… na informaciju koju smo čuli od ministarke Zorana Mihajlović. Interesantno je da su raspoloživa sredstva za izgradnju i održavanje objekata za odbranu od poplava u jednom dugom nizu godina bila daleko manja od potrebnih.
Došla sam do podatka da je u periodu od 2006. do 2013. godine postignut istorijski minimum u izdvajanju sredstava za ove namene. Izdvajano je u tom periodu između 100 i 800 hiljada evra, a procene stručnjaka kažu da je za održavanje ovog sistema i njegovo unapređenje potrebno 30 miliona evra. Uz to, Zakon o vodama koji je aktuelan i važeći ima niz manjkavosti i nedostataka. Pre svega, nedostaci su mu u tome što su vodotokovi drugog reda povereni lokalnim samoupravama koje takođe nisu finansijski sposobne niti spremne da odgovore zadatku, a nisu spremne ni u smislu raspoloživog stručnog kadra. Zbog toga se i predviđaju izmene ovog zakona.
Uz to naravno, izostao je integralni pristup rešavanju ovog problema, tako da su svi problemi praktično pali na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prethodno, odnosno sada Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Novi zakon mora da uključi i druge sektore u ovom smislu, znači i građevinarstvo i saobraćaj i infrastrukturu. Dakle, uz enormno niska sredstva i loša zakonska rešenja mi sada jednostavno imamo ovo što imamo, a inače, bujične poplave, kao što znamo, koje su zadesile nas su jedan prirodni fenomen, teško predvidivi fenomen koji niko, čak ni oni naši najstariji ne pamte.
Tako da, želela sam samo, možda su ovi podaci interesantni i možda će nam poslužiti da objektivnije sagledamo stanje u kome se našla Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine u ovim poplavama. Hvala lepo.

Da odgovorim poslaniku.
Pomenuli ste Ministarstvo poljoprivrede i raspodelu semena koja je izvršena u prethodnom periodu i činjenicu da vaša opština nije dobila seme. Molim vas da imate u vidu, da smo mi učinili sve da dođemo do podataka, koji su nam bili neophodni, da bismo i u tu opštinu opredelili seme. Kako vaši nisu odgovorili na naše bezbrojne pozive, mi smo prosto morali da zaključimo spiskove, ali to ne znači da neće naši proizvođači i na tom području dobiti gorivo i da neće dobiti i đubrivo. Znači, nakon ove raspodele koja je bila, možemo reći u krajnje optimalnom roku, koja je izvršena za ostala područja, za vaše područje nismo imali podatke, ali sada smo ih dobili i dobićete đubrivo i gorivo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ja ću samo kratko. Pomenuta je aktivnost Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u smislu Uprave za veterinu i njene uloge u asanaciji terena.

Želim da istaknem da su poplave nanele velike štete stočnom fondu, tako da se na terenu pojavio veliki broj uginulih životinja.

Naša Uprava za veterinu u koordinaciji sa veterinarskim institutima, u koordinaciji sa odgovarajućim službama drugih ministarstava, kao što je Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo odbrane, delovala je tamo gde je bilo moguće odmah nakon povlačenja vode. Sakupljani su leševi i specijalnim vozilima prevoženi su u kafilerije, gde je izvršeno njihovo neškodljivo uklanjanje. Uklanjanje leševa, odnosno njihovo neškodljivo uklanjanje se odvijalo u dve kafilerije. Jedna je u Inđiji, a druga je u Somboru.

Takođe, pomenuli ste da je Vlada Srbija posebnom odlukom odobrila uvoz uginulih životinja sa područja BiH samo za ovu situaciju, za vanrednu situaciju, kada smo od ljudi iz BiH, od nadležnih službi dobili zahtev i molbu da im se izađe u susret pošto ne raspolažu sopstvenim spalionicama. Mi smo smatrali da je to opravdano ne samo zbog njih, nego i zbog činjenice da bi ne uklanjanjem leševa sa njihove teritorije bila ugrožena zdravstvena bezbednost i našeg područja.

Dakle, nakon uklanjanja lešev, izvršena je i dezinfekcija terena i moram da kažem da su naše službe vrlo kvalitetno, profesionalno i efikasno odradile svoj deo posla, tako da možemo reći da na terenu nije zabeležena nijedna pojava bilo kakve zarazne bolesti ili njenog širenja. Toliko.

Samo kratko da odgovorim poslaniku Kostrešu na postavljeno pitanje koje se tiče preseljavanja poljoprivrednih površina koje su bile zahvaćene poplavama.  
O tome sam govorila, ali opet ću, nije mi teško, već sa zadovoljstvom mogu da ponovim i sada i koliko god puta treba. Mi smo se angažovali odmah nakon povlačenja voda sa poplavljenih područja da procenimo koje su sve to poljoprivredne površine koje se mogu presejati. Naše stručne službe su bile na terenu i došli smo do podatka da je to ukupno 16 hiljada hektara.
Naravno, sa ovim poplavljenih površina uzimani su uzorci zemljišta za ispitivanje mikrobiološkog i hemijskog sastava. Na bazi rezultata tih istraživanja i u saradnji sa stručnim službama predložili smo našim proizvođačima da te površine zaseju hibridima kukuruza grupe zrenja od 100-300. To su hibridi sa kraćim vegetacijama. Jedna manja površina od ukupno zasejanih površina, zasejana je semenom soje.
Prema našim informacijama sa terena, a sutra ćemo krenuti u obilazak ovih zasejanih poljoprivrednih povrina, stanje ovih useva je zaista dobro i mi se nadamo da će biti i dobar prinos u skladu sa tehnološkim normativima zasejanih kultura.
Kao što sam jutros nagovestila, od sutra počinje raspodela goriva našim proizvođačima. Za nekoliko dana će krenuti i raspodela sredstava za nabavku đubriva. Celom ovom poslu prethodio je jedan intenzivan rad na obezbeđivanju semena. Semena smo obezbedili od donatora, naših instituta, od inostranih instituta. Prethodio je rad na obezbeđivanju sredstava i prihvatljivog modela za nadoknadu u smislu potrebnih mineralnih đubriva. Tako da očekujemo da će vrlo brzo ova aktivnost biti završena i da ćemo dobiti očekivane prinose.
Ono što je još interesantno, prema našem akcionom planu veoma brzo, u narednih nekoliko dana ćemo započeti nadoknadu štete u stočarstvu. Imamo u velikom broju životinje koje smo planirali da nadomestimo našim stočarima, koji su pretrpeli štetu u tom smislu, a prema našem planu ide i nadoknada šteta u rasadničkoj proizvodnji, u plasteničkoj proizvodnji, nadoknada za uništene ribnjake i pčelinjake, ali o tome kada se završi prethodni posao. Očekujemo da će se sa ovim nadoknadama krenuti već krajem septembra i početkom oktobra meseca. Hvala.

Narodna poslanica Olgica Batić pitala me je da li znam gde je Obrenovac, verovatno podstaknuta izveštajem koji je stigao iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Naravno da znam gde je Obrenovac. Mislim da je nesporazum nastao iz razloga što je ovaj izveštaj pisan, pre nego što je ukinuta vanredna situacija u Obrenovcu.
Naime, ja kao ministar i moje službe su u Obrenovac mogle da uđu kasnije nego što je pisan izveštaj. Voda u Obrenovcu se, kao što znate, sporo povlačila. Naše službe nisu mogle da deluju. Ja sam u Obrenovcu bila dva puta. Prvi put sam bila kada je voda bila još uvek dosta visoka i naše službe nisu mogle da reaguju. Znači, mislim na službe koje su zadužene za sanaciju terena. Tom prilikom sam u kombijima, odnosno onim žandarmerijskim džipovima, prošla kroz Obrenovac i videla sam sve razmere štete i sve razmere nesreće koja je zadesila građane Obrenovca i to je bio najteži utisak koji sam ja doživela, odnosno koji sam ponela iz svih poplavljenih područja, a bila sam na mnogim područjima. Zaista me je najviše pogodilo stanje i dešavanje u Obrenovcu.
Drugi put sam bila kada se voda već povlačila i kada su naše nadležne službe mogle da deluju na terenu. Znači, Uprava za veterinu, veterinarska inspekcija, u saradnji sa institutima za veterinarstvo, vršili su dezinfekciju terena okolnih sela, takav je bio dogovor, da za dezinfekciju i asanaciju gradskog područja bude nadležno Ministarstvo zdravlja, a ovaj okolni deo, prigradska naselja su pripala našem ministarstvu. Lično sam bila po ovim mestima. Sve su to snimile televizijske ekipe i bilo je prikazano i na lokalnim, ali i na državnim medijima.
Na kraju, hoću da kažem i da se pohvalim da sam lično od generala Božovića posle svega ovoga, u znak zahvalnosti koju sam učinila ja i moje ministarstvo u asanaciji posledica poplave na području Obrenovca, dobila i zahvalnicu i da sam znala, ja bih je ponela da vam je pokažem. Hvala lepo.

U vezi pitanja gospodina Markovića, a koje se odnosi na pomoć poljoprivrednim proizvođačima u ovom momentu, želim da kažem da je  na nivou našeg Ministarstva formirana radna grupa i ona intenzivno radi na utvrđivanju prioriteta u tom smislu da se procenjuju površine u poplavljenim područjima koje se ovog momenta mogu ponovo zasejati. Sa tim podacima ćemo vrlo brzo izaći pred građane. Uz to određujemo i potrebnu količinu semena, đubriva, nafte, tako da sve površine koje ponovo mogu biti zasejane će biti i zasejane.
Paralelno sa ovom procenom naše stručne službe rade uzorkovanje zemljišta, rade analize zemljišta, utvrđuje se sadržaj hranljivih materija, utvrđuju se eventualna hemijska i mikrobiološka zagađenja, a opet paralelno sa svim ovim su naši poljoprivredni stručnjaci iz svih oblasti, koji se sastaju i prave plan, odnosno preporuku našim proizvođačima šta da seju, koje vrste, koje sorte su u ovom momentu najpodesnije.
Hoću da kažem da vrlo intenzivno radimo da se obezbedi da njive koje sada mogu biti ponovo zasađene budu i zasejane. Pri tom, radimo na tome da najveći deo potrebnih sredstava u smislu repro materijala obezbedimo iz donacija. Imamo jako veliki broj onih koji nam nude pomoć. Tu su i naši poljoprivredni instituti, odnosno naučno-istraživački instituti u oblasti ratarstva, povrtarstva, ali i strane kompanije koje su rade da nam pomognu.
Vrlo brzo ćemo ovu prvu meru pomoći koja je urgentna mera pomoći i realizovati. Nadam se već u narednih najkasnije sedam do 10 dana. Posle toga sledi dalja procena štete i dalje sagledavanje mogućnosti za pomoć našim poljoprivrednim proizvođačima, onima koji su pretrpeli najveću štetu u ovim poplavama. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru paketa zakona koji su danas na dnevnom redu, ja bih želela samo kratko da vas informišem o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije.
Dakle, 2008. godine Republika Srbija je sa Evropolom potpisala Sporazum o strateškoj saradnji, koji je Narodna skupština potvrdila u maju 2009. godine, kada je počeo i da se primenjuje. Na taj način Republika Srbija, iako još uvek bez statusa kandidata za članstvo u EU, uspostavlja saradnju sa državama članicama koje deluju kroz Evropol u sprečavanju, otkrivanju, suzbijanju i istrazi teških oblika međunarodnog kriminala, razmenom strateških i tehničkih informacija.
Saglasno sporazumu kontinuirano se odvija i razmena stručnih znanja. Pripadnici Ministarstva redovno prisustvuju sastancima koje organizuje Evropol, a nezanemarljiv je i finansijski doprinos Evropola kojim je pomognuta zajednička akcija koja je dovela do otkrivanja organizovane kriminalne grupe koja se bavi falsifikovanjem novca.
Na temeljima uspostavljene profesionalne saradnje bazirane na Sporazumu o strateškoj saradnji, Republika Srbija nastavila je sa nizom aktivnosti kako bi se stvorili uslovi za njeno proširenje, te uspostavila razmenu podataka o ličnosti, odnosno operativnih policijskih podataka.
U tom cilju, u narednim godinama izrađena je mapa puta za ispunjavanje uslova za započinjanje pregovora sa Evropolom za zaključivanje operativnog sporazuma i zaključeni su bilateralni sporazumi sa Evropolom, kojima su stvoreni tehnički uslovi za razmenu podataka.
Uloženi napori rezultirali su pozitivnim izveštajem Evropola, nakon čega su stvoreni uslovi za započinjanje pregovora o sklapanju operativnog sporazuma. Operativni sporazum koji se nalazi pred poslanicima Narodne skupštine potpisan je u januaru mesecu 2014. godine, prateći Memorandum o razumevanju o tajnosti i bezbednosti podataka u februaru 2014. godine. Potpisanim operativnim sporazumom uspostavlja se još čvršća saradnja između Republike Srbije i država članica EU u sprečavanju i borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i drugih oblika međunarodnog kriminala, a čiju okosnicu čini prvenstveno razmena podataka.
Razmena podataka odvijaće se kroz striktno predviđene procedure, uvažavajući pri tome načela i propise u vezi sa ljudskim pravima i osnovnim slobodama i vladavinom prava.
Potvrđivanje ovog sporazuma će građanima Srbije omogućiti viši stepen sigurnosti u području pravde, slobode i bezbednosti sprečavanjem i suzbijanjem kriminala, kroz intenzivniju saradnju nadležnih organa Republike Srbije i Evropola. Pravovremeni pristup tačnim i ažurnim podacima i njihova međusobna razmena između Republike Srbije i država članica EU, zajedno sa već postojećim mehanizmom razmene informacija sa Interpolom, omogući će Republici Srbiji nastavak uspešnog otkrivanja, sprečavanja i sprovođenja istraga o kriminalnim aktivnostima.
Takođe, metodologija postupanja u međunarodnoj operativnoj policijskoj saradnji sa Evropolom i predviđene procedure omogućavaju nadležnim organima Republike Srbije njihovo preduzimanje u hitnim slučajevima, obezbeđujući istovremeno potrebni nivo poverljivosti u razmeni podataka.
Vrlo je važno istaći da operativni sporazum, koji je predmet potvrđivanja Narodne skupštine, zauzima značajno mesto u procesu pregovaranja Republike Srbije o pristupanju EU, i to u okviru jednog od dva poglavlja koji se ističu kao najvažniji na tom putu, poglavlja 24 – sloboda, pravda i bezbednost.
Imajući u vidu da je prva faza u tom procesu analitički pregled stanja za poglavlje 24 okončana još 2013. godine, Evropska komisija dostavila je izveštaj koji će, nakon što ga usvoje države članice, predstavljati obavezan putokaz za planiranje svih narednih aktivnosti u procesu evrointegracija.
U navedenom izveštaju, policijska saradnja i borba protiv organizovana kriminala označeni su kao prioritetne oblasti za Republiku Srbiju, a kao jedna od obaveznih mesta koju je neophodno ispuniti na putu harmonizacije pravnog sistema i uspostavljanja kapaciteta za preuzimanje obaveza koje nameće članstvo u Evropskoj organizaciji, odnosno upravu u obezbeđivanju implementacije operativnog sporazuma. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Želela bih samo u vezi sa diskusijom poslanika Đukanovića da dam kratku informaciju. Prva informacija tiče se memoranduma i u vezi sa tim želim da kažem da u saradnji sa Poverenikom za informacije i Kancelarijom za zaštitu podataka, uz poštovanje osnovnih načela nacionalne strategije bezbednosti države Srbije biće sačinjen jedan suveren akt u vidu memoranduma i o tome ćete biti blagovremeno informisani i upoznati.
Što se tiče vaše druge primedbe, odnosno informacije ili pitanja koja se tiču zabrane podataka. Želim da vas informišem da je Konvencijom UN o ljudskim pravima koja inače propisuje i predstavlja u svim međunarodnim ugovorima ljudska prava, postoji precizna definicija koju opet sve međunarodne relevantne organizacije uglavnom inkorporiraju u aktima koji su slični ovom ugovoru. Naša zemlja, država Srbija, je potpisnica ove Konvencije, odnosno Konvencije UN. Toliko, kratko u vezi sa vašim pitanjima.
Na kraju, želim da se zahvalim svim poslanicima i želim da kažem da sam izuzetno zadovoljna učešćem narodnih poslanika u današnjoj diskusiji i raspravi. Zahvaljujem vam se svima što svojim diskusijama dali doprinos boljem razumevanju zakonskih predloga koji su na današnjem dnevnom redu sednice.
Želim da se zahvalim svima koji su podržali predložene zakone. Na kraju uverena sam da delim vaše mišljenje da su predloženi zakoni i te kako važni i značajni za našu zemlju u smislu njene afirmacije na međunarodnom planu, da su važni i značajni za nas u procesu naših evrointegracija i da su i te kako važni sa aspekta jedne stalne i kontinuirane borbe za eliminisanje svih oblika diskriminacije žena. Posebno želim da kažem da verujem da vi delite sa mnom moje mišljenje da su oni važni i za mene lično kao člana Vlade i ministra poljoprivrede i kao ženu, a posebno kao ministra poljoprivrede jer će njihovim usvajanjem se stvoriti jedan novi zakonski okvir za unapređenje saradnje između naše zemlje i zemalja potpisnica ovih sporazuma u oblasti poljoprivrede.
Hvala vam svima još jednom na pažnji i verujem da ćemo se uskoro ponovo videti nekim drugim povodom. Verujem da će to biti zakon iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, kolege narodni poslanici, imam pitanja za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Dragana Glamočića. Moja pitanja odnose se na nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva.
Na sednici Narodne skupštine, održanoj 16. jula ove godine, postavila sam pitanje tadašnjem ministru poljoprivrede - da li je podzakonskim aktima predvideo vrste podsticaja za nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva? Pitanje sam postavila imajući u vidu da je članom 6. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju predviđeno da ministar bliže propisuje vrste podsticaja i za ova, tj. nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva.
U odgovoru ministra na postavljeno pitanje stoji da je Vlada, u skladu sa Zakonom o budžetu i Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, donela Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2013. godinu i da ovom uredbom nisu predviđena sredstva za podsticaje za nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva. Jasno je da su ova gazdinstva u 2013. godini ostala bez podsticaja, ali nije jasno kakva je politika resornog ministarstva u odnosu na ova gazdinstva.
Smatram da ministar i Ministarstvo poljoprivrede treba da utvrde i uspostave posebnu politiku podrške i pomoći nekomercijalnim porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima iz više razloga. Pre svega, zbog toga što se radi o velikom broju poljoprivrednih gazdinstava. Od ukupno oko 780.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava kod nas, njih oko 470.000 su komercijalna, a ostalo su nekomercijalna. Lako je izračunati da je udeo nekomercijalnih u ukupnom broju poljoprivrednih gazdinstava oko 40%.
Takođe, smatram da je to izuzetno važno zbog činjenice da se ovde pretežno radi o malim i manje imućnim poljoprivrednim gazdinstvima, da ova gazdinstva znače egzistencijalnu, a posebno prehrambenu sigurnost jednog dela našeg stanovništva, da su ona sve češće zbog stanja u privredi jedina radna mesta jednog broja radnika koji su u proteklom periodu ostali bez posla.
Takođe, smatram da su mala poljoprivredna gazdinstva važna sa aspekta naše poljoprivredne proizvodnje u celini, da ona imaju određene komparativne prednosti u odnosu na velika, kao i da predstavljaju važan potencijal za neke buduće pravce razvoja poljoprivrede kod nas, kao što je npr. organska proizvodnja.
Kada o ovome govorim, pored navedenog, imam u vidu i izveštaj 400 svetskih poljoprivrednih stručnjaka i naučnika okupljenih u projektu UN, koji je finansirala Svetska banka i UNESKO na temu „Međunarodna procena poljoprivrednog znanja, nauke i tehnologije za budućnost“, a u kome se jasno kaže da je budućnost poljoprivrede u malom poljoprivrednom gazdinstvu.
Takođe, imam u vidu da su mnoge međunarodne organizacije, UN, Međunarodna organizacija rada, Međunarodna organizacija poslodavaca, podržale ovaj izveštaj i zaključak da je poljoprivreda, posebno ona koja se bavi organskom proizvodnjom i ona koja se odvija na malim poljoprivrednim gazdinstvima, jedan od četiri glavna sektora za stvaranje miliona novih radnih mesta u 21. veku.
Dakle, smatram da bi država trebalo da podstiče i nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva, da ih osnaži, da i ona što pre postanu važan komercijalan proizvođač hrane kod nas.
Polazeći od navedenog, moja pitanja za ministra poljoprivrede su sledeća. Da li će i na koji način Ministarstvo poljoprivrede pružiti podršku i pomoć nekomercijalnim porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima i da li će u planiranim sredstvima agrarnog budžeta za 2014. godinu biti i sredstava namenjenih za podsticaje ovim gazdinstvima? Hvala na pažnji.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, kolege narodni poslanici, imam tri pitanja koja bih uputila ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gospodinu Kneževiću.
Prvo pitanje se odnosi na rok za predaju zahteva za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2013. godini. Kao što znamo, Narodna skupština je 30. januara ove godine usvojila Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ovim zakonom definisane su vrste podsticaja, načini korišćenja i uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Podzakonskim aktima bliže su uređeni rokovi i procedure za prijavljivanje komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava za ove podsticaje.
Pošto je ove godine bila predviđena i obavljena obnova strukture poljoprivredne proizvodnje, kao i obnova registracije poljoprivrednih gazdinstava, ne mali broj poljoprivrednih proizvođača je obavio obnovu registracije, ali nije dobio preciznu informaciju da je potrebno ponovo u određenom roku, tačnije do 30. juna, da podnese novu prijavu, tj. novi zahtev za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2013. godini.
Moje pitanje za ministra glasi – da li nastali problem može da se reši tako što bi subvencije ove godine bile isplaćene prema podacima koji su navedeni prilikom obnove registracije, budući da se prilikom obnove registracije prijavljivala i struktura poljoprivredne proizvodnje, ili - da li bi se mogao odrediti dodatan rok za podnošenje zahteva, u stvari prepisa već prijavljenih podataka?
Drugo pitanje koje upućujem ministru Kneževiću tiče se nekomercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Članom 6. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju utvrđeno je da ministar bliže propisuje vrste podsticaja i za nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva. Budući da su mnoga poljoprivredna gazdinstva registrovana kao nekomercijalna, pri čemu se pretežno radi o malim i manje imućnim domaćinstvima, koja uglavnom žive od poljoprivredne proizvodnje, moje pitanje je – da li je ministar podzakonskim aktima predvideo podsticaje i za ova gazdinstva i koje su to vrste podsticaja?
Treće pitanje, koje takođe upućujem ministru Kneževiću, odnosi se na proizvodnju i izvoz maline. Nedavno je objavljen podatak da Srbija više nije lider u proizvodnji i izvozu maline i da je lidersku poziciju ove godine preuzela Poljska. Prema podacima Privredne komore, u Srbiji u 2012. godini proizvedeno je ukupno 70.320 tona maline, a prihod od izvoza iste iznosio je 136 miliona dolara. Proizvodnja maline u Srbiji u 2012. godini bila je manja za oko 20.000 tona u odnosu na raniju, a procene su da će ove godine proizvodnja maline biti još manja, čak za polovinu u odnosu na 2012. godinu. Zaključak sa nedavno održanog pedesetog jubilarnog Skupa malinara u Brankovini kod Valjeva je da je nastalo stanje posledica nedovoljne saradnje proizvođača, hladnjačara i izvoznika, ali i nedovoljne podrške države u vidu pomoći za prevazilaženje posledica suše.
Polazeći od navedenog, a pri tom imajući u vidu da je malina, posle šećera, naš najvažniji, tj. strateški izvozni poljoprivredni proizvod, čijim je izvozom do sada obezbeđivan značajan devizni prihod, moje pitanje jeste – da li i šta Ministarstvo namerava da preduzme da se zaustavi smanjivanje proizvodnje i izvoza maline i kojim merama namerava da stimuliše proširenje ove proizvodnje i vraćanje do skorašnjeg liderskog položaja Srbije na tržištu ovih proizvoda? Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su predlozi zakona o potvrđivanju važnih međudržavnih sporazuma o saradnji u oblasti poljoprivrede. U pitanju su tri međudržavna sporazuma koja su potpisana između Vlade RS i Vlade CG, kao i Memorandum o razumevanju za pitanja saradnje u oblasti poljoprivrede između Vlade RS i Republike Turske.
Predstavnici vlada RS i CG potpisali su sporazume o saradnji u oblasti veterine, zdravstvene zaštite bilja i međusobnom priznavanju i prihvatanju dokaza o ispunjenosti uslova o hrani kao i hrani za životinje biljnog, mešovitog i kombinovanog porekla. Srbija i Crna Gora su zemlje upućene jedna na drugu, zemlje koje povezuju zajednički interesi za saradnju u najrazličitijim oblastima privrednog, društvenog i kulturnog života. Bliskost, razumevanje i tradicionalna vezanost kako građana tako i privrede, samim tim i poljoprivrede naše dve zemlje u prethodnim godinama učinili su da je Srbija glavni trgovinski partner Crne Gore. Podaci govore da Crna Gora ostvaruje najveći uvoz upravo iz Srbije.
U strukturi uveženih roba dominiraju hrana i poljoprivredni proizvodi, što je značajna komparativna prednost naše zemlje. Istovremeno za Srbiju tržište Crne Gore je veoma važno, pri čemu u robnoj razmeni sa Crnom Gorom mi ostvarujemo suficit. I pored odlične bilateralno-ekonomske saradnje, stručnjaci ocenjuju da i dalje postoje neiskorišćeni ili nedovoljno korišćeni potencijali, odnosno da ima još puno mogućnosti za unapređenje ove saradnje.
U tom smislu, izuzetno je važno i u obostranom je interesu stvaranje neophodnih preduslova koji će ovu saradnju olakšati i učiniti je kvalitetnijoj i efikasnijom. Zbog toga su i potpisani sporazumi o saradnji u oblasti poljoprivrede između Srbije i Crne Gore.
Cilj ovih sporazuma je da se, pre svega, olakša međusobna trgovina i razmena bilja i biljnih proizvoda, da se zaštite teritorije potpisnica sporazuma od unošenja i širenja biljnih bolesti, da se olakša promet životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane za životinje, veterinarskih lekova i medicinskih sredstava za upotrebu u veterini, da se onemogući unošenje zaraznih bolesti životinja i po zdravlje štetnih proizvoda i hrane životinjskog porekla, da se razvije saradnja u oblasti veterinarstva.
Pored navedenog, jednim od pomenutih sporazuma utvrđeni su i principi o međusobnom priznavanju i prihvatanju dokaza o ispunjenosti propisanih uslova o hrani i hrani za životinje biljnog, mešovitog i kombinovanog porekla. Polazeći od navedenih ciljeva smatram da se sporazumom u oblasti veterine uređuju važna pitanja, kao što su: veterinarsko-sanitarni uslovi za uvoz i prevoz životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane za životinje, hrane životinjskog porekla, veterinarskih lekova i medicinskih sredstava za upotrebu u veterini, razmenjivanje mesečnih izveštaja o stanju zaraznih bolesti, obaveštavanja o pojavi zaraznih bolesti itd.
Ovaj sporazum je značajan i zbog toga što predviđa unapređenje saradnje naših naučnih i stručnih institucija u oblasti zaštite životinja, predviđa pružanje uzajamne pomoći u proizvodnji i nabavci potrebnih sredstava za suzbijanje bolesti i lečenje životinja, kao i saradnju veterinarskih službi i niz drugih zajedničkih aktivnosti koje su u obostranom interesu, a u skladu su sa navedenim ciljevima potpisanog sporazuma.
Sporazum o saradnji između vlada Republike Srbije i Republike Crne Gore u oblasti zdravstvene zaštite bilja, takođe, decidno definiše obaveze potpisnica sporazuma od kojih su najvažnije međusobno obaveštavanje strana o listama i pojavi štetnih organizama, bilja, biljnih proizvoda, obaveštavanja o preduzetim fitosanitarnim merama, o suzbijanju istih, itd. I ovaj sporazum predviđa saradnju u oblasti razmene propisa o zaštiti bilja, razmeni iskustava i naučnih dostignuća u oblasti zaštite bilja, razmene stručnih časopisa, monografija, publikacija iz ove oblasti, itd.
Treći sporazum koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore odnosi se na međusobno priznavanje i prihvatanje dokaza o ispunjenosti propisanih uslova o hrani i hrani za životinje, biljnog, mešovitog i kombinovanog porekla. Ovo je jedan izuzetno važan sporazum, jer se njime uređuju pitanja, kao što su: uslovi uvoza i prevoza pošiljke hrane, priznavanje i prihvatanje dokaza o ispunjenosti propisanih uslova o hrani na osnovu ovlašćenih i akreditovanih laboratorija, pitanja vezana za dokaze o ispunjenosti propisanih uslova o hrani, zemlji uvoznice i slično. Jasno je da se ovim sporazumom, takođe, želi olakšati međusobna trgovina uz zadržavanje propisanog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi i životinja.
Smatram da je izuzetno važan i da svakako treba da bude potvrđen i Memorandum o razumevanju između Republike Srbije i Republike Turske o saradnji u oblasti poljoprivrede. Njime se uređuju pitanja važna za bilateralnu saradnju Republike Srbije sa Republikom Turskom u oblasti biljne proizvodnje, stočarstva, veterine, zdravlja bilja, sprovođenju zajedničkih projekata u oblasti poljoprivrede u preradi hrane, pakovanju, marketingu itd.
Memorandum predviđa razmenu informacija stručnjaka, rezultata istraživanja studija, obuka, organizovanje seminara, kao i rešavanje eventualnih spornih pitanja.
Polazeći od navedenog, smatram da sporazumi i Memorandum o razumevanju između vlada Srbije i Crne Gore i vlada Republike Srbije i Republike Turske su izuzetno važni, jer doprinose razvoju ukupnih ekonomskih odnosa država potpisnica, saradnji u oblasti poljoprivrede daju pravni okvir, pružaju osnov za unapređenje saradnje u oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane između država potpisnica, podržavaju i podstiču obim razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Zbog svega navedenog, smatram da su predloženi sporazumi i Memorandum izuzetno važni i značajni, jer na sveobuhvatan način uređuju pitanja na koja se odnose i istovremeno omogućavaju bolje pozicioniranje Republike Srbije na međunarodnom tržištu poljoprivrednih proizvoda. Ako se ima u vidu da je poljoprivredna proizvodnja jedan od najznačajnijih razvojnih ciljeva naše zemlje, onda ovi sporazumi svakako još više dobijaju na značaju.
Stoga će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, u danu za glasanje, podržati ratifikaciju ovih sporazuma. Hvala vam na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u predloženom setu izuzetno važnih zakona iz oblasti obrazovanja koji su predmet naše današnje rasprave, smatram da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu zavređuje posebnu pažnju. Ovaj zakon zavređuje posebnu pažnju zbog toga što nam pruža mogućnost da govorimo o našim učenicima i našim studentima koji postižu najbolje rezultate u svom školovanju.
Podrška ovim mladim ljudima, u smislu obezbeđivanja još boljih uslova za obrazovanje i postizanje vrhunskih rezultata, mora biti predmet posebne pažnje našeg društva, posebno danas, kada svi dobri nemaju materijalne uslove da bez podrške države nastave svoje školovanje. U tom smislu smatram da je izuzetno važan kontinuitet u obezbeđivanju stipendija i kredita za one učenike i studente koji postižu najbolje rezultate u svom školovanju.
U situaciji kada se broj korisnika studentskih stipendija iz godine u godinu značajno uvećava, samo u poslednje tri godine broj ovih korisnika je gotovo udvostručen, i kada su sa druge strane budžetska sredstva namenjena za ovu svrhu limitirana, kao logično i jedino moguće i realno rešenje koje se u ovom momentu nameće je rešenje koje Vlada i resorno ministarstvo predlažu kroz ovaj predlog zakon, a predloženo je rešenje da među odličnim studentima ubuduće stipendije dobijaju najbolji. S tim u vezi predlaže se izmena kriterijuma za ostvarivanje prava na korišćenje stipendija. Predložen kriterijum je da se, za ostvarivanje prava na korišćenje studentske stipendije, prosečna ocena sa 8,5 poveća na 9. Tako bi svi studenti koji ispune ovaj poseban uslov stekli pravo na stipendiju, naravno, ukoliko ne koriste druge stipendije i kredite, npr. od lokalnih zajednica, preduzeća itd.
Kako se ovim rešenjem ne menjaju uslovi za ostvarivanje prava na studentski kredit, to se omogućava studentima koji ne steknu pravo na stipendiju da budu korisnici studentskog kredita. Prosečna ocena od najmanje 8,5 bila bi im dovoljan uslov za oslobađanje od obaveze vraćanja korišćenog studentskog kredita. Sa druge strane, izmene ovog zakona mogu biti podsticaj i dodatan stimulans odličnim studentima, da i ubuduće, odnosno u narednim godinama svog školovanja postižu dobre rezultate i da koriste ovaj vid podrške društva.
Pored navedenog, predlog ovog zakona predviđa materijalnu podršku učenicima i studentima koji poseduju izuzetne sposobnosti i sklonosti. To su tzv. stipendije za izuzetno nadarene učenike i studente. Zakonom su precizno definisani uslovi i postupak za ostvarivanje ovog prava. Takođe treba istaći i naglasiti da predložena rešenja obezbeđuju sigurnost i kontinuitet ove prestižne stipendije u jedinstvenom sistemu obrazovanja i vaspitanja.
Ovim zakonom, između ostalog, predlaže se ukidanje Republičkog fonda za razvoj naučnog, umetničkog podmlatka, kao posebne budžetske institucije. Predviđeno je da sva prava, obaveze, arhivu i predmete preuzme ministarstvo koje je nadležno za poslove prosvete. Ovo rešenje je razumljivo i opravdano ako se imaju u vidu troškovi funkcionisanja Fonda, organizacione teškoće, kao činjenica da se sredstva za stipendije za izuzetno nadarene učenike i studente obezbeđuju isključivo iz budžeta Republike Srbije i to sa pozicija Ministarstva prosvete. Ovim se potpuno racionalizuje raspolaganje budžetskih sredstava namenjenih kreditima i stipendijama.
Iz navedenih najznačajnijih rešenja iz ovog predloga zakona, jasno je da se njima izgrađuje i uređuje kompletan sistem materijalne podrške učenicima i studentima, u zavisnosti od njihovog socijalno ekonomskog statusa i postignutog uspeha i to kao pravo na učenički, odnosno studentski kredit i stipendiju i posebno stipendiju za izuzetno nadarene učenike i studente.
Naglašavam da zakonska rešenja omogućavaju da učenike, odnosno studente koji dobije stipendiju za izuzetno nadarene učenike i studente, ovo pravo ostvaruje od treće godine srednje škole do završetka školovanja, odnosno od treće godine studija do završetka studiranja. Važno je istaći da su predloženim izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu obezbeđene i neophodna usaglašavanja sa propisima u oblasti zaštite podataka ličnosti i sa propisima u oblasti visokog obrazovanja.
Polazeći od navedenog, smatram da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu u najboljem interesu naših učenika i naših studenata, da nudi kvalitetna rešenja za problematiku koju tretira i da svakako treba da bude usvojen i dosledno primenjen u praksi. Uz činjenicu da država pored stipendija i kredita najboljim učenicima i studentima pod izuzetno povoljnim uslovima obezbeđuje smeštaj i ishranu u domovima, možemo zaključiti da je obezbeđen celovit i sistematičan pristup učeničkom i studentskom standardu.
Iz svih ovih razloga će poslanička grupa SPS, partije koja se iskreno zalaže za konstantnu i doslednu materijalnu i svaku drugu podršku našoj učeničkoj i studentskoj populaciji, podržati predlog ovog zakona, kao i druge predložene zakone iz oblasti obrazovanja o kojima je Narodna skupština raspravljala na ovom zasedanju. Hvala vam na pažnji.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri u Vladi, dame i gospodo narodni poslanici, i ja bih želela da postavim pitanje ministarki zdravlja prof. dr Slavici Đukić Dejanović. I pored toga što ste vi, gospođo ministarka, od same pojave problema povećanog nivoa aflatoksina u mleku i s tim u vezi postavljenog pitanja štetnosti istog po zdravlje stanovništva, insistirali da se o tome izjasne stručnjaci kompetentni za ovu problematiku, to nije dovoljno ozbiljno shvaćeno.
Naši građani i naša javnost bili su opterećeni različitim informacijama i različitim tumačenjima nastalog problema, od kojih su mnoga, bez sumnje, bila i politički motivisana. Sve to imalo je za posledicu stvaranje u javnosti atmosfere uznemirenosti, zbunjenosti, straha i panike.
Zbog toga smatram da je izuzetno važno i značajno to što ste vi danas u Narodnoj skupštini i što ste pokazali spremnost da nama narodnim poslanicima i našim građanima pružite prave informacije i izložite vaše viđenje zdravstvenog aspekta ovog problema.
Polazeći od navedenog, a pri tome imajući u vidu da ministarstvo koje vi vodite brine i o zdravstvenoj prevenciji naših građana, želim da vam postavim sledeće pitanje, vi ste već delom i odgovorili na njega, ali zarad javnosti naših građana zamolila bih vas da nam još jednom objasnite - koliko je zapravo po zdravlje ljudi štetno prisustvo aflatoksina u mleku i kakve mogu biti posledice njegovog prisustva u povećanim koncentracijama? Hvala.

Želela bih da vam se zahvalim, gospođo ministarka, na datom odgovoru.
Istovremeno bih vas zamolila za još jedno dopunsko pitanje. Na njega ste delimično već odgovorili, ali opet, zarad naših građana i naše javnosti, zamolila bih vas da nam pojasnite i još jednom kažete – da li postoje i da li su vam poznati rezultati istraživanja o tome koji period korišćenja mleka sa nivoom aflatoksina do 0,05 i onog sa nivoom do 0,5 mikrograma po kilogramu se može smatrati štetnim po zdravlje ljudi, posebno po zdravlje dece? Kakve sve negativne posledice to može imati? Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kolega Kasalović i ja ispred poslaničkog kluba SPS uložili smo tri amandmana sa ciljem da se zakon dopuni podsticajima za proizvodnju u oblasti živinarstva. Predložili smo i vrste podsticaja u živinarstvu, kao i minimalne iznose istih. Ove amandmane je Vlada prihvatila i oni su postali sastavni deo Predloga zakona. Ovom prilikom želim da se zahvalim Vladi i resornom ministarstvu na iskazanom razumevanju i prihvatanju naših amandmana. To znači pre svega ispravljanje jedne dugogodišnje nepravde prema ovoj izuzetnoj grani našeg stočarstva.

Naime, u uredbama koje su u prethodnom periodu uređivala pitanja podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju nisu bili predviđeni podsticaji za živinarstvo. Zbog je toga živinarstvo bilo u neravnopravnom položaju u odnosu na druge grane našeg stočarstva. Bez ikakvih podsticaja za proizvodnju uz to skupa i vrlo osetljiva, a plasman nesiguran u proteklom periodu veliki broj dobrih odgajivača morao je da smanji broj gajene živine, a neki čak i da napuste bavljenje ovom proizvodnjom. Ova vlada i resorno ministarstvo pokazali su veliko razumevanje za probleme u našem živinarstvu i spremnost da u skladu sa raspoloživim mogućnostima prihvate predložene podsticaje za neke vidove gajenje živine i to za roditeljska jata teškog tipa kokoši, roditeljska jata lakog tipa kokoši i roditeljske ćurke.

Želeli smo da se uz ove podsticaje dodaju i neki drugi za koje su naši živinari zainteresovani i za koje mislimo da su zaista opravdani i potrebni, kao što su na primer podsticaji za tov pilića, podsticaji za proizvodnju jaja za potrošnju, podsticaji kao podrška izvozu i slično. Međutim, razumeli smo da u ovom momentu ne bi bilo realno i ostvarivo. Zbog toga u situaciji kada smo morali da predložimo među jednako važnim karikama u lancu proizvodnje one koje sada treba i mogu da dobiju podsticaje, smatrali smo da su to ipak one prve i osnovne karike tj. da su to roditeljska ili matična jata. Ovo je iz više razloga. Pre svega što je Srbija zemlja koja nema svoj genetski materijal već je naša proizvodnja u živinarstvu u velikoj meri u zavisnosti od uvoza roditeljskih jata. Osim toga, poznato je da bez dobre i stabilne proizvodnje roditelja nema ni sigurne baze kako za proizvodnju živinskog mesa tako i za proizvodnju jaja za potrošnju.

S toga možemo zaključiti da su rešenja sadržana u ovom amandmanima realna i za sada jedino moguća. Međutim, moramo imati u vidu da su živinari koji se bave tovom pilića, kao i oni koji uzgajaju kokoši radi proizvodnji jaja za potrošnju i ovog puta ostali bez podsticaja. Oni se u svom radu susreću sa brojnim drugim problemima koji u značajnoj meri opterećuju rentabilnost njihove proizvodnje kao što je često nelojalna konkurencija na domaćem tržištu zbog prisustva u značajnom procentu proizvoda ove vrste iz tzv. sive zone, zatim zbog malih mogućnosti za izvoz i sl.

Na Vladi, resornom ministarstvu i svima nama je da ubuduće imamo u vidu probleme i ovih živinara i da učinimo sve kako bi i oni mogli i da očuvaju svoju proizvodnju, ali i da je unaprede i uvećaju. Hvala na pažnji.