodavni okvir mirnog rešavanja radnih sporova, da pojačaju uloge agencije kako bi se što više individualnih i kolektivnih radnih sporova rešilo na miran i efikasan način i time smanjio broj dugotrajnih i skupih sudskih postupaka, a što će usloviti veću vidljivost svih prednosti koje donosi primena alternativnih metoda rešavanja radnih sporova. One će za posledicu imati smanjenje potreba za izdvajanjem dodatnih finansijskih sredstava od strane države, doći će do stvaranja pozitivnog ambijenta za poslovanje i biće obezbeđena bolja zaštita u sferi rada i kapitala, kao i povećana socijalna sigurnost zaposlenih i poslodavaca.

Sasvim sam siguran da se predloženim izmenama i dopunama stvaraju pretpostavke za realizaciju ovih ciljeva, pa u tom uverenju poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati ovaj i sve druge predložene zakone. Hvala.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, polazeći od našeg glavnog strateškog cilja pristupanja EU, kao i činjenice da je lokalna samouprava definisana kao najvažniji adresar evropskog zakonodavstva, budući da između 60-70% svih evropskih direktiva adresirano je upravo na jedinice lokalne samouprave, sasvim je logično i normalno što je suština izmene i dopune odredbe člana 3. predloženog zakona, uređivanje pitanja mogućnosti da jedinice lokalne samouprave prate proces integracija Republike Srbije i u tom smislu razvijaju svoje administrativne kapacitete.

Naime, proces društvene transformacije koja se neminovno odvija na putu jedne države ka njenom punom članstvu na putu u EU, podrazumevaju važnu i aktivnu ulogu lokalnih samouprava, te njihovo pozicioniranje kao nezaobilaznih aktera u preuzimanju, prilagođavanju i provođenju evropskih, pravnih i političkih tekovina i vrednosti.

Kao samostalni oblik javne uprave koji je najbliži građanima, njihovim potrebama i svakodnevnim izazovima lokalna samouprava je zadužena za regulaciju i vršenje javnih poslova u mnogim društvenim poslovima. Zbog toga ona mora imati važnu ulogu u procesu evrointegracija, jer od sposobnosti i kapaciteta lokalnih zajednica u velikoj meri zavisiće uspeh i vremenski okvir pristupnog procesa.

Pregovaranje o različitim pristupnim poslovima biće nezamislivo bez koordinacije i saradnje sa lokalnim samoupravama, s obzirom da se neka od ključnih poglavlja odnose na socijalna pitanja, zapošljavanje, zaštitu životne sredine, poljoprivredu, energetiku, ruralni razvoj, zdravlje i dr, upravo ona pitanja koja se najefikasnije rešavaju na nivou lokalnih zajednica i za koje su one neposredno nadležne.

Takođe, povlačenje finansijskih sredstava iz fondova EU za lokalni i regionalni razvoj, te razmena iskustva i implementacija evropskih standarda i rešenja su glavni benefiti koji trebaju motivisati lokalne samouprave na jedan proaktivni pristup u samom integracionom procesu.

Iz svih napred navedenih razloga, podržava SNS predložene izmene koje vode ka osnaživanju kapaciteta za uključivanje i moguće učešće u skriningu i procesu pregovaranja.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Evropska povelja o lokalnoj samoupravi definiše lokalnu samoupravu kao skup lokalnih institucija koje imaju pravo, ali i sposobnost i obavezu da građanima određene lokalne zajednice omoguće da neposredno ili preko svojih predstavnika upravljaju, relativno samostalno, određenim javnim poslovima na sopstvenu odgovornost i u sopstvenom interesu.

Uloga lokalne samouprave je i u direktnom prepoznavanju najbitnijih problema u lokalnoj sredini i njihovom efikasnom i jeftinom rešavanju kroz proces definisanja lokalnih interesa i strategija lokalnog razvoja.

Ustavom zagarantovano pravo na lokalnu samoupravu ostvaruju građani, i to posrednim i neposrednim upravljanjem javnim poslovima od neposrednog i zajedničkog interesa za lokalno stanovništvo.

Povećano učešće građana u vršenju lokalne samouprave vodi ka većoj jednakosti građana, daje veću legitimnost odlukama lokalnih vlasti i utiče na stvaranje aktivnog civilnog društva.

U svim demokratskim političkim sistemima jedno od najznačajnijih pitanja je pitanje kvaliteta relacije centrale i lokalne vlasti. Osnovni problem koji se može manifestovati u odnosima državne uprave i lokalne samouprave je problem nedovoljne i neadekvatne koordinacije različitih nivoa vlasti, što za posledicu ima ozbiljne prepreke boljem funkcionisanju lokalne samouprave.

Zato uspostavljanjem partnerskog odnosa, koordinacije i saradnje između države i lokalnih vlasti, stvaraju se uslovi za efikasnije, kvalitetnije pružanje usluga građanima od strane lokalne samouprave, a takođe, podiže se nivo odgovornosti, transparentnosti i efikasnosti rada lokalne samouprave, što je suština mog predloženog amandmana, sa posebnim osvrtom na prava raseljenih lica.

Partnerski odnos između države i lokalnih samouprava egzistira i u oblasti realizacije prava raseljenih lica kao jedna od najugroženijih društvenih grupa čiji se problemi manifestuju u gotovo svim sferama života. U tom kontekstu, ukazujem da država na centralnom nivou, a naročito preko Komesarijata za izbeglice i migracije, permanentno stvara uslove za kvalitetan i siguran život raseljenih lica, za šta je u prethodnom periodu izdvojila više od 250 miliona evra za stambeno zbrinjavanje, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i socijalna davanja.

Ali, takođe ističem činjenicu da su jedinice lokalne samouprave važan oslonac i aktivan učesnik u procesima ostvarivanja prava raseljenih lica. Upravo uz koordinaciju i saradnju sa državnim organima, više od 137 što gradskih, što opštinskih skupština usvojilo je lokalne akcione planove za unapređenje položaja raseljenih lica i za dobilo finansijsku podršku Komesarijata za realizaciju aktivnosti predviđenih ciljeva, utvrđenim planovima, što su u najvećem delu uspešno realizovali u prethodnom periodu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, izmenom odredbe člana 11. stav 2. aktuelnog Zakona o lokalnoj samoupravi proširuje se krug pitanja koja se uređuju statutom za koje se kroz praktičnu primenu pokazalo potrebnim da se utvrde u ovom opštem aktu.

Posebno apostrofiram izmene koje se odnose na sprovođenje postupka javne rasprave za donošenje najznačajnijih opštih akata i proširenje kruga ovlašćenih predlagača za sprovođenje javne rasprave. U tom smislu, ističem da generalno građani imaju značajne rezerve prema neformalnim, ali i prema formalnim oblicima sopstvenog učešća u upravljanju javnim poslovima, budući da nastavljena politička kultura ne vrednuje takav vid građanskog angažmana u javnom životu. Većina njih nije ni podstaknuta od svojih lokalnih struktura vlasti da razmišlja na taj način i da se aktivira kako bi zajedno sa tim vlastima rešavala probleme i učinila da lokalne zajednice na najbolji način iskoriste sve svoje kapacitet radi poboljšanja uslova života.

Građansko učešće ima ogroman značaj za unapređenje demokratije u svakoj zemlji, a posebno u zemljama koje se nalaze u procesu stvaranja modernog, pravnog, političkog i ekonomskog sistema. Učešće građana u procesu kreiranja, donošenja i implementiranja odluka stvara aktivno civilno društvo odgovornih i angažovanih ljudi. Zato javne rasprave imaju veliki značaj, na osnovu čijih rezultata svaka verzija predložene odluke treba da bude izmenjena i dopunjena, a kao rezultat tog procesa trebalo bi da proizađe finalan tekst odluke.

Takođe, javne rasprave imaju veliki značaj za borbu protiv korupcije delujući kao preventivno sredstvo, zbog čega je važno urediti javne rasprave i omogućiti građanima, udruženjima i svima koji žele da doprinesu kvalitetu propisa i odluka. Ujedno, tokom javne rasprave može se pokazati da li su rešenja o kojima se raspravlja utemeljena na stvarnoj potrebi i javnom interesu da se neki odnos uredi ili ne. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena guvernerko Narodne banke Srbije sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od mnogobrojnih ciljeva koji se postižu predloženim zakonom je i usaglašavanje domaćeg prava sa propisima Evropske unije. U tom kontekstu za materiju koja je predmet ovog zakona najvažnija Direktiva EU broj 2002/65 koja, pored ostalog, reguliše i pitanje sankcija zbog propusta u ispunjenju zakonskih obaveza pružaoca usluga. Direktiva propisuje da su države članice dužne da predvide odgovarajuće sankcije ukoliko pružalac usluga ne ispunjava uslove predviđene nacionalnim propisima zasnovanim na ovoj direktivi. Sankcije koje država članica može propisati moraju biti delotvorne, srazmerne i odgovarajuće. Kako se ne nameće harmonizacija u ovom pogledu, države članice su predvidele različite sankcije po obimu, intenzitetu, vremenskom trajanju, kao i njihovoj vrsti. Predviđene su građanske sankcije, administrativne i novčane kazne, a u nekim državama i krivične sankcije.

U predloženom zakonu predviđene su građanske sankcije i novčane kazne koje je ovlašćena da izrekne Narodna banka Srbije pružaocu, usluga ukoliko utvrdi da je došlo do propusta u pogledu pojedinih obaveza pružaoca usluga. Naime, u vršenju nadzora nad primenom odredaba predloženog zakona Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i ministarstvo nadležno za zaštitu potrošača mogu doneti rešenje kojim će pravnom ili fizičkom licu koje obavlja određene poslove u vezi sa sredstvom komunikacije na daljinu naložiti da prestane sa obavljanjem tih poslova, ako je utvrđeno da obavljanje tih poslova nije u skladu sa odredbama ovog zakona.

Takođe, Narodna banka Srbije kazniće pružaoca usluga novčanom kaznom u rasponu od 50.000 do 800.000 dinara, u 13 taksativno nabrojanih situacija predviđenih odredbom člana 26. stava 1. zakona. Izuzetno, ta kazna može biti u rasponu od 80.000 do milion dinara.

Hvala.

Uvažena gospođo Tabaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, primarni cilj koji se želi postići donošenjem predloženog zakona jeste sveobuhvatno uređenje pitanja zaštite korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu i prevazilaženje postojećih problema u praksi kod zaključivanja ugovora uz upotrebu elektronskog potpisa.

Međutim, uz realizaciju ovog fundamentalnog cilja, ostvaruju se i drugi efekti, kao što su šira dostupnost finansijskih usluga na domaćem finansijskom tržištu, veći izbor između postojećih pružalaca finansijskih usluga, smanjenje troškova i utroška vremena korisnika, kao i usklađivanje domaćeg prava sa propisima EU u ovoj oblasti.

Naime, postojeći pravni okvir kojim se trenutno delimično tretiraju ova pitanja su Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. U odredbama navedenih zakona, a naročito Zakona o zaštiti potrošača, nije u potpunosti primenjena Direktiva EU broj 2002-65. Radi se o potrošačkoj direktivi koja ima za cilj usaglašavanje nacionalnih propisa koji se odnose na marketing na daljinu finansijskih usluga namenjenih potrošačima, što bi trebalo da poveća poverenje potrošača u primeni novih tehnika, kao što je elektronska trgovina.

Uzimajući u obzir ovu činjenicu s jedne strane i naše strateško opredeljenje s druge strane, svakako postoji potreba da se ova oblast bolje uredi, što se upravo radi predloženim zakonom.

Takođe, treba istaći da i pored donošenja ovog zakona i njegove buduće primene i dalje će se primenjivati određene odredbe postojećeg pravnog okvira. U tom smislu, ukazujem na završne odredbe predloženog zakona, gde je predviđeno da će danom početka njegove primene prestati da važe odredbe člana 29. stav 9. i 10. i člana 37. stav 2. Zakona o zaštiti potrošača, ali ostaju na snazi odredbe koje se izričito odnose na zaštitu korisnika finansijskih usluga, tako da će pored odredaba predloženog zakona primenjivati i dalje odredbe Zakona o zaštiti potrošača koje se odnose na obaveštavanje, na pravo potrošača na odustanak od ugovora, kao i druge odredbe koje nisu u suprotnosti sa odredbama predloženog zakona.

Na osnovu svega prezentiranog, nesumnjivo proizilazi zaključak da je neophodno predloženi zakon usvojiti, pa pozivam sve narodne poslanike da to i uradimo u danu za glasanje. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena guvernerko NBS, odredbom člana 3. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu definisan je odnos predloženog zakona prema drugim propisima. U tom smislu ukazujem da je stavom 1. navedenog člana regulisano pitanje zaštite korisnika usluga koja nisu uređena predloženim zakonom. U takvoj pravnoj situaciji predviđeno je da se primenjuju odredbe propisa kojima se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga, zaštita potrošača, obligacioni odnosi i zaštita podataka o ličnosti.

Takođe, ako je odgovarajućim zakonom propisano da se određena vrsta ugovora o finansijskoj usluzi zaključuje samo u pismenoj formi, onda ugovor na daljinu može se zaključiti u formi elektronskog dokumenta, tj. uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa. Međutim, ukoliko je vrednost takvog ugovora do 600.000 dinara, korisnik može isti zaključiti i bez upotrebe kvalifikovanog elektronskog potpisa ako je saglasnost za zaključenje takvog ugovora dao korišćenjem najmanje dva elementa za potvrđivanje korisničkog identiteta ili korišćenjem šema elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti.

Ovako definisana odredba i sva predložena rešenja nesumnjivo će pozitivno uticati kako na korisnike finansijskih usluga, tako i na pružaoce usluga. Neće izazvati dodatne troškove građanima, a s obzirom da se pružanjem finansijskih usluga po pravilu bave velika pravna lica, to mala i srednja pravna lica neće imati dodatne troškove, a moguće je da će kao kliljenti finansijskih organizacija osetiti njegove pozitivne efekte. Uzimajući sve ove prednosti, ne treba imati dilemu da isti treba podržati, kao i sve ostale zakonske predloge, što ćemo i uraditi u danu za glasanje. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena guvernerko Narodne banke Srbije gospođo Tabaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 1. definisan je predmet predloženog zakona, a naročito apostrofirana su prava korisnika finansijskih usluga i njihovo ostvarivanje i zaštita. U tom kontekstu ukazujem da je jedno osnovnih prava korisnika finansijskih usluga na daljinu – pravo na informisanje.

Zaključenje ugovora korišćenjem sredstava komunikacije na daljinu ne sme da dovede do nepotpunog ili ograničavajućeg informisanja korisnika. U tom smislu, pružalac usluge, koji može biti banka, društvo za osiguranje, društvo za upravljanje penzijskim fondovima, davalac lizinga, platna institucija, investiciono društvo, trgovac i druga pravna i fizička lica, dužan je da korisniku u primerenom roku, pre zaključenja ugovora na daljinu, dostavi validne informacije o pružaocu usluga, finansijskoj usluzi i načinu rešavanja eventualnih sporova.

Sve informacije koje predstavljaju bitne elemente ugovora moraju biti jasne, lako razumljive i primerene upotrebljenim sredstvom komunikacija na daljinu. Pri tome, pružalac usluge je dužan je da se pri dostavljanju informacija ponaša savesno, sa pažnjom dobrog privrednika i u skladu sa dobrim poslovnim običajima, ne dovodeći korisnika ni u jednom trenutku u zabludu u vezi sa pružanjem finansijskih usluga.

Takođe, jedno od osnovnih prava korisnika usluga je i pravo na odustanak od ugovora na daljinu. Naime, pravo na odustanak od ugovora je jedno od osnovnih mera

zaštite potrošača i smatra se jednom od najvažnijih tekovina evropskog potrošačkog prava. Potrošač ima pravo da preispita svoju volju, da se predomisli, nije dužan da obrazlaže razlog odustanka i ako ostvari svoje pravo, smatra se da ugovor nije ni zaključen. U tom smislu su i predložena zakonska rešenja gde se predviđa da korisnik ima pravo da odustane od ugovora na daljinu u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora, bez navođenja razloga za odustanak, s tim što izuzetno korisnik može odustati od ugovora u roku od 30 dana, ako se radi o ugovoru čiji je predmet životno osiguranje, odnosno u vezi sa dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Naravno, postoje određene vrste ugovora kod kojih korisnik nema pravo na odustanak, a to su ugovori na daljinu čiji su predmet finansijske usluge čija cena zavisi od kretanja na finansijskom tržištu, ugovor na daljinu osiguranja pomoći na putovanju ili ugovora na daljinu o drugim kratkoročnim osiguranjima u trajanju od 30 dana, ugovor na daljinu kod kojih su ugovorne strane, na izričit zahtev korisnika, izvršile svoje obaveze pre isteka roka za korišćenje prava na odustanak i ugovora koji je obezbeđen hipotekom.

Uzimajući u obzir ova kvalitetna rešenja predloženog zakona, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje svakako podržati isti. Hvala.

Hvala predsednice.

Uvažena predsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira na kritike, na početku mi dozvolite da izrazim zahvalnost i istaknem važnu ulogu ministra Dušana Vujovića na rezultatima koje je zajedno sa prethodnom i sadašnjom Vladom postigao u oblasti makroekonomske stabilizacije, finansijske konsolidacije i strukturnih reformi.

Tokom jučerašnjeg dana, a i danas, čuli smo mnogo neosnovanih, paušalnih, proizvoljnih konstatacija i tvrdnji, zasnovanih na nerealnim činjenicama. U tom smislu ja želim da istaknem jednu staru latinsku izreku koja glasi – da mihi factum dabo tibi ius, dajte mi činjenice da bih vam dao pravo. I u sferi ekonomske politike treba ukazati na realne činjenice, da bi se iz toga izvukli pravi zaključci. Ja ću pokušati neke od njih da istaknem.

Nakon više od decenije, 2017. godine zabeležen je suficit državnog budžeta od 1,2% BDP-a i ovaj trend se nastavio i na početku 2018. godine, tako da u prvom kvartalu iznosi 6,5 milijardi dinara. Nivo javnog duga se takođe kontinuirano smanjuje, u 2017. godini pao je za više od 10% BDP-a, a nakon prvog kvartala 2018. godine iznosi 59%, što je ispod nivoa Mastrihta.

Dobre ocene i pozitivne kritike relevantnih međunarodnih finansijskih organizacija kao što su MMF i Svetska banka, podigli su poverenje domaćih i stranih investitora, budući da je premija rizika Srbije pala na najniži nivo i isti je uslovilo od preko 2,5 milijardi stranih direktnih investicija u 2017. godini, a takav trend se nastavlja i u 2018. godini, što nas čini liderom u regionu po ovom parametru.

Zemlje u tranziciji, kakva je naša, karakteriše nestašica kapitala, koji se upravo smatra osnovnim generatorom ekonomskog prosperiteta. Zato strane direktne investicije, za razliku od zajmovnog kapitala, ne iziskuju vraćanje glavnica i kamata i doprinose stabilizaciji inflacije, rastu BDP i poboljšanju stanja platnog bilansa.

Obračunom i naplatom poreza i doprinosa na zarade novozaposlenih radnika ostvaruje se bolji priliv u zdravstvene i penzione fondove, kao i budžeta lokalnih samouprava.

Isto tako, treba ukazati da je Srbija po globalnom indeksu konkurentnosti za 2017. godinu, koju objavljuje Svetski ekonomski forum, napredovala za 12 mesta i zauzima 78 mesto od 137 zemalja. Po kriterijumu inflacije Srbija, po izveštaju iste institucije, zauzima prvu poziciju, koju deli sa još 35 zemalja. Zbog niskih inflatornih pritisaka, referentna kamatna stopa je snižena više puta i sada iznosi 3%.

Stabilnost bankarskog sektora u Srbiji je očuvana i dodatno ojačana. Zahvaljujući merama Narodne banke Srbije, udeo problematičnih kredita u ukupnom kreditu zabeležio je oštar pad na 9,2% marta 2018. godine, što je najniži nivo od 2008. godine. Stopa nezaposlenosti je višestruko smanjena i sada iznosi oko 12%, sa tendencijom daljeg pada, dok se stopa zaposlenosti povećava. Neto devizne rezerve prelaze devet milijardi evra, što predstavlja njihov najviši nivo od 2000. godine.

Nešto lošija situacija u pogledu privrednog rasta u 2017. godini je posledica pada proizvodnje u energetici i poljoprivredi početkom godine, zbog loših vremenskih uslova, ali isti nemaju recesione elemente i ne ugrožavaju osnovni trend razvoja, što su na najbolji način potvrdili rezultati u prvom kvartalu 2018. godine, koji iznosi 4,5% u odnosu na isti period prethodne godine.

Takođe, u prvom kvartalu 2018. godine, industrijska proizvodnja je u poređenju sa istim periodom 2017. godine, veća za 5,5%, a spoljno trgovinska razmera iznosila je 8,8 milijardi evra, što je 10,7% više nego u istom periodu 2017. godine.

Svi navedeni rezultati predstavljaju dobru osnovu za ubrzanje rasta u narednom periodu, odnosno za dalje poboljšanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta, sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standardna stanovništva.

Osnovna obaveza novog ministra, a i cele Vlade, biće da u narednom periodu ostvare ciljeve fiskalne politike utvrđene fiskalnom strategijom za 2018. godinu, sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu, a koji su pre svega usmereni na održavanje fiskalne stabilnosti.

Takođe, zahvaljujući merama finansijske konsolidacije, stvoren je fiskalni prostor za povećanje kapitalnih investicija, povećanje penzija i plata u delu javnog sektora i smanjenje poreskog opterećenja zarada. Ove mere su tako koncipirane da ne ugroze stabilnost javnih finansija i trend smanjenja javnog duga, a sa druge strane da podignu životni standard stanovništva, stimulišu privatnu potrošnju i ubrzaju privredni razvoj.

Naravno, u realizaciji postavljenih ciljeva uvek postoje fiskalni rizici koji predstavljaju izloženost javnih finansija određenim okolnostima koje mogu prouzrokovati kratkoročna i srednjoročna odstupanja od projektovanog fiskalnog okvira.

Zato je identifikacija najvećih fiskalnih rizika koji mogu uticati na državne finansije polazna tačka u boljem upravljanju fiskalnim rizicima. Ja ću ovom prilikom ukazati na neke od potencijalnih rizika kao što su pad privredne aktivnosti ili manji rast koji doveo do značajno smanjenja priliva kapitala i smanjenja spoljno trgovinske razmere, inflacija kao osnovna determinanta makroekonomske stabilnosti, devizni kurs i kamatne stope na međunarodnom i domaćem tržištu, garancije izdate od strane države koje utiču na visinu javnog duga i na visinu deficita ukoliko otplatu po kreditu, umesto prvobitnog dužnika preuzme država, preuzimanje obaveza državnih i javnih preduzeća, poslovanje javnih preduzeća, uplata dobiti od strane javnih preduzeća i devidendi društva kapitala u kojima država ima vlasništvo i predstavljaju značajni deo neporeskih prihoda.

Na kraju, želim da istaknem da sam siguran da će Vlada Republike Srbije i novi ministar imati adekvatne odgovore na sve potencijalne fiskalne rizike, da će u tom kontekstu ministar, sa svojim višegodišnjim praktičnim iskustvom i afirmativnim rezultatima koje je ostvario u Beogradu, pre svega, u delu smanjenja budžetskog deficita, konsolidaciju javnih preduzeća, realizaciju investicionih projekata, dati svoj puni doprinos u realizaciji ekonomske politike Republike Srbije, pa stoga će poslanici SNS dati punu podršku predlogu predsednice Vlade, koji će potvrditi u danu za glasanje. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, neodgovornost i nedostatak volje da se rešava životno pitanje hiljada nezaposlenih u sektoru bezbednosti kriminalno je ponašanje svih prethodnih vladajućih garnitura kojima su građani Srbije nažalost davali vlast u ruke. Niko e sve do sada nije prihvatio ovog teškog posla, da pre svega vojnicima, policajcima, pripadnicima BIA, ljudima koji rade težak i odgovoran posao za našu državu zbog koje se svi možemo osećati bezbedno omogući rešavanje ovog esencijalnog problema na prihvatljiv način.

Iako sam očekivao konsenzus svih parlamentarnih stranaka oko predloženog zakona predstavnici pojedinih opozicionih stranaka uspeli su u svojoj destruktivnosti da i ovim povodom istaknu neosnovane i neutemeljene primedbe. Jedna od takvih primedbi je zašto se ranije nije krenulo u realizaciju ovog projekta, zaboravljajući pri tom činjenicu da su ostavili pustoš u javnim finansijama što je zahtevalo mere fiskalne konsolidacije i rezultati su stvoreni i uslovi za veliki projekat državne stanogradnje.

Druga primedba odnosila se na privilegovan položaj snaga bezbednosti u pristupu stanovima zahtevajući da isti status moraju imati zaposleni u obrazovanju, zdravstvu, kulturi. U tom smislu, ističem da je osnovni cilj svake stambene politike da celokupno stanovništvo može uz najracionalniji vid podrške obezbediti stanove odgovarajuće veličine i opremljenosti u funkcionalnom okruženju i uz razumne cene. Uzimajući u obzir da je ovo projekat od značaja za nacionalnu bezbednost Republike s pravom se počelo sa državnom stanogradnjom u ovom sektoru. Siguran sam da je ovo samo početak jedne dobre ideje koja će se u narednom periodu uz pozitivne efekte ovog projekta primeniti i na ostale kategorije stanovništva. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je već istaknuto, realizacija projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti s pravom predstavlja javni interes Republike Srbije i u tom smislu država obezbeđuje najveći deo neophodnih pretpostavki za završetak projekta, među kojima je najvažnije obezbeđenje finansijskih sredstava, gde je procena da će u prvoj fazi realizacije projekta za izgradnju prvih 1.578 stanova troškovi izgradnje stanova nedostajuće infrastrukture iznositi preko 64 miliona evra bez PDV.

Pored navedenog Republika Srbija obezbeđuje sredstva za izgradnju tehničke dokumentacije, kao i svih drugih pratećih potrebnih tehničkih elaborata i analiza, a isto tako i sredstva za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa unutar stambenog kompleksa ili za izgradnju komunalne i ostale infrastrukture u funkciji stambenog kompleksa.

Međutim, pored dominante uloge Republike Srbije u realizaciji ovog strateškog projekta, želim da istaknem značajnu ulogu lokalnih samouprava, koja se ogleda, pre svega, u činjenici da sredstva izradu planskih i urbanističkih dokumenata obezbeđuje jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji projekat realizuje u skladu sa mogućnostima i dinamikom planiranja sredstava u budžetu jedinice lokalne samouprave, a takođe za lokacije koje nisu komunalno opremljene ili su delimično opremljene. Izgradnju nedostajuće infrastrukture u funkciji stambenog kompleksa do granice stambenog kompleksa obezbeđuje i finansira jedinica lokalne samouprave.

Isto tako, u postupku rešavanja stambenih potreba raseljenih lica, koji su u fokusu mog predloženog amandmana, možemo identifikovati međusobnu koordinaciju i obostrani doprinos Republike Srbije i lokalnih samouprava u kontekstu rešavanja ovog fundamentalnog problema ove ugrožene kategorije stanovništava.

U tom smislu ističem činjenicu da je Republika Srbija, uz pomoć međunarodne zajednice, u proteklih 20 godina izdvojila značajna sredstva za sve oblike rešavanja stambenih pitanja, a lokalne samouprave su u skladu sa svojim akcionim planovima za unapređenje položaja raseljenih lica rešavale ovaj problem na dva nivoa. Prvi nivo manifestovao se kroz dodelu građevinskog zemljišta bez naknade, obezbeđivanjem komunalne infrastrukture, odustajanjem od naplate različitih komunalnih taksi i doprinosa, a drugi deo je kroz direktnu izgradnju stambenih jedinica, što je i realizovano u više desetina lokalnih samouprava u skladu sa svojim akcionim planovima.

Ono što je zajedničko za projekte stambenog zbrinjavanja raseljenih lica i pripadnike snaga bezbednosti i što daje smisao predloženog amandmana, to je da se realizacijom istih stvaraju pretpostavke za politički, ekonomski, socijalni, kulturni i ukupni društveni razvoj Republike Srbije. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pojam stanovanja i stambenih potreba može se posmatrati sa socijalnog, ekonomskog i političkog stanovišta. Socijalno značenje stana polazi od činjenice da je stan primarna čovekova potreba, te da je bez stana nemoguće zamisliti život čoveka i porodice, kao i od toga da je stan nezamenljiv, pa bi ga svako morao imati.

Zbog toga socijalno značenje stana i stanovanja podrazumeva razne državne i društvene pomoći i potpore koje su prisutne u gotovo celom svetu, bez obzira na razvijenost pojedine zemlje. Ekonomsko vrednovanje stana i stanovanja polazi od stana kao dobra dugoročna potrošnja koja svojom izgradnjom podstiče proizvodnju i zapošljavanje, a u fazi korišćenja, stvarajući bolje uslove života i rada, doprinosi povećanju efikasnosti rada.

Predloženim zakonom, pored primarnog cilja koji se želi postići, a to je rešavanje stambenih potreba zaposlenih u službama bezbednosti koje decenijama nisu uspeli da reše svoje stambeno pitanje, efekti njegovog usvajanja afirmativno će se manifestovati na sve privredne subjekte i sve državne organe, kao i niz drugih zainteresovanih lica. Istovremeno donošenje predloženog zakona doprineće i povećanju kreditne aktivnosti u okviru bankarskog sektora, budući da su očekivanja da će najveći broj pripadnika snaga bezbednosti kupovinu stana realizovati putem kreditnog zaduženja, što će imati finansijski efekat na privredu u celini.

Pored ovih afirmativnih efekata na globalnom nivou treba istaći da je stanovanje sektor veoma važan i za lokalni razvoj, jer se izgradnjom i ostalim aktivnostima u stambenom sektoru aktiviraju značajni ekonomski potencijali različitih privrednih grana.

Iz svih navedenih razloga realizacija projekta predstavlja javni interes Republike Srbije, ali je takođe i javni interes Republike Srbije da svojim aktivnim merama, institucionalno i sistematski rešava probleme raseljenih lica, što sa uspehom radi u kontinuitetu pune dve decenije, stvarajući time pretpostavke za sveukupni razvoj Republike Srbije. Hvala.

Hvala predsednice.

Uvaženi saradnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, stanovanje je iskonska primarna čovekova potreba i spada u jedno od osnovnih prava, a u Srbiji, kao u većini drugih zemalja, ono je jedno od osnovnih egzistencijalnih pitanja građana Srbije.

Nakon skoro potpune privatizacije stanova i ukidanja izvora finansiranja nekog novog stambenog fonda za zadovoljenje stambenih potreba, javni sektor ostaje bez sredstava, a država se iz stanovanja skoro potpuno povukla, vođena, između ostalog i globalnim ideološkim pretpostavkama, da je posao u stambenom sektoru za državu okončan, te da ovaj sektor treba prepustiti isključivo zakonima tržišta.

Ipak, sve validne analize ukazuju na neophodnost ponovnog aktivnijeg uključivanja države u stambeni sektor, ali ovaj put u drugačijoj misiji kroz preuzimanja centralne, zakonodavne, strateške i finansijske uloge u stvaranju boljih uslova za razvoj stambenog sektora.

Polazeći od ove nove uloge države u ovom sektoru, a imajući u vidu prirodu posla koji obavljaju pripadnici snaga bezbednosti i njihov značaj za bezbednost čitave države, te da je ovaj problem najizražajniji u ovoj kategoriji zbog dugogodišnjeg nerešavanja ovog životnog problema sa kojim se svakodnevno bori hiljade pripadnika snaga bezbednosti, Vlada Republike Srbije, predloženim zakonom, pokušaće u primerenom vremenskom intervalu da ovaj problem sistematski reši.

Ovim zakonom omogućava se širokom krugu lica iz ove oblasti, i to kako zaposlenim tako i licima koja su ostvarila pravo na penziju u tim državnim organima, da reše svoje stambeno pitanje pod izuzetno povoljnim uslovima čime pokazujemo veliku zahvalnost ovoj kategoriji ljudi koji ulažu mnogo napora i truda i spremni su da u svakom trenutku brane svoju domovinu.

Postavlja se pitanje, kakvu korelaciju ima izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti i prava raseljenih lica što je suština mog predloženog amandmana. U tom kontekstu ukazujem da se problemi ove ugrožene kategorije manifestuju u svim sferama života u obrazovanju, zdravstvu, zapošljavanju, statusnim pitanjima, ali su kao i kod snaga bezbednosti najizražajniji u oblasti rešavanja stambenih potreba.

Sopstveni stambeni prostor je najvažniji preduslov integracije raseljenih lica i njihovih porodica. Upravo u oblasti stanovanja se najviše ispoljava neravnopravan položaj raseljenih lica u odnosu na lokalno stanovništvo. Zbog toga je Republika Srbija na svim nivoima vlasti, uz podršku međunarodnih organizacija u prethodnom periodu, obezbedila preko 15 hiljada različitih stambenih rešenja kroz izgradnju stambenih jedinica, dodelu pomoći građevinskog materijala, montažnih kuća, placeva itd, i za to izdvojila ogromna sredstva kako bi stvorila elementarne uslove za kvalitetan, dostojanstven i siguran život raseljenih lica u Republici Srbiji, kao što će i realizacijom ovog projekta to uraditi za pripadnike snaga bezbednosti. Hvala.