Dobro, obzirom da je to moj prijatelj i kolega, znam da je to bilo slučajno na tom mestu.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da ponovim ono što se čulo u prepodnevnoj raspravi i ono što je izneo ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba Demokratske stranke, Boško Ristić, o stavu naše stranke o današnjoj temi i uopšte o stavu naše stranke prema državnoj zajednici Srbija i Crna Gora.
Najpre, DS smatra da je državna zajednica Srbija i Crna Gora optimalan pravni i politički okvir za ono što su ciljevi građana Srbije i Crne Gore. Iskreno se nadamo da ćemo u taj stav ubediti i građane Crne Gore. Dakle, ova zajednica koju sada imamo jeste najbolje sredstvo da zajednički pristupimo evropskim integracijama i uđemo u EU.
Naravno, drugo pitanje je efikasnost zajednice u kojoj danas živimo i u tom smislu potpuno su opravdane kritike koje su se čule ovde u poslednja dva dana. Zbog toga će DS uložiti maksimum svojih napora da se poboljša efikasnost državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Naš stav je posledica pre svega realnosti. Dakle, realnost je takva da nas tera da budemo pragmatični u vođenju politike i da pragmatično sagledavamo okolnosti koje determinišu našu političku scenu.
Naša tema su amandmani na Ustavnu povelju. Ovde su se isticala dva pitanja. Jedno od tih pitanja jeste procedura, a drugo pitanje jeste uopšte kako je došlo do stvaranja državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Što se tiče procedure, mogu da uvažim argumente koji su se ovde iznosili protiv ovakve procedure kakvu danas imamo, ali morao bih da podsetim na nekoliko činjenica zbog kojih ti argumenti ne stoje. Prvo, ova procedura je najpre utvrđena procedurom od prošle godine kada je usvojena Ustavna povelja. Ta procedura prošle godine je zasnovana na Beogradskom sporazumu, koji je usvojen u martu 2002. godine.
Beogradski sporazum je de fakto sporazum dve strane, i u tom smislu to je pre svega jedan operativni dokument koji ima konstitutivni karakter i koji se ogleda u stvaranju države Srbije i Crne Gore.
Ne bih rekao da je izvršeno razbijanje SRJ, nego je stvorena nova tvorevina, a to je državna zajednica Srbija i Crna Gora.
Kao takav, sporazum podleže proceduri ratifikacije, i tako je bilo i u Saveznom parlamentu i parlamentu Crne Gore, a tako i parlamentu Srbije. To može da nam se ne sviđa, ali sigurno je da zajednica koju smo pre toga imali je de fakto prestala da postoji i u njoj smo imali mnogo više elemenata koji su nas razdvajali od onih elemenata koji spajaju Srbiju i Crnu Goru.
Ma kako to danas izgledalo i ma kakve kritike se mogu uputiti na račun postojanja zajednice Srbija i Crna Gora, sigurno da u funkcionalnom smislu je napravljen korak napred u odnosu na SRJ. U njoj, da podsetim, imali smo granicu između Srbije i Crne Gore, koju su karakterisala dva monetarna sistema, dva tržišta, i ono što je bilo najgore karakterisala je tenzija, političko nasilje i verbalni konflikti rukovodstva Srbije i Crne Gore.
Druga tema jeste kršenje Ustavne povelje. Nema nikakve dileme da je Ustavna povelja prekršena više puta, mi prosto to moramo priznati i to je sramota za sve nas u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Mi smo svedoci političkog voluntarizma, i ne samo kada je u pitanju Ustavna povelja. Nas prosto zakoni vrlo često ne obavezuju i to se ponavlja.
Nije se to desilo kada je u pitanju Ustavna povelja, to se dešava i u ovom parlamentu, i da ne bih sada vraćao temu, da ne bismo otvorili diskusiju koja je bila pre podne, jednostavno želim da se sami podsetite svih onih momenata kada su politički interesi i kada je pritisak izvršne vlasti nad zakonodavnom bio takav da se nisu poštovali ne samo Poslovnik Narodne skupštine, već i Ustav. Dakle, politički voluntarizam koji postoji u našoj državi jasno pokazuje da smo mi daleko od ideala vladavine prava kome svi težimo.
Jedna od tema ovde jeste i odnos prema političkim faktorima u Crnoj Gori. Dakle, u Crnoj Gori kao i u svakoj državi imamo vlast, imamo opoziciju na vlasti, na vlasti je partija DPS, u opoziciji je niz partija, od kojih je najveća SNP i sada se postavlja pitanje našeg odnosa prema njima i mi iz DS-a smo ovde pretrpeli kritike od uvaženih kolega, zbog toga što mi smatramo da sa tim strankama treba sarađivati na jedan direktan i otvoren način.
Mi smatramo da je to najbolji način da se borimo za zajedničku državu. Mislimo da je jedini način da radimo u interesu građana i Srbije i Crne Gore, da damo šansu zajedničkoj državi, upravo je taj da sarađujemo i sa vladajućom i sa opozicionim partijama u Crnoj Gori. Mi moramo da poštujemo izbor građana Crne Gore. Mi to prosto dugujemo građanima Crne Gore, to je demokratska procedura i to je demokratski standard.
Na vlasti jeste DPS, ona je pozvala predstavnike naše stranke da budu gosti na jednom njenom mitingu i naši predstavnici su bili gosti na mitingu. Već u prepodnevnoj diskusiji sam pomenuo i drugu varijantu, druga varijanta je ignorisanje drugih partija ili drugih republika ili drugih država i kroz to smo jednom prošli.
Srbija je ignorisala rukovodstva drugih država, njihove političke težnje, umela je često da sarađuje sa opozicijom u Republici koja se nalazi unutar iste države. Gde nas je to dovelo, gde nas je dovela svađa političkih rukovodstava? Ponoviću ono što sam rekao pre podne. Kada se političari svađaju strada narod.
Nije rešenje i nije šansa za zajedničku državu odbiti saradnju sa DPS, rešenje je upravo kontra, uspostaviti punu, neposrednu i iskrenu saradnju sa DPS koja je sada na vlasti. Na jednak način poštovati i SNP, koja je sada u opoziciji i koja će možda doći na vlast.
Samo na taj način možemo pomoći našim građanima, šta god da bude rezultat referenduma u Crnoj Gori, a taj rezultat može biti pozitivan, može biti negativan sa našeg aspekta, može doći do toga da Crna Gora želi da se ocepi. Ako to bude, od ključnog značaja će biti naš dobar odnos sa DPS, jer će se samo na taj način moći zaštiti interesi građana Srbije i Crne Gore, a mi znamo kolike su veze istorijske, porodične i imovinske između Srba i Crnogoraca koji žive u Beogradu i Podgorici.
Naravno, u toj diskusiji čulo se još nekoliko po meni nesuvislih primedbi. Jedna od tih je bila da mi sada treba da cenimo kvalitet rukovodstva Crne Gore. To nije na nama. Mi možemo intimno da kažemo šta mislimo o rukovodstvu Crne Gore i to je lepo, ali za ovom govornicom to nije naš posao. Za ovom govornicom politička partija koja je na vlasti Crne Gore jeste politički fakat, politička činjenica, i mi kao političari moramo naše ponašanje da saobrazimo činjenicama koje čine političku realnost.
Drugo što ste čuli, što je bilo vrlo interesantno, jeste pitanje održavanje referenduma u Crnoj Gori. Referendum treba i mora da se održi po najvišim evropskim standardima, ali nemojmo sebi davati za pravo da unapred govorimo o tome da li će taj referendum biti dobar, a još manje da dajemo sebi za pravo da učimo Crnogorce kako će oni držati referendum u Crnoj Gori.
Mi na to nemamo pravo, ne samo zbog toga što se radi o drugoj republici i o građanima druge republike. Mi na to nemamo pravo što mi sami ovde postupcima ne pokazujemo da smo dorasli demokratskim procedurama, bar ne u onoj meri u kojoj je dorastao parlament Crne Gore.
Podsetiću vas da je trenutno u crnogorskom parlamentu na dnevnom redu rasprava o poverenju Vladi Republike Crne Gore i da je to demokratski standard koji Srbija od 2000. naovamo još uvek nije dostigla, i prethodnom vladajućom većinom, i ovom vladajućom većinom, koja uporno odbija da takvu tačku stavi na dnevni red. To je jedno od krucijalnih prava manjine u svakom parlamentu, a demokratija se, dragi moji prijatelji, upravo meri pravima manjine.
Dakle, ono što se po mom mišljenju se od nas traži, i najviše što se traži i najviše što možemo mi da pružimo i da učinimo, ako nam je stalo do Crne Gore i do ljudi koji žive tamo, jeste da uvažavamo njihov politički izraz, ma kakav on bio i ma koliko se on nama sviđao ili ne. U tom smislu pokušajte da razumete želju DS da ostvari prijateljske odnose i sa SNP, i sa DPS.
Sledeće pitanje jeste pitanje sudbine državne zajednice Srbija i Crna Gora, i tu ću vrlo kratko. Mi u Srbiji imamo, u krajnjem slučaju i u okviru Vlade Republike Srbije, različita zalaganja za to kakva će biti sudbina državne zajednice. Naime, dva ključna partnera u Vladi Republike Srbije imaju oprečne stavove po pitanju zajednice Srbija i Crna Gora. Smatram da to i nije toliko sporno. Licemerno je, istina, prebacivati Demokratskoj stranci saradnju sa nekim strankama u Crnoj Gori, a istovremeno tolerisati takav stav.
Treba da vas podsetim da je upravo stranka G17 plus, koja se zalaže za razdvajanje Srbije i Crne Gore, stranka koja rukovodi Vojskom Srbije i Crne Gore. Međutim, tu ne mora da bude ništa sporno, ukoliko se svako od nas za svoje legitimne ciljeve bori legalnim sredstvima u okviru Ustava i zakona. Siguran sam da će G17 plus, kao što to radi stranka u Crnoj Gori, DS, stranke u Vladi Srbije, da ćemo svi mi biti dovoljno civilizovani na taj način da se borimo za naše ciljeve.
Pitanje posrednih i neposrednih izbora. Ovo pitanje posrednih i neposrednih izbora se postavilo i pre nekoliko meseci, kada smo ovde razgovarali o Zakonu o izboru narodnih poslanika u parlament savezne države. Sada, meni je i tada bilo jasno, a većini poslanika i ovde je tada bilo jasno, da Crna Gora neće pristati iz praktičnih političkih razloga na neposredne izbore za tu državnu zajednicu. Čini mi se da i delu vladajuće koalicije u Srbiji u tom momentu ti izbori nisu odgovarali.
To je nešto što je stvar pragmatično-političkih odluka, istina dnevno-političkih, ali takve su. Nije bilo, dakle, teško predvideti, ali meni nešto drugo u celoj toj stvari smeta. Zašto rukovodstvo Srbije tada nije krenulo da preduzme određenu akciju, zašto smo morali da čekamo šest meseci da dođemo do ove promene Ustavne povelje, zašto nam je za tu promenu Ustavne povelje trebalo učešće međunarodnog faktora. I na taj način kao da smo bili nesposobni da komuniciramo sa Vladom Crne Gore i da se dogovorimo oko promene Ustavne povelje.
Ne može se zariti glava u pesak i gurati i insistirati na nekoj priči, jer to ovu državu u poslednjih 10 godina ili 15 nikada nije dovelo do željenog cilja. Ovo je sve moglo da se reši i šest meseci ranije, i to je predlagao i predsednik Srbije Boris Tadić i, istina, predlagao je potpredsednik Vlade Miroljub Labus, ako se ne varam.
Znači, to se jeste predlagalo, nije učinjeno. Smatram da Vlada Republike Srbije, i svaka vlada, mora da vodi politiku kroz vreme, da posmatra i da anticipira političke događaje. Ovo je bilo nešto što je bilo jasno jedan kroz jedan i ovo se znalo istog onog dana kada smo ovde stavili taj zakon na dnevni red, a nije moralo da se čeka ovoliko da bi se do tog rešenja došlo.
I dalje, moram priznati, ne znam, to sam pitao i tada, ne znam da li je bio ministar Lončar, ali tada sam pitao da li Vlada Republike Srbije ima stav po pitanju održavanja referenduma u Srbiji. Važno je da kažete vi koji vodite ovu državu da li imate stav po pitanju referenduma u Srbiji, prosto je to neophodno, posebno zbog toga što je vaša koalicija dosta raznorodna, vrlo čudno sastavljena od stranaka koje imaju različit stav prema zajednici Srbija i Crna Gora.
Drugo, što je veoma važno, što je od krucijalnog značaja u krajnjem slučaju za budućnost, kakva god odluka Crne Gore na referendumu bila, jeste kakav je odnos vaše vlade i Vlade Crne Gore, da li vi komunicirate normalno, da li vi uopšte imate komunikaciju, ili se gledate preko "nišana". Jer, ovo je veoma važno, zbog toga što smatram da je vaša uloga da imate jednako dobre odnose sa DPS-om, kao što imate sa SNP i sa bilo kojom partijom koja je vama bliska ideološki ili vam nije bliska.
Znači, to je nešto o čemu morate da vodite računa i morate da date odgovore na ta pitanja, to je po mom mišljenju veoma važno.
To bi otprilike bilo u nekim najkraćim crtama o tome šta je stav naše stranke po pitanju državne zajednice Srbija i Crna Gora. Mislim da sam u potpunosti objasnio naše zalaganje za dobre međupartijske odnose sa partijama u Crnoj Gori i mislim da ste svi razumeli da je to isključivo u funkciji održavanja i očuvanja zajednice Srbija i Crna Gora.
Sa druge strane, u prepodnevnoj diskusiji, bilo je malo žuči, različite rasprave, ali u toj diskusiji su se mogli čuti vrlo interesantni argumenti, žao mi je što vi niste bili prisutni tu, ali to se vama može oprostiti, obzirom da ste vi naš saborac i u noćnim satima kada raspravljamo zakone koji, zbog neefikasnog rada Narodne skupštine, dolaze na dnevni red u noćnim satima, dakle kada normalan svet spava.