Dakle, u uvodnom izlaganju sam u ime DS izneo naše stavove po pitanju izmena i dopuna zakona koji se ovde predlažu. Ove izmene i dopune zakona nisu ništa drugo nego dalji pokušaj ministra Stojkovića i Vlade Republike Srbije da potčine sudsku vlast izvršnoj vlasti. Smatram da od 2000. godine naovamo nije ni postojao ovoliki uticaj izvršne vlasti nad sudskom, kao što sada postoji, a ovim će se to samo dodatno proširiti.
Međutim, celo delovanje prema potčinjavanju sudske vlasti izvršnoj ovde se vrši u jednom pravcu koji može da bude vrlo opasan po državu. Na to smo upozorili pre podne. Naime, radi se o tome da se pogoršava položaj lica koja postupaju u posebnim odeljenjima, odnosno u tzv. specijalnim sudovima, odnosno specijalnom tužilaštvu.
Položaj tih lica, koja su suočena sa posebnom odgovornošću, sa posebnim rizicima i sa posebno složenim krivičnim delima, delima sa elementima organizovanog kriminala, menja se u odnosu na položaj ostalih sudija, te oni gube motiv da adekvatno obavljaju svoju funkciju.
Ako se uzme u obzir sve ono što se čulo u javnosti, od dolaska vlasti Vojislava Koštunice pa nadalje, zaključno sa ovim danas, opravdana je sumnja koja postoji u javnosti, a to je da postoji pravilan odnos vlade Vojislava Koštunice prema organizovanom kriminalu i suđenju za organizovani kriminal, posebno suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića. U tom smislu želim da vas podsetim da je ministar Stojković javno govorio o Specijalnom sudu i o tome da Specijalni sud ne treba da postoji. Evo, kolege srpski radikali kažu da je tačno. Znam da se vi i DSS slažete.
Dalje, podsećam vas da je bila velika buka oko navodne smene Jovana Prijića, specijalnog tužioca. Gospodin ministar je ovde odgovorio da on nije njega smenjivao. Gospodine ministre, to je za mnogo naivne ljude, da vam veruju. Prosto ne mogu da vam verujem, jer znam koji je vaš uticaj na pravosuđe i na v.d. javnog tužioca, zaboravio sam mu ime, Janković, koji je toliko bio istaknut u to vreme i bez veze je što sad ne mogu da se setim.
Posebno vas podsećam na presretnute razgovore Dejana Milenkovića Bagzija i njegovog advokata Biljane Kajganić, i da to pitanje ostaje i dalje nerazrešeno. Takođe, želim da vas podsetim i na probleme koji su postojali na relaciji ministar Stojković - Vrhovni sud Srbije, i na sve one probleme koji se tiču isplate plata i u Vrhovnom sudu, i za Posebno odeljenje, koje bi se bavilo u drugom stepenu organizovanim kriminalom.
Ukoliko prihvatimo da su sa nekog načelnog stanovišta opaske ministra Stojkovića bile ispravne, u tom smislu da li u jednoj državi treba razdvajati i praviti posebna odeljenja, ne trebaju posebna odeljenja itd, mi možemo da kažemo da ministar Stojković ne snosi direktnu odgovornost za ovo. Ministar Stojković je, pre svega, političar, i on mora da sagledava ukupan politički kontekst u kome deluje.
Ukupan politički kontekst u kome mi svi ovde kao političari delujemo jeste takav da živimo u državi u kojoj je kriminal, posebno organizovani kriminal, pustio duboko korenje u prethodnih 15 godina i opravdano se postavlja pitanje da li je država Srbije sposobna da izađe na kraj sa tim kriminalom.
Stav DS povodom ovoga je sledeći: jasno je da ovakvim postupanjem ministar dovodi u pitanje rad po predmetima organizovanog kriminala, a samim tim slabi mogućnost borbe nadležnih državnih organa, pre svega pravosuđa, za suzbijanje ove vrste kriminala. DS je i ovim povodom izdala saopštenje, čiji deo sam sada pročitao.
U prepodnevnoj diskusiji sam zamerio ministru Stojkoviću na sledećem: ministar sigurno, kao i mi, deli uverenje da budžet pravosuđa treba da bude nezavisan i da ne treba Ministarstvo pravde, odnosno izvršni organ da bude naredbodavac za izvršenje budžeta. Istina jeste da je članom 15. Zakona o budžetu predviđeno da je ministar naredbodavac za izvršenje budžeta, ali to nije razlog da ministar ovim izmenama zakona sebi pribavlja to ovlašćenje i kada je u pitanju određivanje plata tužilaca i sudija koji rade u odeljenjima za organizovani kriminal.
U odnosu na redovne sudije, oni se dovode u neravnopravan položaj. Em što je to učinjeno, em ono malo razlike što treba da imaju, oni imaju samo ukoliko se sam ministar složi sa tim. Iskreno mislim da niti je ministru trebalo da uzima na sebe tu odgovornost, niti je nama kao društvu trebalo da se dalje produbljuje sumnja u dobre namere ove vlade i ministra Stojkovića kada je u pitanju suđenje za organizovani kriminal, a pre svega ubicama Zorana Đinđića.
Gospodin ministar se, odgovarajući meni, potrudio da objasni da se ne razumem u ove stvari. Nije sporno da gospodin ministar daleko bolje poznaje pravo i da ima veliko znanje i veliko iskustvo, ali to ne znači da ga na ispravan način koristi. I sa mnogo skromnijim znanjem i sa mnogo skromnijim iskustvom možete donositi pravilnije zaključke i odluke i sprovoditi ih u delo. Gospodine ministre, meni je potpuno jasno šta je samostalnost, šta je nezavisnost. Čudi me se da ste i uopšte pomislili da to ne znam.
Što se tiče veze vaše vlade sa organizovanim kriminalom, nisam rekao da vi imate veze sa organizovanim kriminalom. Samo sam rekao da se mi svakodnevno susrećemo, u štampi, u javnosti, sa raznim izjavama i dojučerašnjih funkcionera DSS i predsednice vladinog Saveta za borbu protiv korupcije i mnogih drugih da je u ovoj zemlji korupcija došla do krajnjih granica. Dakle, dogorelo je do nokata.
Ne može dan da prođe da se ne otvore novine, a da se ne pominju korupcije i afere koje se tiču Vojske Jugoslavije, korupcije i afere koje se tiču Ministarstva finansija, korupcije i afere koje se tiču Narodne banke Jugoslavije, korupcije i afere koje se tiču više ne znam koga i ne znam čega, jer to više normalan čovek ne može ni da pohvata.
U tom kontekstu sam govorio, gospodine ministre, da ova vlada ima ozbiljan problem korupcije, koja se pojavljuje kao prioritetna tema, svakodnevna tema, kakva god hoćete tema u našem društvu. Od jutra do večeri, od emisije do emisije - korupcija, priča o korupciji. Sučeljavanja političara kada je u pitanju korupcija u Vladi Republike Srbije, najgledanije su emisije na našoj televiziji.
Teško je više reći ko je glavni u toj priči, kada se pojavi funkcioner DSS i funkcioner G17 plus i pršti na sve strane ko je više para ukrao, po njihovim izjavama.
Naravno, da li je neko to uradio ili nije, to će da odlučuju nadležni organi u ovoj državi, ako se zaista ikada to pokrene.
Dakle, u tom kontekstu sam pomenuo organizovani kriminal i vašu vladu. Ne znam kako uopšte možete da prenebregavate tu činjenicu da su svakodnevno ministri iz vaše vlade na naslovnim stranama novina.
Otkrivanje afera, oko toga smo pre podne imali polemiku. Ne mogu da verujem da će za sve probleme u Srbiji vaše srodne stranke, SPS, DSS, SRS, da optužuju DS. Pa, da li je DS kriva za sve u ovoj Srbiji? Od kada, od doseljavanja Srba na Balkan, od 6. i 7. veka, pa nadalje, uvek je kriva DS.
Svaka vama čast. Nastavite da usrećujete građane Srbije. Evo, vole vas, nastavite da ih usrećujete i dalje. Videli smo kako je to dobro izgledalo od 1990. naovamo. Čudan je to oblik patriotizma. Lepo zvuči, ali daje loše rezultate.
Što se tiče otkrivanja afera, kako vam uopšte pada na pamet da kažete da se afere ne otkrivaju, jer navodno DS ima kontakte u pravosuđu. Kakve mi kontakte u pravosuđu imamo, gospodine ministre, kada je javna tajna da DSS, SPS i SRS u potpunosti vode kadrovsku politiku srpskog pravosuđa?
Kakve mi to kontakte u parvosuđu imamo kada generala Obradovića, koji je bio lider borbe protiv organizovanog kriminala u akciji "Sablja", držite 60 dana u pritvoru. Malo koji pravnik, a posebno građanin može da poveruje da to nije bila odmazda, odnosno da nije bila politička osveta za ono što je on radio u akciji "Sablja".
Vi kažete – časni, pošteni i stručni ljudi da dođu u pravosuđe. Pa kakav je to kriterijum kod nas da bi došli časni, pošteni i stručni ljudi u pravosuđe.
Kriterijum je bio sledeći: ako jedan član Odbora za pravosuđe kaže za nekog kandidata – on je žuti, odnosno on je blizak DS-u, on ne može da prođe. Znači, biti član DS u Srbiji, koju biste vi da kreirate, jeste ostati bez prava na posao, a verovatno i bez nekih većih, značajnijih prava, ukoliko bi se dala ta mogućnost. Dakle, to je kadrovisanje bilo.
Kakvo je kadrovisanje bilo, u čemu je uopšte sporno kadrovisanje, to posebno pitam ove partije koje nisu DSS, ove druge dve? U čemu je bilo? Vi ste izglasali sve kadrovske promene u pravosuđu Srbije. Predsednicu Vrhovnog suda izglasali socijalisti, radikali, kao i druge promene koje su bile na Odboru za pravosuđe.
Da li je to istina ili nije istina, da li možda ima nameru kolega sad da izađe da kaže da nije istina da ste glasali za sve to ili da ste na drugi način omogućili glasanje za te nosioce pravosudnih funkcija.
Kakve veze DS ima sa stanjem u srpskom pravosuđu sada? Ili ćete te dve ili tri godine, koliko je ova stranka bila na vlasti, da koristite narednih 20 godina i da objašnjavate, sve je to zbog toga što je DS bila na vlasti dve ili tri godine.
Vi kažete - mi smo promenili zakone koje ste vi predložili, a mi ih usvojili 2002. godine. Jesmo ih mi promenili, i to što smo mi promenili vraćeno je na staro, i nema veze, mnogo toga nije valjalo, zajedno smo ovde utvrdili, podržali smo vas kada ste vraćali deo toga na staro, ali zakonodavni okvir, sistem pravosudni funkcioniše po zakonima koje ste vi predložili.
Vi ste predložili ovde, ucenili nas i rekli - nećemo da vam glasamo za Zakon o radu, ako vi ne glasate nama ovaj set zakona. To je bilo ovde u parlamentu, poslanici koji su bili u prošlom sazivu sećaju se, i pošto je tu DSS, mi kada smo vama izglasali ovo, vi ste nas prevarili i niste glasali odmah Zakon o radu.
Ali dobro, bože moj, posle ste glasali, kada su se na kraju izgovarale neke druge stvari. Ali, nema to veze, sa vama nisam pregovarao nikada, niti sam učestvovao u tim pregovorima, tako da je meni to od početka smetalo, odmah da vam kažem.
(Poslanici SRS dobacuju govorniku, ali se ne razume.)