Meni je bilo zadovoljstvo da vas slušam. Nesumnjivo imate izuzetnu energiju i to pokazujete svih ovih godina i ja vam na tome čestitam, ali moram vam reći da niste u pravu. Nažalost, niste u pravu baš ni u čemu što ste rekli, osim možda ono, kako sam shvatio, da ja i nisam mnogo pametan.
Idemo redom, po Ustavu su zabranjena tajna udruženja, rad stranaka je javan. Kad se kaže da je rad stranaka javan, to znači da javnost mora biti obaveštena o onome što stranke rade, na način kako to stranke propišu svojim internim aktima. To ne znači da će neko da vam uđe na predsedništvo stranke, ali pošto kažete da je Miloševićev zakon bio dobar, reći ću vam da je u Miloševićevom zakonu u članu 3. pisalo – rad političke organizacije je javan. To je standard. Prema tome, nadam se da sam tu primedbu uklonio.
Kažete – zašto ovaj zakon. Ne mogu da se složim sa vama da je kod nas sve u redu. Baš mislim da kod nas nije sve u redu kada su u pitanju politički život, političke stranke i izborni procesi. Ne možemo da krenemo u unapređenje našeg života, političkih procesa, izbornih procesa, ukoliko ne krenemo od početka, a to je da uradimo registar političkih stranaka.
Ako sutra kažemo da nema potrebe više maltretirati građane i trošiti ogroman novac i maltretirati pravosuđe skupljanjem 10.000 overenih potpisa za izbornu kampanju, moramo pre toga znati ko ima pravo na tu izbornu kampanju.
Ako kažemo – ima pravo ko god se registruje po ovom zakonu, onda će imati još 650 lista na nekim izborima i praktično ćemo ceo naš izborni proces potpuno devalvirati i napraviti od njega cirkus.
Prema tome, prvo moramo videti ko realno postoji u našem političkom životu, pa kad vidimo da li je to zaista dvadesetak političkih stranaka... Jer, nama se pojavljuje 20 političkih stranaka na izborima. Znate zašto? Zato što je visok cenzus skupljenih potpisa. Da nema tog cenzusa skupljenih potpisa, znam da bi od zadnjih deset registrovanih, svih deset bile na izborima, ljudi su puni elana. Ako vi mislite da je u redu da imamo listu sa 600 i nešto političkih stranaka, pa njih 600 i nešto da pošalju svoje posmatrače u inostranstvo, pa njima da platimo posmatrače u zemlji, pa za njih 600 i nešto da formiramo biračke odbore, verujte da ne može. Ne znam da li ste učestvovali u izborima.
Moramo od nečega krenuti. To od čega krećemo je registar političkih stranaka, koji mora da se uredi. Kada govorimo o redu, mislimo da uredimo registar političkih stranaka, da vidimo ko je realno politički subjekt.
Da bi neko stekao status takvog političkog subjekta, da aktivno učestvuje i da na demokratski način oblikuje političku volju građana, on mora da bude registrovan od političke stranke, a da bi bio registrovan mora da preskoči određeni cenzus. Predvideli smo da je taj cenzus 5.000 overenih potpisa, a videćemo šta će biti sa amandmanom koji se odnosi na 10.000 potpisa. Zato je potreban ovaj zakon.
Pored toga, ovaj zakon je potreban jer definiše niz drugih stvari o kojima su ovde kolege govorile, kao što je pitanje imena, zabune koje izazivaju različita imena, kao što je pitanje preregistracije, kao što je pitanje zastupnika stranke, kao što je niz drugih pitanja, pitanje odlučivanja o zabrani stranke itd.
Govorite o slobodi političkog udruživanja. Sloboda političkog udruživanja u svakoj zemlji, pa i u našoj zemlji, podržana je određenim organičenjima. Nije isto političko udruživanje i udruživanje građana.
Sloboda udruživanja je nešto drugo i pripremili smo zakon koji predviđa apsolutnu slobodu udruživanja. Kada su u pitanju bilo fizička, bilo pravna lica, tri su dovoljna da naprave udruženje. Štaviše, to udruženje ne moraju ni da registruju. To su ovi o kojima vi govorite, da li će da štiti čistu reku, čist vazduh i tome slično na lokalu, formira udruženje građana, neka štiti šta hoće, to mogu da budu i jogi letači, ko hoće, neka formira udruženje građana. To su udruženja građana i tu je potpuna sloboda predložena novim Predlogom zakona o udruženjima, koji ste vi kao politička stranka podržali, pa smo morali da ga povučemo zbog budžeta.
Zatim, kažete kako je to bilo dobro u Miloševićevom zakonu – sto ljudi formira stranku. Ko vam garantuje da niste osnivač dve ili tri stranke? Ko garantuje bilo kome u ovom parlamentu da nije osnivač neke stranke, a da to ni ne zna? Naravno da me je briga. U pitanju je zaštita osnovnih prava i sloboda građana, moje ustavno pravo. Nema niko pravo da upiše moje ime na neki spisak, izvuče iz biračkog spiska i preda i registruje političku stranku.
Znači, u Miloševićevom zakonu čak ne postoji ni sistem provere, niti se traži da potpisi budu overeni. U ovom zakonu se traži da potpisi budu overeni, tako da ne znam zašto vam se toliko sviđa zakon iz 1990. godine.
Vi kažete, zašto mi tražimo da stranka mora da se drži programa. Zato što se na osnovu programa stranke odlučuje o tome da li će njena registracija biti prihvaćena ili neće. Ako je program neke stranke negovanje nacionalsocijalističke ideologije ili fašističke ideologije, mi ga nećemo prihvatiti. Ako neko u svom programu napiše da je za demokratsko, liberalno društvo, slobodu itd., a onda se ne pridržava tog programa, nego počne da se zalaže za ukidanje demokratskog sistema, mi kažemo – on mora da se pridržava, jer da je to odmah rekao, on ne bi bio ni registrovan. Ne razumem kako vi mislite da... Nemojte dobacivati, zato mora da bude program.
Kažete, zašto tražimo da se prijavi promena teritorijalne organizacije. Zato što značajan broj stranaka svoje organe bira po određenim procedurama. Pretpostavljam da i vi imate neku proceduru u vašoj stranci kako birate organe. U našim strankama dolazi do toga da se stranke podele i da onda dođu u Ministarstvo dva čoveka i jedan kaže - upišite mene kao lice ovlašćeno za zastupanje, a ovaj drugi - upišite mene. To mora da reši Ministarstvo. Vidite, da ne verujete, nešto i radi Ministarstvo. Onda mora da reši Ministarstvo.
Da bi Ministarstvo rešavalo takve probleme, u dosadašnjoj praksi se pokazalo da jedna od ključnih stvari jeste da organizacija stranke bude redovno ažurirana i predstavljena. Dakle, da li imamo 180 opštinskih odbra ili imamo 24?
Da li je na skupštini pobedio onaj ko je imao 35 opštinskih odbora kao većinu ili onaj ko je imao 65 kao većinu? To je nešto sa čime se mi susrećemo skoro svaki dan, i za stranke i za udruženja građana. Prenosim koje probleme u praksi imamo prilikom rešavanja sporova unutar političkih stranaka ili unutar udruženja građana koje je pobedilo na nekim izborima.
Zašto je sada ovo važno? Zato što lice ovlašćeno za zastupanje stranke najčešće poseduje ostavke tamo gde su predate ostavke, raspolaže novcem itd.
Znate, nije stranka bilo kakvo udruženje. Ne može tek tako da se dođe sa nekim pečatom, gurne se Ministarstvu i kaže - upišite mene, Milana Markovića, da sam zastupnik Demokratske stranke; ili, recimo, Čedomira Jovanovića, nije moguće ni da on bude zastupnik Demokratske stranke. Da li mislite da je to moguće? Naravno da nije.
Prema tome, Ministarstvo sprovodi određeni dokazni postupak pro et contra i na osnovu toga donosi odluku, a na osnovu te odluke, po toj odluci posle neko može da se žali Vrhovnom sudu i da rešava u upravnom sporu šta i kako dalje.
Kažete, zašto mi nismo rekli - dajte 500 evra, pa ko da 500 evra, za njega računamo da je registrovana politička stranka. Zaista, kada dođete na vlast, tako ne funkcioniše država, tako ne može da funkcioniše država. Ne može da se kaže - sada vi platite taksu 500 evra pa ste registrovani. To je prosto nemoguće, žao mi je.
Što se tiče toga šta je javna funkcija, mi smo raspravljali o tome šta je javna funkcija. Moje obrazloženje tada bilo je vezano za javnopravna ovlašćenja. I dalje smatram da je javni funkcioner onaj ko ima određena javna ovlašćenja i držim se toga. Mislim da je to potpuno tačno i ne vidim tu nikakav problem. Prema tome, i dalje mislim da predsednik političke partije nema javnopravna ovlašćenja u tom smislu, u kom bi to bio sukob interesa sa vršenjem javnih funkcija.
Zaista se divim tome što nakon toliko godina kritikovanja Miloševićevog zakona o političkim partijama, koji smo svi kritikovali govoreći da je napravio od političke scene Srbije to što je napravio, vi sada nakon 20 godina kažete da je to bio jedan sjajan zakon i da ga ne treba menjati. Prosto imamo različit stav. Mislim da ga treba menjati na onaj način kako smo predložili.
Što se tiče primedbe gospođe Đerić, ne mislim da treba sada praviti famu zbog toga što će imena osnivača biti na sajtu. Imena osnivača su prisutna u registrima. To su javni registri i svako ima pravo uvida u njih. Nema država neki specijalan... Mi smo i do sada, i vi kao poslanici, i ja kao ministar i svaki građanin koji prolazi ovde, mogli da vidimo ko su osnivači bilo koje stranke.
Mi se, u principu, svi ponosimo svojim osnivačima, tu nema nikakve dileme. Pitanje osnivača je pitanje tradicije. Verujem da će ljudi želeti u svojoj stranci da budu osnivači stranke, da baš oni budu ti koji će biti upisani za sva vremena da su prilikom registracije bili osnivači stranke.
Nemojte da plašimo bilo koga time. Nema to veze sa tim da država ima uvid. Što kaže gospođa Vesna Pešić, država hoće da ima neki nadzor i uvid, to nema veze. Država i ovako i onako ima uvid, kao i svaki građanin, u to ko je osnivač neke stranke.
Članstvo u stranci je nešto drugo, to su interni akti, i to ne mora da bude javno. Niko ne mora da kaže da li je član neke stranke ili nije, ali osnivač stranke je nešto sasvim drugo i tu nema nikakve dileme.
Većina ovih stvari postoji u pozitivnim propisima. Nema ovde ništa sporno. Stvari koje je gospođa Pešić sada kritikovala su pređene Zakonom o udruženjima, recimo. Tada nije smetalo u Zakonu o udruženjima, a sada u ovom zakonu smeta. Mislim da je ovo čisto politički stav.
Mislim da je potpuna zabluda da je političko organizovanje apsolutno slobodno, ono nije apsolutno slobodno ni u jednoj državi na svetu, svuda podleže određenim ograničenjima. Udruživanje građana je apsolutno slobodno.
Na kraju, pravo je države da zabrani političke stranke. Pravo je države da zabrani udruženje građana. To pravo proizilazi iz dva međunarodna dokumenta koja smo mi ratifikovali: jedan je Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda a drugi dokument je Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, gde se kaže da ostvarivanje udruživanja može biti predmet ograničenja predviđenih zakonom, koja su potrebna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti, javnog reda i radi zaštite javnog zdravlja i morala i prava i sloboda drugih lica. To je međunarodni standard na koji se mi kao država pozivamo, to smo ratifikovali, to je sada pozitivan propis kod nas.
Jeste. Gospođa Pešić kaže da nije. U redu, u Africi verovatno nije, ali govorim vam šta je u Evropi. Ne razumem uopšte, ustanete i pričate 20 minuta, apsolutno niste pogodili nijednu temu vezanu za ovaj zakon. Prema tome, stvarno nemam nameru više da vam odgovaram.
Ako vi imate problem u vezi s tim ko naplaćuje koliko od države mesečno, da li je problem u Socijaldemokratskoj uniji i LDP ili nije problem, vi to rešite interno, ali nemojte napadati mene, niti ovaj predlog zakona na način na koji ste ga napadali. U krajnjem slučaju, to možete da radite, ali nećete dobiti odgovor. Treba da se zna šta je istina. Ako imate problem, rešite ga među sobom. Ja, istina, imam problem jer ne vidim šta država i poreski obveznici finansiraju mesečno sa 973.000, kada je u pitanju Socijaldemokratska unija. Videćemo posle preregistracije, možda gospodin Korać i pokaže da on zaista ima političku stranku, pa znamo zašto finansiramo milion dinara mesečno. Hvala vam.