Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8187">Milan Marković</a>

Milan Marković

Demokratska stranka

Govori

Gospodine predsedniče, na dve povrede Poslovnika želim da ukažem. Prvu, odnosno drugu po vremenu ste učinili kada mi niste dali reč, iako ste pre toga najavili da ću dobiti reč, a to je bilo u 13,55 časova. Praksa u ovom parlamentu je da se u 14,00 časova daje pauza, te mislim da ste to namerno uradili da biste me na neki način ponizili i onemogućili da kažem ono što sam hteo, povodom izjava gospodina Albijanića, koje su bile nekorektne i neistinite u pravcu onoga što čini delovanje Demokratske stranke.
Naime, gospodin Albijanić je ovde rekao da DS nije za uvođenje reda u Srbiji, a ja, gospodine Albijaniću, odgovorno tvrdim – DS jeste za uvođenje reda u Srbiji, samo je pitanje da li vi i mi imamo isto poimanje toga šta je uvođenje reda u Srbiji. Prvo želim da vam kažem i javnosti da ponovim da Demokratska stranka podržava fiskalizaciju, da je podržala PDV i da će podržati ovaj zakon, tako da ne možete da nas optužite u tom pravcu da smo mi protiv uvođenja reda.
Ali, ukoliko vi pod redom podrazumevate redove za benzin, redove ispred apoteka vojnih penzionera koji ne mogu da kupe lekove, takve redove mi ne podržavamo. Takođe, gospodine Albijaniću, bezrazložno ste pomenuli DS i sada sam dužan da vam kažem šta mi još ne podržavamo i šta smatramo da je anarhija.
Dakle, da li i ovo što je sada uradio gospodin predsednik podrazumevate pod tim redom koji uvodite u Srbiju? Da li je red koji vi uvodite u Srbiju i to što je predsednik Skupštine Predrag Marković falsifikovao Zakon o radu koji sada ponovo imamo na dnevnom redu? Da li je red koji vi uvodite u Srbiju afera vezana za "Knjaz Miloš" i rušenje institucije koja je morala biti nezavisna, a to je Komisija za hartije od vrednosti? Da li je red koji vi uvodite afera sa Evroaksis bankom, da li je red koji vi uvodite afera sa strujom, koju i dan-danas nismo razrešili u ovom parlamentu?
Da li je red u Srbiji to kada guverner Narodne banke kupi vilu koja je procenjena na preko milion evra, a kaže da ima ugovor na 380 hiljada evra? Da li je red u Srbiji, koji uvodi G17, kada on na tu vilu od milion i nešto plaća porez po ceni od 375 hiljada evra? Da li je red u Srbiji kada u vašoj koaliciji jedna od stranaka koalicije kaže da je za njih Miroljub Labus korumpiran ukoliko ne pokaže ugovore o stipendiranju njegove ćerke, a Miroljub Labus ćuti na to i ne pokaže nikada ugovore? Da li je to red u Srbiji?
Da li je red u Srbiji kada se uveze sirijska nafta na kojoj ne samo da je izgubila država, već su izgubili građani Srbije, jer nafta nije bila odgovarajućeg kvaliteta? Da li je red u Srbiji kada se otkupi češki dug po vrednosti od 12 miliona evra manje nego što je to trebalo? Da li je red u Srbiji kada opet pripadnik vaše koalicije optužuje Vladu Republike Srbije za mutne radnje, vezano za privatizaciju "Novosti"? Da li je red u Srbiji ono što vaš ministar odbrane iz G17 radi u Vojsci Srbije i Crne Gore? Da li je red u Srbiji kada predsednik vladinog Saveta za borbu protiv korupcije kaže doslovce – centar korupcije u Srbiji je Vlada Republike Srbije?
Da li je to, gospodine Albijaniću, red za koji se zalaže G17? Gospodine Albijaniću, DS je protiv reda koji uvodi G17 u Srbiju, protiv reda na benzinskim pumpama, protiv reda ispred apoteka i protiv korupcije i kriminala koji očigledno postoji u Republici Srbiji.
Gospodine predsedniče, želeo bih prvo da vama kažem – objasnite mi u kom članu Poslovnika Narodne skupštine piše da nije dozvoljena replika na repliku. Molim vas, pomozite mi, uputite me.
Moram da vam kažem da su me sekretar i zamenik sekretara u prethodna četiri meseca držali u zabludi, jer su mi govorili da nigde u Poslovniku Narodne skupštine nije predviđena zabrana replike na repliku, ali pogledaću ja taj član 104. kada dobijemo Poslovnik, a valjda ćemo ga jedanput dobiti.
Prvo želim nešto da kažem, vezano za ugled Narodne skupštine. Gospodine predsedniče, svima ovde je poznato da imate dvojne aršine. Pokušali ste da objasnite te svoje aršine i nedavno u emisiji na B92 koja se zove "Utisak nedelje" i bili ste veoma neubedljivi. Jasno je da neki poslanici ovde imaju povoljniji status; to su poslanici prema kojima nemate hrabrosti da se suprotstavite. I, ima nas poslanika koji imamo određeno poštovanje prema instituciji predsednika i prema vama lično i, naravno, nama se dešavaju stvari kao što je isključivanje mikrofona ili kao što je bio slučaj malopre u pet minuta do 14,00 časova da mi zabranite da govorim, odnosno da odredite pauzu.
Što se tiče iznošenja paušalnih, netačnih i lažnih optužbi od kojih navodno vi treba da se zaštitite, gospodine predsedniče, vi ste izgubili moralni kredibilitet da govorite na ovakav način onoga dana kada ste odbili zahtev opozicije da se raspravlja o vašem poverenju. Dakle, em što ste direktno prekršili član 199. Poslovnika Narodne skupštine, em što je sa moralnog i etičkog stanovišta to nedopustivo.
Dakle, vladajuća većina je odbila da raspravlja o poverenju predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, iako je po članu 199. to raspravljanje obavezno, a vi kao moralan čovek ste morali da izađete za ovu govornicu i da tražite od vladajuće većine da se raspravlja o vašem poverenju, odnosno o vašem radu.
Kako onda mislite da ćemo mi sada preći preko toga i da nećemo pomenuti sve ono za šta smatramo da ste direktno odgovorni, a jedna od tih stvari jeste i Zakon o radu, za koji mi iz DS-a sumnjamo da je izvršen falsifikat i zbog čega smo podneli krivičnu prijavu protiv vas. Recite mi šta ovde nije istina od onoga što sam rekao.
Pozvao sam već poslanike vladajuće koalicije da izađe jedan ovde i da kaže da je to što je vezano za Zakon o radu bilo u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine i da tekst Zakona o radu, pre nego što je upućen predsedniku Republike, nije menjan. Podsetiću vas da sam bio prisutan u vašem kabinetu kada ste tražili od poslanika Stevanovića i od SRS da parafira promenu onoga što je bila volja Narodne skupštine kroz izglasavanje njegovog amandmana. Sada me pustite da završim odgovor gospodinu Albijaniću, a onda možete meni da odgovorite.
Dakle, gospodine Albijaniću, vas treba da podsetim da ste nakon izlaganja Boška Ristića i nekoliko diskusija koje su bile posle toga – kada je kolega Boško Ristić pitao ministra finansija da li je tačno da je kupljena određena oprema od "Eriksona" i pitao je vrlo logično, jer on ima takva saznanja, a na ministru finansija je da to demantuje ili da jednostavno ćuti na sve to – izašli ovde za govornicu i rekli da smo mi kao DS protiv uvođenja reda u Srbiju. To sam doživeo kao uvredu i opet vam kažem, nabrojao sam vam sve primere nereda u Srbiji za koje treba nadležni organi jednog dana, a kada će to biti, videćemo, da utvrde da li je red ili nered.
Ponavljam, "Knjaz Miloš" jeste nered, zbog toga što je narušena institucija Komisije za hartije od vrednosti. Kakav je to red kada jedan ministar iz Vlade Srbije zove predsednika te nezavisne komisije i pita ga doslovce – jesi li ti normalan? Da li je to red ili nered, da li je to kršenje zakona ili nije?
Podsetiću vas da je vaša vladajuća većina o tome ćutala. Pitao sam vas, gospodine Albijaniću, kao jednog od lidera vladajuće većine, da li je red to što ste odbili u ovoj skupštini da raspravljamo o poverenju Vladi Republike Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Da li je red doneti Poslovnik koji ste doneli i kojim su (evo, ima sada ljudi u Narodnoj skupštini, zahvaljujući tome što se nešto svađamo) narodni poslanici dobili jedno veliko pravo, a to je pravo da ništa ne rade. Narodni poslanici su dobili pravo da ne rade, a da primaju platu od 100.000 dinara. Da li je to red koji vi uvodite u Srbiju?
Pitao sam vas da li je red za benzin na pumpama po Srbiji red koji vi uvodite i rekao sam vam – mi za taj red nismo.
(Predsednik: Vreme.)
Rekao sam vam, pre neki dan je bilo na RTS-u, vojni penzioneri na plus 30 stoje, njih par stotina, u redu za lekove i pitam vas da li je to red koji vi uvodite? Ja nisam za taj red i mi iz DS-a nismo za taj red.
Da li je red da novinski članci svakodnevno budu puni afera? To jesu afere, a da li će imati epilog na sudu, mi to ne znamo, ne znate ni vi, ali jesu afere i mogu da vam ponovim deo tih afera: "Knjaz Miloš", kao verovatno najveća od tih afera, afera vezana za šećer. Da li je to red ili nered što se dešavalo u tzv. "šećernoj aferi", afera vezana za Savet za borbu protiv korupcije ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Markoviću, molim vas.)
Evo završavam, a vi ste mi minut uzeli malopre. Znači, da li je red to što se dešava sa Savetom za borbu protiv korupcije? Gospođa Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, koja je jednako umela da optuži svakoga za koga sumnja da je korumpiran, doslovce je rekla da je centar korupcije u Vladi Republike Srbije.
Da li je to red za koji se vi zalažete? Za nas to nije red, mi smo protiv takvog reda i morate da nas razumete, vi ste nas povukli za jezik da sada govorimo o tome.
Znači, da li je red ono što se dešavalo sa "Jugoremedijom", da li je red to što se dešava sa vilom guvernera Narodne banke Jugoslavije? Za mene to nije red, to je potpuni nered, i mi se dva meseca bavimo time kako je guverner Narodne banke kupio vilu. Zašto to ne zatvorite na jedan lep način – dođe guverner, saopšti istinu i sve je u redu. To nije red, ja govorim o tome.
Nemojte govoriti da uvodite red u Srbiju. Vi možete dati normativni okvir koji će biti neki red, ali je poenta da se normativni okviri poštuju. Vi ste ti koji ne poštuju zakone i Skupštinu.
Što se tiče dostojanstva Narodne skupštine, gospodine predsedniče, dostojanstvo Narodne skupštine je srušeno onog dana kada je falsifikovan Zakon o radu, o čemu će krajnju reč dati nadležni sud u Republici Srbiji.
Evo završavam. Gospodine Albijaniću, razlika između nas i vas je što niko iz DS-a ne brani ni Janjuševića ni Kolesara. Mi smo uveli red u svojoj stranci i spremni smo da uvedemo red i u Srbiji. Vi uvedite red u svojoj stranci i onda dođite da razgovaramo, možda ćemo moći nešto da radimo, ali prvo u svojoj stranci uvedite red i utvrdite odgovornost za ovo što sam ovde naveo. Hvala vam.
Gospodine Albijaniću, kao što znate, poslanici Demokratske stranke odvajaju deo u humanitarne svrhe, kao i većina poslanika ovde, izuzev G17 plus koji, koliko znam, ne odvaja ništa u humanitarne svrhe. Druga stvar, poslanici Demokratske stranke su bili protiv povećanja plate i zbog toga mi tu razliku u platama ne primamo. Toliko o platama.
Kako ja zarađujem svoju platu? Pa, gospodine Albijaniću, zarađujem tako što sam podneo više amandmana i više puta govorio o zakonima nego cela poslanička grupa G17 plus zajedno, i to možemo da proverimo. Vi imate poslanike koji nisu izašli za govornicu godinu i po dana i ne znam za šta oni primaju platu. Niti su podneli neki amandman, niti smo čuli neku diskusiju, niti smo čuli bar na odborima diskusiju, nego na odborima ćute. Prema tome, odgovorno tvrdim, većina poslanika vladajuće koalicije je novi poslovnik dočekala kao nešto što im omogućuje da još manje rade, a i do sada nisu ništa radili.
Spomenuli ste da se ja informišem u listu "Kurir". Ne informišem se u listu "Kurir", pročitajte današnji "Blic", strana 8 –afera u osiguranju. Osiguranje je u gubitku ne znam koliko miliona evra, direktor prima platu 300.000 dinara, uzeo kredit od 1.200.000 dinara i napravio neki ugovor, ne znam kakav. Vi kontrolišite osiguranje, vi ste ovde doneli taj zakon protiv koga smo mi bili, to je vaš kadar iz G17 plus.
Dakle, nije u pitanju "Kurir". U pitanju je realnost, a realnost nam kaže da smo prenatrpani aferama i da se te afere vezuju za Vladu Republike Srbije. Kažem vam da se to u jednoj državi ne zove redom, to se zove neredom, i taj nered mora na neki način da se raščisti. Naš predlog je da se raščisti na taj način što će se određeni ministri sami povući, što će se predsednik Narodne skupštine sam povući, odnosno podneti ostavku ili što će raspisati izbore, pa na izborima da se taj nered reši.
Podsetiću vas još jedanput da mi iz Demokratske stranke nikada nismo branili one za koje je postojala sumnja da su učesnici u nekim aferama, budno pratimo pravosuđe, koje je odgovorno da se neke od tih afera isteraju na čistac. Ali, podsetiću javnost Srbije da su najglasniji u osudi svih afera koje su se dešavale, a bilo ih je 10 puta manje nego što ih je sada, bili upravo G17 i Mlađan Dinkić. Dobro je što ste se tada borili protiv afera, ali borite se i sada protiv afera, kojih ima desetostruko više nego što ih je bilo tada.
Gospodine Albijaniću, mislim da nema svrhe dalje da se ovde na neki način nadmećemo. Ponavljam, mi iz Demokratske stranke jesmo za red, ali problem je u tome što se vi i mi slažemo samo kada su u pitanju normativni okviri, jer to jesu zakoni koji su u skladu sa evropskim standardima; tu podržavamo vaše korake, ali se ne slažemo u suštini. Ono što je za vas red, o čemu sam malopre govorio, mi smatramo dubokim neredom i nemoralom i zbog toga ne možete da nas optužujete sa govornice da se ne zalažemo za uvođenje reda. Naš red je drugačiji nego ovaj koji instalira G17 plus. O tome je samo reč.
I replika na tri izlaganja. Ja se osećam prijatno. Ovo je jedna prirodna pozicija za člana DS, kada protiv njega istupaju DSS, SRS i SPS, i to jeste prirodna pozicija, perspektiva Srbije i dobro je da to građani vide.
Prvo ću krenuti da odgovorim gospodinu Krasiću. Vi niste slušali očigledno celo izlaganje. Pomenuo sam reč državni teror kao odgovor gospodinu Žarku Obradoviću, koji je rekao da je nad članovima njegove stranke primenjivan i tada sam rekao da u svakom slučaju treba istražiti svaki takav događaj, treba učinioce pozvati na odgovornost i kazniti ukoliko su sproveli državni teror prema ljudima.
To sam rekao i to je bilo sve vezano za taj termin državni teror. Dalje od toga nisam ulazio u pitanje. Vi ste prosto opterećeni Natašom Kandić. Mogu i da razumem tu vašu opterećenost, ali nemojte meni ovde stavljati u usta reči koje nisam rekao.
Što se tiče stručnosti koju vi non-stop potencirate, državni terorizam o kome vi govorite ne postoji. To je nešto što ne postoji. Koristite termin državni teror, a terorizam je drugi termin, taj pojam je sasvim drugačiji i ako želite da budete stručni, onda pokušajte to i da savladate.
Što se tiče vas, gospodine Obradoviću, vi kažete pljačkaška privatizacija itd. Stiže stotine pritužbi, pa rešite te pritužbe. Ako su vas izabrali građani da budete na vlasti, rešavajte to ili recite ljudima - da, mi smo nesposobni, ne možemo ništa da rešimo. Znači, mi smo toliko sposobni da vi ništa ne možete da rešite što smo mi napravili. To tako ispada.
Nemojte bez veze da se brukate, rešite to već jednom ili zaćutite o tome. Nećete narednih 15, 20, 30 godina da pričate o pljačkaškoj privatizaciji 2001. godine.
Ne znam kakva je bila privatizacija, time se nisam bavio, niti je moja struka, ali kao pravnik, kao legalista prosto postavljam vama pitanje. Rešite to. Znam da bi DSS-u trebalo osveženje, ali od mene ga nećete dobiti.
Dakle, to je, gospodine Obradoviću, vezano za te pritužbe. Ne sporim da postoje pritužbe, većina njih verovatno nije osnovana, moguće da ima osnovanih pritužbi, ali nemojte izlaziti za govornicu, jer onda vi zloupotrebljavate tu činjenicu da ima pritužbi, nego dajte sve od sebe sa nadležnim državnim organima, ministrom koga ste vi izabrali i ministrom Stojkovićem, sa kojim izuzetno dobro sarađujete, i rešavajte to.
Ovo što ste nas izvređali usput, ne znam šta sve, neću da vam odgovaram, jer mislim da nije u redu, da nije normalno. Što se tiče tog terora, gospodine Obradoviću, ne možete vi govoriti o bilo kakvom teroru države.
Dakle, uz svo uvažavanje onoga što ste vi malopre naveli i uz svo razumevanje onih koji su neopravdano bili pod udarom države u toku akcije "Sablja", moram da vam kažem da je i u vreme vladavine SPS bilo na stotine i hiljade primera mnogo goreg terora prema građanima.
Molim vas, da završim, pa vi izađite pa pričajte ponovo. Vi dobro znate kako je izgledala vaša vlast i kako je izgledalo batinanje ljudi koji su lepili plakate i ne znam da li vama neko brani da lepite plakate.
Meni nije jasno, molim vas, dobro, ne znam koja je struja tukla nas, ali činjenica je da ste nas tukli i o tome vam pričam. Dozvolite da završim, da kažem, pa ćete vi.
Da li treba da vas podsetim da je u to vreme RTS služio da se ljudi na najgrublji mogući način ne kvalifikuju, da se ljudima pišu presude preko vaših režimskih novina i putem vaših medija, i da je u akciji "Sablja" razrešeno 29 ubistava, a od tih 29, 26 je bilo počinjeno za vreme vaše vlasti.
Zaista se pitam, da li vas, gospodine Obradoviću, toliko boli što je razrešeno 29 ubistava u toj akciji "Sablja" kada toliko imate protiv nje.
Da nije bilo akcije "Sablja", mi ne bi znali istinu ni o Ivanu Stamboliću, ni o drugima koji su stradali za vreme vaše vlasti. Nažalost, i o nekima kao što je gospodin Slavko Ćuruvija ni danas ne znamo istinu, ne znamo ko ga je ubio, ali indicije su sasvim jasne i koga god pitate ko je inspirator tog ubistva, nekim čudom, svi pokazuju na SPS.
Prema tome, gospodine Obradoviću, najgore što vi možete da radite sa ove govornice jeste da pričate o tome. Što se tiče pljački, zar stvarno mislite da vama treba da odgovaram na pitanje pljačke koju ste vi vršili, tj. vaša partija je vršila praktično deset i više godina u Srbiji.
(Predsedavajući: Molim vas, već ste prekoračili dva minuta.)
I tada ste Srbiju uvukli u neverovatne ratove, na kraju u sukob sa celim svetom. Stotine hiljada izbeglica, obogaljenih, poginulih itd...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, privodite kraju svoje izlaganje.)
Sada se bliži desetogodišnjica jednog od zločina koji se desio, a takvih zločina je bilo na stotine nad svim narodima, a tu vam je i srpski narod itd. i to je nešto sa čime vi treba da se suočite kao stranka i da kažete, pa dobro, kakvu smo mi to politiku vodili kada je toliko nesreća bilo na ovim balkanskim prostorima za vreme te neprikosnovene vlasti vašeg predsednika Slobodana Miloševića.
Evo, završavam. Pre neki dan me novinarka pita, kaže, šta vi mislite da li će biti lustracije i da li treba da se sprovede lustracija, i jedan od kolega, koji isto tako iz prikrajka podržava ovu vlast, on kaže, da, da, treba lustracija. Kakva lustracija, kada bi bila lustracija, prvo bi bio lustriran ministar Stojković. Kako lustracija kada su oni koji treba da budu lustrirani sada na vlasti, recimo kao što ste vi, gospodine Obradoviću, i vaša partija, zbog svega onoga što ste radili deset godina. Znači, toliko o tome koliko je licemerna vaša koalicija. Član vaše koalicije se zalaže za lustraciju...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, skoro ste duplirali vreme.)
Znate šta, gospodine predsedavajući, završiću i gotovo. Vi me opomenite, šta da vam radim, oduzmite mi reč.
Na kraju je ministar Stojković izašao, a ako hoćete još ću minut, možete da me prekinete ako hoćete, ministar Stojković zaista vrši zamenu teza...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, zaista vas molim da privedete kraju svoje izlaganje.)
Znam, gospodine predsedavajući, ali vi niste sedeli ovde od početka ove skupštine, ovde se pričalo o svemu i svačemu, a sada kada se malo pomene tema...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, ta pravila od tri minuta važe za sve poslanike, pa i za vas. Nemojte da zloupotrebljavate.)
Znate, teško mi je da se pridržavam Poslovnika, koji ste vi prekršili i to na najgrublji način u prethodnih šest meseci jedno 15 puta i sada tražite od mene da se pridržavam ovoga. Evo, došao je ministar i pustite me da mu kažem šta imam da mu kažem.
Znači, gospodine ministre...
(Predsedavajući: Najlepše vas molim da privedete kraju.)
Evo, privodim kraju, ministre, prvo ne razumem zašto ste bili onako žustri u odgovoru na pitanja koja sam vam postavio. To što sam rekao da postoji jedan ambijent koji navodi na čudan odnos DSS prema organizovanom kriminalu oličenom u crvenim beretkama i Miloradu Ulemeku, to je uverenje koje vlada kod većine građana Srbije i vi nemate razloga da budete tako besni kada mi odgovarate na to pitanje.
Druga stvar, vi kažete da smo mi kreirali ovo pravosuđe koje je sada. Nismo ga mi kreirali, vaš je zakon bio o Visokom savetu pravosuđa, o sudijama, tužiocima itd. Dogovor u parlamentu je bio sledeći - glasaćemo za Zakon o radu, ako vi glasate za Zakon o Visokom savetu pravosuđa, i to je istina, i mi smo vama izglasali, i šta sada.
Gospodine predsedavajući, evo završavam, nastaviću dalje u diskusiji i nadam se da će biti tu gospodin ministar, jer želim da mu kažem još dosta toga.
Gospodine Krasiću, ne znam zašto se uopšte mešate u ovu diskusiju. Sa vama kao da niko ne razgovara kući, a onda dođete ovde da pričate. Vi ste upali u jednu diskusiju koja nema nikakve veze sa vama.
Objasnio sam pojmovnu razliku između dva oblika terora, šta je državni teror, šta je terorizam, a posle toga gospodin Vučić je još dodatno objašnjavao. Ne znam šta se mešate u celu tu priču. Nataša Kandić, Sonja Biserko, kakve veze mi imamo sa njima? To je izgleda vaš problem.
Mi ih ne doživljavamo kao problem. O događajima o kojima one pričaju, Demokratska stranka je potpuno čista, o Srebrenici i drugim događajima. Kakve veze mi imamo sa tim. To da su naši članovi, bože sačuvaj, mi nemamo nikakve veze sa njima, niti stojimo iza stava koje oni iznose. Vi ste veoma uzbuđeni, i vi i socijalisti pred ovih 10 godina Srebrenice, i ne znam šta je sa vama. Prosto, ponašajte se kao i svi drugi koji sa tim nemaju nikakve direktne veze.
Što se tiče vas, gospodine Obradoviću, da vas obavestim, bio sam predsednik Skupštine i ne znate da nisam izdavao građevinske dozvole, niti sam ovlašćen da izdajem građevinske dozvole. To je bila koaliciona vlast. Niko u toj opštini nije izdavao građevinske dozvole. Znate da preko 800 kvadrata je nadležnost drugog organa, i ako to niste znali, morali ste naučiti kada ste bili kandidat. Zašto me sada ovde klevetate, to mi nije jasno.
Jednom prilikom za ovom govornicom sam čitao neke novinske članke, pa su mi vaše kolege iz poslaničkog kluba skrenule pažnju i rekle - kolega, mi smo ovde dugo i to što se čitaju novinski članci ili se neko kleveta, to može da bude metod rada, ali ne mora. Ukoliko budete želeli da se klevetamo, nastaviću sa tim što sam tada imao, ali ne vidim da je to rešenje. Postoji sud i neka utvrdi vezano za vaše partijske kolege, što se tiče mene. Ali, ni sud i niko nema nikakve veze sa tim da li je nešto bespravno zidano.
Moram da vas obavestim da su u Beogradu zidani ukupno od 1985. pa do 2000. i neke godine milioni i milioni bespravnih kvadrata. To je sistemska greška i sistemski propust. Bili vi predsednik opštine ili predsednik mesne zajednice, to je nešto sasvim deseto, tako da to nema nikakve veze.
Građevinsku dozvolu da se neko nadzida ne može dati neko van njegove nadležnosti. Građevinska dozvola je složeni pravi akt. Složeni pravni akt podrazumeva da imate saglasnost Sekretarijata za urbanizam, što vi dobro znate, ne možete dati građevinsku dozvolu bez drugog organa itd. Ovo vam najiskrenije govorim i da imam vremena još bih vam pričao o tome. Potpuno je bez veze to što ste sada uradili.
Gospodine ministre, vi ste dalje rekli da sam vas povezao sa organizovanim kriminalom i da vi nemate saznanja da je neko iz Vlade povezan sa organizovanim kriminalom. Nisam rekao da ste vi povezani sa organizovanim kriminalom, samo sam vam skrenuo pažnju da ne može da osvane dan a da nema neka afera vezana za Vladu Srbije...
(Predsedavajući: Molim vas, prekoračili ste vreme.)
Završavam, sa organizovanim kriminalom itd. Mi nažalost imamo takav Poslovnik, i ako se ovde pojavi vaša koalicija, ova protiv DS, i svako izađe i ispljuje DS, a posebno vas boli predsednik Republike, i sve kažete, a onda mi iz stranke imamo tri minuta i to je sve što možemo da govorimo. Koristiću vreme i reći ću vam šta imam u sledećem izlaganju.
Predsedavajući, pitam...
U poslednjoj rečenici gospodin Mamula je pomenuo mene i rekao da se taj deo njegovog izlaganja odnosi na mene. Kakve veze ima predsednik Skupštine, a koji je sada napustio salu, sa tim da li ćete mi dati pravo na repliku, kako možete uopšte da razmišljate da li ćete da mi date pravo na repliku. Gospodine Mamula, molim vas, recite da li ste pomenuli mene sada u poslednjoj rečenici vašeg izlaganja. Pogrešno me protumačio.
Što se tiče prava na repliku, neću koristiti puno vreme za repliku.
Ne razumem, gospodine Mamula, taj problem DSS sa akcijom "Sablja". Sve što se tiče akcije "Sablja" već je raspravljano hiljadu puta. Vi kao stranka imate problem sa "Sabljom", kao što ovde neki drugi imaju problem sa Srebrenicom. Razumem DSS i njene probleme, ali bože moj, vreme će to rešiti na neki način i time završavam ovu repliku, i uopšte više neću da ulazim u to pitanje da li smo mi navodno u toku "Sablje" radili ovo ili ono.
Moram da vas podsetim da smo u toku "Sablje" primljeni u Savet Evrope i niko nam nije spočitavao bilo kakvo bezakonje ili bilo kakvu povredu ljudskih prava. Toliko o akciji "Sablja". Završavam repliku, pa mogu da dobijem reč po redosledu.
Dakle, u uvodnom izlaganju sam u ime DS izneo naše stavove po pitanju izmena i dopuna zakona koji se ovde predlažu. Ove izmene i dopune zakona nisu ništa drugo nego dalji pokušaj ministra Stojkovića i Vlade Republike Srbije da potčine sudsku vlast izvršnoj vlasti. Smatram da od 2000. godine naovamo nije ni postojao ovoliki uticaj izvršne vlasti nad sudskom, kao što sada postoji, a ovim će se to samo dodatno proširiti.

Međutim, celo delovanje prema potčinjavanju sudske vlasti izvršnoj ovde se vrši u jednom pravcu koji može da bude vrlo opasan po državu. Na to smo upozorili pre podne. Naime, radi se o tome da se pogoršava položaj lica koja postupaju u posebnim odeljenjima, odnosno u tzv. specijalnim sudovima, odnosno specijalnom tužilaštvu.

Položaj tih lica, koja su suočena sa posebnom odgovornošću, sa posebnim rizicima i sa posebno složenim krivičnim delima, delima sa elementima organizovanog kriminala, menja se u odnosu na položaj ostalih sudija, te oni gube motiv da adekvatno obavljaju svoju funkciju.

Ako se uzme u obzir sve ono što se čulo u javnosti, od dolaska vlasti Vojislava Koštunice pa nadalje, zaključno sa ovim danas, opravdana je sumnja koja postoji u javnosti, a to je da postoji pravilan odnos vlade Vojislava Koštunice prema organizovanom kriminalu i suđenju za organizovani kriminal, posebno suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića. U tom smislu želim da vas podsetim da je ministar Stojković javno govorio o Specijalnom sudu i o tome da Specijalni sud ne treba da postoji. Evo, kolege srpski radikali kažu da je tačno. Znam da se vi i DSS slažete.

Dalje, podsećam vas da je bila velika buka oko navodne smene Jovana Prijića, specijalnog tužioca. Gospodin ministar je ovde odgovorio da on nije njega smenjivao. Gospodine ministre, to je za mnogo naivne ljude, da vam veruju. Prosto ne mogu da vam verujem, jer znam koji je vaš uticaj na pravosuđe i na v.d. javnog tužioca, zaboravio sam mu ime, Janković, koji je toliko bio istaknut u to vreme i bez veze je što sad ne mogu da se setim.

Posebno vas podsećam na presretnute razgovore Dejana Milenkovića Bagzija i njegovog advokata Biljane Kajganić, i da to pitanje ostaje i dalje nerazrešeno. Takođe, želim da vas podsetim i na probleme koji su postojali na relaciji ministar Stojković - Vrhovni sud Srbije, i na sve one probleme koji se tiču isplate plata i u Vrhovnom sudu, i za Posebno odeljenje, koje bi se bavilo u drugom stepenu organizovanim kriminalom.

Ukoliko prihvatimo da su sa nekog načelnog stanovišta opaske ministra Stojkovića bile ispravne, u tom smislu da li u jednoj državi treba razdvajati i praviti posebna odeljenja, ne trebaju posebna odeljenja itd, mi možemo da kažemo da ministar Stojković ne snosi direktnu odgovornost za ovo. Ministar Stojković je, pre svega, političar, i on mora da sagledava ukupan politički kontekst u kome deluje.

Ukupan politički kontekst u kome mi svi ovde kao političari delujemo jeste takav da živimo u državi u kojoj je kriminal, posebno organizovani kriminal, pustio duboko korenje u prethodnih 15 godina i opravdano se postavlja pitanje da li je država Srbije sposobna da izađe na kraj sa tim kriminalom.

Stav DS povodom ovoga je sledeći: jasno je da ovakvim postupanjem ministar dovodi u pitanje rad po predmetima organizovanog kriminala, a samim tim slabi mogućnost borbe nadležnih državnih organa, pre svega pravosuđa, za suzbijanje ove vrste kriminala. DS je i ovim povodom izdala saopštenje, čiji deo sam sada pročitao.

U prepodnevnoj diskusiji sam zamerio ministru Stojkoviću na sledećem: ministar sigurno, kao i mi, deli uverenje da budžet pravosuđa treba da bude nezavisan i da ne treba Ministarstvo pravde, odnosno izvršni organ da bude naredbodavac za izvršenje budžeta. Istina jeste da je članom 15. Zakona o budžetu predviđeno da je ministar naredbodavac za izvršenje budžeta, ali to nije razlog da ministar ovim izmenama zakona sebi pribavlja to ovlašćenje i kada je u pitanju određivanje plata tužilaca i sudija koji rade u odeljenjima za organizovani kriminal.

U odnosu na redovne sudije, oni se dovode u neravnopravan položaj. Em što je to učinjeno, em ono malo razlike što treba da imaju, oni imaju samo ukoliko se sam ministar složi sa tim. Iskreno mislim da niti je ministru trebalo da uzima na sebe tu odgovornost, niti je nama kao društvu trebalo da se dalje produbljuje sumnja u dobre namere ove vlade i ministra Stojkovića kada je u pitanju suđenje za organizovani kriminal, a pre svega ubicama Zorana Đinđića.

Gospodin ministar se, odgovarajući meni, potrudio da objasni da se ne razumem u ove stvari. Nije sporno da gospodin ministar daleko bolje poznaje pravo i da ima veliko znanje i veliko iskustvo, ali to ne znači da ga na ispravan način koristi. I sa mnogo skromnijim znanjem i sa mnogo skromnijim iskustvom možete donositi pravilnije zaključke i odluke i sprovoditi ih u delo. Gospodine ministre, meni je potpuno jasno šta je samostalnost, šta je nezavisnost. Čudi me se da ste i uopšte pomislili da to ne znam.

Što se tiče veze vaše vlade sa organizovanim kriminalom, nisam rekao da vi imate veze sa organizovanim kriminalom. Samo sam rekao da se mi svakodnevno susrećemo, u štampi, u javnosti, sa raznim izjavama i dojučerašnjih funkcionera DSS i predsednice vladinog Saveta za borbu protiv korupcije i mnogih drugih da je u ovoj zemlji korupcija došla do krajnjih granica. Dakle, dogorelo je do nokata.

Ne može dan da prođe da se ne otvore novine, a da se ne pominju korupcije i afere koje se tiču Vojske Jugoslavije, korupcije i afere koje se tiču Ministarstva finansija, korupcije i afere koje se tiču Narodne banke Jugoslavije, korupcije i afere koje se tiču više ne znam koga i ne znam čega, jer to više normalan čovek ne može ni da pohvata.

U tom kontekstu sam govorio, gospodine ministre, da ova vlada ima ozbiljan problem korupcije, koja se pojavljuje kao prioritetna tema, svakodnevna tema, kakva god hoćete tema u našem društvu. Od jutra do večeri, od emisije do emisije - korupcija, priča o korupciji. Sučeljavanja političara kada je u pitanju korupcija u Vladi Republike Srbije, najgledanije su emisije na našoj televiziji.

Teško je više reći ko je glavni u toj priči, kada se pojavi funkcioner DSS i funkcioner G17 plus i pršti na sve strane ko je više para ukrao, po njihovim izjavama.

Naravno, da li je neko to uradio ili nije, to će da odlučuju nadležni organi u ovoj državi, ako se zaista ikada to pokrene.

Dakle, u tom kontekstu sam pomenuo organizovani kriminal i vašu vladu. Ne znam kako uopšte možete da prenebregavate tu činjenicu da su svakodnevno ministri iz vaše vlade na naslovnim stranama novina.

Otkrivanje afera, oko toga smo pre podne imali polemiku. Ne mogu da verujem da će za sve probleme u Srbiji vaše srodne stranke, SPS, DSS, SRS, da optužuju DS. Pa, da li je DS kriva za sve u ovoj Srbiji? Od kada, od doseljavanja Srba na Balkan, od 6. i 7. veka, pa nadalje, uvek je kriva DS.

Svaka vama čast. Nastavite da usrećujete građane Srbije. Evo, vole vas, nastavite da ih usrećujete i dalje. Videli smo kako je to dobro izgledalo od 1990. naovamo. Čudan je to oblik patriotizma. Lepo zvuči, ali daje loše rezultate.

Što se tiče otkrivanja afera, kako vam uopšte pada na pamet da kažete da se afere ne otkrivaju, jer navodno DS ima kontakte u pravosuđu. Kakve mi kontakte u pravosuđu imamo, gospodine ministre, kada je javna tajna da DSS, SPS i SRS u potpunosti vode kadrovsku politiku srpskog pravosuđa?

Kakve mi to kontakte u parvosuđu imamo kada generala Obradovića, koji je bio lider borbe protiv organizovanog kriminala u akciji "Sablja", držite 60 dana u pritvoru. Malo koji pravnik, a posebno građanin može da poveruje da to nije bila odmazda, odnosno da nije bila politička osveta za ono što je on radio u akciji "Sablja".

Vi kažete – časni, pošteni i stručni ljudi da dođu u pravosuđe. Pa kakav je to kriterijum kod nas da bi došli časni, pošteni i stručni ljudi u pravosuđe.

Kriterijum je bio sledeći: ako jedan član Odbora za pravosuđe kaže za nekog kandidata – on je žuti, odnosno on je blizak DS-u, on ne može da prođe. Znači, biti član DS u Srbiji, koju biste vi da kreirate, jeste ostati bez prava na posao, a verovatno i bez nekih većih, značajnijih prava, ukoliko bi se dala ta mogućnost. Dakle, to je kadrovisanje bilo.

Kakvo je kadrovisanje bilo, u čemu je uopšte sporno kadrovisanje, to posebno pitam ove partije koje nisu DSS, ove druge dve? U čemu je bilo? Vi ste izglasali sve kadrovske promene u pravosuđu Srbije. Predsednicu Vrhovnog suda izglasali socijalisti, radikali, kao i druge promene koje su bile na Odboru za pravosuđe.

Da li je to istina ili nije istina, da li možda ima nameru kolega sad da izađe da kaže da nije istina da ste glasali za sve to ili da ste na drugi način omogućili glasanje za te nosioce pravosudnih funkcija.

Kakve veze DS ima sa stanjem u srpskom pravosuđu sada? Ili ćete te dve ili tri godine, koliko je ova stranka bila na vlasti, da koristite narednih 20 godina i da objašnjavate, sve je to zbog toga što je DS bila na vlasti dve ili tri godine.

Vi kažete - mi smo promenili zakone koje ste vi predložili, a mi ih usvojili 2002. godine. Jesmo ih mi promenili, i to što smo mi promenili vraćeno je na staro, i nema veze, mnogo toga nije valjalo, zajedno smo ovde utvrdili, podržali smo vas kada ste vraćali deo toga na staro, ali zakonodavni okvir, sistem pravosudni funkcioniše po zakonima koje ste vi predložili.

Vi ste predložili ovde, ucenili nas i rekli - nećemo da vam glasamo za Zakon o radu, ako vi ne glasate nama ovaj set zakona. To je bilo ovde u parlamentu, poslanici koji su bili u prošlom sazivu sećaju se, i pošto je tu DSS, mi kada smo vama izglasali ovo, vi ste nas prevarili i niste glasali odmah Zakon o radu.

Ali dobro, bože moj, posle ste glasali, kada su se na kraju izgovarale neke druge stvari. Ali, nema to veze, sa vama nisam pregovarao nikada, niti sam učestvovao u tim pregovorima, tako da je meni to od početka smetalo, odmah da vam kažem.

(Poslanici SRS dobacuju govorniku, ali se ne razume.)
Dakle, jeste ovo bilo duhovito, to je bilo vreme kada su radikali bili manje bliski vladajućoj stranci, pa su polivali predsedavajućeg Skupštine. Sada su bliski, dogovarate se oko sudija, pa nećete da polivate Predraga Markovića, ali ću vam reći nešto drugo.
Dakle, u tom smislu želim da odgovorim na sve ono što ste mi, gospodine ministre, rekli odgovarajući na moje izlaganje, koje nije imalo nameru ni vas da vređa, niti da zapodenem bilo kakvu kavgu, ali vi ste na taj način odgovorili meni.
Što se tiče Zakona o taksama, to će ići na štetu, odnosno to će samo ići na štetu stranaka, zbog toga što se u Zakonu o taksama u stvari vrši povećanje taksi, ali ne s obzirom na povećanje vrednosti spora, nego u okviru istih vrednosti spora povećava se taksa za 30%. Jeste tu ubiranje većih para, ali to je praktično jedna vrsta oporezivanja onih koji imaju nameru da izađu pred sud i da traže neka svoja prava.
Ali, ako nemate drugačiji način, drugačiji izvor prihoda, onda je očigledno ovo jedini način i morate voditi računa pri tom da prosto te takse ne dovedu do toga da ljudi pribegnu drugačijim načinima rešavanja problema, odnosno vansudski da rešavaju probleme, kako smo to već imali.
Jer, između ostalog, i po onoj studiji koju sam vam čitao pre podne, kaže se da je u većini zemalja u tranziciji, to je otprilike oko 2002. rađeno, bilo potrebno više od 200 dana da se naplate dugovi bez pokrića, a to je duplo duže nego u razvijenim ekonomijama, gde je to 100 dana, a u Srbiji i Crnoj Gori je oko tri godine ili 1.000 dana.
Sada kada uzmete to gde treba 1.000 dana, kada uzmete u obzir i to da su takse prevelike, može se desiti da se ljudi obrate negde drugde, a ne u sud. Nadam se da se to u principu neće dešavati, to nam ne treba.
Na kraju, ponoviću samo par ključnih stvari. Mislim da će kolega Boško Ristić više o tome govoriti. Namera je DS da nakon dve godine, odnosno tri godine ovog eksperimenta koji imamo, a koji je projekat DSS u rešavanju problema u pravosuđu, uz izvesne dodatne eksperimente koje smo mi vršili u prethodnom periodu u nameri da nešto tu popravimo.
Ako i nisu bili uspešni, mi imamo nameru da izađemo pred građane Srbije i pred srpsko pravosuđe sa novim setom zakona o pravosuđu, kojim ćemo da pokušamo da uredimo pravosuđe na način da to više ne bude tema, niti boljka građana Srbije i kojim ćemo pokušati pravosuđu da damo šanse da građani Srbije u njega imaju više poverenja nego što je to sada, a sada je to svega oko 10%.
Mi ćemo insistirati na tome da pravosuđe uistinu bude nezavisno i s druge strane da bude odgovorno. Nezavisnost smatramo da ćemo obezbediti time što ćemo drugačije urediti način izbora članova Visokog saveta pravosuđa. Smatramo da članovi Visokog saveta pravosuđa iz redova javnog tužilaštva treba da se biraju od strane samih nosilaca javno-tužilačkih funkcija, dakle, zamenika javnih tužilaca i javnih tužilaca u Srbiji.
Konkretno kako će to izgledati, da li će to biti neposredno ili će biti posredno, kroz neku skupštinu ili neki drugi organ samouprave tužilačke, to nije mnogo bitno, ali je bitno da se napravi teritorijalna zastupljenost i da se napravi zastupljenost po svim nivoima, pa da to budu predstavnici, tri iz reda opštinskih, dva iz reda okružnih i jedan iz reda zamenika republičkog javnog tužioca.
Smatramo da kada su u pitanju nosioci sudijskih funkcija da njihovi predstavnici u Visoki savet pravosuđa takođe treba da se biraju na izborima koji će oni sami organizovati u skladu sa zakonom koji će se doneti u tu svrhu, odnosno koji će tretirati tu materiju, i normalno oni će opet po istim principima izabrati svoje predstavnike u Visoki savet pravosuđa.
Nema potreba da to čini bilo ko drugi. Neka sami oni ljudi izaberu one koji će ih tu zastupati. Zašto predlažemo ovakav način izbora?
Zato što smatramo da je od 2002. naovamo stvorena jedna konzervativna sudijsko-tužilačka oligarhija u Srbiji i da praktično centar moći, koji je nekada možda u vreme komunizma bila Vlada, politika, nije bitno ko, sada je to Visoki savet pravosuđa. Istina u poslednjih godinu dana to je malo preuzeo ministar Stojković, ali u principu ko god da to radi rezultat je isti i nemamo nezavisno pravosuđe.
Učešće Narodne skupštine takođe treba da se utvrdi na taj način što će Narodna skupština dati određeni broj predstavnika u Visoki savet pravosuđa.
Isto važi za Advokatsku komoru, koja takođe treba da da određeni broj predstavnika, a odlučivanje na sednicama Visokog saveta pravosuđa mora da bude javno i mora da se ustanovi sistem odlučivanja koji će podrazumevati da odluka o izborima i razrešenju mora da dobije ne prostu većinu, već većinu koja će podrazumevati većinu od svih izabranih grupa.
Znači, ne može da se desi da tužioci i sudije preglasaju kroz to ove dve grupe, nego svuda da postoji nešto slično kao što imamo u državnoj zajednici, takve vrste kvalifikovanih većina. Naravno, to je sve onda potpuna priprema da sutra ili kada već bude ta promena Ustava Republike Srbije, da definitivno raščistimo sa idejom da Narodna skupština bira nosioce pravosudnih funkcija.
Mi mislimo da mora da se uspostavi jasan sistem odgovornosti nosilaca tužilačkih i sudijskih funkcija, da taj sistem mora da ima razrađen dijapazon mera, da te mere moraju da idu od najblažih novčanih kazni i opomene itd. do najstrožih, a to je razrešenje. Ali, naravno, to je pitanje ne samo da se ustanove te mere, to je pitanje koje zahteva i odgovor u vidu organa koji će sprovoditi te postupke.
Mi smatramo da u tužilaštvima treba da postoji poseban disciplinski tužilac, smatramo da nije sporno da postoji nešto tako i u sudovima, vidimo da Veliko personalno veće i da sistem koji je dat u okviru ovog zakona ne funkcioniše i da uprkos tome što se svi ovde slažemo da je stanje u pravosuđu katastrofalno, mi nemamo odgovornost, niko ne snosi odgovornost za stanje u srpskom pravosuđu, izuzev DS, koja je kriva i kada pada kiša i kada sija sunce, ali to je neko drugo pitanje.
Što se tiče nezavisnog budžeta, rekli smo, dakle, to je uslov za nezavisno pravosuđe, jer ne može predsednik Vrhovnog suda da zove ministra, da ga moli da li ovaj hoće ili neće nešto da potpiše.
Istina, mislim da ovaj ministar oko toga ne pravi probleme, ali generalno govorim i sistemski, ko god bio ministar, niti njemu treba ta odgovornost, niti je potrebno da se ikada postavi sumnja u njegovu dobru volju i njegova demokratska načela.
Hteo sam reći nešto što smo govorili kada je bio ovde zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i javnim tužiocima, kada ste smenjivali tužioce koji su učestvovali u akciji "Sablja", i tada sam rekao, a ponoviću i sada, imam i deo tog govora ovde, smatram da zamenici javnih tužilaca treba pre svega da imaju stalnost, a javni tužioci mogu da idu na reizbor kada je u pitanju funkcija javnog tužioca.
Da se javni tužilac bira iz redova zamenika javnih tužilaca, pa ako on ne uspe da ispoštuje određene norme ili standarde, on se vraća na poziciju zamenika javnog tužioca, jer tu je verovatno bio dobar, i ako nije bio dobar, može da se sprovede neki postupak odgovornosti u tom pogledu.
Mi ovde imamo jedan obrnut sistem, nama zamenici idu na reizbor, a javni tužilac ne ide na reizbor. Pogledajte sada, naime, kada zamenik ide na reizbor, logično je pitanje zašto mi nekog zamenika javnog tužioca stavljamo na reizbor, a ako on nije radio dobro, onda tu treba da deluju određeni disciplinski organi i da se utvrdi njegova odgovornost i da se kaže, pobogu kolega, vi niste za zamenika javnog tužioca, vi se lepo razrešavate ili kažnjavate nekom drugom merom.
Ako je on, pak, dobar, zašto njemu stavljati u izgled to da će, ukoliko ne bude možda ispoštovao nečiju političku želju ili ne bude dobar drug sa nekima unutar samog sistema pravosuđa ili javnotužilačkog sistema, on posle osam godina biti razrešen. Dakle, mi ostajemo i dalje pri tom predlogu.
Kada na kraju saberemo sve te predloge koje ne iznosimo prvi put, kada konstatujemo stanje u našem pravosuđu koje jeste katastrofalno i kada znamo da je poverenje građana u srpsko pravosuđe na izuzetno niskom nivou, a samim tim i poverenje u državu, mi postavljamo pitanje zašto, ministre, ovaj predlog zakona imamo po hitnom postupku, a ne predlog zakona koji bi na celovit način uredio sistem pravosuđa, gde bi svi zajedno pokušali da pravosuđe u Srbiji izdignemo na neke grane koje bi dale perspektivu razvoju Srbije kao pravne države.
Uzgred samo da kažem, ovo takođe nije bilo u skladu ni sa važećim poslovnikom, niste obrazložili razloge za hitan postupak, ovo se ne odnosi na vas, gospodine ministre, predsednik Skupštine treba da vodi računa o ovim stvarima, nisu obrazloženi razlozi za hitan postupak.
Hitan postupak, piše kako može i koji su razlozi, potrebno je da su u pitanju okolnosti koje se nisu mogle predvideti itd, a ovde ništa od toga nije navedeno, samo jedna opšta odredba da mogu nastati neke štetne posledice ukoliko se ne smanje plate, odnosno ukoliko se ne stavi u neravnopravan položaj onaj ko sudi u Specijalnom sudu u odnosu na onoga koji ne sudi. Ne znam za koga to mogu nastupiti tada štetne posledice, jer jedino mogu nastati za pravdu. Hvala vam.
Gospodine Anđelkoviću, to je za ono što ste mi isključili mikrofon pre mesec dana, tako da smo na istom.
Javio sam se za reč zbog toga da ne ispadne, gospodin predsednik Skupštine mi je replicirao na neki način malopre, kada sam rekao da objašnjenje za hitan postupak u ovom materijalu nije dat, saglasno Poslovniku Narodne skupštine, i odmah sam rekao da ne tražim ni objašnjenja, ne tražim ništa.
Kako ne bi bilo zabune, ovde jasno piše da je to saglasno članu 157. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, hitan postupak, i onda sam rekao da nije ispoštovana odredba člana 157, i samo toliko sam hteo da vam ukažem, ništa više od toga. Smatrao sam da je to vaša greška i da ubuduće treba da vodite računa o tome da se poštuje hitan postupak.
Znam šta je posle bilo, ali govorim vam da je ovo materijal. Samo želim da kažem da ovde piše hitan postupak i u nesaglasnosti je sa ovim nazad. Ništa više od toga, nisam tražio da polemišemo o tome.