Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, cenjeni gospodine ministre, verovatno da je moj problem što burno i spontano reagujem, jer moja primedba se odnosi na to što čujem nešto prvi put, tako što nisam mogao da vidim u ovom materijalu koji je na dnevnom redu. Otuda je bila moja reakcija. Gospodin je sa govornice pružio prst na mene i optužio me za nešto za šta nema dokaze, u čemu zaista nisam sudelovao. Molio bih da se vidi šta je to što gospodin meni lično zamera, optužujući me sa ove govornice.
Dakle, ja ću iskoristiti vašu ponudu da uzmem to što jedino vi za sada imate, da pogledam, pa ako u tome ima nečega, spreman sam da se izvinim, ne samo gospodinu Đeliću, zvanom Boža, nego i svima drugima ako sam ih na bilo koji način uvredio. Ali, dajte nam mogućnost da na ravnopravan način učestvujemo u ovoj raspravi. Govorim to zbog toga i neću na vas da pokazujem prstom, postoji u srpskom narodu na koga se prstom upire. Hoću samo da vas pogledam. Ja sam bio, takođe, član Vlade. Trudio sam se da imam neki dignitet i rejting. Bio sam i u prelaznoj Vladi. Dakle, to je razlog što ne želim s vama da polemišem, ali želim da dobijem taj materijal da bi po njemu mogao da se izjašnjavam.
Dakle, izašao sam da reklamira povredu Poslovnika, jer ako neko uvredljivo govori o onom drugom, pokazujući na njega prstom itd., onda verovatno da i Skupština treba da se izjasni da li je povređen Poslovnik ili nije. Pošto znam kako će Skupština da se izjasni, hvala vam što ste mi pružili priliku da kažem šta o tome mislim, a unapred znam kako će da se izjasni DOS-ovska većina, dajte mi da pogledam to da bi mogao da se prijavim za diskusiju. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni gospodine ministre, dame i kolege narodni poslanici, ja sam takođe jedan od onih koji misli da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica ne treba prihvatiti, ne treba bar u obliku koji je nama ovde predložen.
Pre svega, zato što ne stoje razlozi za donošenje ovog zakona, a takođe i pojedina objašenja pojedinih odredaba nisu ni logična ni racionalna. Kao argumentaciju za ove tvrdnje nudim sledeće: 1) vezano za razloge za donošenje zakona. U obrazloženju razloga se kaže: "U bruto zaradu uključuju se i druga lična primanja koje poslodavac isplaćuje po osnovu radnog odnosa, kao što su naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i terenski dodatak, čime se šire obaveze, a smanjenjem stope doprinosa stvaraju se uslovi za smanjenje fiskalnog opterećenja, odnosno obaveze poslodavaca". Prvo, ne vidim iz ovog zakona da se radi o nekim stopama. Ja bar nisam video koje su to stope kojima se to smanjuje. Čak i da jeste, mi nemamo dokaz kako to izgleda u krajnjem skoru. Jer, ako i smanjujemo negde neke stope, a na drugoj strani širimo osnovu, treba da vidimo da li i koja korelacija u tome postoji. U ovom obrazloženju mi za tako nešto nemamo dokaza.
Drugo, već je moj kolega Stevan Gudurić citirao i ja neću da citiram taj član koji se odnosi na obrazloženje zbog čega neko ko je napunio 30 i više godina staža kad ne može više da ima ono pravo da do odlaska u penziju prima neku nadoknadu. Dakle, neću citirati ceo član, ali hoću da izdvojim samo jedan biser iz ovoga člana. Biser glasi: "Ovim rešenjem nezaposlena lica nisu bila stimulisana da traže zaposlenje, a najčešće su radili na crno, uz istovremeno ostvarivanje prava na novčanu naknadu i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje". Ovakvo obrazloženje je, u najmanju ruku, maliciozno i cinično, jer to znači da onaj ko je napunio 30 i više godina staža, pa ostao bez posla, posle dve godine ako se ne zaposli, a ko će ljude koji su preko 30 godina staža i gde da primi, praktično, mora da čeka starosnu penziju, a dotle da živi kako zna i ume, bez ikakve obaveze onoga koji ga je poslao na ulicu ili koji ga je poslao da čeka, koji ga je poslao da te godine do starosne penzije provede na samoj ulici.
Najzad, u članu 20. pominju se smanjenja od 70% na 60%, od 50% na 40% i tako dalje. Znate, ako tu čak i postoji neka korelacija između bruto, sada, zarade i onoga što se nekada zvala minimalna plata, ako čak i postoje korelacije, a takođe nemam dokaza da postoji korelacija, i zašto baš od 70% na 60% i od 50% na 40%, ali zašto onda ako se zalažemo da ovaj zakon posluži i radnicima, zašto sad ograničavamo i kažemo - a najviše do 80%, a prethodno smo imali 100%. Dakle, moje zalaganje jeste da se u onom delu ovog zakona, u kome se govori, da kad neko pređe 30 godina staža da mu važi isto kao da je 25, da to ne važi, nego da važi kako je to bilo ranije. Drugo zalaganje jeste da se ne ograničava to što se kaže do 80% nego na neki minimalni prosek. Dakle, to su moja zalaganja.
Najzad, sasvim dobronamerno, iako sam najmanje ja pozvan da dajem savete gospodinu ministru ili da budem zabrinut za njegovu sudbinu. Gospodin ministar je postao ministar u Vladi, ne zato što je baš on bio najstručniji ili najkompetentniji, nego kao što je predsednik jedne asocijacije nezavisnih sindikata, učlanio se u DOS koja je na izborima bila pobednička stranka, i kao takav došao da bude ministar u ovoj vladi. Dakle, on je postao to zbog toga što su oni koje je predstavljao imali odgovarajuća očekivanja. To su očekivanja da će se boriti za njihova prava i da će ta prava ostvarivati i da će se truditi da se ta prava ostvaruju. Vaše dosadašnje zalaganje, ali to već nije moja stvar, očigledno ne ide u prilog onome zbog čega smo došli ovde, ali nadam se da ćete vi iz toga izvući pouke. Zaista, nije moje da vas savetujem. Hvala vam lepo gospodine predsedniče.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, postoji, naravno, više razloga zbog kojih mislim da Predlog ovog zakona ne bi trebalo prihvatiti. Ja ću navesti samo četiri.
Prvo, ovim zakonom se predlaže smanjenje iznosa predviđenog za otpremnine, od 3 do 2,4 puta, a obrazloženje da je to zbog toga što sada umesto minimalnih, idemo na garantovane i bruto zarade, nije u redu, jer ne postoji korelacija između ovog smanjenja od 3 do 2,4 puta, i nekih iznosa koji bi, ako se radi o korelaciji, trebalo da budu.
Postavlja se pitanje - zašto se to radi? Iskreno ne želim da verujem da se to radi namerno, jer po dosadašnjoj praksi, predmet otpuštanja bili su najčešće članovi, ili simpatizeri opozicionih partija. Hoću da verujem da to nije zbog toga.
Druga stvar, zbog koje se protivim ovom zakonu, jeste obrazloženje koje kaže (citiram): "Pored toga, uvođenjem bruto principa u sistem zarada eliminiše se siva ekonomija pri isplati zarada, s obzirom da su sva primanja, regres, topli obrok, prekovremeni rad, razne vrste naknada koje su bile najčešći predmet izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa, sadržana u novom pojmu zarada".
Molim vas lepo, topli obrok itd. - otkuda to siva ekonomija? To je, pre svega, bila sirotinjska ili iznuđena ekonomija, ekonomija preživljavanja, koja se praktično ovim predlogom eliminiše. Takođe, u obrazloženju razloga za donošenje ovog zakona se kaže da je na ovaj način izvršeno usaglašavanje sa zakonodavstvo EU. I ja kažem da je to dobro, ali što ne počesmo prvo sa usaglašavanjem plata prema standardima EU, što ne počesmo prethodno sa usaglašavanjem ambijenta za poslovanje koje će omogućiti da se ovo može plaćati, nego počesmo odmah od toga kako ćemo i šta ćemo sa porezima.
Treći razlog, zbog koga mislim da ne bi bilo dobro prihvatiti ovaj zakon, jeste i to što su u starom zakonu obaveze koje su bile po osnovu garantovane zarade imale prioritet u odnosu na sve drugo. Tvrdim da će dobar broj preduzeća poslovati na ivici ekonomije. Otuda, mora to najpre da se plati, pa onda, da bi se održao neki socijalni mir, onda da se plati nešto drugo. I naravno, tu su imale nekog uticaja i privredne komore. Sada vidim da su i one izbrisane. Mislim da je i jedno i drugo nepotrebno izbrisano.
I četvrto, moj kolega Jović pomenuo je da postoji jedna kontradikcija - da li je to 35% ili 40%? Dakle, na strani 2. obrazloženja razloga piše (citiram): "Predloženim izmenama, umesto garantovane neto zarade, utvrđuje se pravo zaposlenog na minimalnu zaradu, kojom se obezbeđuje minimum materijalne i socijalne sigurnosti zaposlenog. Minimalna zarada iznosi 40% od prosečne zarade u Republici. Minimalna zarada isplaćuje se po nalogu direktora ...", itd.
Na strani 4. obrazloženja članova koji se takođe menjaju, isto piše - "Minimalna zarada iz stava 1. ovog člana iznosi 40%", a u članu 6. zakona kaže se da je to 35%. Molim vas da se odlučite, molim predlagača da se odluči - da li je to 35%, ili 40%, da bismo to znali.
Toliko o ovom zakonu, a pošto ima još vremena, iskoristio bih to vreme da zahvalim predstavnicima Vlade i Vladi Republike Srbije za sve ono što su učinili i čine da se reši problem naraslih tenzija u Zavodima "Crvena zastava". To iskreno činim, kao čovek koji je 27 godina svog radnog veka proveo u "Zastavi", pokojni otac 40 i deda isto toliko.
Ali, gospodo, zašto smo čekali tri meseca da to rešavamo? Mislim da postoji stenogram, na jednoj od prvih sednica pričao sam da je osnovni problem narastanja socijalnih tenzija u velikim sistemima. Pa zar mora to da se desi, da bismo to počeli da rešavamo?
U svakom slučaju, drago mi je da se to tako dešava i želim da komentarišem to onom kineskom poslovicom: "Nije važno da li je mačka crvena ili crna, važno je da lovi miševe".
Važno je da znamo koji su tih 5.500 od 6.500 radnika potpisali taj sporazum. Molim vas, u fabrici automobila ima 3,5 puta više radnika, u "Zastavi" ima 5 puta više radnika. Ko su ti onda koji su potpisali? Šta je to onda sa ostalim? Šta se to time rešava. Dakle, zalažem se, uz svu zahvalnost da ovde govorimo na osnovu podataka koji neće izazivati uznemirenje u javnosti, možda će neko pomisliti da se time rešila namenska proizvodnja u "Zastavi", a njih ima 6.500, ili se rešio neko drugi. Moramo znati šta se rešava. Moramo istrajati da rešimo ovaj problem u "Zastavi", da to bude putokaz kako treba i druge stvari rešavati. Zahvaljujem se na vremenu koje ste mi dali. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, namera mi je da elaboriram predložene zakone razmišljavajući kao prosečni građanin, a to znači kao onaj koji je zaposlen u nekom od društvenih preduzeća oštećenih u NATO bombardovanju, ili u ovom preduzeću koje je zbog dejstva pogubnih sankcija došlo u fazu da stagnira u razvoju, da im je smanjeno tržište i da zbog svega toga jedva da imaju posla i da veoma teško sastavljaju kraj s krajem.
Predlagač umesto da tom, uslovno da kažem, hipotetičkom preduzeću stvori pretpostavke za razvoj, da omogući bolje poslovanje, stvori povoljan ambijent za privređivanje, uvodi - porez na dobit, porez na finansijske transakcije, porez na fond zarada, oporezuje topli obrok i regres. Rečju - podupire odozgo to preduzeće, pa će ono zbog toga valjda da ima i zbog uvođenja svih ovih poreza i povoljnog ambijenta, naravno pod znacima navodnica, preduzeće će biti konkurentno, solventno i uspešnije.
Šta će biti posledica svega toga?
Posledica će biti da će to preduzeće imati manje posla, a to znači da kao radnik mogu da očekujem da ću mesec dana biti radno angažovan, ako već nisam proglašen za tehnološki višak najviše pet do sedam dana, a to dalje znači da ću za isto toliko da primim i nadoknadu za rad, i - kako bi ekonomisti rekli - alikvotno nadoknade za regres i topli obrok, jer te kategorije primanja privilegije su samo onih koji rade u kontinuitetu.
I kada bi ovo bilo sve, možda bi to predstavljalo minimum minimorum ekzistencijalnih uslova. Ali, naravno da to nije sve. Predlagač ide i dalje. On smatra da nemam prava na hobi, da ne smem da imam mogućnost da bar privremeno zaboravim ružnu svakodnevicu i već revnosno predlaže da mi se oporezuje karabin, lovačka puška, jer šta će mi oružje ako već postoji način da na human način, uvođenjem ovakvih poreza, budem usmrćen, pošto bi korišćenje oružja u tu svrhu bilo jedan ovako varvarski i balkanski čin.
Kao prilog ovom besmislenom poreskom zahvatanju, zasnovanom samo na činjenici da ima jedan milion komada registrovanog oružja, možda može da posluži ideja da treba oporezovati i druge hobiste - pecaroše, filateliste, navijače srpotskih klubova, numizmatičare, ljubitelje ptica i kućnih ljubimaca, bicikliste, skaute i ko zna koga sve još - samo da se matematski namakne planirani iznos u budžet.
Normalan čovek u ovoj situaciji se pita - Bože, da li je ovo sve. A, odgovor je - naravno da nije, jer taman posla. Pošto je građanin gradio kuću za sebe i u proseku za dvoje dece, pa zbog toga mora da dotira budžet i uzgred da bude srećan što nije imao troje dece, jer da jeste, u Srbiji ne bi bilo bele kuge, ali bi zbog toga moralo više da se dotira u budžet.
Tako, predlagač ide i dalje, jer pošto prethodno dozvoli uvoz svakakvih automobila, a zna se da svaki polovni dizel automobil ispod 1.800 sm kubnih ne vredi kupovati i pošto prethodno uništi čitavu "Zastavinu" domaću produkciju, zatim oporezuje drastično automobile u klasi preko 1.800 i 2.000 kubika, i pri tome traži da vlasnici svake godine poaćaju porez na automobile koje su kao polovne ko zna još kada i kako kupili, kao da im je te automobile kupio i platio predlagač lično ili im je možda dao u lizing.
Kao običan građanin ne mogu više ni stan da dobijem iz Fonda solidarnosti jer mi je taj Fond ukinut sa nebuloznim obrazloženjem. Mobilni telefon moram da doživim kao luksuz i zbog toga treba da plaćam porez, jer to nije civilizacijska tekovina, kao pasta za zube, kao pribor za ličnu higijenu, kao naliv pero, kao računar i ko zna šta, ne smem dalje da navodim, jer će možda predlagač dobiti inspiraciju za nova oporezovanja.
Kao običan građanin, koji nema druge prihode sem onih iz preduzeća u kome je zaposlen oduševljen sam inventivnošću i domišljatošću predlagača. Zaista sam očekivao da će mi predlagač najpre nešto ponuditi, a potom u funkciji davanja progresivno oporezovati.
Predlagač je, međutim, imao potpuno matematski pristup. Pristup poznat u narodu kao "hartija trpi sve". I, šta je sada pozicija običnog građanina, onoga za koga predlagač neosnovano misli da ima negde i neke pare koje će sada da istrese ili da izvadi iz čarapa.
Šta ako nema? Da kao Kočić i David Štrbac u "Jazavac pred sudom" kaže "O dobre carevine (čitaj - pametnog li predlagača)" i da lepo jekne od silnog zadovoljstva i ushićenja. Tako misli običan građanin, a ja kao njegov predstavnik moram da kažem da se jopaz Davidov ne zove više Jazavac, već predlagač i autor ovih zakona koji će narodu uzeti crno ispod nokta a nama, njegovim predstavnicima, obraz i dostojanstvo ako budu prihvaćeni. Hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, razlog mog javljanja jeste što ne prihvatam manir predlagača da budžet puni ispostavljanjem poreskih računa, a da pritom ni u jednom dokumentu, ni jednom rečju ne kaže bilo šta o ključnoj stvari, a to je kako misli da obezbdi privredni rast i da poboljša uslove privređivanja onima koji treba da stvore osnovu za oporezivanje.
Neću da polemišem ovom prilikom o vrstama prihoda koji treba da budu oporezovani i o osnovama po kojima to oporezivanje treba da se izvrši. Želeo bih samo da iz iskustva dugogodišnjeg privrednika kažem nekoliko reči o ambijentu u kojem se nalazi većina naših privrednih preduzeća ili privrednih subjekata, kakao se to kaže. Dakle, mi u ovom trenutku nemamo ni jasno definisane proizvodne programe, ni jasno definisana tržišta, ni privredni ambijent koji će nam omogućiti da te proizvodne programe razvijemo, da dođemo do novih tržišta itd. Dakle, nemamo ni povoljne kredite, ni niz drugih stvari. Objasniću i zašto nemamo.
Postoji to što se zove velika nezaposlenost. Postoji jedan ambijent u kome je veoma važno preživeti ovu situaciju, sačuvati postojeću radnu snagu, sačuvati neke proizvodne programe i sačuvati ljude koji su kvalifikovani i obučeni da rade određene poslove za vreme u kome te poslove mogu da rade. Mi na ovaj način, zahvatanjem od zarada i onoga što se sada zove regres i topli obrok, a što je u određenim situacijama služilo kao jedan katalizator, jer su ljudi dolazili na posao da bi primili samo topli obrok, na taj način i tu mogućnost uskraćujemo.
Nisam za to da nešto što relano može da bude oporezivo, ne bude oporezivo, ali jesam da se to radi selektivno. Jesam da se najpre stvori privredni ambijent, a onda da se krene sa zahvatanjem. Otuda mislim da nije dobra usluga za privredna preduzeća da se i ovo što je do sada moglo da bude korišćeno, namerno kažem korišćeno a ne zloupotrebljavano, da se ne može koristiti, pa zato apelujem da se ovaj zakon transformiše utoliko što bi se, kad se zarada tiče, u ovom trenutku odustalo od oporezivanja toplih obroka i regresa, a ako to ne može da se uradi, da se bar primena tog osnova za neko vreme odloži.
Govorim to zbog toga, jer smo u ovoj sali, i sa ove govornice mnogo puta do sada čuli o sistemu spojenih sudova, i od strane Republičkog premijera i od strane gospodina ministra Đelića, koji su odgovarajući na pitanja šta da se ne oporezuje, rekli - odakle ćete to uraditi. Otud je moje pitanje - ako ćete to sada da uradite, da li ste dobro izračunali koliko će zbog toga ljudi biti prinuđeno da koristi socijalne programe i da li će ova zahvatanja po osnovu ove poreske osnove biti dovoljna, kad nam većina preduzeća dođe u situaciju da radnici moraju da koriste socijanu pomoć, da li će se iz ovih ili nekih drugih zahvatanja to moći ostvariti? Ako gospodin Đelić odgovori na ovo pitanje pozitivno, dakle da se o tome vodilo računa i da će se na ovaj način ubrati toliko sredstava, a da će s druge strane zbog toga samo toliko preduzeća doći u situaciju da koriste socijalnu pomoć i neke pare koje bi za to trebalo da budu izdvojene, i da će ovo biti pokriveno time, ja ću za to glasati.
U protivnom, u ovom trenutku u to ne verujem i ne mogu da se založim da se ovaj zakon usvoji i otuda molim da se bar razmisli o modifikaciji da se ovaj osnov ili ne prihvati odmah ili da se donošenje odluke o sprovođenju tog osnova za jedno vreme odloži, dok se stvari po principu spojenih sudova ne uravnoteže. Hvala vam lepo.

Uvaženi predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni članovi Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, suština amandmana koji sam vama podneo na odlučivanje, a odnosi se na Predlog zakona o budžetu, jeste da se sredstva predviđena MUP-u tim predlogom budžeta, znači član 7., razdeo V, od 17 milijardi dinara uvećaju za 50%, sa sledećim obrazloženjem. Naime, budžetom je predviđeno da sredstva za plate pripadnika MUP-a iznose 10 milijardi i 100 miliona, a kaže se u obrazloženju da su ta sredstva za 28% veća u odnosu na sredstva koja su za tu namenu bila planirana u prošloj godini. Ako se uzme u obzir da je ovim budžetom uključena, dakle, da je u budžetu korporirana inflacija od 30%, pa to praktično znači da će realne plate, da će u apsolutnom iznosu plate pripadnika MUP-a u ovoj godini biti za 2% manja. Ako se, sa druge strane, uzme u obzir da inflacija, a o tome sam govorio u svom prvom javljanju kada sam diskutovao na temu budžeta u načelu, da se može očekivati inflacija 50%, a neke procene kažu i više, onda to znači da će pripadnici MUP-a sa ovako planiranim sredstvima za budžet imati realno manje plate, nego što ne samo što je planirano, nego što su imali i u prošloj godini. Pa, zbog zadataka, zbog poslova koje obavlja MUP, mislim da se to ne može dozvoliti. Iz istih razloga, a što će inflacija biti, po mojoj proceni, veća nego što je inkorporirana ovde, ovim predlogom, predložio sam da se sredstva po drugim kontima, dakle za materijalne troškove, za opšte namene, a naročito za zonu kopnene bezbednosti povećaju. Ne bih želeo da ovom prilikom pravim bilo koju prejudiciju, ali juče smo slušali veoma argumentovano tvrđenje šefa Poslaničke grupe DOS-a o uslovima pri kojima pripadnici MUP-a obavljaju svoje poslove, uniforma, čizme itd. A otuda mislim da pošto ne sumnjam u reči koje je juče izgovorio gospodin Jovanović, znači da će i on založiti svoj autoritet i pomoći da poslanička većina usvoji ovaj amandman, pa da se time stvore uslovi MUP-u da obavi poslove koje se od njega očekuju. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, želim da sa sledećim argumentima obrazložim zbog čega mislim da predloženi dokument budžeta za 2001. godinu ne treba prihvatiti.
Prvo, protivim se predlogu budžeta koji se zasniva na brutalnom i do sada neviđenom zahvatanju od stanovništva.
Drugo, ne prihvatam manir predlagača da budžet puni ispostavljanjem poreskih računa, a da pri tome ni u jednom dokumentu, ni jednom rečju ne kaže bilo šta o ključnoj stvari, a to je, kako misli da obezbedi privredni rast i poboljša uslove poslovanja onima kojima treba da stvori osnovu za oporezivanje. Vlada radi upravo obrnuto. Predloženim budžetom kroz uvođenje poreza od 3,5% na fondove zarada dodatno opterećuje ionako već previše opterećenu privredu. Nerealna su, i lišena svakog osnova, očekivanja da se od poreza na promet prikupi 55 milijardi, a od poreza na lična primanja 25 milijardi, sem ako predlagač misli da narodu možda neke pare dolaze sa strane, neke pare koje on nije zaradio.
U predlogu budžeta inkorporirana je i za ovu godinu planirana inflacija od 30%, što je po mojoj proceni potcenjena veličina, jer u januaru je prema podacima inflacija iznosila 3%, u februaru 3,2%, za mart se očekuje između 3 i 3,2%, a to praktično znači da je za prvi kvartal inflacija već 9,4%, pa otuda nije logično i ne može da se poveruje da će se u ostalim kvartalima, odnosno da će inflacija biti po 7%, da bi to bilo u okviru 30% koliko je u dokumentu uneto.
Naprotiv, mogu da dokažem da minimalna inflacija, nakon usvajanja svih dokumenata o porezima i akcizama i uz očekivana povećanja cene električne energije i drugih energenata, u lancu poskupljenja nije ispod i neće biti ispod 50%.
Insistiranje da se usvoji dokument koji ima u krajnjem iskazu gubitak je u najmanju ruku neozbiljno, a naročito način na koji se misli da se taj gubitak pokrije.
Ono što se nama predlaže, to je da, dakle, prodamo imovinu za 10 miliona i da se za 12 milijardi zadužimo, ili možda dobijemo donacije.
Kao patriota, iskreno verujem da cena donacije neće biti isporučivanje određenog broja Srba Hagu, niti činjenje nekih drugih ustupaka, a još gore prihvatanje jednog apsolutno ponižavajućeg podaničkog odnosa. Nudi nam se, dakle, da prodamo imovinu i da živimo na račun smanjenja državne imovine, da se pri tome još zadužimo za 12 milijardi. Ne znam koliko je to još logično, možda jeste, a meni se čini da nije.
Mislim, dakle, da je notorno jasno da je predlog budžeta, iako zanatski perfektno urađen, ipak sačinjen hipotetički, verovatno po nekoj alhemičarskoj recepturi, i uz korišćenje poznatih metoda štimovanja, kao i šacovanja.
Takav predlog zasnovan je na neopravdanom optimizmu i u tehničkom smislu predstavlja fikciju, poznatu kao "perpetum mobile" ili pokušaj da se ni iz čega dobije energija. Usvajanjem ovakvog predloga možemo biti sigurni da će enormno porasti nelikvidnost preduzeća, a s obzirom na činjenicu da u ovoj godini neće doći do značajnog priliva stranog kapitala, to znači neminovno uvećavanje inflacije koja je planirana budžetom, što će za posledicu imati rušenje planiranog koncepta realizacije predloga budžeta.
Predlažem, dakle, da se ponuđeni dokument povuče i doradi, a to znači da se nađu realni izvori, uravnoteže prihodi i rashodi, uz manje zahvatanje od stanovništva i stvaranje ambijenta za ekspanziju prozvodnje.
O konkretnim doprinosima govoriću kada bude rasprava u pojedinostima. Hvala lepo.

Uvaženi gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, cenjene dame i gospodo narodni poslanici, zaista nisam imao nameru da uzmem učešće u razmatranju ove tačke dnevnog reda, pa i neka se ne shvati da pričam o tom dnevnom redu, jer samo hoću da pričam o jednoj meni čudnoj pojavi, da mladi ljudi, ničim izazvani, nastupaju ovako ostrašćeno i sada ne znam da li je to rezultat njihove prirode, da li je to rezultat njihovog vaspitanja ili je možda u pitanju potreba za ličnom ekspozicijom.
Sa ove govornice, kao što znate, nikoga nisam pominjao, a naročito mladog gospodina, jer i kada bi to hteo ne znam šta bih o njemu mogao da pričam, ne znam po čemu je on značajan da bih se njime bavio. O tome da li imam ili nemam veze sa Kragujevcem, verovatno će suditi oni koji su Kragujevčani. On je samo jedan od njih. Dakle, treba čuti i druge, a šta ja inače radim i koje sam stranke predsednik, to je poznato. Dakle, to su notorno poznate stvari i njih ne treba ovde iznositi. Ja bih zaista želeo da ovaj parlament bude parlament u kome će o stvarima da se govori iz različitih vizura, iz različitih uglova, a sve zbog toga da dođemo do najboljeg rešenja.
Nikada nisam, niti bih ovu govornicu koristio za provokacije, a još manje za postavljanje nekih nesuvislih pitanja, koja nemaju nikakve veze, a koja verovatno ni onome koji ih je postavio nisu jasna zbog čega je to uradio itd., sem, ako možda nema kompleks, a i ako ima, ja to ne mogu da lečim, za to su zaduženi drugi.

Uvaženi gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, cenjene dame i gospodo narodni poslanici, pre početka mog izlaganja vezano za ovu tačku dnevnog reda, želeo bih da zajednički utvrdimo nešto, što mislim da je notorno tačno. To je da postoji obaveza poštovanja postojećeg zakona, sve dotle i do tog trenutka, dok nadležni organ punovažnom odlukom to ne promeni. Mislim da u ovoj sali nema nikog ko ne misli tako, a verujem da i javnost tako misli. Izgleda, tako ne misli jedino uvaženi resorni ministar, gospodin Vlahović, jer da misli verovatno bi kao resorni ministar obezbedio da se vrši nadzor nad primenom postojećeg zakona.
Naime, u članu 48. kaže se u stavu 2.: "ministarstvo najmanje jednom nedeljno, u jednom dnevnom listu, na osnovu pribavljenih podataka, objavljuje izveštaj o datumu upućivanja javnog poziva za upis i kupovinu akcija, u roku od počinjanja prvog i drugog kruga transformacije i o ostvarenim rezultatima transformacije, po pojedinim krugovima svih preduzeća na teritoriji Republike Srbije, koji su u toku izveštajnog perioda dostavili ministarstvu". Gospodine Vlahoviću, od trenutka kada smo vas izabrali, ovde u ovoj sali, prošlo je toliko vremena da ste najmanje dva puta kao starešina resornog ministarstva, morali po tome da reagujete. Vi to niste uradili. Mi nismo videli ni u jednom dnevnom listu takvo saopštenje.

Ako nisam, ja ću da se izvinim, jer ako mi to budete pokazali, ja ću to da prihvatim. Ako jeste, ja se izvinjavam. Ako niste, onda dozvolite da ova primedba bude dobronamerno upućena, jer vi morate kao starešina tog resornog ministarstva voditi računa o resoru koji vam je poveren. Sada molim da mi merite vreme za izlaganje po ovoj tački.

Ima više razloga zbog kojih smatram da Predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o transformaciji, ne treba usvojiti. Ja ću navesti samo tri, a zato ću koristiti obrazloženje koje je dato u izjavi potrebe da se usvoji ovaj zakon i naročito, da se suspenduje ovo što se zove autonomna transformacija. Dakle, kaže se, važeći Zakon o svojinskoj  transformaciji dao je izrazite prednosti zaposlenima u preduzećima u postupku privatizacije, s obzirom da se preko besplatnih akcija može privatizovati do 60% kapitala preduzeća, sledi da sami zaposleni mogu besplatno steći većinsko vlasništvo.
Evo, šta sada s tim u vezi želim da kažem. Postoji u Americi, koja je mnogima u ovoj sali po raznim pitanjima uzor, jedna asocijacija koja se zove ESOP, a to je skraćenica od E-emploe, a znači zaposleni, S-šer ili akcije, O-uonošit ili vlasništvo i P je program. U toj asocijaciji, gospodo, članstvo čine preduzeća u kojima je većinsko vlasništvo zaposlenih nad kapitalom, ima 11.500 preduzeća. U tih 11.500 preduzeća zaposleno je 8 miliona ljudi. Kapital tih 11.500 preduzeća iznosi 500 milijardi dolara, a to je otprilike 10 naših nekih bruto godišnjih dohodaka. Hiljadu takvih preduzeća, kotira se na berzi, a ono što ja sada želim da kažem tamo to očigledno ne smeta, jer neka empirijska istraživanja pokazaju da su ta preduzeća stabilnija od ovih drugih. Na primer, za vašu informaciju, akcije kupljene za ovakva preduzeća rasle su od 1993. godine do 1999. godine za 170%, a akcije kupljene za ova druga preduzeća rasle su za 142%. Rast društvenog proizvoda u toku jedne godine kod ovih preduzeća je od 8-11% veći nego kod drugih preduzeća.

Takva preduzeća su manje podložna i onome što se zove bankrotiranje. Dakle, tamo to važi, a ovde to ne važi. Zašto? Moguće je da neko iza toga ima neku nameru. Da ne bi bilo da sam ja sada reinkarnacijom onog starog Grka Ezopa, pa da ovde pričam basne, upućujem gospodina Vlahovića da poseti na internetu sajt - htpp.//njnjnj.mceo.o-ergan. A ja vas molim da me ispravite, jer ja moram zbog vremena tako da reagujem, pa je moguć i lapsus, ali to je sajt koji vi možete posetiti. Na tom sajtu možete videti da je ovo što sam pričao apsolutno tačno i još više od toga. Drugi razlog, a o tome su već govorile moje kolege, jeste pre svega povreda Ustava SRJ u članu 74. i u članu 64, 55. i 57. i to je razlog zbog čega ćemo mi kao poslanička grupa tražiti od Ustavnog suda da ispita ustavnost donošenja ovakvog zakona.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, koleginice i kolege poslanici, drago  mi je što je gospodin predsedavajući ispravio propust. Zovem se Slobodan Tomović, ali naravno da gospodin Maršićanin, kao taze predsednik, ima pravo da to ne zna. Iskreno se nadam da će on to neznanje ispraviti.
Usprotivio bih se nekim tvrdnjama, konstatacijama pa i opredeljenjima koja su izneta u ovom ekspozeu. Budući da sam po osnovnom obrazovanju inženjer, za svaku kvalifikaciju tražim jedinicu mere. Ovde se u prvom pasusu kaže da je stepen kriminalizovanja društva veoma visok, pa pitam - šta je jedinica mere?
Jer, ako za jedinicu mere gospodo uzmemo broj krivičnih dela na 100 hiljada stanovnika, onda stvari stoje ovako - u Srbiji je broj krivičnih dela na 100 hiljada stanovnika 1.180, u Sloveniji 1.830, a u Bugarskoj 2.998. Dalje, u Srbiji npr. krivična dela protiv imovine su negde oko 747, a ponder je 100 hiljada stanovnika, u Slovačkoj 2.231. U Srbiji broj krivičnih dela sa elementima nasilja je 79, u Slovačkoj 198. Krivična dela maloletnika su u Srbiji 133, a u Sloveniji 218. Broj provala u stanove u Srbiji je 84, a u Nemačkoj 262 i konačno broj ukradenih vozila u Srbiji je 81, u Sloveniji 158, u Slovačkoj 775, u Češkoj 580, u Velikoj Britaniji 605 itd.
Ovo zbog toga da vidimo šta je jedinica mere kada određujemo kvalifikaciju o tome u kojoj meri je to tako, a verovatno i dovoljno ilustrativno da kaže da možda đavo i nije tako crn kao što izgleda.
Drugi razlog mog javljanja je što kao neko ko je bar u ova tri meseca obavljao, istina sa jednom trećinom, funkciju ministra MUP-a, želim da zaštitim pripadnike MUP-a od paušalnih kvalifikacija kakve se daju i u ovom ekspozeu, kada se govori o korumpiranosti, a naročito u jednom pežorativnom kontekstu kada se govori o pripadnicima MUP-a.
Drage moje koleginice i kolege, MUP pre svega čini skup ljudi, zanatlija, profesionalaca, časnih i čestitih ljudi, koji veoma savesno obavljaju i svoje sadašnje zadatke, deluju u Kopnenoj zoni bezbednosti, a i sve druge koji su pred njih bili postavljani, od borbe protiv terorizma na Kosovu, pa nadalje.
Dakle, u najmanju ruku je neukusno, neodmereno i paušalno, sem ako iza toga ne stoji neka zla namera, pričati o tim ljudima tako. Mi možemo imati različite ukuse, o upravi, o resorima, i to je druga priča, ali kada govorimo o korumpiranosti ne možemo tu etiketu stavljati celom ministarstvu. Moramo reći konkretno - ko, kad, gde i šta.
Kada je reč o ovih pet uslova navedenih u funkciji ubrzanog razvoja zemlje, jedna od kvalifikacija, da je jedan od uslova lična i imovinska bezbednost, to se tako kaže kao da toga uopšte nije ni bilo. Mnogo je tvrda i rigidna ova formulacija. Jer, da nije bilo lične i imovinske bezbednosti ni vi gospodo ne biste sedeli u ovim klupama. Ni većina od nas.
Prema tome, uvek može od nečega biti bolje, i neka bude bolje, ali nemojmo pričati kao crveni Kmeri da sve počinje od nas i da sve treba da se meri po našim kriterijumima i našim aršinima.
Što se razvoja tiče, prioritet ovome što se govori - kvalitetna saobraćajna infrastruktura - dajem energetici i energentima. Bez toga nema nikakvog razvoja industrije, a najmanje onoga što se dalje zove saobraćaj. Saobraćaj da, ali kao jedna logična nadgradnja onoga što prethodi početku svega. Dakle, kuća se može zidati od krova, ali verovatno je takva tehnologija do sada nepoznata.
Što se tiče uslova koji kaže da nam je potrebna kvalifikovana i pouzdana radna snaga, znam šta znači kvalifikovana radna snaga. Voleo bih da mi neko kasnije objasni šta se podrazumeva pod pojmom pouzdana radna snaga. Šta se konkretno time misli? Ali bih u odnosu na ovaj uslov prednost dao jednom drugom uslovu, koji bi morao da nađe svoje mesto u ekspozeu, a to je transformacija i revitalizacija velikih sistema kakvi su "Zastava", "Bor" itd.
Tamo gde imamo najviše nezaposlenih, tamo imamo, da tako kažem, žarišta socijalne bede i socijalne krize. Tu moramo neke stvari da rešimo, bilo nalaženjem alternativnih programa, bilo nalaženjem diversifikovanih programa u odnosu na tehnologije koje su tu zastupljene, prekvalifikacijom radne snage itd. To moramo uraditi.
A mi kažemo da se nećemo baviti "lovom na veštice". Pritom, u ekspozeu vrlo decidirano kažemo - šta ćemo raditi u obračunu sa prethodnim režimom, a zadovoljavamo se da u ovom delu, koji je razvojni, kažemo - strateški prioritet je edukacija radne snage za novu ekonomiju. Nije to strateški prioritet. Strateški prioritet je da vidimo koji su to programi koji će zaposliti tu radnu snagu, šta se može iz ovih tehnologija još izvući, kako se te tehnologije mogu poboljšati, sa kim to sve raditi? To su strateške strane. A kada to rešimo, onda ćemo da prekvalifikujemo radnu snagu i onda ćemo to da vidimo.
Malo zbunjuje da u jednom ozbiljnom dokumentu, kakav predstavlja ekspoze, kaže se - ono što očekujemo su velike spoljne investicije u narednom periodu, ulaganja u poljoprivredu itd. Molim vas, gospodo, očekivanja su jedno, ali mi moramo reći - šta će to očekivati? Mi moramo, kada o tome govorimo i kada pravimo program da damo odgovore na najelementarnija pitanja, a to su - ko, kada, šta i kako? Ne možemo reći - mi očekujemo, moramo videti kako očekujemo, šta će se to desiti, šta ćemo mi u tom smislu preduzeti?
Dakle, mi vrlo jasno pričamo o tome kako ćemo se obračunavati. U ovom delu gde govorimo o razvoju, mi očekujemo, mi ćemo videti, mi ćemo pokušati, i mislim da to mora u programu da bude prorađeno i da mora da bude jasnije istaknuto.
Dakle, mora se u programu reći kako ćemo rešiti energente. Mora se reći šta ćemo da radimo sa gasom. Danas nam je to problem. Ako potraju hladni dani, to će biti jedan strahovit problem, koji će dovesti do destabilizacije elektroenergetskog sistema. Bojim se, dakle, gospodine Đinđiću, da ćete rizikovati time što ste u ekspozeu rekli da će biti dovoljno električne energije. Umesto da se samo napravi remont, jer time će se popraviti stabilnost elektroenergetskog sistema, i mala proizvodnja, ali električne energije neće biti dovoljno, moraćemo da je uvozimo, utoliko više ukoliko budu hidrološke prilike lošije, utoliko više ukoliko ne bude gasa.
Uz remont, moramo graditi nove kapacitete. To mora da nađe svoje mesto u ekspozeu. U protivnom, sve će se svesti na očekivanja, a ne verujem da će to neko drugi umesto nas da uradi. Hvala vam lepo.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsendištvo, dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam dirnut brigom koju moje kolege i drugovi iz srpskih radikala pokazuju za budućnost Socijalističke partije i za buduće namere, akcije i aktivnosti.
Jednostavno, osetio sam se prozvanim da u svoje ime a verujem i u ime većine mojih kolega poslanika istog opredeljenja kažem nešto na tvrdnje da je Socijalističku partiju Srbije zahvatio defetizam, da pristajemo na ucene i da smo jednostavno izgubili dignitet.
S tim u vezi želim da naglasim sledeće - i u prethodnoj Vladi narodnog jedinstva, i u onim vladama pre toga, socijalisti su imali naglašenu odgovornost za poslove koji se tiču upravljanja državom i dok smo mi upravljali i bavili se tim poslovima drugi su se bavili ličnim egzibicionizmom i stvaranjem ličnog rejtinga.
Mi, dakle, zabavljeni tim poslom, i shvatajući da i u ovom trenutku naraslih političkih tenzija, i promenjenih odnosa i političkog uticaja na ovoj sceni, takođe smatramo da moramo uzeti odgovornost da se te tenzije smanje, da se društvena kretanja vrate u prirodne tokove, da se krizni štabovi i sve drugo čega se i mi takođe gnušamo stave pod zakon i u okvire regulative i to je dakle razlog zbog koga smo mi prihvatili da se u okviru ovog sporazuma i ovoga o čemu danas treba da odlučujemo, izjašnjavamo.
Takođe želim da kažem da se mi ne bojimo nikakvih ucena niti građevinskih mašina. Jednostavno, naš pristanak da u svemu ovome učestvujemo objašnjavam fenomenom tzv. kavkaskog kruga kredom i ne potcenjujući auditorijum za neupućene, želim da objasnim da su jednog trenutka dve majke u nekom kozačkom plemenu polagale pravo na isto dete. Poglavica je dete stavio u centar, rekao mu da raširi ruke, opisao krug kredom oko deteta i rekao majkama da svaka vuče na svoju stranu, a čija ljubav bude jača odvući će dete na tu stranu.
One su počele da vuku i jednog trenutka jedna je pustila dete, a on je dete dao njoj. Socijalistička partija Srbije upravo iz tih razloga pustila je tu ruku da ne iskida ruku detetu, da pomogne da se na ovoj sceni tenzije smire i da onda pregrupiše svoje redove, da reši probleme koji su narasli u našoj partiji, što se nadamo da će birači uspeti da prepoznaju i da verifikuju na izborima 23. decembra.
U vezi zakona da kažem sledeće - tačno je da zakon nije bio na Odboru za privredni razvoj i finansije, ali je tačno da je na Vladi jednoglasno usvojen. I, što se tiče EPS-a, šta je, čiji je, itd. tačno je i to da je generalni direktor EPS-a, na svoj zahtev, da li se pre toga sa nekim konsultovao, ili je bio na to posebno motivisan, napisao zahtev i odobren mu je godišnji odmor. Dragan Kostić se nalazi na godišnjem odmoru, a punomoćje je dao Krsti Vukoviću, da tu funkciju obavlja, i to je istina.

Zahvaljujem se, pre svega, gospodine Vučiću, da li se kaže "poglavica" ili "ataman", stvar je da li govorite maternjim jezikom ili upotrebljavate strane idiome.
Drugo, da li ja to što pričam, da li neko drugi u to veruje, ja verujem da moje kolege - da. Što se Vas tiče, Vi očigledno ne verujete, ali to je Vaš problem. Vi ste mlad čovek i ja se nadam, ako budete pažljivi, doći ćete do toga šta su prave vrednosti, a takođe da kažem, da ste bili pažljivi za ovo vreme dok ste bili u Vladi Mirka Marjanovića, Vi biste naučili da je Narodna banka Jugoslavije u nadležnosti savezne države, a ne republičke. Prema tome, to pominjanje u Republičkom parlamentu i uticaj Republičke vlade na to, verovatno da je pogrešno adresirano.
(Aleksandar Vučić izlazi za govornicu.)