Nadao sam se da ću govoriti u ponedeljak, iskreno da vam kažem, pa kada bih uzeo stenogram onoga što su govorili poslanici ovde iz vladajuće koalicije... Ne može se reći reforma, reforma, a sad reforma, pa šta god poturite, reforma je; i kaže koleginica malopre – DS treba da odluči da li je za reforme. Ko je za reforme, ako nismo mi? To ne mora da znači da mi glasamo za svaki zakon koji vi donesete pod izgovorom da su to reforme.
Ko vam je, gospođo, glasao za zakone kada SPS nije hteo da glasa? Ko je podržavao silne zakone? Jednu četvrtinu zakona smo vam mi podržali. Kako možete onda nas da optužite da mi nismo za reforme? To, u krajnjem slučaju, nije korektno.
Da li treba da vas podsetim na Zakon o semenu, kada je ministarka Dulić rekla za vaše koalicione partnere da su za vreme njihove vlasti voženi leševi u hladnjačama, pa su se oni naljutili, pa rekli – nećemo da glasamo. Naravno, glasala je Demokratska stranka, jer je zakon dobar i reformski. Mogli smo tada da ne glasamo i da vam se koalicija raspadne. Nije fer to što nas dovodite u pitanje, našu želju i spremnost za reforme.
Što se tiče zakona, zakon je duboko nepravedan i nema dileme da je to posledica lošeg pregovaranja i posledica rada Vlade koja radi od danas do sutra, od Dnevnika do Dnevnika, od istraživanja javnog mnjenja do istraživanja javnog mnjenja.
Kako ste uopšte došli u situaciju da morate ovde sada na silu da ugurate ovaj zakon? Kakvo je to pregovaranje za koje ministar Dinkić kaže da je bilo odokativno? To je država, ministar je ministar; kakvo odokativno pregovaranje i da ovde u Srbiji niko živ ne zna ko je, u krajnjem slučaju, ponudio te rafinerije da se prodaju. Ko je prilikom tih pregovora ponudio da se donese ovakav zakon? U novinama čitate – ministar Dinkić kaže da je to gospodin Naumov, a gospodin Naumov kaže – ne znam ništa o tome. To je Vlada Republike Srbije. To je standard o kome vi pre podne nama pričate ovde 20 minuta i koga će se Srbija u godinama koje slede pridržavati, Vlada Vojislava Koštunice.
Što se tiče lidera na Balkanu, odmah da vam kažem nešto, Srbija kao lider na Balkanu, ta ocena se odnosi na to da smo mi u ovom vremenskom periodu, kod nas je dospelo, zahvaljujući reformama koje su vršene od 2000. naovamo, u ovom vremenskom periodu je dospelo da se izvrše određene promene u našem zakonodavstvu. Jedna od tih promena, između ostalog, jeste, recimo, da ne treba 5000 dolara za osnivanje firme, nego 500 dolara. Vi od toga pravite ne znam šta.
Kažete, Studija izvodljivosti; mislim, samo ko neće može da je nema. Da li smo možda stigli Albaniju u tom procesu? O čemu pričamo mi? Zadnji smo opet u regionu.
Kaže kolega Vučićević, kažu još i kolege iz G17 plus – ovaj zakon je garancija da će se penzije isplaćivati mesec za mesec. Ko kaže da je garancija? Šta, do sada nije bila obaveza, nije ni u prethodnih 10 do 15 godina bila da se isplaćuju mesec za mesec? Koja je to garancija? Koja je to garancija kada nemamo rast proizvodnje, kada nemamo porast plata, koja je garancija da će se ovde isplaćivati mesec za mesec? Nije to doneti zakon. Mi, ljudi, imamo suštinski problem sa našom privredom. Naša privreda stoji. Tu je naš problem.
Kaže – zakon je garancija da će se isplaćivati mesec za mesec. Šta, sada će odjedanput doći pare? Odakle će doći te pare? Onda Dušan Petrović izađe, obrazloži ovde zašto zakon ne valja i zašto DS neće da glasa za taj zakon i vi u nedostatku argumenata pravite ne znam ni ja šta.
Pogledajte, molim vas, u obrazloženju kaže ministar Lalović, između ostalog, eto predlaže se izmena dinamike usklađivanja penzija jedanput godišnje, pa prelazak sa sadašnjeg načina usklađivanja penzija na usklađivanje penzija sa troškovima života na teritoriji Republike u prethodnih 12 meseci, pa kaže, predlaže se vanredno, ukoliko kumulativno rastu cene na malo i više je od 5 posto. Drugim rečima, sve se predlaže što je restriktivnije i gore od sadašnje situacije. Sve to lepo zaključuje - poboljšaće se društveni standard korisnika penzija.
Ne znam da li se vi šalite. Vi meni odgovorite da li je tačno da ko danas prima penziju u visini od 50 posto potrebnih sredstava za potrošačku korpu, da li ikada do kraja svog života ima šansu da mu penzija nekad bude 55 posto potrošačke korpe? To je pitanje. To je suštinsko pitanje, da li mi zakucavamo ovim nekome sudbinu: siromašan si sada, siromašan ćeš biti dok ne umreš.
Godine 2010. može poslanik da ima platu 10 hiljada evra, kamo sreće da prosečna plata u Srbiji bude 5 hiljada evra, ali onaj ko sada ima pola potrošačke korpe imaće i tada. O tome se ovde radi. Zbog toga mi ne možemo glasati za ovaj zakon. Strašno je osuditi nekoga sada da bude doživotno siromašan.
Ne mora da znači da ako se ovaj zakon ne usvoji, bude sistem obračuna kao i do sada, bogzna kako će biti bolje, ali ljudi imaju šansu, imaju neku nadu, žive sa nekom nadom i kažu biće bolje dogodine, pa tako se jadni nadamo zadnjih 15 godina u ovoj Srbiji. Ta nada daje život. Ne, kada se donese ovaj zakon, onaj ko ima pola potrošačke korpe imaće dok je živ ili manje, jer se usklađuje jednom godišnje. To je istina. Voleo bih da izađete i da mi kažete da to nije istina. To je moje pitanje za vas i to je ono, između ostalog, zbog čega ne možemo glasati za vaš predlog zakona.
Kažete – jeste povećanje godina života i starosne granice, pa to postoji u ovoj zemlji i onoj zemlji. Kako smo mi ovde čuli, nije baš tačno to kako ste vi rekli.
Takođe, čuli smo da postoji u zemljama koje su u drugačijem okruženju i drugačiji je ceo ambijent. Niko ne kaže da on sada treba da radi do 65. godine života, a da li neko razmišlja o tome da se neće otvoriti nova radna mesta koja bi se otvorila možda ove godine za onoga, ili sledeće, ili 2010. godine, za sve nezaposlene koji čekaju da se otvore ta radna mesta. Nije to tako moguće samo jednostrano gledati.
Nema ovde garancije da će ovaj zakon rešiti ovo pitanje. Mislim da vi niste ni efekte zakona koji smo mi doneli dobro analizirali. Nema ovde dokaza da će sada biti bolje. Neko sledeći može da se doseti i da kaže – hajde sada da produžimo na 67 godina ili na 70 itd. Ovo je pogrešno pregovarano sa MMF-om i vi to znate i mi to znamo. To je suština problema, što Vlada Vojislava Koštunice nema jasnu strategiju u vođenju politike. To ste pokazali na milion primera do sada i to pokazujete i na ovom primeru.
Ostaje moje pitanje – da li će oni kojima nakon 2009. (definitivno je taj datum, nakon 2009) plata bude 50 posto potrošačke korpe ikada imati šanse da se njihov životni standard u tom smislu promeni, ako su penzioneri? Znam odgovor da neće, to je jasno, neće se plate uvek usklađivati sa porastom realnih troškova. Voleo bih da vi to kažete ovde građanima Srbije, i nemojte nas više optuživati ni na koji način.
Demokratska stranka nije kriva zbog vaše nesposobnosti, niti zbog stanja u kome se Srbija pod Vojislavom Koštunicom nalazi u ovoj godini i nešto dana. Krivi ste sami. Imali ste lepu vlast, pre godinu i po dana, a znam ja mnoge koji su se smejali i u prethodnom sazivu, smejali ste se tada, jer vođenje države je ozbiljan posao. Žalosno je što vi jeste videli da je vođenje države ozbiljan posao, ali niste počeli da ga radite na ozbiljan način. Hvala.