Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Predrag Marković

Govori

Ozbiljan sam čovek, ne mislite valjda da bih učestvovao u onome što može da zvuči neozbiljno.
Konačno, poštujem građane, poštujem temu dnevnog reda, poštujem činjenicu što ste vi, gospodine predsedniče Narodne skupštine, danas u nekoliko navrata objasnili šta su tačne nadležnosti predsedavajućeg po Poslovniku kako bi građani shvatili, jer pretpostavljam da oni, kao i građani koji su kandidati za članove Vlade i koji su ovde, šta stvarno jeste rasprava o dnevnom redu, a šta su razne političke poruke ili želje: pozdravite moga tatu, moja stranka će da ispuni obećanje samo, juče nije mogla, a sada čim bude u prilici ona će to da uradi, da ljudi ne pomisle da su baš svi neozbiljni. Nešto mora da se radi onako kako je uređeno po Poslovniku.
Sa druge strane, Poslovnik samo uređuje kako bi mogla da se vodi Skupština. Poslovnik ne uređuje život. Poštujem činjenicu da ljudi ovde sede, po Poslovniku nemaju pravo na reč. Isto tako, poštujem građane koji sigurno ne žele da slušaju, jer znaju da u njihovim porodicama od toga nema vajde, kada se takmičite šta je bilo juče, ko je kriv prekjuče, ko je kriv pre 10 dana, ko pre 10 godina. Primeri na koje ću se pozivati će biti samo primeri iz ovih nedelju dana, iz onoga što vidite ovde u Skupštini, ali ako dajem neke zvanične podatke, daću podatke koji su zvanični državni podaci iz jula.
Ako mašem nekim papirom, to neće biti papir za televizijsku emisiju za koji ne znate da li je tačan i koji građani ne mogu da provere, nego onaj papir koji su građani dobili, ako su penzioneri, ono što su dobili lično na kućnu adresu, ako su oni koji plaćaju struju, ono što im piše, pa mogu da provere sami šta im tačno piše, jer je važno šta ćemo stvarno da radimo.
U tom smislu, i tek sada počinjemo ono što je tema dnevnog reda. Tema je izbor novih članova Vlade i važno je, kada govorite u Skupštini, da sve možete da pokažete na ličnom primeru, ne šta su lepe reči, nego ako ste u stanju da obećavate, pokažite da možete da ispunite obećanje. Moje obećanje je bilo da ću svakom, dao sam ga pre tri dana, svakom od vas, poštovani kandidati za članove Vlade, da ću da poželim dobrodošlicu u Dom Narodne skupštine, ja imam i dodatnu obavezu, ja sam ovoj zgradi dao ime, i da ću da vam poželim dobrodošlicu na način koji vas obavezuje da nešto radite u interesu građana sa praktičnim primerima.
Nije tema dnevnog reda premijer i nije lako, to i vi kandidati dobro znate, svih ovih sati sedeti u Skupštini. Ja ne sedim sve vreme u klupi. Izađem, pratim preko televizora, vratim se. Zbog toga ja nemam ništa da kažem gospodinu Dačiću. Šta da vam kažem gospodine Dačiću?
Pošto ste rekli – tek kad završe šefovi poslaničkih grupa ili ovlašćeni, kao što sam ja, naravno, ovlašćen uvek ispred URS, da ćete tek onda uzeti reč, nema ni jednog razloga da ja vas prozivam. Slobodno prošetajte, odmorite, obavite neke poslove, sve je korektno. Posebno jer ste upravo vi juče, isto ste potvrdili kao i danas gestom, podsetili da postoje ljudi koji jedno pričaju kada su na vlasti, a drugo kada su u opoziciji i da postoje oni koji sve to znaju i može da im se kaže – znamo se, pa ste potvrdili da sam ja bio i predsednik Skupštine i ministar, da niste imali primedbi ni na jedno ni na drugo, a da nisam menjao svoje stavove ni tada, pa neću ni sada.
Prvo, gospodine Raduloviću, gospodine Krstiću, Glamočiću, Rodiću, Udovičiću, Miroviću, gospodine Tasovac, gospodine Jovanoviću, nadam se već danas da ćete položiti zakletvu i onda ne samo da ste dobrodošli ovde u Dom Narodne skupštine, nego ste dobrodošli u Vladu Srbije. Naravno i vi, gospodine Vulin, nisam vas video, oprostite, pošto ste već u Vladi. Gospodine Antiću, vi ste sve vreme u Skupštini, pa ljude koji su poslanici bili u prethodnom periodu, ali i vama više nego dobrodošlicu.
Uzgred budi rečeno, ovde se mnogo pričalo o rekonstrukciji, naravno, jer je najavljena na jedan način, završena na drugi, pa je to zbunjivalo građane Srbije, ali pustite, to je bilo juče. Danas imamo posledicu svega toga. Posledica jeste posao koji vas čeka kada krenete kao ovlašćena lica da ulazite u zgradu Vlade Srbije i da obavljate svoj posao. Moja molba je da tom prilikom vodite računa o dve stvari. Prva je – kakve ljude imate na raspolaganju, koliko novca imate na raspolaganju i šta možete da uradite svakog dana. Pustite šta su vam obećavali oni koji su vas zvali. Pitanje je šta će da ispune. Nagledao sam se ja obećanja.
Drugo, koliko god da će biti teško, a ovo je Srbija i videćete šta sve utiče, da ne poverujete, utiče i to kakva je „Farma“, neki rijaliti program, počeće sutra, utiče i to da li se vodi rat na zemaljskoj kugli, da li je neko napao Siriju, možda će i to početi sutra, utiče i to šta će se događati sa Kosovom, Metohijom, državom Srbijom, to ne počinje sutra, to se nastavlja. Ali, šta god bilo, vaš posao je, i ja vam u tome želim uspeha, da se ne opterećujete time da li će vam Vlada, to ne zavisi od vas. Kao što znate ili barem ozbiljni ljudi pretpostavljaju, ja ću se potruditi, a to zavisi i od mene i od ostalih građana Srbije, ali nemojte se opterećivati da li će to biti tri meseca, šest meseci, godinu dana, tri godine, uradite svakog dana ono za šta imate stvarno na raspolaganju i novac i ljude i zakonsku osnovu. Za nešto nećete imati zakonsku osnovu. Donošeni su različiti zakoni, pa ih mi ispravljamo. Međusobno su nesaglasni.
Ako vam zatreba pomoć, čuli ste i sami, videli ste i sami, u mnogim resorima, sve jedno da li su sad u njima ministri ili nisu, sve jedno da li govorimo o finansijama, privredi, prosveti, regionalnom razvoju, odbrani, sve gde su ministri dali ostavke, svuda ćete, poznajem sve te ljude, sve jedno iz koje su stranke, svuda ćete imati pomoć da vam daju tačne podatke, ako radite posao u korist države.
Ali, imate ljude koji mogu da vam pomognu, tako i među građanima. Imate građane koji mogu da zanemare šta se sve dešavalo i da kažu – hajde da uradimo nešto za svoju zemlju, to će biti i za mene dobro. Imate građane koji to ne mogu. Toliko su izgubili svaku nadu, toliko ne znaju šta će sa svojom porodicom i sa sobom, da nema načina da vam oni pomognu. Njima morate vi da pomognete. Kad god donosite neku meru, šta god morali da pričate na televiziji, povedite računa o tim ljudima. Njima nije lako. Oni to nisu zaslužili. To se ne vodi računa time što ćete govoriti na mitinzima ili u Skupštini.
Znate, ako šaljete poruke penzionerima, moji su, na žalost, svi pomrli, ali ja sam radničko dete i meni ne treba politika i lupanje u grudi da zastupam radnike. Znam šta se dešava sa onim porodicama koje su nekad bile radničke. Borite se vi kada je u pitanju MMF i Svetska banka i unutar Vlade, ali pazite da slučajno penzioneri ne dobiju na svoje kućne adrese da treba da vrate novac jer je ovo malo što su primili, i tu je neko napravio grešku. Nikoga tu politički ne optužujem. Ne optužujem ljude ni iz jedne političke stranke, nego optužujem što su više pričali na televiziji i u Skupštini, a nisu ušli u svoj resor, pa imaju šljampavost.
Videli ste juče da sam u dva navrata podsetio, ono što građani vide, da naprosto raspored sedenja sadašnjih članova Vlade koji su prisutni i onih koji treba da postanu nije dobar, nije pristojan. Zna se gde ko sedi. U svakoj kući se zna gde ko sedi. Negde vlada deda, negde dete, ali se zna gde sedi.
Zašto sam to govorio? Ne da bih vas terao da razmenjujete mesta, ne da vas podsetim da je najgore ako tvrdite da niste rođeni u fotelji, a teško je i da zamenite mesta u parlamentu. Ne, ne zbog toga. Zbog nečeg sasvim drugog. Zato što je vaš izbor i ja se nadam da ćete biti izabrani, nikad se ne zna da se neko od vas ne predomisli zbog ovoga što su pričali ovih dana svi ovi ljudi, ili iz nekih drugih razloga, ili da neko iz poslaničke većine odustane od glasanja iz nekog razloga, ali ja se nadam da ćete biti izabrani i to je kraj procesa koji je počeo izmenama i dopunama zakona, pa smo mi ovde gospodinu Selakoviću, jedan sjajan mladi ministar, sjajan je jer je redovno dolazio na Skupštinu i pokazivao šta radi, šta ne može da radi. U predlogu izmena i dopuna neko je šljampavo, to nije greška ni tog ministra, ni predsednika Vlade, ni potpredsednika, nego nekog ko je trebalo da uradi posao, on je samo u obrazloženju kopirao, kopi-pejst, kopirao je ono što je pisalo u obrazloženju prethodne Vlade.
Kada se prošlog puta, pre godinu dana birala vlada, pisalo je: „ovo se radi zbog racionalizacije, da se smanji broj“ i u odnosu na Vladu gospodina Cvetkovića bio je prisutan manji broj ministara. I ovde je pisalo, pa su poslanici ustajali i rekli – pobogu, piše vam „racionalizacija“, a biće vas više. Ja sam se malo šalio juče, jer da ste se rasporedili i da su se odazvali svi postojeći ministri i kandidati, videlo bi se da nemate gde ni da sednete. To je šala u odnosu na ono šta je neko, još jednom kažem da to nije ministar, uradio. Ja sam u toj diskusiji, takođe, i to je sad ono što vas ja molim, obavestio formalno i ministarku energetike. Ona za to sigurno nije odgovorna. Ona vodi računa o političkim ciljevima. Ja sam za njih glasao, ali građani su, i tu nema veze koja je stranka, svi su dobili u svojim domovima ova dva rešenja. Da li treba da vam čitam šta piše u njima? Jedno od onog EPS kome smo plaćali struju, a šta god se okolo dešavalo, i kada su bombe padale, i kad su se menjale vlade, i kad smo imali posao, i kada nismo imali posao, mi koji smo odgovorni građani, dokle god smo imali nešto u džepu, mi prvo platimo struju. Ti ljudi su nam adekvatno odgovorili.
Kada već pominjem bombardovanje, setite se šta su ljudi iz EPS, šta su ljudi iz Vodovoda činili, gde su trčali i šta su radili. Meni se ne sviđa ko je sve i kakve plate primao. Meni se ne sviđa kako izgledaju te poslovne zgrade i ko u njima sedi, ali to je jedna stvar. Ali, nemojte se igrati pa da šaljete ljudima – imaćete popust. Kažete – imaćete popust ako platite do prekjuče. To se igrate sa ovim ljudima koji su sve vreme odgovorno plaćali. O tome vodite računa, a o ovome drugom vodiće računa politika. Naravno, to sam izgovorio zbog građana i na sednici, a i danas. Inače, to će biti ispravljeno, jer sam ja, naravno, odmah zvao. Nisam zvao ministarku, ona uživa sve moje simpatije, ali nema potrebe, zvao sam ko god može o tome da odluči da se to reši. Ne samo zato što je 2.000, toliko sam ja u pretplati, važno, meni jeste, ja nemam hiljade eura, nego zbog toga što je to pitanje osnovnog poštovanja.
Ono što golim okom građani mogu da vide, šta god im neko priča, oni će vam reći da li Vlada, kada je pogledamo, liči na Srbiju, da li liči na Evropu. Jer, uvek se u ekspozeima poslednjih godina kaže – mi smo za Srbiju i mi smo za Evropu. Ne liči. Hvala Bogu, ja poznajem svaki deo Srbije. Nisam ja slučajno napisao Program URS i nije slučajno da on nije stranački, nego državni i znam da su u toj Srbiji 53% žene. Žene su bolji deo društva. To se samo zaboravi kada treba odgovorno pokazati da to stvarno mislite.
Poštovani građani, pozivaće vas ove stranke na izbore, možda za tri meseca, možda za tri godine, i govoriće – mi hoćemo da brinemo o vama ženama, o vama građankama. Gde ste bili kada ih je trebalo predlagati? Da li je to teško? Nije teško. Da li treba da budete pozicija ili opozicija? Nebitno je. Kod Ujedinjenih regiona Srbije uvek je dama ili šef ili zamenik šefa poslaničke grupe. Kada su ministri u pitanju, od naša tri ministra bile su dve dame i jedan ministar. To se tu pokazuje. Da vam kažem nešto, u Evropi to rešavaju zakonom. Nama zakon ne treba, mi smo to radili i pre tri godine i pre pet godina, kada nije bio zakon, a i sada ćemo da uradimo. Odlučili smo da tri poslanika, po raznim osnovama, različito, odu iz Skupštine, a i opet će biti, ne 30%, sada je preko 40%, biće 50% žena. To nije teško. Ja sam to radio i u svojoj firmi i nisam se pokajao. Molim vas, ako ćete da ličite na Evropu i na Srbiju, uradite to i pojedinačno.
Pretpostavljam da mi predsednik, koliko god bio danas tolerantan, neće dozvoliti ona dva minuta kojima sam objašnjavao vezano za Poslovnik, da govorim duže, dozvolite mi samo, na ličnom primeru takođe, da vam kažem dve stvari. Za jednu, evo ga gospodin Tasovac pa će vam reći – nije sve u parama. On je bio u ustanovi kulture kada sam došao na mesto ministra. Pozvao sam vas, direktore, i rekao sam – samo ovoliko para ima, nemojte da počinjete prazno, da vidimo šta može da se završi, sami se dogovorite, ja ću da izađem. Je li tako bilo? Dogovorili ste se vi ljudi iz kulture i za prva tri meseca je bila gotova i Kinoteka i Lepenski Vir i Narodna biblioteka. Dajte da završavamo poslove. Pošto ja završavam i pošto sam obećao svojim ličnim primerom, ja ne volim da radim zaludne poslove. Meni ovo što se dešava poslednjih nedelju dana ovde u Skupštini ne uliva mnogo poverenja. Voleo bih da vi uradite tako dobar posao da kada ja odlučim da ponovo ili biram ili postavljam ministre da mogu nekog od vas. Zbog toga, da bih taj posao obavio, odlučio sam da vam za ovu vrstu diskusije pošaljem za poslanika bivšeg ministra Mlađana Dinkića, a ja ću od ponedeljka da pripremim sve. Ništa ne brinite, vi radite svoj posao, posle izbora biće sve u redu. Hvala vam.
Kao što smo javno obećali i vi i ja, a i kao što sam ja omogućio gospođi Mihajlović da ovo izgovori, jer nije korektno da neko pomisli, mada sam jasno i naznačio prethodnih dana, a kao što sam i vas i sve ostale obavestio, ne brinite već sam se ja pobrinuo, ali je lepo da vi to obavestite, jer znate vođenje energetske politike je politički cilj. Ne mislite valjda da se ja pogrešno izražavam, nego izražavam se malo sa zadrškom, pa neko će da shvati odmah, neko sutra, neko prekosutra.
No, vaš odgovor je primer i zato mi je gospodin Stefanović omogućio ovu repliku, da definišem koja je razlika između toga što imate resor i velika ovlašćenja. To građani misle, za svaku stvar pojedinačno i toga šta stvarno možete. Ovo je lepa prilika.
Vi ćete gospodine Raduloviću imati priliku da proverite, da li je ono što ste pišući blog verovali da može da se uradi za mesec dana, imaćete priliku da proverite da li može za mesec dana. Što ste mislili za godinu, da li može? Pazite, odgovorni ljudi znaju, Mislim da ste svi vi odgovorni, želim da ste svi odgovorni. Neke stvari ne mogu za mesec dana, neke ne mogu ni za deset godina. Suviše je složena država i treba ogromno iskustvo koje se stiče ili se ministrima stavlja na raspolaganje. To je iskustvo administracije i tačnih podataka. Imaćete ga, ali nešto možete, nešto ne možete da uradite. Vi ćete, naravno se suočiti i sa nekim nerešivim problemima.
Unapred mi je žao, nadam se da se nećete pokajati, ali vas još jednom molim, ako vam treba pomoć zovite, gospodine Tasovac ako vam treba savet zovite, ali samo do ponedeljka je besplatan, pošto sam odlučio čuli ste, da posle toga budem nezaposlen. Šalim se, još jednom dobro došli i kako narod kaže – pamet u glavu i vodite računa da ne nasednete na ove političke priče, ua lopovi, dajte da dođu da dođu naše budale…
Hvala gospodine predsedniče. Održavanje reda na sednici, član 105. želim da pomognem. Pustite politiku, jer danas se ovde raspravlja o novim ministrima i veliko je zadovoljstvo da to uradimo tačno kako i nalaže red, Poslovnik i činjenica da sedimo u najvišem telu vlasti, najvišem zakonodavnom telu, pa da poštujemo dostojanstvo Skupštine.
Kao što znate tokom ove sednice oni kandidati za ministre, inače dobro došli u Narodnu skupštinu dame i gospodo, nadam se uskoro i u Vladu Srbije, oni ne mogu da govore. Nemaju pravo reči. Svi postojeći ministri imaju pravo da govore. Korektno je, tako je bilo i prilikom prethodnih rekonstrukcija, na jednoj strani, jer to su klupe za ministre, sede ministri, a kandidati na drugoj strani. Na taj način je svima i pred očima jasno, ako žele da pomognu budućim ministrima u radu, obraćaju se njima, a ako žele da nešto kritikuju ili hvale ili podrže od postojećih ministara, obraćaju se njima. Time se održava lakše red na sednici, jer nećete sve vreme moći da vi pretsedavate, moraće neko i od potpredsednika. Molim da zamene mesta i da sednu onako kako i mogu u skladu sa Poslovnikom, kandidati i ministri. Hvala.
Samo da vas podržim, gospodine predsedniče.
Član o održavanju reda na sednici. Molim vas, vaša je obaveza da omogućite da se u skladu sa zakonom i Poslovnikom omogućava. Molim vas, samo razmestite građanska lica u odnosu na ministre i da što pre počnemo raspravu u kojoj ćemo se opredeljivati prema jednima i prema drugim. Poštujmo ovaj dom i učinimo da se dobro osećaju i da tačno znaju gde je kome mesto i kandidati za ministre i ministri. Red mora da se zna, to je osnovna pristojnost. Ako nema mesta, možemo da donesemo još jednu stolicu. U čemu je problem? Molim vas, počnimo raspravu. Hvala.
Hvala vam.
Kada sam se javio, tada je postojao jasan osnov. Ne želim pogrešno tumačenje, kao što nadam se to niko ne želi, te da neko slučajno pogrešno ne shvati premijera. Gospodine Dačiću, vi ste krajnje pozitivno istakli podatke o tome. Da li je tako? Hvala vam. U odnosu na to, ne želim da oduzimam vreme. Razne stranke imaju potrebu da se politički svađaju.
Mene interesuju samo država i pristojnost, te kao što mogu da potvrdim, ne samo sa mesta predsednika Narodne skupštine, već i sa mesta kandidata za Vladu koja će se rekonstruisati, da nikada građani koji su kandidati nisu išli i ne idu pred odbore, osim ako ih neko pojedinačno pozove da objašnjavaju svoje. Molim vas, pa barem za mene, meni je svejedno da li sam poslanik, da li sam u vlasti ili nisam, ponašam se isto. To je želeo da vam potvrdi i gospodin Dačić. Pretpostavljam da može i gospodin Vučić. Hvala vam.
Isto i sada, samo ne želim, jer želim stvarno pristojnu Srbiju. Neka idu ove političe svađe koliko hoće, ali ljudi moraju golim okom da vide šta je red, te sam zbog toga intervenisao na početku. Znam, ja sam gospodina Đelića prošlog puta zamolio da pređe, pošto je on već bio ministar, da se skloni, pošto je seo na mesto gde ne sede ministri, nego građanska lica koja se spremaju i nadam se da neće odustati dok ide ova rasprava, da ih ovo neće deprimirati, nego da će ostati kandidati.
Samo sam molio da preduzmemo sve za dostojanstvo Skupštine. Ovo je svečani trenutak u jednom trenutku kada bude polagana zakletva, kao što je malopre bilo zadovoljstvo da pozdravimo dva nova poslanika u ovom sazivu, gospodina Mrkonjića i njegovog kolegu. Molim vas da taj ton sačuvamo i ubuduće. Ako slučajno nema mesta ili dodajmo stolicu ili će neko od kolega, kao što je gospodin Antić ili Ružić, koji su kolege poslanici, znaju da ne moraju sve vreme da sede u klupama.
Hvala svima na razumevanju. Molim vas, potrudimo se da se ponašamo dosledno u skladu sa mestom na kome danas sedimo, a mali je broj ljudi koji može da sedne gde hoće i ja koristim tu privilegiju. Hvala.
Hvala.
Molim vas, po običaju pokušavam da pomognem svima.
Vrlo jasno, Poslovnik određuje ko sve ima pravo da govori. Član Vlade ima pravo da govori kad zatraži reč i odmah dobije reč. Tako kaže Poslovnik. Molim vas, nema razloga da se oko toga zbunjujemo.
Istovremeno, imajte razumevanje, jedno je Poslovnik, jedno su ljudi. Pogledajte ove mlade ljude oni su prvi put u Skupštini. Molim vas treba sedeti svo vreme. Da li je predlagač trenutno prisutan dok govori jedan član Vlade ili nije? On je u Skupštini, i u tom smislu nema razloga da se prekida sednica, a naravno da je vaša obaveza, razumem da smetnete imena ponekad sa uma, ali vaša je obaveza da omogućite da se na adekvatan, pristojan način, i u tome će vam sigurno pomoći svi odgovorni poslanici, vodi diskusija o onome što je za građane Srbije važno, a to je da se pruži šansa ljudima da dođu na svoja mesta i da Vlada radi svoj posao. Ako ga ne bude radila kako valja Skupština će to smeniti. Hvala.
Hvala gospodine predsedniče. Javio sam se po članu 1. podržavajući ovo što se ovog časa dešava, a to je da zbog uštede, zbog toga što je ovo Dom Narodne skupštine i neophodno je da ovde raspravimo o onome što je stvarno na dnevnom redu i da slučajno poremetimo proceduru, te odmah da dam sugestiju svima nama.
Vas ništa ne sprečava da u skladu sa objašnjenjem koje ste na adekvatan način omogućili da čuje poslanik koji je postavio pitanje, poslanica Čomić, da u skladu sa tim dozvolite da kada amandman dođe na dnevni red da se o njemu raspravlja. To ni na jedan način neće poremetiti.
Po članu 1. sam se javio iz jednostavnog razloga. Zato što vidim mnogo zbunjivanja upravo o tome šta je zakon. U članu 1. piše da je Poslovnik napisan u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini, u skladu sa Ustavom. Da slučajno ne bismo u ovoj diskusiji, a vidim da tome vodi, naročito kada krene ono šibicarenje, kada dvojica potpaljuju sa strane da se ne bi znalo koju kuglicu biramo, dakle, da ne pogrešimo te vas obaveštavam oko dileme zakletve.
Gospodine Selakoviću i vi ste bili zatečeni prekjuče. Isto i gospođa Čomić, ministri koji su članovi Vlade ne polažu zakletvu jer se zakletva polaže pri stupanju u Vladu, a ne polaže se prilikom resora. Dakle, zakletva se ne polaže na resor. Ta dilema je jasna.
Drugo, danas ste gospodine predsedniče Narodne skupštine uputili poziv svima da sutra u 10.30 časova dođemo na sednicu koja će imati jednu tačku dnevnog reda. Dakle, tokom vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom, a to je izmena i dopuna članova parlamentarnih delegacija. Podsećam vas da ne postoji ni jedan razlog za to. Može se pre glasanja dodati ta tačka dnevnog reda u skladu sa Zakonom, te možemo o tome da se izjasnimo.
Za slučaj da je neko zabrinut, jer molim vas, jedno je život, jedno je procedura i to zna svaki građanin kada se nađe pred šalterom, za slučaj da se neko uplašio jer je u brizi oko svojih različitih problema i ako se uplašio da nije moguće da počnu poslanici raspravu jer nema 126 glasova da se glasa na početku sednice, jer na toj sednici trebaju baš ti poslanici da budu predloženi za ministre, ne postoji ta opasnost. Svaka sednica u vanrednom zasedanju počinje sa 84 poslanika. Nije sporno da poslanici ma u kom trenutku da oni koji će biti kandidati za ministre podnesu ostavke. Verujem da je RIK dovoljno plaćen…
Dakle, nije sporno da RIK dostavi, da novi poslanici uđu i da na kraju budu izglasani. Imaju 15 dana vremena da se odreknu funkcije poslanika, te vas molim zbog uštede da ne pravimo nove troškove građanima.
Ako mi dozvolite samo jednu rečenicu. Kao što neke stvari zvuče logično, a kad pogledate onda samo razbacujemo novac zbog neznanja, isto tako je nelogično da ministri prođu neki test zdravlja na početku funkcije. Važno je na kraju funkcije, jer u međuvremenu ljudi polude. Hvala.
Hvala.
Ni na jedan način nisam želeo da stavim primedbu vama. Svakako da ste vi postupili u skladu sa zahtevom. Naravno, moj je lapsus i ja se izvinjavam, počeo sam da nabrajam, pa zbog uštede vremena nisam predočio sve mogućnosti. Jedna od mogućnosti je ta, tokom vanrednog, vi na zahtev o održavanju sednice sa utvrđenim dnevnim redom određujete datum i na to imate mogućnost i u roku od 90 dana. To vam je moj savet. Prema tome, nemate razloga da to bude baš sutra, kao što to ni na jedan način nije ušteda, jer moguće je glasati i večeras, čim se završi rasprava o amandmanima. Koliko znam, nema nikakvog problema oko većine koja bi izglasala zakon. Prema tome, može odmah večeras. Nećemo valjda da dozvolimo da zbog toga što neki ljudi putuju, šetaju se, imaju nevažne obaveze, a kada su u pitanju važne obaveze, još jednom vas podsećam na ono što je malo pre bila šala, to nije mala stvar.
Ministri možda ne moraju, i to nije predmet ovog zakona, svakako, da se podvrgavaju ma kojoj vrsti pregleda na početku mandata, ali je dobro na kraju. Bio sam predsednik Skupštine i ministar i imao sam kolege i znam, na početku mandata predsednika Skupštine sam ušao sa šest automobila, izašao sa jednim. Oko mene su bili drugi primeri. Na početku kratkog mandata ministra kulture sam ušao sa firmom iz te oblasti, koja je bila najuspešnija u zemlji. Izašao sam sa uništenom takvom firmom. Moguće je da mene treba pregledati, a možda treba pregledati one koji su ušli u te vlade sa jednim automobilom ili sa jednim stanom, a izašli sa mnogo više. Sugerišem, kada se daju amandmani na tu temu, neka se daju upravo u ovom smislu.
Hvala svima što smo u skladu sa Poslovnikom pokazali spremnost da diskutujemo, da omogućimo efikasan i štedljiv rad ovog Doma.
Hvala vam gospodine predsedavajući i na ovoj toleranciji, hvala kolegama.
Ovo je dobra prilika. Čuli smo čitav niz važnih evropskih, za građane, za lokalne samouprave, važnih razloga što smo podneli ovaj amandman, jer se URS rukovode činjenicom, kao što znate, jedina stranka koja nema stranački, nego ima državni program, kao stranački se rukovodimo obavezom, da kada smo već došli u ovu situaciju, kako smo došli, da umesto jedne vrste rekonstrukcije imamo drugu, nemam ništa protiv, imam puno razumevanja, sve je ljudski, da iskoristimo priliku kako kaže naš narod, što možemo jesenas, učinimo večeras.
Kada smo već ovde, dajte da otklonimo i druge probleme, ne samo ove vezane za ekologiju već i da pomognemo postojećim ministarstvima, ne onima koji imaju probleme u sopstvenom funkcionisanju, jer to je stvar ministarstava, nego koji imaju probleme u funkcionisanju u odnosu na građane i koje kažnjavaju građane nesposobnošću da organizuju neki posao, pa da ne bude da mi njih ostavljamo da rade ovoliki posao koliki sada rade, a nisu u stanju da ga rade, nego da im malo skinemo sa pleća ono sa čime ne mogu da se nose.
Odmah da se razumemo, ja nikada ne govorim, ovo nema veze sa ministarkom, meni je beskrajno simpatično i kako ona govori i kako izgleda, nego me interesuje, ne, kako govore, ne slušam ja ministre šta govore, konačno, ljudi svašta pričaju, mene interesuje kako rade, pa sam ja juče dobio formalno od tog ministarstva, još jednom da kažem, to nije sigurno ministarka, dobio sam od jedne firme koja se zove i ja to podržavam, to je sada EPS naplata, ako sam tačno definisao, pismo, juče 27. avgusta gde me ta firma, ne konstatujući činjenicu, ja podržavam što se to razdvojio, ne može onaj ko nešto proizvodi, pa mu je stalo da pokrije gubitke, taj i da naplaćuje. Neka naplaćuje neko drugi, sve je u redu.
Spadam u one građane koji plaćaju na vreme struju, odgovorni građani koji mogu plaćaju na vreme i struju i telefon i info stan i zato ostvarujem 5%, kao što znate, spadam čak u onu vrstu građana koji, samo da znate, koristim svojih 15 minuta kao ovlašćeni predstavnik, vreme, pretplaćuju, jer ne bih želeo da zbog mene propadne EPS.
Znate zašto, da li se vi sećate da je ova zemlje bila bombardovana, da li se sećate šta su uradili ljudi iz EPS tada? Ja preplaćujem. Ovo novo preduzeće, ne samo što ne konstatuje to što sam preplatio, mada je sa iole dobrom organizacijom bilo krajnje jednostavno da dobijemo obaveštenje da se preduzeća razdvajaju, da višak novca koji sam preplatio spram mojih budućih obaveza prelazi sada na drugo preduzeće, nego dobijem od novog preduzeća i poziv da opet preplaćujem. Kaže – tom prilikom imaću 5% popusta ako uplatim do 26. avgusta, a pismo mi stiže 27. avgusta. Znate li šta je to? To je bezobrazluk. Oni time mene obaveštavaju da sam ja do sada imao, ne popust, nego kaznu od 95%, a da je ubuduće onaj ozbiljan deo društva, koji je pri tome ekonomski sposoban da plati svoje obaveze na vreme, da će i ubuduće biti kažnjavan. Ne verujem da je to ministarka htela.
Nego, očito ne postoji sposobnost zbog pretrpanosti u poslovima ministarstva, ne postoji sposobnost da se poslovi na vreme tehnički obave. Ovo je lepa prilika, da barem deo poslova smanjimo tom ministarstvu. Ništa ne remetimo. Kao što sam ono malopre savetovao – nemojte, ljudi, da trošimo novac građana, pa da sutra pravimo na prazno sednicu. Ako samo jedan poslanik fali vladajućoj većini da počne glasanje, večeras, kada se završe amandmani, ja ću da dođem da dam kvorum. Valjda je bolje. Meni nije problem. Valjda je važnije da ja lično dođem, nego da potrošimo iz budžeta građana Srbije za još jednu potpuno suvišnu sednicu.
Dakle, čitav niz praktičnih razloga ovde postoji, da pomognemo da se, sve jedno koje rešenje odgovara, da pomognemo da postojeća ministarstva koja imaju problem u funkcionisanju, ne u ciljevima, to mi podržavamo, nego u funkcionisanju, da lakše funkcionišu, a da istovremeno dođemo u situaciju da to što trenutno ne funkcionišu ne bude stalno preko leđa i to onih građana koji ispunjavaju svoje obaveze.
Hvala vam što ste me saslušali.
Hvala gospodine predsedniče, gospodine ministre, samo da još jedno stanem u odbranu našeg amandmana, kao što je gospodin Petronijević detaljno objasnio i ja se sa tom diskusijom slažem, da ovde imamo pet potpuno različitih kombinacija, kojim amandmanima može da se, za dobrobit građana, naprosto nešto drugačije reši u ovakvom predlogu zakona, polazeći upravo od činjenice da su ove izmene i dopune samo stvaranje zakonskog preduslova da se pristupi izboru koji je posledica onoga što se dešavalo prethodnih meseci.
Dakle, mi smo vodili računa o svemu tome, a da to ne košta građane Srbije, te insinuacija da je problematičan amandman zbog toga što bi tražio da se izabere novi ministar ekologije. Zar je moguće da je to problem? Znam da postoje stranke koje imaju 20-ak kandidata za tri funkcije. Od tih 20-ak kad trojica budu izabrana, ili troje ostaje još 17 koji bi mogli da budu.
Dakle, još uvek nijedan kandidat nije predložen. Ne vidim da iko žuri da predložim kandidate, pa prema tome, nije nikakav problem da ako se usvoji ovaj amandman ima još vremena ohoh. Inače, postoje stranke koje još uvek nisu predložile nijednog kandidata, one to mogu za čas da predlože iz velikog broja svojih predstavnika. Prema tome, to je tehničko pitanje i ni na jedan način ono ne utiče na ono o čemu razgovaramo. Hvala svima na razumevanju.
Poštovana predsedavajuća, u pet navrata sam bio prijavljen kao ovlašćeni predstavnik po ovoj tački dnevnog reda za razgovor o onome što je na dnevnom redu, pa je došlo do tehničkih grešaka. Potom sam se prijavio. Normalno, dugo traje, pa se smenjuju sekretar, zamenik, pa se zaturi redosled. Jednom sam čak i sam otkazao. Potom sam se takođe javio kao replika posle izlaganja ministra, ništa ružno, naprosto replika za jedan primer. Znate li kada je to bilo?
Sada dozvoljavate replike. Ne tražim da se o tome glasa, ali molim vas, iskoristite svoje pravo. Vi ste odlučna dama na odgovornoj funkciji i vaše je pravo da ne dozvolite da se pojavljuju kao dve dileme da li jedno neznanje ili drugo neznanje i da se pri tome poziva na Poslovnik. Da li onaj ko tvrdi da Narodna skupština nije radila nekog meseca? Hajdete molim vas, pa Narodna skupština radi 365 dana u godini. Ako ne znate šta je koji termin, razumem da ćete u žaru političke borbe pogrešiti, ali da vam se na to odgovara da je radila jer toliko košta ili ovo je datum kada je bilo zasedanje, molim vas.
Razumem da je sve to deo političke borbe, ali sve to košta. Sada smo u situaciji da danas ovde pružimo onima koji gledaju, a ja ih podsećam, u 20,45 časova imate utakmicu, u 19,00 časova ste imali „Slagalicu“, mogli ste nešto da naučite.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam. Potom su bile vesti, a ovo ovde što se raspravlja je nametanje lažne dileme. Gde god postoje samo dve dileme, kao što smo slušali dva sata – ili hrast ili ljudski životi, znajte da neko hoće da vas prevari. To je šibicaranje. Ne postoje dve dileme. Postoje mnoga rešenja od strane onih koji znaju i ovde ima mnogo poslanika iz svih poslaničkih grupa koji su spremni da govore o rešenjima koja će pomoći i prilikom ovakvog tehničkog zakona o izmeni zakona. Molim vas da omogućite da se ti poslanici ovde obrate. Izvinjavam se ako se neko uvredio. Hvala.
Samo povreda Poslovnika je u ovom konkretnom slučaju, Poslovnik ima ono što piše i ono što ne piše, što stalno govorim. On brani Ustav od prvog člana i Zakona o Narodnoj Skupštini, zdrav razum i poznavanje nečega što nije predmet toga pa ne mora da reguliše.
Samo dobronamerno uputstvo, moram da odbranim valcer, valcer se igra drugačije, tango drugačije, madinga drugačije, sve je u redu. .Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, hvala svima na toleranciji. Dame i gospodo, jasno vam je šta se malopre dogodilo u žaru diskusije. Nadam se da ne moram da citiram sve članove koji jasno definišu, jer su poslanici, iz diskusije se videlo, svesni da, kada je prisutan ovlašćeni predstavnik, ne može istovremeno da govori i on i šef poslaničke grupe. Sve je to u redu. Mislim da niko nije ni želeo da ne tvrdi to.
S druge strane, čuli smo, pa bi trebalo po tome, pretpostavljam, pitati - jel moguće da jedna stranka uzima dodatak za 65 šefova poslaničkih grupa, pošto se zna da šefovi poslaničkih grupa imaju dodatak? Sigurno se to ne dešava. Nije valjda samo vama ne daju? Finansijski.
Dakle, pošto se sigurno to ne dešava, a nema potrebe da ispitujemo sumnju u to, važnije je, ja mislim, da danas onaj deo koji je žar političke borbe sklonimo u stranu, da nastavimo, da damo doprinos da se diskusija privede temi i kraju.
Odmah da predložim i da vas obavestim, ja lično, kao ovlašćeni predstavnik URS, neću diskutovati po amandmanima, ima ih još 12 na dnevnom redu, ni o jednom pojedinačno. Molim da se i ostali uzdrže. Jer, ako mi dozvolite samo ovu metaforu, gospodine ministre, nije bez veze da se napravi politička rasprava koja je uticala povodom uvođenja pruge u Srbiji, da se čuje sve ono što ste tačno citirali. Znate, to je samo pozadina, jer ono što je vezano za tu prugu nije diskusija poslanika, nego problemi i provizije bartua i što su pala tri ministra finansija i Laza Pačuj i Čedomir Mijatović.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Upravo završavam. Da ne bismo upali u tu vrstu diskusije, imaćemo prekosutra sednicu za nju. Sada samo da vam kažem da nekada ne mora du bude takva pozadina, pa ćete u Britaniji imati istu takvu raspravu 100 godina ranije. U toj raspravi nije bilo provizije, nego je bilo mišljenje Kraljevske akademije koja je dala mišljenje da, ako voz ide nenormalnom brzinom od 25 kilometara na sat, zalepiće se organi za kičmu ljudi koji se voze. Dakle, nije srpska skupština primer loših metafora, to se dešava u svim skupštinama, ali hajde da učinimo nešto drugo, šta Srbi mogu da nauče od Engleza, da naučimo da možemo i racionalno da privedeno jednu diskusiju kraju. Hvala svima koji će u tome pomoći.
Oprostite, neću da poredim različita vremena, ako sam pogrešio, ali ja sam rekao i ako nisam pogrešio, za svaku vrstu sumnje, sigurno i gospodin Babić je rekao, sigurno to ne postoji i nije na tako nešto mislio. Prema tome, sve je u redu.