Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, htela sam u načelnoj raspravi da istaknem sve ono što je urađeno u prethodne dve godine. Činjenica je da izneti argumenti ne stoje iz razloga što je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine 2014. godine pokrenulo IPARD projekat. Taj projekat je morao da bude pokrenut znatno ranije, još od 2004. godine. Međutim, mi smo 2014. godine najpre usvojili Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, što je bila osnova za izradu IPARD programa. Ministarstvo poljoprivrede je i sačinilo IPARD program. Ovaj program prezentovalo je Evropskoj komisiji, ona ga je usvojila i prihvatila za finansiranje krajem januara 2015. godine.

Od tada radimo na pripremi operativnih struktura. Podsetiću vas, preselili smo Upravu za agrarna plaćanja iz Šapca za Beograd, što je uslov za implementaciju organizacione strukture IPARD programa.

Vlada je krajem decembra 2015. godine dozvolila dodatno zapošljavanje kadrova koji će raditi na sprovođenju ovog programa. Proces upošljavanja je započet. Pripremljen je bio zakon i da nisu raspisani izbori, ovaj zakon bi bio mnogo ranije u skupštinskoj proceduri.

Inače, Srbija i Evropska komisija na ovom projektu su partneri i sve primedbe i sugestije koje su usledile nakon radne posete su u pravcu praćenja toka priprema naših operativnih struktura. Tako da, sve zasluge za ovu današnju raspravu zaslužuju u stvari članovi Ministarstva poljoprivrede, odnosno kadrovi Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Vlada Republike Srbije, kao i Kancelarija za evropske integracije, ministarka zadužena za evropske integracije, Ministarstvo finansija, koji su u prethodne dve godine predano radili na ovome.

Želim da kažem da sam pogrešno protumačena, pogrešno je protumačena moja izjava da su izbori krivi za sve. Samo sam rekla da bi ovaj zakon bio u skupštinskoj proceduri ranije da izbora nije bilo. Kao što znate, u martu mesecu branila sam set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, od tada više nije bilo zakonodavne aktivnosti. Veoma sam srećna i zadovoljna što su danas kolege iz Ministarstva poljoprivrede tu da brane ovaj zakon. Nisam rekla ko je zaslužan više ili manje, svi smo zaslužni koji smo radili od 2014. godine, a ako bismo baš želeli da se pitamo ko je odgovoran, odgovorni su oni koji od 2004. do 2014. godine nisu na ovom projektu uradili ništa. Sve ovo što sam rekla može da se proveri. Sve je to zapisano u dokumentima kojima se ocenjuje napredak Srbije u procesu evropskih integracija, dokumentima za 2015. i 2016. godinu.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, danas govorimo o važnim izmenama i dopunama Zakona o vodama, kao i o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Predloženi zakoni predstavljaju kontinuitet u radu dva kabineta, kabineta koji sam predvodila ja u prethodnom periodu i kabineta koji predvodi sada moj naslednik gospodin ministar Nedimović.

Predloženim ovim izmenama i dopunama zakona iz oblasti poljoprivrede čini se važan korak u sprovođenju usvojene dugoročne strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja i važan korak u postizanju strategijom postavljenih ciljeva. Da se podsetimo, 2014. godine Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014 – 2024. godina. Želim ovom prilikom da naglasim da je na izradi ove strategije radilo gotovo 200 eksperata, naučnih radnika i stručnjaka iz oblasti poljoprivrede.

Danas se moglo čuti da Srbija nema plan, nema strategiju. Ovo su podaci koji jasno govore da Vlada ona prethodna, a i ova sada ima strategiju koju se izradili najumniji ljudi i iz Srbije, ali i iz inostranstva. Ovaj krovni dokument srpske poljoprivrede propisao je jasne ciljeve koji su sastavni deo predloženih izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, a o kojima danas govorimo.

Navešću samo neke od postavljenih ciljeva sadržanih u članu 3. Predloga zakona, a to su: rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača, rast konkurentnosti, tehničko-tehnološko unapređenje sektora, unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i smanjenje siromaštva, održivo upravljanje resursima, zaštita životne sredine. Važni instrumenti pomoći poljoprivrednicima u dostizanju strategijom propisanih ciljevi su sredstva koja se isplaćuju kao podsticaji iz agrarnog budžeta, podsticaji za poljoprivredu i ruralni razvoj iz budžeta lokalnih samouprava i, naravno, sredstva iz predpristupnih fondova EU.

Poljoprivreda je izuzetno dinamičan sektor, zahteva kontinuirano praćenje efekata mera u sprovođenju agrarne politike. Tako možemo konstatovati danas da je predloženim izmenama i dopunama Zakona o podsticajima svim do sada važećim merama dodata i nova mera – podsticaji za krave, za uzgoj teladi za tov, što znači praktično jedan širi krug korisnika direktnih plaćanja za stočarsku proizvodnju.

Imajući u vidu značaj stočarstva za srpsku poljoprivredu, kao i mere koje su preduzimane u prethodnim godinama i sa njima u vezi postignute rezultate, smatram da je ova dopuna zakona dobra i da je svakako treba podržati. Kao jednu od mera iz prethodnih godina, kada smo imali dosta viškova mleka, koju želim da pomenem danas, da vas sve podsetim, to je mera uvođenja prelevmana. I o njima se danas govori. To su zaštitne takse kojim smo štitili male domaće poljoprivrednike, male proizvođače mleka od velikih količina koje bi nam stigle na tržište, s obzirom na velike viškove koji su se pojavili na evropskom tržištu. Uvođenje prelevmana, danas se o njima govorilo, nije jednostavno i nije lako. Tačno je da postoji mogućnost po SSP sporazumu, ali je tačno i da je potrebno jako puno argumenata, statistički obrazloženih podataka da bi Evropska komisija i odobrila uvođenje ove mere.

Ne smemo zaboraviti ni činjenicu da je u proteklim godinama, kada je bilo puno problema, Vlada opredeljivala i dodatna sredstva kako bi se otkupili viškovi mleka iz mlekara i kako bi se mlekare oslobodile da mogu da svakodnevno, redovno otkupljuju mleko od proizvođača i da im za njihov proizvod nadoknade adekvatnom cenom.

Želim da kažem da je posebna važnost predloženih zakona svakako činjenica da se IPARD program uvodi u domaću pravnu regulativu i njime se čini još jedan značajan korak u obezbeđivanju dostupnosti ovih sredstava za srpsku poljoprivredu. Kao što je poznato i kao što sam i danas rekla, želim još jednom da vas podsetim, IPARD program pripremilo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine 2014. godine. Program je prezentovalo Evropskoj komisiji. Zahvaljujući činjenici da je program bio kvalitetan, da je bio dobar, Evropska komisija ga je vrlo brzo i usvojila krajem januara 2015. godine. Na osnovu ovog programa, koga su pripremili zaposleni u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, a dužna sam da kažem da su ozbiljno, odgovorno i predano radili, Evropska komisija nam je stavila na raspolaganje 175 miliona evra. Krajnji rok, pošto se i o njemu danas govorilo, za povlačenje ovih sredstava je 2023. godina. Šta to praktično za srpsku poljoprivredu znači? To znači da uz ovih 175 miliona evra i obavezno kofinansiranje iz nacionalnih sredstava, iz nacionalnog budžeta, za srpsku poljoprivredu na ovaj način biće opredeljeno i obezbeđeno gotovo 220 miliona evra bespovratnih sredstava.

Danas se govorilo i tome da li je ovaj program dobar, da li smo mogli i bolje ga sačiniti. Pa verovatno da i jeste, ali postoji mogućnost da se u toku same implementacije neke od stavki, neke od mera i menjaju. Naš cilj jeste bio da program bude usvojen, da ga Evropska komisija finansijski podrži, jer to su sredstva koja će doći srpskoj poljoprivredi. Mi svi znamo i to smo našim poljoprivrednicima sve vreme na terenu i govorili, dakle, ne mogu svi da konkurišu za ova sredstva, ali oni koji budu konkurisali za ova sredstva neće moći da dobiju sredstva iz nacionalnog agrarnog budžeta. Zato smo bili mišljenja da je dobro da ona dođu u našu poljoprivredu. Da li će biti malim, velikim, nije važno, neka bude velikim, ali zato će za male biti više novca iz nacionalnog budžeta.

Odmah nakon usvajanja programa, država, nadležna ministarstva, Ministarstvo finansija, moram da pomenem Kancelariju za evropske integracije i posebno želim da pomenem i da se zahvalim ministarki zaduženoj za evropske integracije, svi su predano i vredno radili na uspostavljanju neophodnih operativnih struktura za povlačenje sredstava iz ovog fonda.

U tom pravcu, kao što sam i rekla i kao što znate, mi smo izvršili preseljavanje Uprave za agrarna plaćanja iz Šapca za Beograd, pa sad pitanje – da li je to moralo? Moralo je, zbog toga što je to jedan od uslova za akreditaciju operativne strukture. Zato što se ova sredstva ne klasiraju samo preko Uprave za agrarna plaćanja i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Za realizaciju čitavog ovog programa izuzetno je važna koordinacija nadležnih ministarstava, a tu su i Ministarstvo finansija i Kancelarija za evropske integracije. Ne treba imati nikakvu sumnju da je to moralo da se uradi.

Želim da kažem da je Vlada našla mogućnost u saradnji sa ministarstvom da obezbedi dodatno zapošljavanje, dakle, 103 nova čoveka koja će biti angažovana na programu, odnosno na realizaciji IPARD programa. Nakon dosta muka kako da dođemo do ovih 103 čoveka koji će raditi na ovim poslovima, uspeli smo da pronađemo način i krajem 2015. godine ovo zapošljavanje je i odobreno. Kao što smo čuli danas u raspravi, zapošljavanje je započeto početkom ove godine, traje i nadam se da će vrlo brzo biti i završeno.

Želim da kažem i to, da li je moglo brže? Moglo je, da je ovaj zakon pravljen u martu, ali nije kasno ni sada. Mi treba da znamo da smo mnoge godine prethodne propustili. Sada, kada imamo zakon i kada imamo zaposlene, verujem da ćemo uspeti da u aprilu povučemo i prva sredstva iz ovog fonda.

Izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom i ruralnom razvoju zapravo stvaramo sada i pravnu osnovu za akreditaciju decentralizovanog sistema upravljanja i da deo operativne strukture bude Uprava za agrarna plaćanja. Ovim izmenama uređuje se procedura rada Uprave u pogledu transfera sredstava iz IPARD fonda ka našim korisnicima.

Želim ovom prilikom da istaknem da neopravdano o srpskoj poljoprivredi govorimo nedovoljno argumentovano. Evo, zbog čega ću to i reći. Srpska poljoprivreda je privredna delatnost koja dugi niz godina beleži pozitivan spoljno-trgovinski bilans. U 2014. godini suficit u razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bio je oko milijardu i 100 miliona evra. U 2015. godini ovaj suficit bio je rekordni, milijardu i 260 miliona evra, što znači svaki dinar uložen u našu poljoprivredu višestruko je vraćen srpskoj ekonomiji. Naravno, mi znamo da je strateški zadatak naše poljoprivrede da obezbedi još veći izvoz. Zbog toga smo u prethodnim godinama i Vlada i ministarstvo uporno se trudili, radili naporno na tome, da otvorimo vrata svetskih tržišta i to smo uspeli tržišta EU i tržišta Ruske Federacije.

Želim da istaknem da je razmena poljoprivrednih prehrambenih proizvoda sa Rusijom 2015. godine bila 11 puta veća nego 2005. godine. U prvih šest meseci ove godine pozitivan trend je nastavljen. Na primer, 2005. godine na tržište Rusije izvezli smo 11.000 tona jabuka, a 2015. godine 135.000 tona, a samo za prvih šest meseci ove godine 95.000 tona, što je 64% više u odnosu na isti period prethodne godine. Ovaj pozitivan trend mora da bude nastavljen.

Moram da pohvalim rad i Uprave za zaštitu bilja i Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine koji su u prethodnim godinama vredno radili na uspostavljanju neophodnih procedura u saradnji sa Evropskom komisijom i mi danas možemo da izvozimo i u Evropu i u Nemačku i u Rusiju i na sva druga tržišta. To je rezultat njihovog rada.

Vrlo je nedogovorno i neozbiljno kada danas čujemo da mi radimo reeksport. To apsolutno nije tačno i podsećam vas da je i premijer, ovde kada je obrazlagao program Vlade rekao – dajte, molim vas, kažite ko je taj ko radi reeksport.

Sada, ja isto kažem, dajte da čujemo ko su ti ljudi, jer oni ugrožavaju našu ekonomiju. Pa, molim vas lepo, 2014. godine u Moskvi sam garantovala da Srbija to neće dozvoliti. Garantovala sam pred ministrom Fjodorovim, garantovala sam pred ministrom Kračevim i mi do sada nismo imali tih problema, jer smo uspostavili procedure strogo praćene pošiljki.

Znači, kada mi nemamo od njih primedbi, a verujte da bismo imali da je drugačije, mi danas čujemo neozbiljne i neodgovorne izjave. Da li znate šta to može da znači? Šta iza toga može da usledi? Naravno, to neće uslediti iz razloga što smo mi izgradili izvanredan odnos poverenja i što smo zaista uspeli da napravimo takav sistem gde ne može doći do ovakvih prevara. I, da je to tako ne bismo imali ovolike količine izveženog i plasiranog voća. Što se tiče mesa, 2014. godine bio je odličan plasman, a 2015. godine manji, ali zato što cena našim izvoznicima 2015. godine nije odgovarala.

Mi moramo raditi i dalje na našoj proklamovanoj strategiji, a to je boriti se za Tri K srpske poljoprivrede. Imamo znanje, imamo potencijale i možemo i hoćemo. To su dakle kvalitet, kvantitet i kontinuitet. Važno je nastaviti sa agrarnom politikom koju smo započeli, a to je da podstičemo proizvođače da povećavaju proizvodnju, da se udružuju u zadruge i druge grupe radi organizovanog otkupa i plasmana, da primenom savremene agrotehnike i organskom proizvodnjom dostignu kvalitet koji će naći kupca i na najzahtevnijim tržištima. Sve to činimo državnim podsticajnim merama koje su sadržana u zakonu o čijim izmenama i dopunama i danas govorimo.

Imam obavezu još da kažem, jer se često pominje i taj famozni procenat da li je 5 ili 4 ili 3%, za 2014. i 2015. godinu isplaćena su sva potraživanja prema poljoprivrednicima. Dužnost mi je da kažem da je Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija imalo sluha i 2014. godine reprogramom, odnosno rebalansom budžeta za poljoprivredu je opredelilo dodatnih gotovo pet milijardi dinara. Godine 2015. dodatnih 9,7 milijardi, a nije moralo. Prosto, oni su opredelili ova sredstva da bismo odgovorili na svaki zahtev našeg proizvođača. Pošteno je reći da bismo sada sve te brojeve sabirali i oduzimali, videli bismo da li je 5,5 ili je 6%, to nije važno, važno je da su dobili svi koji su aplicirali za podsticaje.

Ne treba zaboraviti činjenicu da je poljoprivreda ta koja gotovo tri decenije nosi najteže breme i socijalnih i društvenih i političkih i tradicionalnih i ekonomskih i svih drugih tereta. Ne treba zaboraviti ni to da u svim prethodnim turbulentnim godinama mala poljoprivredna gazdinstva su opstala i ostala sinonim tradicije srpske poljoprivrede i zbog toga ova gazdinstva zavređuju posebnu pažnju, podršku i pomoć.

Prethodne poljoprivredne strategije mala gazdinstva su tretirale kao socijalnu kategoriju tj. stav je bio – podržavamo samo komercijalna. Strategija koju je usvojila Vlada Republike Srbije 2014. godine imala je drugi pristup koji kaže da poljoprivreda ima i socijalnu funkciju u kontekstu održivosti.

To praktično znači - važan je svaki hektar obrađene zemlje, svaki hektar zasađenog voća, važna su gazdinstva i sa dve i sa tri i sa pet krava, dakle, podrška i malim i srednjim gazdinstvima. To je Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije. Mala gazdinstva će i ubuduće nositi primarnu proizvodnju i nadam se, pre svega, organsku.

S tim u vezi, želim da istaknem da su izuzetno važni zaključci umnih ljudi iz ove naše struke, iz oblasti poljoprivrede, iz nauke. Želim da ukažem da je pre nekoliko godina jedan veliki tim od oko četiri stotine poljoprivrednih stručnjaka i naučnika iz naravno čitavog sveta bio okupljen na jednom projektu koji je finansirala Svetska banka i UNESKO na temu Međunarodna procena poljoprivrednog znanja nauke i tehnologije za budućnost, njihov zaključak jeste - budućnost poljoprivrede je u malim poljoprivrednim gazdinstvima. Mnoge međunarodne organizacije, uključujući i UN, Međunarodnu organizaciju rada, Međunarodnu organizaciju poslodavaca, podržale su ovaj zaključak, tj. da su poljoprivredna gazdinstva, posebno ona koja se bave organskom proizvodnjom …

… i na malim posedima, ona su jedan od četiri glavna stuba i dva glavna sektora za otvaranje miliona novih radnih mesta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Moram da kažem da ono što je sada izrečeno je jedna apsolutna neistina. Ne bih očekivala ovakvu neistinu od kolege koji je pre mene bio na poziciji ministra poljoprivrede. Kako smo mogli da izgubimo 2013. godine 250 miliona evra, iz kog programa? Niste bili danas kad sam obrazložila kako smo došli do ovih 175 miliona evra, a došli smo krajem januara 2015. godine. A, period koji vi pominjete je tačno, 2008. do 2012. godine ništa nije urađeno, ali je urađeno 2015. godine.

Pominjete Šabac, pa mi bismo bili najsrećniji da je moglo u Šapcu, ali nije moglo. To nije stvar naše percepcije i našeg tona kojim ćemo to da izgovorimo. To su stvari koje su proverljive.

Ja vas molim, uzmite dokument Evropske komisije, gde se govori o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. Preseljenje uprave iz Šapca u Beograd nije bio hir, nego je bila potreba i to je konstatovano kao pozitivan korak, odnosno napredak u celom ovom poslu, odnosno radu na projektu.

Molim vas, nije tačno da je jedan jedini dinar izgubljen. Vlada Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, Kancelarija za evropske integracije i Ministarstvo finansija su obezbedili 175 miliona 2015. godine. Od tada svi naporno i intenzivno radimo na uspostavljanju operativnih struktura. To je, gospodine, dragi moj kolega ministre, jedna istina. Lako je zarad politikanstva izricati neistine, ali molim vas, vi proverite sve ovo pre nego što sa tim izađete u javnost. A nije sporno i da dođu iz Evropske komisije i da…

Zahvaljujem.

Koristiću vreme Poslaničke grupe, pošto je koleginica narodna poslanica pokrenula više pitanja. Mislim da zaslužuju da budu adekvatno obrazloženi i odgovori.

Pre svega, amandman je neprihvatljiv, drage kolege narodni poslanici, i predlažem da ga ne prihvatimo iz prostog razloga što bi prihvatanjem amandmana mi zapravo ukinuli Upravu za zaštitu bilja i predviđena sredstva za funkcionisanje ove uprave preusmerili bi na Direkciju za nacionalne referentne laboratorije.

Moram da vas posetim da je Direkcija za nacionalne referentne laboratorije formirana sa ciljem sprovođenja laboratorijskih analiza i sa njima povezanih iz stručnih poslova u lancu hrane. Direkcija nema inspekciju.

Želim da vas podsetim i na to da je sistem za zaštitu bilja na nivou Srbije koncipiran u skladu sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti bilja, a ona podrazumeva tri karike koje se ne isključuju, već naprotiv, ne mogu jedna bez druge. To su administracija, inspekcija i laboratorija.

Pri tom, želim da vas podsetim i na to da smo mi prošle godine u oktobru mesecu imali radnu posetu FBO, inspekcije iz EU, koja je trajala 10 dana. Nakon te posete, inspekcija je nedvosmisleno konstatovala da imamo izuzetno dobar fitosanitarni sistem na nivou Republike Srbije, što znači da imamo i dobro struktuiran sistem i da imamo jasno definisane uloge u procesu sprovođenja fitosanitarne kontrole, da imamo dobar dijagnostički servis i jasne procedure.

Jedino što je bila primedba u tom momentu jeste da se dovrši proces izgradnje staklenika, karantinskog staklenika koji inače nije postojao tada u kompleksu u Batajnici. Mi smo tada rekli da ćemo u 2016. godini jedan deo tog kompleksa završiti, odnosno jedan deo karantinskog staklenika, završiti, a jedan deo će biti završen i sagrađen 2017. godine i za to su sredstva opredeljena.

Pomenuli ste malopre, u svom obraćanju, problem koji je bio evidentan zaista na terenu prošle godine, krajem leta. Radi se o krompirovom moljcu. Rekli ste da tada fitosanitarna služba nije dobro odreagovala. Ja moram da vam kažem da je poljoprivredna stručna savetodavna služba u Čačku na vreme informisala javnost, poljoprivrednike o povećanoj brojnosti ove štetočine.

Naravno, neki su pretrpeli štetu, jer se propustio optimalan rok za blagovremeno reagovanje, a svi su se složili, dakle struka se složila, da je bio sticaj nepovoljnih okolnosti i loše primenjenih agrotehničkih mera i nepovoljnih klimatskih prilika i nastao je problem, zaista. Niko ne beži od problema. Oni će sada tražiti da se šteta nadoknadi, ali država Srbija nema tu obavezu iz jednostavnog razloga što moljac nije na listi karantinskih štetnih mikroorganizama. Zbog toga nije imala ni obavezu da o istima, na neki način, informiše poljoprivrednike, mada ih je i informisala.

Što se tiče Nacionalne referentne laboratorije, 2014. godine, to je projekat koji je označen kao sporan projekat sa liste projekata koje finansira EU. Tačno je da je EU u taj projekat, odnosno u projekat opremanja laboratorije, uložila 7,88 miliona evra, država Srbija 2,9 miliona i kao što rekoh 2014. godine je označen kao sporan. Mi smo tada dobili jasne naznake da ovaj projekat ili pokrenemo ili da država Srbija vrati novac. Mi smo ga pokrenuli. Godine 2015. jedan deo Direkcije je započeo, znači jedan deo laboratorija. To su one laboratorije koje se odnose na fitosanitarna ispitivanja. One su počele sa radom. Taj napredak je konstatovan u izveštaju Evropske komisije za napredak Srbije 2015. godine i to je lako proverljivo i možete jasno videti.

Zatim smo nastavili sa opremanjem drugog dela Direkcije i uspeli smo da u potpunosti opremimo deo koji se odnosi na ispitivanje kvaliteta mleka, i to je konstatovano kao napredak u i Izveštaju Evropske komisije za 2016. godinu.

Nije tačno da je više puta otvarana, a da ne radi. Sada možete otići i videti da jedan deo radi. Više ovaj projekat nije sporan, ali je tačno i to da treba još vremena da se i ostali delovi laboratorije, koji su zamišljeni prvobitnim projektom, završe. Zahvaljujem.

Želim samo da kažem da nije tačno da EU nije zainteresovana za projekat koji je finansirala u prethodnom periodu. Naprotiv, izveštaji koji se publikuju godišnje, jasno govore da je posebna pažnja usmerena na projekte za koje su već opredeljeni novci, i rekla sam malopre, 2015. godine konstatovan je napredak, priznali su da smo uradili značajne korake. Taj projekat više nije sporan, kao što je konstatovan napredak i 2016. godine.

Sada, u onom drugom delu, gde vi kažete da se ne kontroliše bilje, da imamo puno parcela pod GMO zasadima itd. Pa, vi upravo svojim amandmanom predlažete da ukinemo inspekciju, pri tom sanitarnu. Ovo su sredstva koja su namenjena za rad fitosanitarne inspekcije, odnosno za službene kontrole uzoraka biljnog materijala na terenu. Oni moraju da uzorkuju materijal da bi taj materijal bio, jel tako, laboratorijski ispitan. Zbog toga kažem, naš sistem, nemojte imati sumnje, je izuzetno dobar. Tačno je da se uvek mora raditi na unapređivanju sistema. Tačno je to da je potrebno više fitosanitarnih inspektora, ali verujte da možete da sve ovo što sam rekla proverite, jer ovo su zaista podaci koje sam iznela i koji su proverljivi, kao što je proverljiv dokument koji se odnosi na izveštaj Evropske komisije o napretku, tako isto imate izveštaj inspekcije Evropske komisije o tome kakav je taj fitosanitarni sistem u Srbiji. Jer, ne zaboravite, mi jako puno trgujemo biljem, voćem, povrćem sa EU. Oni nama ne bi nikada kupili naše voće i povrće da taj sistem nije usaglašen sa njima. Prosto, želim da kažem da sam jako ponosna na ono što rade naši službenici u ministarstvu, i kada se radi o upravi za zaštitu bilja, i kada se radi o upravi za veterinu. Jako puno rade, puno su na terenu, a nažalost nije to uvek tako vidljivo i građani to ne prepoznaju u toj meri, jer uvek će više da veruju ovim poslanicima, odnosno onima koji kažu – to nije dobro, naša jabuka nije dobra, puna je pesticida. Nije tačno. Naši poljoprivrednici znaju da rade. Ima jedan broj njih koji koriste ili zloupotrebe sredstva za zaštitu bilja, nažalost, ali oni nekako uvek dobiju više na značaju nego svi oni drugi koji dobro rade. Hvala.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovana predsednice, drage kolege narodni poslanici, želim da kažem da amandman koji sam podnela sa kolegama poslanicima iz poslaničke grupe SPS nije prihvaćen iz tehničkih razloga, ali želim da kažem da smo mi zadovoljni što je suština našeg amandmana prihvaćena, usvajanjem amandmana kolege gospodina Martinovića.

Nama nije važno ko će biti autor amandmana. Važno nam je da ideja i suština budu prihvaćeni, a ideja naša, i slažem se sa tom ocenom da je to bila ideja većine poslanika, jeste da se i ovog puta pomogne studentima poslediplomskih studija, na taj način što će im se dati dodatan rok da odbrane svoje magistarske teze i doktorske disertacije.

Ja sam uverena da naši postdiplomci znaju i uverena sam da će biti dodatno motivisani da ovaj dodatan rok iskoriste na pravi način, da odbrane teze, da odbrane disertacije, jer to je i u njihovom interesu, u smislu lične i profesionalne afirmacije, ali i u interesu društva u celini. Imaćemo u naredne dve godine više magistara, više doktora nauka. Mi znamo da su oni ti koji nose nastavu na visokoškolskim institucijama, oni koji nose istraživanja u naučnim institutima itd. Stoga, moram da kažem da je i za njih i za nas to jako važno i veoma sam zadovoljna i zahvalna Ministarstvu i Vladi, koji su prihvatili ovaj naš amandman.

Ono što bih želela da kažem, a verujem da bi mi poslediplomci bili zahvalni da danas to kažem ovde pred svima nama i pred javnošću je to šta je sve važno i kroz šta sve prolaze naši poslediplomci da bi odbranili tezu i doktorsku disertaciju. Želela sam o tome da govorim i u načelnoj raspravi, nije bilo tada dovoljno vremena, pa evo, sada ću iskoristiti mogućnost da koristim poslaničko vreme poslaničke grupe SPS da bih to i izrekla.

Dakle, pored dodatnih ispita na magistarskim studijama, za samu izradu magistarskog rada ili doktorske disertacije naši kandidati imaju jako zahtevan i težak posao. Pre svega, pre nego što se opredele za problematiku kojom će se baviti, oni, naravno, moraju da se posvete izučavanju literature, svetske literature, na osnovu koje će utvrditi stepen izučenosti jednog problema. Posle dugotrajne sveobuhvatne analize oni pripremaju prijavu za magistarski rad, odnosno doktorsku disertaciju, u prijavi ostavljaju hipotezu, utvrđuju materijal i metode rada i obraćaju se datoj visokoškolskoj instituciji. Potom visokoškolska institucija razmatra prijavu, i to na različitim nivoima, počev od katedre, stručnog veća, naučno-nastavnog veća, zatim sve to dolazi na univerzitet, takođe kroz razne nivoe univerziteta, takođe stručna veća, naučno-nastavna veća, prijava dobija zeleno svetlo. Tek kada se sve to završi kandidat pristupa izradi magistarskog rada, odnosno disertacije.

Želim da kažem, prošli put sam samo napomenula, u mnogim oblastima naučnim, kao što su prirodne nauke, kao što su biotehničke nauke, tehničke nauke, medicinske itd, ova istraživanja su višegodišnja. U poljoprivredi traju po nekoliko godina. Šta to znači? Znači, na otvorenom najčešće postavljaju se ogledi i, recimo, pomenula sam, a i sada ću pomenuti, u voćarstvu, u ratarstvu to su minimum trogodišnji ogledi. Takođe i u stočarstvu i u drugim granama poljoprivrede ogledi traju dugo. Uz to što traju dugo, naši mladi saradnici, poslediplomci najčešće su prinuđeni ili primorani da većinu ovih istraživanja sami finansiraju. Zbog toga su često oni veliki entuzijasti. Kada sve ovo završe i kada dođu do dragocenih podataka, tek onda im sledi statistička obrada, poređenje sa literaturom, pisanje, uobličavanje magistarskog rada, odnosno doktorske disertacije.

Kada smo pomislili da smo time nekako priveli kraju i da slede procedure sada za određivanje komisije za ocenu i odbranu samog rada, nije tako. Najčešće, na najvećem broju fakulteta, uz ovako pripremljen dugogodišnji rad, potrebno je dostaviti i dodatne dokaze da je to što ste vi radili dobro, odnosno svetski priznato i zbog toga ovi naši kandidati prijavljuju radove za objavljivanje u međunarodnim časopisima. To su mahom vodeći međunarodni časopisi sa Kopson liste, sa visokim indeksom citiranosti, a šta je tu važno naglasiti…

Pričam o amandmanu. Ja se izvinjavam predsednice, koristim vreme Poslaničke grupe.

Hvalim ono što je Vlada uradila i što je uradio ministar, a očekujem da će naši posle diplomci biti zadovoljni da mi svi čujemo kroz šta sve oni prođu da bi odbranili magistarski rad, odnosno doktorsku disertaciju.

Osim što je težak i zahtevan posao, posao je jako dugotrajan i znam puno studenata posle diplomaca koji sada treba da brane magistarski rad, odnosno disertaciju, i postavljam pitanje vama i svima nama – šta bi bilo da ovaj amandman nije usvojen? Mi bi njih vratili da upisuju treću godinu doktorskih studija, ponovo da idu, celu ovu proceduru da prolaze. Na gubitku bi bili oni i društvo u celini.

Zbog toga sam želela da istaknem da smo mi dobru stvar uradili i da pohvalim ministra i njegove saradnike koji su sve ovo prepoznali i uvažili, na neki način amandmane svih nas poslanika, mada je formalno usvojen samo jedan amandman.

I još jednom želim i ovom prilikom da kažem, pošto dolazim sa fakulteta, da je jako važno i vredno je poštovanja to što su fakulteti nas podržali, jer suština svih nas ovde je da budemo jedinstveni, da postignemo jedan konsenzus kada se radi o ovako važnim pitanjima. Većina fakulteta je podržala ovakve inicijative i opet kažem da je to vredno pažnje i poštovanja, s obzirom da fakulteti realizuju veliki broj studijskih programa po važećem programu, s obzirom na to da su ne retko suočeni sa brojnim problemima i organizacionim i tehničkim i materijalnim i kadrovskim, da u potpunosti ispune važeće standarde, važeće norme kada se radi o važećim studijskim programima. Ovo za njih je dodatan napor, ovo je za njih nešto čemu se posebno moraju posvetiti, ali oni nas podržavaju, podržavaju studente i sve to kaže da smo mi na dobrom putu.

A čiji će amandman biti, da li će biti od kolege Martinovića, ili nekog drugog poslanika, nije važno. Važno je da smo mi postigli konsenzus i da smo svi saglasni da smo mi danas uradili jednu dobru stvar i još jednom se zahvaljujem ministru u Vladi i svim vašim saradnicima koji ste nas podržali i verovatno je ova zahvalnost i u ime kolega studenata, posle diplomaca o kojima sam sada i pričala. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju je važan, jer njegovim usvajanjem se otklanjaju aktuelni problemi studenata vezanih za rokove završetka studija po započetim programima.

Čuli smo, radi se o studentima koji su fakultete upisali 2006. godine, dakle studenti koji do danas iz najrazličitijih razloga nisu diplomirali. Zašto govorimo o studentima upisanim pre 2006. godine? Zbog toga što od 2006. godine je u primeni novi Zakon o visokom obrazovanju koji je inače usvojen 2005. godine, a koji je označio suštinske promene, odnosno uvođenje novog modela visokog obrazovanja u Srbiji, usklađenog sa Bolonjskom deklaracijom.

Danas je prilika da se podsetimo da su Bolonjsku deklaraciju potpisali evropski ministri obrazovanja 1999. godine, sa prevashodnim ciljem uspostavljanja jedinstvenog, evropskog područja visokog obrazovanja. Bolonjski proces prihvatilo je 48 zemalja kao osnovu za uspostavljanje jedinstvenog sistema visokog obrazovanja, kao prostor koji će obezbediti lakšu i veću mobilnost studenata, a nakon završetka studija i lakše zapošljavanje stručnih kadrova na jedinstvenom bolonjskom prostoru.

Naravno, cilj je bio i novi viši nivo obrazovanja u sticanju odabranih stručnih kvalifikacija. Sve su to bili razlozi zbog kojih je i Srbija prihvatila ovaj novi model visokog obrazovanja.

Za nas dodatan motiv bila je i činjenica da apliciramo za članstvo u Evropskoj uniji i u tom smislu želimo, a imamo i obavezu, da domaću regulativu, domaće zakone u svim oblastima, pa i u oblasti visokog obrazovanja, uskladimo sa evropskim standardima.

Naravno, novi zakon koji je označio novi model visokog obrazovanja u Srbiji predvideo je i rok za završetak studija po započetim programima za sve studente koji su fakultete upisali pre 2006. godine. Posle toga, dva puta je produžavan rok. Zadnji put 2014. godine produžen je za dve godine za ove studente koji su dobili ovaj dodatan rok da fakultete završe po započetim programima. Tada je procena bila da je takvih studenata u Srbiji oko 24.000.

Takođe, sada se procenjuje da je u protekle dve godine polovina ovog broja studenata uspela da završi studije i da stekne titule akademskih zvanja. Međutim, za tačnije procene ipak treba vremena, s obzirom da je prethodno ustanovljen rok istekao tek nedavno, dakle, tačnije 30. septembra 2016. godine. Kao profesor Univerziteta i sama sam svedok da je veliki broj studenata iz ove grupacije svoje diplomske radove branio upravo zadnjih dana septembra meseca, a pred samo isticanje prethodno utvrđenog zakonskog roka.

Sve u svemu, nije zanemarljiv broj studenata po starom programu koji su danas zainteresovani za novi dodatan rok. U tom smislu, mi danas ovde u parlamentu razmatramo taj novi dodatan zakonski rok, kojim ćemo pružiti šansu svim ovim studentima da u tom novom dodatnom roku okončaju svoje studije po započetim programima. U tom smislu mislim da je za pohvalu predlog Vlade i resornog Ministarstva da se utvrdi još jedan dodatan rok i da je to sa strane Vlade i resornog Ministarstva veliki ustupak za naše studente.

Ono što želim posebno da istaknem i da naglasim, to je i velika podrška fakulteta, više od 60% fakulteta je podržalo predlog ovih studenata, podržalo je Predlog zakona o kome danas ovde u Skupštini razgovaramo. To je i za isticanje i svakako za poštovanje, jer fakulteti na ovaj način preuzimaju značajnu odgovornost da obezbede dodatne uslove u smislu organizacionih, tehničkih, ako hoćemo i materijalnih resursa da ovaj novi zakon bude do kraja ispoštovan i da svi naši studenti koji u prethodnom roku nisu uspeli da okončaju svoje studije sada u ovom dodatnom periodu to i završe upravo po programima po kojima su fakultete i upisali.

Ovo ističem posebno iz razloga što sam, takođe mogu reći, svedok i često sam u prilici da čujem, a i da vidim, jel tako, da naši fakulteti, većina njih već realizuje veliki broj studentskih programa po važećem zakonu i neretko je suočena sa brojnim problemima da održi visok nivo predavanja, visok nivo studija, visok kvalitet da u potpunosti ispoštuje sve ono što je važeći zakon propisao.

Iz tog razloga uverena sam da će i naši studenti za koje se danas svi ovde zajedno zalažemo da dobiju produženje roka za završetak studija po započetim programima biti i dodatno motivisani, da će sve ovo umeti da dodatno cene i da će u naredne dve godine zaključno sa školskom 2017/2018. godinom, odnosno 2018/2019. godinom, ako se radi o studentima integrisanih studija u oblasti medicine, uspeti da završe fakultete po započetim programima i da steknu titule, odnosno da dobiju adekvatna akademska zvanja.

Predlog zakona koji podržavam to je da i u ovoj školskoj godini cenzus za finansiranje iz sredstava budžeta RS bude 48 ESPB bodova. Na ovaj način takođe Vlada i resorno ministarstvo prihvataju da finansiraju znatno veći broj studenata koji su upisali se na osnovne studije. To je svakako za pohvalu jer znači značajno olakšavanje, značajnu pogodnost za budžete roditelja koji svoju decu danas školuju na fakultetima.

Ono što bih još želela da istaknem, o čemu se danas govorilo i što je takođe za pohvalu za nas narodne poslanike, da smo bar po ovom pitanju jednostavno smo saglasni, nema razmimoilaženja, a to je da smo svi nekako za to da zakon se dopuni sa dodatnim rokom i za studente posle diplomskih studija. Mislim da je to jedan dobar predlog.

Ovlašćen predstavnik SPS je danas govorio o tome, gospodin prof. Žarko Obradović. Mi kao poslanička grupa u potpunosti podržavamo ovaj predlog. uputili smo amandman. Verujemo da ćemo naići na razumevanje i da će resorno ministarstvo prihvatiti da za studente posle diplomskih studija bude ustanovljen dodatan rok da odbrane svoje magistarske teze i doktorske disertacije. To nije bez razloga iz prostog razloga što smi znamo da su posle diplomske studije zahtevne, da dugo traju, da oni koji su upisali, odnosno prijavili magistarske teze i doktorske disertacije po jednom programu, za njih je izuzetno važno da po tom istom programu te studije i okončaju.

Sve što bismo mi sada uradili u smislu da ih upućujemo da upisuju doktorske studije, treću godinu ili da ponovo obnavljaju proceduru za njih bi bilo sasvim sigurno otežavajuće.

Nije lako danas steći zvanje doktora nauka bilo kojim naukama da se radi, posebno želim da istaknem da je teško kada se radi o nauci u oblasti, prirodnim naukama, biotehničkim naukama, medicinskim naukama iz razloga što sve ovo zavisi od spremnosti studenata, odnosno posle diplomaca da ulože veliki trud, veliki rad da ispoštuju sve one procedure koje su ustanovljene kroz razne zakone i razne pravilnike.

Uz sve to u ovim oblastima vi znate da je izuzetno važan eksperimentalan rad koji recimo kada se radi o biotehničkim naukama, o oblasti poljoprivrede traje više godina. U biljnoj proizvodnji, u oblasti voćarstva, u oblasti ratarstva eksperimentalni rad traje tri godine, u stočarstvu minimalna su dva ponavljanja, a posle toga ide sve ono što znači uobličavanje doktorske disertacije, odnosno magistarskog rada.

Pošto vidim da sam previše odužila, podržavam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Naravno podržaće i SPS. Od ministra i od njegovih saradnika očekujemo da prihvate amandman i da postdiplomci dobiju dodatne dve godine. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Amandman je odbijen iz više razloga, pre svega što smatramo da je naše rešenje koje smo predložili u Predlogu zakona usaglašeno ne samo sa direktivama EU, već i sa praktičnim potrebama, ali i sa mišljenjima naših nadležnih institucija i nadležnih ministarstava.

Na ovaj Predlog zakona mi smo, između ostalog, dobili saglasnost i od Poverenika za informacije od javnog značaja. Zakon je usaglašen sa Zakonom o dostupnosti informacijama od javnog značaja. Saglasnost je dobijena i od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, od Sekretarijata za javne politike.

Dakle, ova definicija je prošla jedan test, odnosno preispitivana je od više relevantnih i nadležnih institucija. Pri tom, moram da kažem i to, ovde se radi o jednoj izmeni koja je više tehničke prirode, da li javnog ili praktičnog. Ove institucije koje su u Srbiji za ova pitanja stručnije od nas, kažu da je ovo rešenje koje smo mi predložili bolje rešenje.

Pri tom, mi ovim zakonima se ne bavimo pitanjima tehničke prirode, mi se ovim zakonima bavimo ozbiljnim pitanjima, na ozbiljan način, dakle pitanjima o zaštiti životne sredine, o zdravlju građana, o praktičnim problemima koje želimo da rešimo ili potpomognemo njihovo rešavanje, ne samo zbog naših građana danas, već pre svega zbog naše dece i zbog generacija koje će doći iza nas. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.

Kratko, mi smo odbili ovaj amandman iz razloga što vi predlažete da se umesto veznika „i“ stavi veznik „osim“. Mi smo ovaj veznik „osim“ uključili iz razloga što projekte sanacije i remedijacije rudarskih objekata, saglasnost na iste da je nadležno ministarstvo, a to je Ministarstvo energetike i rudarstva. Dakle, ova pitanja se regulišu drugim zakonom i ona su u nadležnosti drugog ministarstva.

U raspravi u načelu govorila sam o tome šta je uradilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine baš u oblasti zaštite životne sredine, i evo, ja ću još jednom da ponovim. Deset zakona samo iz ovog segmenta. bez zakona iz poljoprivrede, sa zakonima iz poljoprivrede, 22. I, ne samo zakona, niz projekata smo završili, niz projekata kojima ćemo rešiti probleme u zaštiti životne sredine smo započeli. To su oni projekti veliki, krupni, infrastrukturni projekti, pa između ostalog i ovaj projekat koji vi pominjete.

Dakle, tamo u Raškoj, mi ćemo kroz ovo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda rešiti mnoge probleme građana i Raške i Kopaonika, nacionalnog parka i onih drugih građana koji dolaze tamo da se odmaraju. Ali, vi dobro znate, da bismo rešili taj problem, mi moramo da imamo neke pred radnje. Te predradnje podrazumevaju i tehničku dokumentaciju i određeno vreme, snimanje terena. Vi znate da je to jedna dosta komplikovana, složena procedura i da se obezbede sredstva. Mi smo sve to uradili i obezbedili sredstva i raspisali tender i za izvođenje radova i zainteresovali 40 kompanija da se prijave na taj tender. Molim vas, treba i to imati u vidu kada nam delite kritike.

Ova Vlada je formirana pre 22 meseca i vi pričate o četiri godine i pričate o nekim projektima koji su mogli da se završe za dve, pa i četiri godine. Postavlja se pitanje šta su uradili oni pre ovih četiri godine. Šta su nam ostavili i šta smo mi realno mogli da uradimo. Mi danas nismo došli ovde da političarimo. Mi smo danas ovde došli sa konkretnim zakonima i spremni smo da branimo dokumentovano ono što smo uradili, ali naravno sa onima koji hoće da uvaže realnost i činjenično stanje, a oni koji hoće da ovde nas kritikuju, pri tom da ne vide deo svoje odgovornosti ili deo svoje krivice, mi zaista sa njima nema šta da razgovaramo. Ja vama uporno govorim, koliko smo projekata započeli, koliko smo završili što su ostali nerešeni. I, da li je bilo realno moguće više uraditi.

Molim vas, mi smo kao Vlada počeli da radimo na izmeštanju opasnog industrijskog otpada. Nikome pre nas nije palo na pamet da to radi. Mi smo uspeli da završimo krupne projekte, tipa Veliki bački kanal u Vrbasu, pet godina stoji projekat ne završen. Velika opasnost po životnu sredinu, po građane tog područja i uz sve to velika primedba od strane Evropske komisije. Ne možemo da dobijemo nova sredstva da bi pokrenuli druge projekte. Završili smo projekat u Leskovcu za prečišćavanje otpadnih voda, obezbedili sredstva za deponiju u Subotici.

Prosto jako puno toga smo uradili, praktično da ne nabrajam sada sve, pričali smo o tome u raspravi u načelu.

Molim vas, neko je primedbovao, kaže – nema dijaloga. Pa, nema dijaloga kada neko drugi ne želi taj dijalog, a mi sve vreme nudimo priliku za dijalog.

Zahvaljujem.

Ovaj amandman nismo prihvatili iz razloga što se ovim amandmanom traži brisanje nečega što smo mi želeli da uvrstimo u jedan krovni zakon kada se radi o zaštiti životne sredine.

Pitanja koja se tiču mulja ovim zakonom se preciziraju i jasno se definišu. Dakle, definišemo mulj iz tehnoloških procesa i mulj iz komunalnog otpada, odnosno komunalnih delatnosti.

Prema tome, mi na ovaj način stvaramo uslove da se pripreme i adekvatna podzakonska akta. Kada se radi o mulju iz tehnoloških procesa, podzakonska akta će se pripremati u okviru sektora za zaštitu životne sredine, a kada se radi o ovoj drugoj vrsti mulja, o mulju iz komunalnih otpadnih voda, taj mulj će biti tretiran Zakonom o vodama, koji je takođe pripremljen i koji će takođe vrlo brzo doći ovde u Skupštinu.

Ono što je važno istaći, to je da mi na ovaj način implementiramo direktive, odnosno ugrađujemo direktive i pripremamo se za nova postrojenja i za unapređenje sektora zaštite životne sredine. I da je bilo mogućnosti i da je bilo prilike za dijalog, mogu naši poslanici iz opozicionih redova i sami, ukoliko hoće da budu iskreni, da potvrde, jer su učestvovali na brojnim okruglim stolovima i javnim raspravama, javnim slušanjima, na konferencijama stalnih gradova i opština. Dakle, bilo je u Privrednoj komori jako puno tih mogućnosti da se kaže, da se iznese mišljenje i da se čuju naši argumenti, odnosno naši razlozi zbog čega idemo u određene izmene. Prosto mi je neshvatljiva i neočekivana današnja diskusija.