Uvaženi gospodine predsedniče, cenjeno predsedništvo, poštovani narodni poslanici, cilj mog javljanja za diskusiju nije da utvrđujem ko je, od kada i kakve ima ideje, a još manje da ističem šta je, koliki i čiji doprinos u formiranju Predloga zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa.
Moja namera je da u vezi Predloga zakona, koji je Vlada narodnog jedinstva uputila ovoj skupštini i njenim poslanicima, iznesem svoje mišljenje.
Smatram da je donošenje ovog zakona u funkciji obezbeđivanja potpunijih i boljih uslova za kontinualno i kvalitetno obavljanje delatnosti od opšteg interesa. U suštini, dva su osnovna razloga zbog kojih je neophodno pristupiti donošenju ovog zakona.
Prvi razlog je normativne prirode i sastoji se u potrebi usaglašavanja republičkog Zakona o javnim preduzećima sa saveznim Zakonom o preduzećima.
Neusklađenost Zakona o javnim preduzećima sa saveznim Zakonom o preduzećima odnosi se, pre svega na definisanje pojma javnog preduzeća. Naime, prema Zakonu o javnim preduzećima status javnog preduzeća imaju ona preduzeća koja obavljaju privrednu delatnost od opšteg interesa, bez obzira na osnivača, pa je u tom smislu propisano da javna preduzeća mogu da posluju sredstvima u državnoj, društvenoj, privatnoj i drugim oblicima svojine.
Prema Zakonu o preduzećima, međutim, status javnog preduzeća stiče onaj pravni subjekt koji kumulira dva bitna uslova. To je obavljanje delatnosti od opšteg interesa i postojanje osnivača, države ili jedinice lokalne samouprave, s tim što je predviđena mogućnost obavljanja delatnosti od opšteg interesa i od strane drugih oblika preduzeća, dela preduzeća i preduzetnika.
Drugo pitanje, koje je navedenim zakonima uređeno na različite načine, je pitanje organa javnih preduzeća. Prema Zakonu o javnim preduzećima organi javnog preduzeća su upravni odbor i direktor, sa mogućnošću obrazovanja odbora direktora i nadzornog odbora, a radnici preduzeća učestvuju u upravljanju i odlučivanju, u skladu sa zakonom i statutom.
Zakonom o preduzećima propisano je obavezno postojanje tri organa javnog preduzeća i to - upravnog odbora, nadzornog odbora i direktora, sa obaveznom participacijom zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru do određenog broja i mogućnošću obrazovanja izvršnog odbora direktora.
Pored iznetog, važno je napomenuti da Zakon o preduzećima sadrži samo dve odredbe o javnim preduzećima, što praktično znači da su na taj način utvrđeni samo osnovi za posebne zakone kojima će se bliže urediti sva ostala pitanja vezana za tu formu preduzeća.
Drugi razlog za donošenje ovog zakona je sadržinske prirode i odnosi se na potrebu uređivanja uslova za obavljanje delatnosti od opšteg interesa, ne samo kada te delatnosti obavljaju javna preduzeća, već i drugi oblici organizovanja. Naime, neophodno je da se za sva preduzeća koja obavljaju poslove od opšteg interesa, bez obzira na formu i svojinski režim tod preduzeća, propiše poseban pravni režim u smislu obezbeđivanja određenih ovlašćenja države i jedinice lokalne samouprave prema tim preduzećima, što je ovim zakonom i urađeno.
Zbog toga ovaj zakon, kojim se uređuje položaj javnih preduzeća, je i zakon o obavljanju delatnosti od opšteg interesa.
Vredno je pomena da se ovim zakonom, između ostalog, vrši razgraničavanje imovine javnog preduzeća, koje je u principu i svojina preduzeća i kojom ono odgovara za svoje obaveze, i državne svojine nad javnim preduzećem. Daje se rešenje prema kome se državni kapital deli na akcije ili udele određene nominalne vrednosti i upisuje u registar, čime se i taj oblik preduzeća čini transparentnim za svojinske promene u zavisnosti od tržišnih uslova. Reguliše se način raspodele dobiti, kojim je obezbeđena kontrola države u raspodeli dobiti u svim javnim preduzećima. Utvrđuje se obaveza definisanja i prezentiranja Vladi Srbije sadržine godišnjeg programa poslovanja javnog preduzeća, čime se obezbeđuje uvid države u raspolaganje sredstvima kojima posluje javno preduzeće, uslovljava ulaganje kapitala i osnivanje zavisnih društava kapitala od strane javnih preduzeća davanjem saglasnosti Vlade Republike Srbije, obezbeđuje definisanjem položaja javnih preduzeća na predloženi način, samostalnost tih preduzeća u poslovanju i raspolaganju imovinom, a uspostavlja se i mehanizam kontrole tog poslovanja i raspolaganja sredstvima u meri u kojoj je to neophodno.
Zakonom se utvrđuju i uslovi za obavljanje delatnosti od opšteg interesa od strane drugih oblika preduzeća, dela preduzeća i preduzetnika. U tom smislu propisano je da drugi oblici preduzeća, deo preduzeća i preduzetnika delatnost od opšteg interesa mogu da obavljaju, da im je nadležni organ poverio obavljanje delatnosti od opšteg interesa i da imaju zaključen ugovor sa Vladom Republike Srbije odnosno izvršnim organom jedinice lokalne samouprave, odnosno autonomne pokrajine, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti u obavljanju delatnosti od opšteg interesa.
Kada delatnost od opšteg interesa obavljaju drugi oblici preduzeća i preduzetnik, ostvarivanje opšteg interesa obezbeđuje se kroz institut davanja saglasnosti na statut, tarifu i druge odluke od značaja za
obavljanje te delatnosti. Saglasnost daje Vlada Republike Srbije, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost Vlade.
Ugovor koji se obavezno zaključuje kada delatnost od opšteg interesa obavljaju drugi oblici preduzeća i preduzetnik u funkciji je zaštite opšteg interesa i interesa građana i drugih subjekata, kao korisnika proizvoda i usluga tog preduzeća. Obavezujući karakter koji taj akt ima za strane potpisnice garancija je da će se povereni poslovi obavljati na odgovarajući način.
Na osnovu svega iznetog, mišljenja sam da su predloženim tekstom zakona ispunjeni osnovni ciljevi njegovog donošenja, a to je stvaranje sistemski uređenog ambijenta za nesmetano kontinuirano i kvalitetno obavljanje delatnosti od opšteg interesa, pre svega od strane javnih preduzeća, ali i od strane drugih organizacionih oblika koji tu delatnost obavljaju, pa u tom smislu predlažem da se ovaj predlog zakona usvoji.
Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege poslanici, dva su razloga moga javljanja.
Prvo je, da sa ove govornice objasnim razloge odustajanja.
Drugi razlog je, edukativni razlog.
Kad je reč o prvom razlogu, nisam odustao od ideje da pomognemo ljudima u prevazilaženju nastalih problema, niti u traženju obostrano prihvatljivog rešenja. Biće prihvatljiva rešenja za te ljude, koja će biti prihvatljiva za Republiku, u sklopu pozitivnih zakonskih propisa.
Dakle, moje odustajanje ne treba shvatiti kao pomanjkanje želje da istrajem u rešavanju tog problema ili odustajanjem od tog rešavanja. Moje odustajanje, pre svega, ima za cilj da ukaže da pravac u kome smo mi delovali, smer u kome smo mi delovali nije bio dobar. Tu počinje, u stvari, edukacija. Trebalo bi da prethodni govornik zna da pored skalarnih postoje i vektorske veličine.
Ovaj problem o kome mi razgovaramo je vektorska veličina, jer ima i pravac i intenzitet i smer. Smer je, dakle, bio pogrešan, kako bi još pravnici rekli, mi smo napadali član 9. Zakona, a trebalo je da napadamo nešto drugo, što se odnosi na fiskalne obaveze i na poreske olakšice. To je, istovremeno, i rečeno u mišljenju Vlade. U mišljenju Vlade su dve stvari rečene.
Prva, da je moguće na ovaj problem uticati izmenom fiskalnih opterećenja.
Drugo, da se verovatno može manjim davanjem javnim komunalnim preduzećima, koje propisuju takse za upotrebu tih tezgi, a u Kragujevcu zna se ko postavlja direktora javnog preduzeća i u čijoj je to nadležnosti, tako da se na taj način moglo da interveniše. Naravno, mi nismo izabrali taj način da rasteretimo kroz davanja za zakupe tezgi, nego smo rešili da to radimo u jednom drugom pravcu i da još pri tom napadamo podnosioce ovog predloga za nedoslednost.
Dakle, da se razjasnimo, zbog kragujevačke javnosti. Ja, naravno, smem da dođem u Kragujevac, jer iz njega i nisam otišao, više sam tamo nego ovde. Da se razjasnimo mi oko toga. Dakle, nije bio dobar smer u kome smo želeli da rešavamo ovaj problem. Vlada je to primetila, na to je ukazala, ja sam to prihvatio, kao što, između ostalog, kao član Vlade imam prilike da se izjašnjavam neposredno na sednicama. Dakle, ako sam takvu jednu stvar prihvatio, sasvim je logično da to moram da dosledno dalje sprovodim.
Naravno, mi ne možemo da biramo šta će nam sudbina odrediti. Nekome sudbina podari da bude reinkarnacija Nerona u onom delu koji se odnosi na piromaniju. Meni je sudbina dodelila da budem reinkarnacija Sizifa u ovim mojim pokušajima edukacije. Njemu je bilo mnogo lakše, jer je morao da gura onu stenu uz planinu, meni je to mnogo teže.
Obećavam da neću više zloupotrebljati vaše vreme time, a što se poduka tiče, to ćemo ubuduće kod kuće, da se ne brukamo pred javnošću, a može i pred televizijom gospodina i pred auditorijumom kragujevačke publike, jer na toj televiziji takođe može da se pojavi samo neko kad dobije odgovarajuću dozvolu.
Ja se vama zahvaljujem i zaista obećavam da ću ubuduće ove poduke davati za daleko veću javnost.

Vrlo kratko, zaista. Prvo SPS u Kragujevcu nije izgubio izbore i to može da se vidi iz svih podataka. Drugo, SPS je u Kragujevcu zadnjih godinu dana učlanio više od 2.000 novih članova, ne znam koliko je ova druga stranka u tome uspela.
Treće, ja apsolutno smem, bez obzira na pretnje, a ovo je prepoznatljiv scenario, hajde da se skupimo da marširamo po gradu, pa ćemo da marširamo u Beogradu i tako dalje, mene te pretnje ne plaše. Smem da izađem pred svakog, a naročito pred građane, i naravno nikakve pretnje sa ove govornice ne mogu da me uplaše. Sve ovo dalje što je rečeno mislim da je toliko ružno da ne zaslužuje moj odgovor.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovana gospodo poslanici, kada ovakve ispade Veroljub Stevanović pravi u Kragujevcu, ja na njih obično ne reagujem, jer se tamo zna ko je ko i kolika je čija specifična težina, ali kada o tome govori ovde, onda zarad vaše informisanosti, zarad javnosti i onih koji prate ovu sednicu dužan sam da kažem i sledeće.
Sastancima vezanim za problematiku Namenske fabrike nisam prisustvovao, jer su ti sastanci bili organizovani od strane SPO-a, a ja nisam član te stranke, i od strane sindikata, a nisam član ni tog sindikata. Da me je zvalo poslovodno rukovodstvo Zastave, ja bih svakako prisustvovao tim sastancima, računajući da kao član Vlade mogu sa rukovodstvom koje je jedino kompetentno da nađem rešenje.
Takođe je poznat i primer iz istorije imperatora koji je palio grad da bi doživljavao ekstazu, da ne kažem nešto drugo. Takav imperator postoji u Kragujevcu kao dežurni piroman koji potpaljuje požare, a onda dođe da izigrava vatrogasce. Tako je to bilo u slučaju manipulacije sa učenicima koji su litijali po gradu, a onda došli pred zgradu Skupštine opštine da ih predsednik umiri. Tako je to bilo i sada sa Namenskom, jer smo mi našli pare da dodamo još nešto što će umiriti te ljude da prestanu da štrajkuju i ja sada očekujem da ćemo mi, verovatno, pošto je Opština rešila da to sama rešava, istovremno naći rešenje i za Romaniju, i njoj trebaju pare, za Robnu kuću, i njoj trebaju pare, i za Zastavu automobila, jer i tamo trebaju pare. Nećemo valjda davati samo Namenskoj, nego ćemo davati i ostalima, ako taj problem želimo da rešimo. Toliko o ovome u prvom delu što sam bio prozvan za repliku. Što se tiče zakona, kada gospodin Stevanović bude o tome govorio zadržavam pravo da tada repliciram. Još jednom vam se izvinjavam što sam morao da zloupotrebim vaše strpljenje i oduzimam vreme za ovako trivijalne stvari.
(Stevanović prilazi govornici.)

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, poznati su primeri iz srpske istorije da se po pravilu, uvek kada su se nad Srbijom nadvijali mutni oblaci, okupljali narodni prvaci da se dogovore šta valja činiti i kako se od oblaka odbraniti.
Poznato je takođe da su ove odluke imale pečat naroda, jer su predstavljale njegovu volju kao izraz vekovnih težnji za suverenošću i nezavisnošću. Tako je bilo u Orašcu, tako je bilo ispod Takovskog grma i u bezbroj drugih pomenutih i nepomenutih slučajeva.
Ako je istorija učiteljica života, jasno je šta treba da uradimo danas, a šta na dan izjašnjavanja na referendumu. Tvrdnja da se istorija ponavlja je tačna, jer su se danas u ovoj sali okupili narodni poslanici da kao narodni prvaci odluče šta Srbiji valja činiti i šta sa tim u vezi treba predočiti svetu i građanima Srbije. Dakle, kažimo po ko zna koji put svetu - Kosovo i Metohija oduvek su bili i danas su integralni deo Republike Srbije. Ta teritorija nikada nije bila u sastavu bilo koje druge zemlje, pa prema tome, bilo koji problemi u ovoj srpskoj pokrajini su njeno unutrašnje pitanje.
Pripadnici albanske manjine na Kosovu u svemu imaju ista prava kao i drugi građani i sva ta prava su utvrđena u skladu sa najvišim evropskim standardima, uključujući i standarde OEBS-a i okvirne konvencije Saveta Evrope.
Separatizam koji javno uz nesebičnu podršku svetskih moćnika zastupaju predstavnici određenih političkih Albanaca, doveo je do terorizma koji je odneo više desetina života. Sveto pravo je svake države da se brani od terorizma i da štiti svoj teritorijalni integritet, javni red i bezbednost svojih građana. Ovo pravo se nikome na svetu ne osporava, a kada Srbija reaguje u duhu tog prava, onda se Savet bezbednosti pod presijom svetskih moćnika poziva na glavu VII Povelje Ujedinjenih nacija. Artikulišimo jasno, na Kosovu nema, niti je bilo oružanih sukoba, pa nema ni opasnosti od prelivanja sukoba, nema opasnosti za mir i bezbednost i nema osnova za pozivanje na glavu VII Povelje.
Stavovi Kontakt grupe u Londonu 9. marta i u Bonu 25. marta predstavljaju grubu demonstraciju politike sile. Ta grupa uzima sebi za pravo da određuje ko može, a ko ne može da se brani od terorizma i separatizma. Te sile čak nalažu da neko mora da sarađuje u razbijanju integriteta sopstvene državne teritorije, prete sankcijama, vojnim intervencijama, sprečavaju normalan ekonomski razvoj i život miliona ljudi. Sve to u ime demokratije, ljudskih prava i u ime Boga.
Pretnje u miru i bezbednosti na Kosovu i u okruženju predstavlja podrška koji određeni krugovi pod uticajem proalbanskog lobija, u zna se kojim zemljama, stalnim članicama Saveta bezbednosti, pružaju secesionističkim težnjama Albanaca na Kosovu.
Jedno je pitanje ostvarivanja ljudskih prava i prava pripadnika nacionalnih manjina, a drugo je pitanje ustavnog uređenja organizacije države, odnosa između raznih nivoa vlasti, odnosa vlasti i samoupravljanja. To su unutrašnja pitanja za svaku suverenu zemlju i ta pitanja ćemo rešavati sami, bez mešanja stranih predstavnika i odbijanjem bilo kakve internacionalizacije.
Građani Srbije, dijalog i politička sredstva, bez ičijeg posredovanja i internacionalizacije, poštovanje integriteta i suvereniteta Srbije jeste jedini put rešavanja svih pitanja na Kosovu i Metohiji. Ako neko računa sa obećanjima da je u Srbiji moguće nešto drugo, izvan evropskih konvencija i standarda o pravima pripadnika nacionalnih manjina, ako računa da je Srbija poligon za neke nove eksperimente i presedane, gubi vreme i grdno se vara.
Za rešenja smo dijalogom, političkim sredstvima i u okviru evropskih konvencija. Malo je reći da su izlišni bilo kakvi pritisci. Vlada Srbije, kako je istakao predsednik Marjanović, čvrsto je opredeljena da istraje na tom opredeljenju, jer je to jedini put da se obezbede sva građanska i ljudska prava i ravnopravnost svih građana na Kosovu i Metohiji. Zalaganje pojedinih zemalja da se rešenja za Kosovo traže van Srbije predstavljaju narušavanje teritorijalnog integriteta Srbije, države koja postoji više od 13 vekova, mnogo ranije čak i od bilo koje ideje o jugoslovenstvu.
Ovakvo zalaganje predstavlja flagrantno kršenje neprikosnovenosti granica Srbija, što je u suprotnosti sa poveljom Ujedinjenih nacija. Iza ideje o internacionalizaciji rešavanja kosovske problematike (uzgred rečeno, ni u jednoj zemlji u Evropi nije zabeležen takav pokušaj mešanja u vitalne stvari, to se čak izbegava i u "banana državama") krije se scenario daljeg pomaganja Savezne Republike Jugoslavije, jer, ukoliko bi se prihvatila internacionalizacija, to bi dalo prostora raznim evropskim i svetskim komisijama, trojkama poput evropske, i drugim grupama i grupicama da kroz pružanje tzv. dobrih usluga najpre inaugurišu Kosovo kao treću republiku u SRJ, a onda potom da joj priznaju pravo na samoopredeljenje, a još više u završnoj fazi, spajanje sa Albanijom i stvaranje velike Albanije.
Naravno da to ne bi bio kraj, jer bi se dalje nastavilo da se internacionalizuje Vojvodina, pa Sandžak, pa ko zna šta još i dokle, u zaslepljenosti, koja ima primese patologije, zbog opstajanja, oaze suverenosti i nezavisnosti, koju na Balkanu predstavljaju Srbija i Savezna Republika Jugoslavija.
Hvala im za takvu pomoć i daleko im lepa kuća. Srbi su poznati kao gostoljubiv narod, ali i pored toga, nije bilo dopušteno gostu da se stavlja u ulogu domaćina, a naročito to nije bilo dopušteno nezvanom gostu.
Mi, poslanici u Skupštini Srbije, nećemo valjda dozvoliti da u istoriju uđemo kao ljudi koji su dali dozvolu da tuđin pravi red u našem dvorištu. Ako smo narodni poslanici, moramo poštovati volju birača i ispuniti njihove naloge, a nalozi su jasni i jedinstveni.
Kao ilustraciju, citiraću jednu od poruka, kojima su ovih dana zasuti poslanici Šumadije (citiram): "Zahtevamo od narodnih poslanika da na zasedanju Skupštine Republike Srbije izglasaju održavanje referenduma, koji je inicirao predsednik Slobodan Milošević i da svojim delovanjem stvore klimu, u kojoj će građani masovno izaći na glasanje, a mi smo uvereni da za patriote jedini odgovor može biti - ne, onima koji hoće da rasparčaju našu zemlju. - Učesnici Sabora u Kniću, 5. aprila" (kraj citata).
Citirana poruka odslikava raspoloženje naroda Šumadije. U Šumadiji nema Brankovića. Šumadija će jedinstveno i bez dileme reći - ne.
Šumadinci neće dozvoliti da utihnu i usahnu srpske trube na Kosovu. U Šumadiji od iskona važi pravilo - niko nema pravo da potpiše kapitulaciju zemlje, a pristajanjem na internacionalizaciju kosovskog pitanja, upravo bismo to učinili. Hvala vam.