Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, u pitanju je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima. Mi smo o ovoj temi diskutovali i pre nepunih, ako se ne varam, godinu, ili nešto malo više dana, tako da ovaj zakon i problem sa kojim se danas suočavamo nije nov i mislim da ćemo o tome moći da razgovaramo na ovoj sednici.
Ipak bih istakao još nekoliko detalja iz ovog predloga zakona koji mogu biti bitni. Krenuo bih od početka, od člana 1. i člana 2. Dakle, članom 1. i članom 2, pošto smo već imali potrebu da idemo s ovim zakonom, onda smo se potrudili da ga obogatimo nekim pozitivnim rešenjima, mimo onog koje je nužno, mi smo predvideli u odredbi Zakona o Zaštitniku građana, član 20, koji govori o tome da Zaštitnik građana, u situaciji kada državni službenik odbija saradnju, a svi državni službenici su dužni da sarađuju sa Zaštitnikom građana, da mu daju podatke itd., u situaciji kada to državni službenik na položaju odbije, da Vlada može, odnosno organ koji je postavio državnog službenika na položaj, tog državnog službenika da razreši.
Mislim da je ovo bilo nužno, da se na ovaj način ojača pozicija Zaštitnika građana, jer smo u dosadašnjoj praksi imali situaciju, mislim da nam je svima poznata iz prethodnih godina, da određeni nezavisni organi, koje je izabrala ova skupština, traže od nekog državnog službenika određene podatke, bez obzira na to da li su to podaci o platama, da li su to podaci o poštovanju prava nekog zaposlenog i tome slično, i da državni službenik, prosto, odbije da ispuni ono što je njegova zakonska obaveza. U takvom slučaju, Zaštitnik građana nije mogao da se pojavi s nekim efektivnim instrumentom u rukama.
Ako usvojimo ove izmene i dopune, Zaštitnik građana će biti ovlašćen da predloži razrešenje tog državnog službenika. Mislim da je to dobro rešenje, koje ide u pravcu jačanja pozicije ne samo Zaštitnika građana, nego i Poverenika za informacije i svih drugih koji obavljaju tu, da kažem, relativno nezahvalnu ulogu, a to je konstantna vrsta pritiska na one koji imaju moć i vlast da se drže zakona.
U članu 3. smo učinili terminološko usaglašavanje, pa i suštinsko, na neki način, s onim autentičnim tumačenjem koje je dala Narodna skupština, odnosno Zakonodavni odbor, a koje se odnosi na Zakon o visokom obrazovanju i zvanjima, shodno prelasku, s onog režima koji smo ranije imali, na režim koji je posledica prihvatanja Bolonjske deklaracije.
Član 4. Da pojasnim, u našem sistemu postoji služba za upravljanje kadrovima i ta se služba, između ostalog, bavi izvesnim obukama i generalno vodi računa o kadrovima, kadrovskom planu, sprovodi konkurse itd.
U skladu s preporukom grupe država, Saveta Evrope, za borbu protiv korupcije, sa 38. plenarnog zasedanja iz 2008. godine, koja se odnosi na to da je potrebno doneti, posebno, obavezne programe za borbu protiv korupcije, mi smo predvideli, članom 4, da služba za kadrove organizuje stručno usavršavanje državnih službenika, posebno iz oblasti borbe protiv korupcije, što znači da će ona morati da izvrši to usaglašavanje.
Na kraju, član 5. Član 5. daje Vladi mogućnost da do 31. decembra 2009. godine organizuje, odnosno izvrši postavljenje državnih službenika na položaje.
Naravno, tu se postavlja pitanje, zašto 2005. godine, kada je prihvaćen ovaj koncept depolitizacije, zašto od 2005. godine do sada to nije učinjeno?
Da budem potpuno jasan, svega 50 službenika je postavljeno na položaje od 2005. godine do danas, a mi imamo u ovom momentu, prema kadrovskom planu za 2008. godinu, 358 položaja u državnoj upravi.
Dva su razloga, po mom uverenju, za to. Prvi je jedna vrsta inercije, ili, možda, nespremnosti da se prihvati jedno rešenje koje nema niko u ovom okruženju. U tom smislu, mi smo zaista najnapredniji. Čak ni Slovenija, ni Hrvatska, ni one druge države koje su bliže prihvatanju nekih standarda koji postoje u zemljama EU, nemaju ovo što smo mi 2005. ustanovili.
Po mom mišljenju, možda je, u jednom delu, taj koncept državno-službeničkog sistema ambiciozan, u jednom delu, možda, i preambiciozan. Kada sam postao ministar u prošloj vladi, prosto sam, kako to i dolikuje, to prihvatio onako kako je dato i nastavio da se trudim da se koncept kao takav sprovede.
Prošla Vlada je pokrenula 108 konkursa i, da nije pala, 108 postavljenja bi bilo. Onog momenta kada Vladi prestane mandat, shodno Zakonu o Vladi, ona ne može da postavi državne službenike na položaj. To je taj drugi razlog zbog koga nemamo realno postavljenje na položaje.
Kada pogledate, od 2005. do danas, mi smo imali dva puta izbore, odnosno dva pada Vlade, odnosno dve vlade kojima je prestao mandat. Nakon prestanka mandata i okončanih izbora, dug je period sastavljanja novih vlada. To treba uzeti u obzir.
Ovaj rok do 31. decembra 2009. godine može izgledati dugačak. Verujte da je on, po meni, najkraći mogući, a reći ću vam zašto.
Dakle, ceo postupak postavljenja jednog državnog službenika na položaj, po računici koju sam izneo i koju ću reći kada bude bilo rasprave o amandmanima, ukoliko bude bilo potrebe, a bio sam slobodan da ponudim poslaničkim grupama da pre ove rasprave, u danu koji izaberu, dođem da obrazlažem zakone na njihovim poslaničkim grupama, pa sada govorim, pre svega, za one poslaničke grupe koje to nisu prihvatile, nisu, verovatno, imale vremena, iznosi 87 dana, da sve bude najoptimalnije, 87 dana treba da se popuni jedan položaj.
Sistem jeste krut, jeste rigidan, jeste, možda, i komplikovan, ali mislim da, ukoliko ne bude ponovo situacije da Vladi prestane mandat, možemo do 31. decembra 2009. godine da izvršimo postavljenje državnih službenika na položaje.
Pripremio sam zaključak za Vladu. Taj zaključak će ići u četvrtak, biće usvojen na Vladi. Mi ćemo, kao Vlada, imati mesečne izveštaje o tome koliko je rukovodilaca organa, ministara i drugih rukovodilaca organa u toku prethodnog meseca pokrenulo inicijative i konkurse za sprovođenje i postavljanje državnih službenika na položaje. To je svojevrstan pritisak na sve rukovodioce. Videćemo da li će to dati odgovarajući efekat. Verujem da hoće.
Ukoliko do 31. decembra 2009. godine ne završimo postavljanje državnih službenika na položaje, mislim da smo nepovratno izgubili šansu da uspostavimo ovaj sistem, praktično, kompromitovali smo celu ideju i nećemo moći, verovatno, da govorimo o profesionalnoj i depolitizovanoj državnoj upravi.
U svakom slučaju, želeo bih da Parlament podrži ove predloge zakona i nadam se da će tako biti. Očekujem da ćemo u raspravi koju ćemo voditi, posebno o amandmanima, bliže razmotriti sva predložena rešenja i, u krajnjem slučaju, sučeliti argumente, kako bismo došli do odgovora na pitanje, da li je ovo što je predloženo optimalno ili, možda, postoji neka bolja ideja kako da prevaziđemo novonastalu situaciju. Kada to kažem, ponavljam, već drugi put od 2005. do sada. Hvala.